Култура

Piše Raško V. Jovanović Čudnovati doživljaji Jovanče Micića već sto godina zanimaju gledaoce. Ove godine „Put oko sveta“ prikazalo je Kruševačko pozorište (u koprodukciji sa festivalom „Dani komedije“ u Jagodini) u režiji Juga Radivojevića Već …

Piše Vladislav Panov U prošlogodišnjem rediteljskom prvencu neznanog, valjda francuskog, sineaste Jana Gozlana „U kavezu“ primećene su za nas neprihvatljive stvari – navodno su Albanci žrtve trgovine organima (!) – zbog kojih je u toku …

Piše Dejan Đorić Portret je kao geografija, prostor obraza između uveta i usne može u likovnom smislu biti ogroman, u njega se može smestiti čitav predeo. Celokupnu sliku umetnik organizuje kao mapu, pejzaž po kojem …

Piše Raško V. Jovanović Punih 34 godine posle smrti velikana srpske pozorišne umetnosti u prilici smo da iščitamo njegova sećanja na članove Narodnog pozorišta u Beogradu, koje je gledao i sa kojima je nastupao na …

Piše Vladislav Panov Po osamnaesti put je nedavno Palić održao svoj neobični i jednostavni festival namenjen prvenstveno evropskom „umetničkom i nezavisnom“ filmu. Opet na zadovoljstvo publike i većine njegovih gostiju koji su možda očekivali Guču, …

Piše Dragan Hamović Tačno na polugodišnjicu prerane smrti Novice Tadića, na tradicionalnim susretima „Pjesnička riječ na izvoru Pive“, u pesnikovim zavičajnim Plužinama, održan je simpozijum kritike posvećen delu ovoga velikog i neobičnog srpskog pesnika našeg …

Piše Raško V. Jovanović Uoči osnivanja kuće kojom je počelo utemeljenje profesionalne pozorišne delatnosti kod Srba govorilo se : „Ono što nam treba, a što nemamo, bez čega nismo narod, nismo Srblji, što će nas …

Piše Vasa Pavkovića Već od uvodnog poglavlja monografije o poznatom banatskom slikaru autor direktno  izlaže kritici najveći deo onoga što se danas prikazuje i pokazuje u našim galerijama, pišući i protiv vulgarizacije koju po njemu …

Piše Dejan Đorić Obraćanje Olivere Milunović srpskoj i ruskoj srednjovekovnoj umetnosti nema samo smisao prisećanja ili potrage za duhovnim istočnicima, već uz pomoć tradicije i unutar nje ova primenjena umetnica nastoji stvaralački da unapredi baštinu, …

Piše Raško V. Jovanović Neprihvatljivo je da scenski program, naročito dramski, na jubilarnom BELEF-u bude bez učešća glumaca, zapravo bez pravih pozorišnih predstava na otvorenim pozornicama Najzad, petnaestak dana pošto smo uveliko zašli u leto, …

Piše Dragan Nedeljković Prva knjiga iz ciklusa o Fon Adleru, neobičan je roman u kojem se ogleda evropska istorija kroz koju defiluju junaci – političari, državnici i vojskovođe, od Hitlera, Himlera, Gebelsa, Geringa, preko Staljina, …

Piše Raško V. Jovanović Teatarska sezona protekla je bez izuzetnih umetničkih događaja, uz malo premijernih izvođenja, budući da je „zbog krize“ produkcija smanjena. Iako smanjen, broj premijera otkriva da vodeća dotirana pozorišta nemaju čvrstu umetničku …

Piše Aleksandar Dunđerin Kako jedan veliki „strukturni umetnički defekt“, saobrazan „duhu vremena“, može da „uništi“ dobro zamišljen i napisan roman Ukoliko se pisac dobro snalazi u književno-umetničkom mediju, ne znači da će jednako uspešno pisati, …

Piše Dragan Hamović O autonomiji pisane reči i društvenom angažmanu Podela na književni i vanknjiževni prostor bila je jedno od odsečnih razgraničenja koje smo u doba studiranja književnosti morali ugraditi u svoj vidokrug. Književna oblast …

Piše Raško V. Jovanović Interpretirala je opsežan repertoar veoma širokog raspona od Šekspira i Molijera do Kamija i Brehta – samo u Narodnom pozorištu tumačila je četrdesetak uloga koje su nailazile na oduševljen prijem kod …

Piše Dejan Đorić Možemo se upitati nije li Ostoja Gordanić Balkanski jedini naš pravi vajar, nezainteresovan za tržište i slavu, ali ne i za sudbinu umetnosti Vajar Ostoja Gordanić Balkanski doživeo je jednu od najneobičnijih …

Piše Raško V. Jovanović I u pozorištu novi pristupi u scenskom realizovanju najbolje drame Miroslava Krleže mogu biti u sazvučju sa našim, tranzicijskim vremenom Da svako vreme, pa i ovo tranzicijsko, ima svoje Glembajeve to …

Piše Vladislav Panov Ovaj, trenutno u svetu veoma aktuelan film, na neverovatno pristrasan način bavi se nedavnim blic-ratom između Rusije i Gruzije. Rusi, u crnim šeširima, predstavljeni su kao razularena masa ubica, a Gruzini, u …

Piše Dejan Đorić Dosta je sa terorom prozirnosti svega i svačega,  novogovorne  transparentnosti, nepodnošljive lakoće postojanja i sličnih postmodernih floskula, čoveku su potrebni tlo i istinski sokovi,  a slikarka Marina Markulić je pokazala da ume …

Piše Aleksandar Dunđerin Nova drama Biljane Srbljanović sa jakim antinacionalnim i anticrkvenim stavom postavlja kulturni etos Srba na margine humaniteta, na ivicu evropske deponije Početkom juna meseca dnevni list „Danas“, u saradnji sa „Zavodom za …

Piše Raško V. Jovanović U oporoj drami o pojavama naše svakodnevice „Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)“, koja se nadovezuje na njene ranije prikazane komade „Skakavci“ i „Barbelo, o psima i deci“, spisateljica je …

Piše Dejan Đorić Šta se događalo iza scene „uspešnog“ nastupa Srbije na Venecijanskom bijenalu Ako se u centrima moći proceni da je koristan, svaki šarlatan može postati veliki postmoderni umetnik jer se u (post)avangardi nikako …

Piše Vladislav Panov Između žabokrečine u kojoj se guše vremešni filmski festivali ove zemlje, koji kao groteskno nafrakane stare dame nemoćno pokušavaju da sakriju godine potrošene u praznom ponavljanju onoga što je nekada bilo avangardno …

Piše Aleksandar Dunđerin „Časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije“, čiji je glavni i odgovorni urednik Aleksandra Đurić-Bosnić, predstavlja kvaziteorijsku i kvaziistorijsku podlogu za izgradnju novog vojvođanskog kulturnog i obrazovnog modela Vojvođanski megalopolis je zadao …

Piše Vladislav Panov Nova filmska priča o finansijskom slomu megalomanske američke ekonomije iz najnovije produkcije „HBO-a“ ledi krv u žilama svakom gledaocu bez obzira na to da li je direktni (američki) očevidac, žrtva finansijske krize …

Piše Dragan Hamović Srpska književnost odavno je pod nekom i nečijom optužnicom. Ali, danas optužbe stižu iz nje same, čak od strane onih koji su uzeli na sebe ambiciju da je predstavljaju i, po svome, …

Piše Raško V. Jovanović „Misis Tolstoj“ Sergeja Kokovkina kao drama o razlazu Tolstoja sa suprugom u potrazi za boljim i pravednijim svetom i „Mali bračni zločini“ Erika Emanuela Šmita kao slika o bračnom nesporazumu jednog …

Piše Aleksandar Dunđerin Figura oca, u veoma širokom tematskom i žanrovskom rasponu, i dalje je veoma prisutna u srpskoj literaturi najrazličitijih generacija, pa bi se moglo zaključiti kako je aktuelni trenutak u srpskoj književnoj umetnosti …

Po isteku četrdeset dana od odlaska Brane Crnčevića, njegove kolege pisci 26. maja 2011. godine održali su u Udruženju književnika Srbije „Dan sećanja“. Prisutne je pozdravio predsednik UKS Radomir Andrić. O Braninom liku i delu …

Piše Dejan Đorić O izložbi „Ikona. Srpska duhovna i istorijska slika“ u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti priređena je izložba „Ikona. Srpska duhovna i istorijska slika“. U …

Piše Dragan Hamović Žička hrisovulja za 2011. godinu pripala je pesniku Ivanu Negrišorcu za savremeni pesnički izraz posvećenog duhovnog traganja i prepoznavanja Pesnička knjiga „Svetilnik“ (2010) Ivana Negrišorca iskazuje se, i spolja i iznutra gledano, …

Piše Raško V. Jovanović Posle 56. festivala „nacionalne drame“ u Novom Sadu koji je protekao u znaku dominacije postdramskih rediteljskih produkcija, često nejasno scenski artikulisanih i lišenih dubljega smisla, postaje važno da se suočimo sa …

Piše Aleksandar Dunđerin Novi roman Zorana Živkovića „Pet dunavskih čuda“ daje možda i najbolji odgovor zašto je ovaj autor čitan i proučavan na Zapadu, dok je najveći deo srpske književne javnosti prilično ravnodušan prema njegovom …

Piše Vladislav Panov Debitantsko ostvarenje Džima Louča, sina čuvenog britanskog filmskog komentatora socijalnih nepravdi Kena Louča,  na ekran je prenelo neverovatnu priču o sistematskom i bezdušnom prisilnom transportovanju britanske dece u Australiju koje se odvijalo …

Piše Raško V. Jovanović Iako, kako ističe selektorka Ksenija Radulović, svrstane u program bez namere da bude nostalgiju, predstave na ovogodišnjem Sterijinom pozorju najviše su pogodovale „jugonostalgičarima“, pogotovo što je festival počeo predstavom „Rođeni u …

Piše Dragan Hamović „Sarajevska trilogija“ je nesumnjivo privilegovano i sintetičko delo Kaporovog razuđenog opusa, budući da sadrži veliku identitetsku temu – doživljaj zavičaja i zavičajnosti Kad se doživljaj zavičaja i zavičajnosti u prozi Mome Kapora, …

Piše Dejan Đorić Kao i Kandinski, Kazimir Maljevič je slučajnim otkrićem postao glavni umetnički revolucionar, ali je ostao u domovini spreman da se suoči sa građanskim ratom i terorom Staljinove epohe. Ko sve poznat i …

Piše Vladislav Panov Skandal Larsa fon Trira na Festivalu u Kanu potpuno je bacio u senku sva zbivanja na ovoj najvažnijoj godišnjoj smotri filmova u Evropi. Izjavom da „razume Hitlera“ danski režiser je isprovocirao svet, …

Piše Raško V. Jovanović Miloš Radović duhovito opservira dogodovštine u Trstu nekad i sad: prikazujući čitav koloplet nekoliko ljudskih sudbina pripadnika raznih naraštaja, koje je okupio u jednom tršćanskom hotelu „sa pet zvezdica“ i na …

Piše Petar Bokun Kompletna plejada filozofa 20. veka našla se na Simićevom obdukcionom stolu, gde je on minuciozno, pa i s mikroskopom tražio predmet svog interesovanja Knjiga prof. dr Željka Simića „Jung i hrišćanstvo“ (628 …

Reč Matije Bećkovića, dobitnika nagrade „Pečat vremena“ za književnost, prilikom uručenja ovog priznanja Kažu da ljudi govore ono što sami najviše vole da čuju. Dopustite mi da u ovoj prilici, za svoje zadovoljstvo, izgovorim nekoliko …

Obraćanje glavnog urednika „Pečata“ Milorada Vučelića dobitnicima nagrada „Pečat vremena“ O  prvim  dobitnicima dve  nedavno ustanovljene nagrade „Pečat vremena“,  autorima nagrađenog istoriografskog, odnosno pesničkog dela – Miloradu Ekmečiću i Matiji Bećkoviću, govorili su i govoriće …

Reč Milorada Ekmečića, dobitnika nagrade „Pečat vremena” za istoriografiju, prilikom uručenja priznanja Došao sam pred vas danas ovde da zahvalim svima onima koji su to zaslužili. Na prvom mestu, našoj publici koja je ispunila ovu …

Magazin „Pečat“ i „ABS Fondacija“ ustanovili su ove godine nagrade „Pečat vremena“ za nauku i društvenu teoriju i za književnost koje su prošle nedelje dodeljene akademicima Miloradu Ekmečiću i Matiji Bećkoviću. Motiv naše fondacije, kao …

Beseda kojom je   prof. dr Jovan  Delić, predsednik žirija za dodelu nagrade „Pečat vremena“ za književnost, pozdravio laureata ovog priznanja „Čim ga je iznedrila Otrgao se iz naručja I utekao Da se peče u kamenjaru …

Piše Željko Simić Koliko je raskošna knjiga Drinka, tipološki gledano, monografskog karaktera, koliko ona osvetljava široki motivski i poetički opseg jedne izredne umetnice, toliko je ova tvorevina i svojevrsni „udžbenik“ Blagodareći pažnji i institucionalnoj odgovornosti …

Piše Vladislav Panov U svetu bez morala, osećanja za čast i napredni duh, u kojem su profit, materijalni boljitak i lični interesi iznad svega, a medalje s pozicija najviših državnih predstavnika „najkulturnije zemlje Evrope“ predaje …

Piše Vladislav Panov Neobičan je rezultat nedavne filmske ankete : Omiljeni filmski junak svih vremena za američku publiku je srećno retardirani Forest Gamp iz istoimenog hita Roberta Zemekisa (sredina devedesetih godina prošlog veka), čiji su …

Piše Vasa Pavković S raznih, pre svega desničarskih, ali i centralnih „položaja“ jedan od najsvetlijih perioda srpske i jugoslovenske istorije – učešće u pobedi nad nacizmom, u najvećem ratnom sukobu na planeti – nipodaštava se …

Piše Raško  V.  Jovanović Na sceni  „Zvezdare teatra“ igra se nova drama Dušana Kovačevića  „Život u tesnim cipelama“ koju je autor žanrovski odredio oznakom „pornografija života i smrti“,  primenjujući u njoj i izvesne inovacije sa …

Piše Dušica Milanović Marika Tvorevina Ćirila i Metodija – staroslovenski jezik – prvi je i najstariji pisani, književni jezik slovenski  koji se naporedo s grčkim, latinskim i aramejskim zbog uloge u Hristovom životu i otkrovenju …

Žiri za dodelu nagrade za književnost „Pečat vremena“, u sastavu prof. dr Jovan Delić, prof. dr Aleksandar Jovanović, dr Dragan Hamović, Ljiljana Bogdanović i Aleksandar Dunđerin, na svojoj petoj sednici održanoj u Beogradu 3. maja …

Žiri za dodelu nagrade za nauku i društvenu teoriju „Pečat vremena“, u sastavu prof. dr Ratko Marković, prof. dr Mile Savić, mr Dragomir Anđelković, mr Vladimir Dimitrijević i Milorad Vučelić, na svojoj sednici održanoj u …

Piše Dejan Đorić Katedralni prostor njegovih slika potiče iz naših manastira. Najpoznatija njegova slika „Beli Milutin“ iz 1975. godine izraz je kolektivne svesti i podsvesti. Portret srpskog kralja koji je podigao najviše crkava, metafora je …

Piše Dragomir Antonić U pretprošlom broju „Pečata“ urednik je objavio srpsku šifru – Neka bude što biti ne može! Šifra je, kako dolikuje, u stihovima i spada u tipičnu zagonetku – što ne može biti. …

Piše Aleksandar Dunđerin Vulin nije emigrirao iz srpskog političkog mulja tražeći utočište u književnosti, ali je u protekloj deceniji boravio u odajama umetnosti češće od nekih profesionalnih pisaca, obogativši našu literaturu sa dva romana („Opadanje“, …

Piše Dragan Hamović Vodnik Dragoljub Grujović smenio je starešinu koji je hteo da preda vojsku i magacin s kerozinom slovenačkim separatistima. Ukoliko ovi budu pokušali nasilno da uđu, zapretio je da će dići u vazduh …

Piše Dejan Đorić Iz  „hrama rukodeljanja“ i jedine dobre radionice te vrste u Srbiji i na Balkanu nikada nije izašao isti primerak za crkvene potrebe, komadi su originalni, a ne kopije starog crkvenog nameštaja Pravoslavna …

Piše Dragan Hamović Brana Crnčević je obilato i majstorski ispisivao stranice i stranice svakojakih književnih tekstova u prozi, dramskoj formi, pa i radove u stihu za pevanje i potrebe živih medija, cedeći za poeziju sukus …

Piše Aleksandar Dunđerin Otklon u pripovedanju ka esejizaciji naracije protekle decenije postaje bitna odlika srpske proze, ukidajući joj ono po čemu je u ranijim periodima bila prepoznatljiva – epsku širinu. I to čak i kada …

Piše Vasa Pavković Ovaj osvrt govori o tri knjige koje po ugledu autorki i samoj vrednosti tekstova spadaju u vrh lanjske produkcije. Nijedna od njih nije imala mesta u širokoj delegaciji za Lajpcig – bilo …

Piše Vladislav Panov Odijum prema Obaminoj administraciji koji Holivud upravo napumpava nastao je jer su se u celuloidnoj prestonici svih mogućih „sloboda“ našli neoprostivo izneverenim, zato što ni do danas predsednik SAD nije odlučno stao …

Piše Dejan Đorić Naši kulturolozi, dežurni dnevni dosoljivači pameti, samo provincijski prenose, imitiraju metode sličnih „naučnika“ sa Zapada čiji je jedini cilj staviti kulturu kao moguću oblast pobune i otpora pod potpunu kontrolu, jer centri …

Piše Brana Crnčević U RODITELJSKOM DOMU Posle četrnaest godina skitnje, pijančenja i svakojakog bludničenja, neobrijan, mršav, dronjav i nikakav, Žak sin rešio je da se vrati Žaku ocu, umetničkom stolaru. Javio se razglednicom bez marke, …

Piše Dragan Hamović Deluje paradoksalno, ali bukvalno je tako: manje ćemo fikcije naći na četiristo i kusur stranica Crnčevićevog satiričnog romana, nego u vestima, izveštajima i komentarima elektronskih i štampanih medija U doba kada je …

Piše Aleksandar Dunđerin Novi humorističko-satirični roman našeg slavnog pisca svrstava ovog stvaraoca među najuspešnije satiričare srpske književnosti, a po pitanju sarkastičnosti, neposrednosti, oštrine i hrabrosti, lansira ga čak i ispred Jovana Sterije Popovića i Radoja …

Piše Ljiljana Bogdanović Uspe li autonomaški identitetski konstrukt, tako „popločan lepim namerama“, Lalama se može dogoditi belaj da postanu „Vojvođaneri“ i da im – koliko sutra – skandinavski, ili pak germanski, ili neki drugi evropski …

Piše Ostoja Simetić Kako je, u tri faze, stvaran vojvođanski kulturni kontekst i kako se on danas manifestuje u praksi Moguće je da u jednoj državi postoje regionalne kulturološke razlike, gdegod i znatne, ali se, …

Piše Vladislav Panov U novom svetskom bioskopskom „hitu“ iz holivudske produkcije, nazvanom „Bitka za Los Anđeles“, ponovo imamo priliku da gledamo reviju klišea, kompjuterskih efekata i jeftine akcije, a sve zarad tragikomične promocije američke vojne …

Piše Raško V. Jovanović Predstava „Kao kroz staklo“ Beogradskog dramskog pozorišta, kako zbog samih rediteljskih rešenja (Anje Suše), tako i  po načinu glumačke igre, neumoljivo nas je podsećala na spektakle u našim pozorištima za decu …

Piše Vladislav Panov Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma otvorili su filmovi o dva automobila „stare“ Jugoslavije koji su bili simbol nekadašnjih vremena i ljudi Prošle nedelje završen je  58. Beogradski festival kratkometražnog i dokumentarnog …

Piše Brana Crnčević Bila je nežna i krhka. Hodala je lomeći se u struku kao da nehotice pleše. „Puškin bi zbog takve duelirao i, prirodno, poginuo. Nisu za pesnike dvoboji“, govorio je kozački esaul Vladimirov. …

Piše Nenad Nikolić Priroda srpskohrvatskog jezika kako ga u knjizi „Jezik i nacionalizam“ predstavlja Snježana Kordić, onemogućava razumevanje uloge srpskog jezika u kulturnim i političkim tokovima na Balkanu, istovremeno otvarajući prostor za ono čemu se …

Piše Dejan Đorić Opus Lidije Macure (1943-2004) sada se sa sve većom pažnjom otkriva, dobija na značaju, što se odnosi i na skrovite segmente njenog stvaralaštva kakav je crtež, predstavljen na nedavno otvorenoj izložbi u …

Piše Aleksandar Dunđerin Nastupanje Srbije na Lajpciškom sajmu, prožeto Đelićevim evroaktivizmom, stvorilo je utisak kako je put Nemačke otputovala skupina evroentuzijasta koja želi svetu da pokaže „evropsko lice srpske književnosti i kulture“ Učešće Srbije na …

Piše Ljiljana Bogdanović Kako delovanje aktuelnih i bivših srpskih ministara, kao i drugih „čašću i slavom“ povlašćenih pripadnika vladajuće klase društva, pokazuje da svest i savest, politička i društvena praksa i etos nikada kao sada …

Piše Dejan Đorić Društveno, staleško i umetničko stanje nikada u Srbiji nije bilo na nižem nivou i nepovoljnije za likovnu umetnost, pa pojava umetničkog „Humanitarnog fonda Sveti Nikola“, osnovanog nadomak Beograda,  čiji su članovi umetnici …

Piše Vasilije Đ. Krestić Prenosimo u celini govor akademika Vasilija Đ. Krestića, kojim je, na Konferenciji Srpske akademije nauka i umetnosti, održanoj 17. marta 2011. godine, optužio vođstvo SANU da su marginalizovali ovu instituciju i …

Piše Aleksandar Dunđerin Zbirka kratkih priča Srbe Ignjatovića „Prolazna kuća“ pokazuje da  srpska književnost može da bude zanimljiva i kada nije utemeljena na nekoj njenoj bogomdanoj autohtonosti, nego na veštini uvoza licence i njenog preoblikovanja …

Piše Vladislav Panov Kako neoliberalni kapitalizam, od kojeg poslednjih godina sve „cveta“ i u našoj zemlji,  razara ekonomiju države i sveta, američki dokumentarista Čarls Ferguson maestralno je pokazao u svom oskarovskom filmskom radu „Globalna kriza“ …

Piše Vasa Pavković Roman Ju Hua upoznaje nas sa svakodnevicom kineskih sela u 50 godina novije kineske istorije, ali i sa tragičnom sudbinom jednog čoveka i njegove porodice, u to isto dramatično doba Ophrvani teškim …

Piše Dragan Hamović Neka od ključnih preterivanja iz dosadašnje Bećkovićeve poezije postala su lik naše obespamećene nacionalne stvarnosti. Naličje je postalo lik i predano se radi na tome da na raniji lik uopšte zaboravimo, da …

Piše Aleksandar Dunđerin Vladan Matijević je na ruševinama tradicionalnog humanizma, u svojoj do sada najuspelijoj knjizi omnibus-romanu „Vrlo malo svetlosti“ uspeo da tri privatne priče pretvori u velike naracije, da stvori malu enciklopediju vremena u …

Piše Vladislav Panov Novi mladi selektor FEST-a, najpopularnijeg domaćeg filmskog festivala ove godine inače održanog 39. put,  u maniru nove političke elite na vlasti, svoje selektorsko čedo i „novi“ rad na njemu smatra poslednjom odbranom …

Piše Dejan Đorić Na stvaralačku nesposobnost aktuelnih predstavnika državne umetnosti mislio je Kusovac kada je u govoru na otvaranju rekao da izložba predstavlja odgovor na „osvetu netalentovanih“, brojnih koji su se na razne načine očajni …

Piše Dobrica Ćosić Prošle zime i proleća preminulo je nekoliko značajnih srpskih stvaralaca, među njima i najznačajniji filozof srpski, ali ničiji nestanak na početku prve decenije nije bio toliko istorijski značajan kao patrijarha Pavla ni …

Piše Gojko Đogo Neutešni optimist, na život je gledao sa vedrije strane. Druželjubiv, neposredan, duševan, prisan, brbljiv, voleo je ljude, i ovakve i onakve. Nije imao sklonost da ih popravlja. Sa svakim je bio na …

Piše Milorad Vučelić Kao da je obilazio ceo svet da bi nam baš zato kao niko pre njega dočarao Beograd, Dubrovnik, Budvu, Sarajevo i ono suštinsko iz njihove atmosfere i čari ili kobi koje poseduju …

Piše Aleksandar Dunđerin Odnos Moma Kapora prema Gradu u njegovim delima se, u protoku vremena, drastično menjao, jednako silno kao što se odigravala promena u njegovom pogledu na svet „Najpametniji ljudi i ne putuju. Sede …

Piše Milovan Danojlić Pisac koji je proputovao zemlje i gradove, da bi još više zavoleo naš nelepi Beograd, otkrivao je planetu sa našom, balkanskom nezasitljivošću, i vraćao se u zavičaj sa još izoštrenijim čulima za …

Piše Nikola Kusovac Ako bih morao da izdvojim neka od naših druženja na putovanjima, onda bih se opredelio za dva, od kojih jedno slikovito svedoči o njemu kao čoveku, a drugo ga objašnjava kao umetnika. …

Piše Brana Crnčević Svi koji su ga poznavali znaju: došavši iz Sarajeva u Beograd, učinio je život prestonice lepšim i podnošljivijim Teško je podneti da vas ko žestoko nadmaši, čak i u beznačajnim stvarima. Ne …

Piše Brana Crnčević Posle četrnaest godina skitnje, pijančenja i svakojakog bludničenja, neobrijan, mršav, dronjav i nikakav, Žak sin rešio je da se vrati Žaku ocu, umetničkom stolaru. Javio se razglednicom bez marke, ali pokajnički. Ispade, …

Piše Vladimir Dimitrijević Ovaj srpski rodoljub nije imao „ni kapi srpske krvi“, ali je  više od mnogih „rođenih Srba“ u sebi nosio duh svetosavskog naroda „Kod njega, kao kosmopolite, ostvaren je jedan čudan patriotizam, da …

Piše Raško V. Jovanović Pretpostavljamo da se u izboru ovog komada pošlo od činjenice da u ansamblu ima glumicu koja nije bez predispozicija za tumačenje naslovne uloge, što se, istina samo donekle, može prihvatiti kao …

Piše Vladislav Panov Iransko Berlinare ili „Slučaj Panahi“ drugi deo, donelo je nagrade i egzaltaciju prisutnih na račun novog ostvarenja iranskog autora Asgara Farhadija, njegov socijalno angažovani porodični dramski film „Nader i Simin, rastanak“. Dobio …

Piše Vladislav Panov Nerazumna i nepraktična osuda iranskog režima koja njihovom u svetu najcenjenijem i najnagrađivanijem sineasti Džafaru Panahiju zabranjuje rad i izlazak iz zemlje na čak dvadeset godina i primorava ga da iza brave …

Piše Milorad Vučelić Televizijske serije „Moj rođak sa sela“, scenariste Radoslava Laleta Pavlovića, ujedno i autora istoimenog romana, pokazala je da ponekad vrednosti umetničkog ostvarenja mogu biti u saglasnosti sa tiražom i rejtingom Obično smo …

Piše Aleksandar Dunđerin Smeh koji izaziva novi roman Vuleta Žurića nije u funkciji saopštavanja istine, već je sredstvo za izazivanje mistifikacija. Oni upućeniji u takvom humoru prepoznaće, kako je to definisao još Gete, „kijanje duha“ …

Piše Vladislav Panov Jedan od retkih filmova iz prošlogodišnje srpske produkcije koji ne predstavlja šaru modernom ćilimu mazohističkog duhovnog samosakaćenja srpskih autora, jeste ostvarenje Dragana Bjelogrlića „Montevideo, bog te video“ Da li je i 2010. …

Piše Dejan Đorić Stvaralaštvo Istočnog bloka bilo je izuzetno nepopularno na Zapadu, smatrano ispraznom, sladunjavom i lažnom umetnošću čiji je jedini smisao propagandni, dok se istovremeno beleže i  neutralna mišljenja da je to isto bila …

Piše Dragan Hamović Miljković nije stigao da opširnije esejistički obrazloži zanimanje za nacionalnu simboliku, niti je ugledala svetlo dana zbirka „Srbija na istoku“ (koju je najavljivao), ali je ostavio iza sebe i ciklus „Utva zlatokrila“ …

Piše Laura Barna Isidora Sekulić je odbijala do kraja da prihvati ijedan sistem kao celinu. Prihvatala ih je tek u fragmentima. Ignorantskom spoznajom o pripadnosti bilo kome ili bilo gde osim sebi, stvarala je neki …

Piše Dragiša Kalezić Nikako da se pomirim s tim što su neke knjige nagrađene, dok neke druge nisu ni prelistane. Verovatno stoga što sam razloge za nagrađivanje tvrdoglavo tražio u samim knjigama, a ne u …

Piše dr Milo Lompar „Srpska enciklopedija“ („Matica Srpska“ i „SANU“) predstavlja rezultat kojim se svaka sredina može ponositi: naša posebno. Ona je nama neophodna sa stanovišta naučnih razloga, sa stanovišta – širih od naučnih – …

Piše Dejan Đorić Šidske slike Save Šumanovića sve su sem psihotične. Nikad se u istoriji novije srpske umetnosti nije pojavilo radosnije, svetlije i duševnije slikarstvo. U zimskim pejzažima Šida i njegove okoline slikar je  prepoznavao …

Piše Vladislav Panov „Duh vremena 3“- treći film iz istoimene kultne serije  njujorškog nezavisnog sineaste i političkog aktiviste  Pitera Džozefa je i u ovom, najnovijem nastavku, inteligentno, argumentovano, upečatljivo, uz pomoć argumenata nauke, u intelektualnim …

Piše Ljiljana Bogdanović Hipotetičnu nominaciju Dobrice Ćosića za Nobelovu nagradu za književnost, grdnjom i porugom, te promptnim ispisivanjem blasfemičnih žitija o životu (grešnom) i delu (spornom) „oca nacije“, dočekali su pojedini podvižnici beogradske kulturne čaršije,  …

Iako su spisi Svetoga Save u proteklim vekovima preštampavani u brojnim knjigama i časopisima, i pored toga što je od sredine 13. veka do danas našem najznačajnijem svetitelju posvećeno hiljade i hiljade stranica knjiga – …

Piše Nataša Jovanović Zašto se danas osporava nacionalni rad Svetog Save, te koje činjenice upućuju na njegovo postojanje „Idite i naučite sve narode“ ( Jevanđelje po Mateju 28.19) Svaka galimatijska pojava – začeta u istoriji …

Piše Dragan Hamović S pesničkih početaka odviše dijabolički jedak, vremenom je postajao svetliji i stišaniji. Kritički opis poetike Novice Tadića redovno se temeljio na oznakama poput „tamno“ i „demonsko“, ali kao da su tumači, po …

Piše Dejan  Đorić Pažljivi posmatrači likovne scene tvrde da će u budućnosti kod nas biti sve više umetničke patologije jer je to svetski trend: očigledno je da će galerije sve više ličiti na apoteke, kasapnice, …

Piše Rajko Petrov Nogo Andrićevi božji ljudi svi odreda su negdje daleko zagledani – brižni. Kao da se negdje tamo, sporo ali dostižno, rađa ponoćno sunce. A oni, božjački krotko i seljački tvrdo, jedino o …

Piše Vladislav Panov Jedna od tekovina nove, „demokratski slobodne“ kapitalističke Srbije je ta što su kultura, a sa njom i filmska umetnost i produkcija, gurnuti pod tepih, na potpunu marginu, i da su suštinski prepuštene …

Piše Dejan Đorić Po prvi put u istoriji, umetnost  više nije carstvo duha, izazov, bunt, duhovni podvig, izraz nesvakidašnjeg umeća i dara, već vid poslušništva i činovništva Karl Marks je tvrdio da se istorijski događaji …

Piše Raško V. Jovanović Razdoblje od početka novog stoleća u pozorištu je obeleženo smanjenom produkcijom i izostajanjem predstava velikih po umetničkom značenju U vreme velikog društvenog preobražaja u našoj zemlji  nazvanog tranzicija, koji nije ništa …

Piše Vasa Pavković Predsednik žirija NIN-ove nagrade ekskluzivno za „Pečat“ objašnjava zbog čega neki romani zasluženo jesu a neki drugi nezasluženo nisu ušli u uži izbor ovogodišnje nagrade za roman godine Prošle godine, na ovim …

Piše Aleksandar Dunđerin Srpska književnost je zahvaljujući „Zvonima za Trojicu“ Miroslava Toholja (SKZ, Beograd, 2010) dobila još jedan veliki nacionalni ep, koji se, obogaćen raznovrsno ukrašenom lirskom freskom o konjima, nesumnjivo, nalazi u najužoj konkurenciji …

Piše Vladimir Jovićević Koji je to Njegošev grijeh zbog kojeg se traži njegovo duhovno likvidiranje? Danas je teško naći primjer u svijetu da se neki besmrtnik zasipa blatom  neistina i podmetanja kao što se to …

Piše Radivoje Mikić Analizirajući Njegoševe lirske pesme i spevove, Milo Lompar je srpskoj nauci o književnosti dao važan prilog i pokazao da i danas, usred identitetske i vrednosne pometnje, ima onih koji su spremni da …

Piše Milovan Danojlić Primer Strahinjića bana Oproštenje ljubi što muža izdade Ušlo je i u narodni ep, A ne pominju se hiljade i hiljade Rastrgnute besnim konjima o rep. Prosto pitanje „U zabludi su bila …

Piše Aleksandar Dunđerin Pisci okupljeni oko književne grupe P 70, svojim delima, polemikama i javnim nastupima, tokom prethodne godine pokazali su da pisac mora, pogotovo u prelomnim istorijskim trenucima, pored umetničkog dara i stvaralačkog nadahnuća …

Piše Rajko Petrov Nogo Kako se Skender Kulenović, u posthumno objavljenim sonetima „Baruh Benediktus de Spinoza brusač“ (1979) na fascinantan, poetski uzbudljiv način sreo sa tri stotine godina starijim holandskim filozofom jevrejskog porekla Na samom …

Piše Dejan Đorić Ne treba razne poklonike visoke umetnosti da začudi to što se i Đorđe Kadijević, kome se do juče najviše verovalo jer je bio zaista naš najveći likovni kritičar, preko noći našao u …

Piše Aleksandar Dunđerin Kakve bi posledice po srpsku kulturu, jezik i književnost u Crnoj Gori i Srbiji mogao da ostavi skandal u vezi sa prevođenjem Njegoševog „Gorskog vijenca“ na crnogorski novogovor Upravnik Narodne biblioteke Srbije, …

Piše Radivoje Mikić Centralno pitanje nije „pravopisno prilagođavanje“ Njegoševog dela, već stvaranje pretpostavki za njegovu novu književno-istorijsku atribuciju, da li je tako nešto uopšte moguće? Da li je moguće iz srpske književnosti „izvesti“ delo u …

Rajko Petrov Nogo Ne znaju šta će s njim Teži im je On gore, makar i na oskrnavljenom Lovćenu, nego celo kukavno srpstvo ugašeno. I pre su guvernadurčići Njegošu ispravljali i izostavljali stihove i tolkovali …

Piše Dejan Đorić Nigde se na Balkanu u dobu koje je Justin Popović odredio kao đavolsko nije pojavio umetnik takvog dara, koji je za života počeo da zadobija auru genija. Isprva priznat u užem krugu …

Piše Raško V. Jovanović Iako su ga okivali pravilima i propisima već u njegovo vreme zastarelih poetika i književnih teorija, nisu uspeli da mu onemoguće  maštu i sputaju prkosne zanose i pesničke uzlete: razbio je …

Piše Vladislav Panov Razlozi koje su mladi vojnici sebi nametnuli kao motivaciju za ratovanje drastično su različito prikazani u ostvarenjima američkih i danskih sineasta. Danci su bez iluzija, zbunjeni razlogom zbog kojeg su uopšte u …

Piše Saša Hadži Tančić Trebalo je da protekne dobrano vreme da bi se književna priča o Omer-paši Latasu našla ponovo pred čitaocima. Ipak, Zec u svojoj knjizi ne rekonstruiše Andrićevo nedovršeno delo, već pravi originalan …

Razgovarala Nataša Jovanović Zašto je uloga Mileve Marić u životu i naučnom radu Alberta Ajnštajna brižljivo skrivana, čime potaknuta je poželela da ispriča priču o ovoj izuzetnoj ženi, gde je danas srpska dijaspora i zašto …

Piše Raško V. Jovanović U Beogradskom nacionalnom teatru viđena je svetska praizvedba drame „Državni službenici“ Ronalda Harvuda u bledom izdanju i traktat o (ne)mogućnosti slobode umetničkog stvaranja u rediteljski  nedorečenom prikazu drame „Prizori egzekucije“ Hauarda …

Piše Dejan Đorić Likovne celine Đorđa Sekulića kao da asociraju na  neobičnu Geteovu misao, koji je rekao da ako od njegovog dela oduzmemo sve ono što duguje prethodnicima, od njega neće ništa ostati U Velikoj …

Piše Mara Knežević Kern Film „Nijedno telo nije savršeno“ nemačkog reditelja Nika fon Glazova bavi se sudbinama preživelih žrtava talidomida, leka koji je od 1959. godine pripisivan trudnicama. Epilog: 3.000 mrtvorođene dece, 7.000 dece sa …

Piše Ljiljana Bogdanović Ako je  patriotizam, a ne antipatriotizam o svojoj državi i identitetu govoriti na najradikalniji kritički način, da li je Sreten Ugričić u pravu  i kada je Petera Handkea, prijatelja svoje zemlje, okarakterisao …

Piše Aleksandar Dunđerin U jednoj proznoj lirskoj minijaturi Kalezić je oslikao sto godina svetske, pretežno ruske istorije (književnosti), prikazujući je, umetnički upečatljivo, kao neprestanu borbu između svetog i grešnog, kao svojevrsnu đavolijadu u kojoj je, …

Piše Radivoje Mikić Kroz aluzije na istoriju jednog naroda, u čitaočev vidokrug pesnik priziva  uistinu tragične trenutke i tako istoriju „povlači“ ka podlozi, na kojoj se može govoriti o „sprezi života i mrenja“ Objavivši prvu …

Piše Dejan Đorić Ma koliko to zvučalo neverovatno, Branislav Marković (1948-2010) crtao je bolje od nekih renesansnih i baroknih majstora, lepotu crtačkog tkanja, finoću, jasnost i oštrinu materije doveo je do skoro opsesivne pojavnosti Crtač …

Piše Aleksandar Dunđerin Kako je neuspelim fingiranjem autobiografije propao pokušaj zasnivanja nove „banditske književnosti“ u srpskoj literaturi „Ovo je moja autobiografija. Ne znam da li je neko pre mene napisao autobiografiju sa petnaest godina. Da …

Piše Raško  V.  Jovanović Dve premijere i jedno gostovanje uputili su nas, nimalo sentimentalno, u zbivanja minulih vekova Beogradsko dramsko pozorište počelo je sezonu premijerom rok-mjuzikla  „Buđenje proleća“ Stivena Satera i Dankana Šejka, načinjenog prema …

Piše Mira Popović Ove jeseni u Parizu je otvoreno niz značajnih izložbi, među kojima posebnu pažnju privlače najveće do sada retrospektive dela Kloda Monea, Žan Mišela Baskijata, Larija Klarka i Takašija Murakamija O tempora, o …

Piše Dejan Đorić Slikarka Bisenija Tereščenko pojavila se kao malo čudo na našoj sceni. Prvo se pročula među mozaičarima kao tehnički jedna od dve naše najbolje umetnice, a onda su je otkrile publika i kritika …

Razgovarala Ana Radmilović Kako je turneja ansambla Srpske drame Narodnog pozorišta u Prištini („nastanjenog“ u Kosovskoj Mitrovici) po Kosovu i Metohiji izazvala umetnički i politički incident, i tako vratila teatru subverzivnost Sredinom oktobra ove godine …

Piše Dragan Hamović Prilog arhetipskim značenjima unutar opsesivne teme povratka lirskog subjekta Nogove poezije mestu rođenja i putanjama, kojim se individualno prožima i prepoznaje u istorijskom i duhovnom iskustvu pesnikove zavičajne Hercegovine Posle pojave pesme …

Piše Dragan Jovanović Danilov Živimo u doba neviđene proliferacije inflatornih i degenerativnih procesa u likovnoj umetnosti, kada se praznina likovnih nusprodukata legalizuje kao vrednost. Dejan Đorić drži da se savremeni umetnici previše igraju percepcijom likovne …

Piše Aleksandar Dunđerin U Beogradu je promovisan jedan novi jugoslovenski kulturološko-elitistički koncept, koji bi trebalo da zaživi na virtuelnom prostoru nekakvog zajedničkog kulturnog identiteta Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine Kada sam u okviru temata …

Piše Laura Barna Filozof, estetičar, erudita, umetnik s izuzetnom privilegijom i pokretačkom snagom eksperimentatora. Te unutrašnje veze činile su je, pre svega i nad svim – Pesnikom Spasili ste mi život, ali ste pogrešili, jer …

Piše Radivoje Mikić Milovan Danojlić u svom novom romanu „Dobro jeste živeti“ nastoji da književnosti vrati nešto od onoga što ona stalno gubi na duhovnom horizontu našeg vremena – vezu sa stvarnim životom, mogućnost da …

Piše Dragan Hamović Kulenovićeve partizanske poeme uglavnom su tumačene uz naglašavanje njihovog pokretačkog i borbenog patosa. Ipak, u nekima od njih, istorija i ideologija ustupili su mesto egzistencijalističkom izrazu borbe za goli opstanak Književni status …