Грађанима више – банкама мање

ЦРНА ГОРА, СРБИЈА И ПЛАТНИ ПРОМЕТ

Битан корак за грађане и привреду – успостављен је директан платни промет између Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Почевши од 11. децембра све финансијске трансакције цивилних и правних лица три државе одвијају се по знатно бржој процедури и са знатно нижим ценама провизије

Први пут након 17 година успостављен је директан платни промет између Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, а ту вест јавности је саопштила гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић. Уговор који је у трилатерали између Народне банке Србије, Централне банке Црне Горе и Централне банке Босне и Херцеговине потписан још 2007, и који на релацији између Србије и БиХ функционише прилично дуго, и прилично успешно, када је Црна Гора у питању, активиран је тек након што се Универзал капитал банка из Подгорице, као прва банка регистрована у Црној Гори, уз сагласност Централне банке Црне Горе, прикључила већ постојећем међународном клиринг систему чије је оператор НБС. Велики помак о овом питању, и први наговештај позитивног исхода, десио се након састанка председника двеју земаља Јакова Милатовића и Александра Вучића, што је истакла и гувернерка Табаковић. Двојица лидера дала су импулс отопљавању односа, а успостављање директног платног промета је само прва позитивна последица тога. Наравно, ову вест грађани су дочекали с одобравањем, што не чуди с обзиром на велики број финансијских трансакција цивилних и правних лица које се дешавају на дневном нивоу. Све то убудуће биће далеко ефикасније и пре свега јефтиније. Треба имати у виду да приступање једне банке регистроване у Црној Гори међународном клиринг систему, чији је покровитељ Народна банка Србије, грађанима ЦГ аутоматски отвара могућност директног платног промета и с грађанима, односно правним лицима с територије Босне и Херцеговине, под истим условима који ће важити и за трансакције са Србијом.
Иначе, директан платни промет између Србије и Црне Горе обустављен је 2006. године, након што је Црна Гора изашла из државне заједнице, и од тада могућност да се две земље поново нађу на равни директног платног промета постојала је искључиво преко међународног клиринг система, на чију активацију се у случају Црне Горе чекало пуних 17 година, иако основ за то постоји од 2007. када су народне (централне) банке Србије, ЦГ и БиХ потписале споразум о међународном клирингу под покровитељством НБС.
Уопште, механизам клиринга на међународном плану почива на споразуму централних банака држава у форми билатерале, трилатерале или мултилатерале, и тиме се омогућује међудржавна трансакција цивилних и правних лица у девизама, под повољнијим околностима, где комерцијалне (најчешће приватне) банке овлашћују централну банку земље у којој послују да за њих обавља клиринг девизних плаћања. Овакав систем обрачуна одвија се на принципу међудржавног солдирања и повезан је са системом за бруто поравнање, односно РТГС или „Real Times Gross Settlement“. Код потписивања оваквих споразума, централне банке потписнице, или индиректно државе, бирају једну од централних банака која ће имати улогу покровитеља или главног оператора заједничког клиринг система. Најчешће је то банка која представља најјачу економију. У случају трилатерале, Србија, ЦГ, БиХ, улогу прве међу једнакима од 2007, прво номинално, а сада и фактички, обавља Народна банка Србије.

ШТА ТО КОНКРЕТНО ЗНАЧИ Постигнутим споразумом промет капитала цивилних и правних лица одвијаће се по далеко повољнијим условима него досад. Свака трансакција за коју се матичној банци поднесе налог до 14 часова биће доступна крајњем кориснику у другој држави истог дана, док ће период чекања за трансакције за које се налог поднесе после 14 часова бити највише 24 сата. Све то је далеко ефективније у односу на досадашњу праксу, али и далеко јефтиније. Иако је коначна цена провизије за обављање трансакција аутономна ствар банака, конкретно из Универзал капитал банке, која је за сада једина у Црној Гори прихватила учешће у међународном клиринг програму са Србијом и БиХ, кажу, да ће провизија за трансакције до 500 евра бити свега три евра, док за веће трансакције висина провизије још није одређена, али биће најмање дупло јефтинија него до сада.
Не треба посебно говорити колико ће овај договор значити грађанима и привредницима две, односно три земље, с обзиром на међусобну повезаност на свим нивоима. Ипак, када је Црна Гора у питању, проблем може да представља то што је у овој земљи учешће у клиринг програму узела тек једна од 11 банака које послују на територији Црне Горе, што је далеко мање у односу на Србију и БиХ. Поређења ради, учешће у овом програму у Србији подржава 13 банака од 21, док у БиХ од 23 пријављене банке програм клиринга са Србијом и Црном Гором под покровитељством НБС за сада подржава њих седам. Дакле, да бисте као становник Црне Горе могли да уживате погодности директног платног промета, морате да имате отворен рачун у Универзал капитал банци.
Ипак, по мишљењу економских експерата, питање је времена када ће се и добар део осталих банака у Црној Гори прикључити програму, из простог разлога: трансакције између три државе су изразито честе, и другим банкама у Црној Гори се не исплати да Универзал банци оставе простор да буде ничим изазвани монополиста на проверено уносном тржишту.
Иначе, Универзал капитал банка основана је 2007. у Подгорици. Критичари кажу: само једна у низу либерално-капиталистичких печурака никлих после кише првог таласа транзиције и то одмах након обновљене црногорске независности. Други пак хвале њено пословање, професионалан однос према клијентима и тзв. мрежу поверења коју је око себе створила, мада као ману истичу мали број експозитура, с обзиром на то да је банка сем у Подгорици физички присутна у још само два града у Црној Гори. У сваком случају, банка је прошлу годину завршила с нето добитком од пет милиона евра, а сличан салдо очекује се и на крају 2023. Њен већински власник, са 90 одсто удела у власничкој структури, јесте грчки бизнисмен и један од тренутно најбогатијих људи Европе Петрос Статис. У приватни бизнис ушао је раних 1980-их година као власник грађевинских компанија, средином 1990-их био је саветник у грчкој влади, као и део организационог комитета који је грчку престоницу спремао за дочек летњих олимпијских игара 2004. Власник је више фирми, док у Црној Гори послује петнаестак година уназад – управља и компанијом „Адриатик пропертис“, која је на 42 године узела у закуп Гранд хотел Свети Стефан, што је изазвало бројне контроверзе. Статис је преко својих компанија закупио и на више година, односно деценија неколико најатрактивнијих плажа у Црној Гори, а широј јавности је постао посебно занимљив због спора с грађанима који се противе изградњи његовог хотела Краљичина плажа на истоименој локацији. Његова највећа фирма на глобалном нивоу „Монтерок интернешенел“ запошљава око 2.500 људи у чак 18 држава света у којима послује.

ЕКОНОМИЈА КАО НЕДОНОШЧЕ ПОГРЕШНЕ ПОЛИТИКЕ Званична Подгорица је донедавно стопирала сваки облик интеграције са Србијом и њеним грађанима, што је разлог, а уједно и одговор на питање: зашто се, када је Црна Гора у питању, с активацијом уговора о међународном клирингу потписаном још 2007. чекало све до сада. Саботирање споразума који је на столу стајао од 2007. било је против сваког резона и на штету грађана, али не и на штету банака које су од наплате екстремних провизија, у појединим случајевима и до 30 одсто од главнице, у претходних 16 година прилично профитирале.
Иако не постоји прецизна рачуница, груба процена каже да су грађани двеју земаља од 2007. до данас, плаћајући скупе провизије, оштећени за 100 милиона евра. Наравно, банке нису директно одговорне, иако систем међународног клиринга функционише по принципу да оне саме морају да изразе вољу да у њему учествују.
Ипак, потребна је сагласност и одређено јемство централне банке, а не само формални уговор који она потписује с другим централним банкама, а очигледно да је сагласност изостајала свих ових година, без обзира на то што из Централне банке Црне Горе негирају да су од 2007. стопирали активацију потписаног споразума. Штавише, истичу да су комерцијалне банке у Црној Гори саме биле против учешћа у клиринг систему са Србијом и БиХ, због наводне жеље да постану део СЕПA система. Поменути систем функционише по сличном принципу само што је део велике глобалне мреже, односно представља мултилатерално повезивање готово највећег могућег обима. Али поменимо да бити део СЕПA не спречава централне банке држава да потписују уговоре о регионалном клирингу и да поспешују банке у својој држави да у њему учествују.
У сваком случају, најважније је да се бар с тим делом старог наслеђа прекинуло. Председници Милатовић и Вучић су прво најавили а затим и констатовали да је успостављање директног платног промета успех двеју земаља, али је уједно и тек први корак у даљем току међусобних интеграција и међусобне сарадње, пре свега на пољу економије и прављења погодне климе за лакшу комуникацију грађана и привреде. Неко је у шали рекао како, је Милатовићу српски матерњи језик па се лакше споразумео с колегом из Србије. За разговор с његовим претходником Ђукановићем очигледно је био потребан преводилац, којег или није било, или је преводио погрешно.