ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – КЛУБ ИЛИ ФОРМАЦИЈА?

Како су се страни држављани нашли у кругу касарне Оружаних снага БиХ са идејом да се окушају у „спортском“ стрељаштву?

Скуп „Српска те зове“, одржан у Бањалуци, није био само израз подршке Републици Српској и званичној државотворној политици коалиције странака окупљених око Савеза независних социјалдемократа и предсједника Републике Милорада Додика. Био је то глас из главе цијелог народа – нити један даље корак НАТО ага и бегова ка земљи у крви рођеној.

ШЕЈТАН ЏАМИЈА У основи, следбеници бошњачке политике дуго већ не демонстрирају храброст и патриотизам, који су као категорије сахрањени са ужасима деведесетих, већ ћифтински морал и кукавичлук. Максима је следећа: ни ратовати ни договарати се. Илузија о цивилизацијском кругу у којем се негују културни обрасци распршена је срамним мешетарењем с вехабијама из Саудијске Арабије и западним налогодавцима. Са таквим Бошњацима на челу, Сарајево је стекло статус културне и историјске периферије; цивилизацијског смртника који своју духовну наказност прикрива лажном бригом за државу. Без признатих научника, књижевника и пјесника, без својих представника на културној и духовној сцени, ова касаба има само туристички потенцијал да покаже како изгледа јединствена оставштина османске тираније, квазиимперијалног, аустроугарског идентитета, комунистичке бахатости и безбожништва. За проучаваоце тероризма Сарајево може бити професионални изазов – упознавање са методама рада највеће фабрике екстремизма и вехабијског терора, под кровом Џамије краљ Фахд.
Џамија у власништву парамилитарног породичног клана Ибн Сауд несебично подржава убијање муслимана Јемена, Палестинаца, становника Сирије, Ирака и Ирана чије је истребљење део пројекта „Великог Израела“. Џамију која припада Ибн Сауду а не исламу требало би заувијек затворити, што, испоставиће се, није лак посао јер „шејтан џамија“ право је огледало „јада од града“.

НОЖЕМ НА НЕВЈЕРНИКЕ И ЧИФУТЕ Под кровом ове верске установе прва знања о тероризму стекле су многе особе повезане с вехабијским покретом и екстремизмом. Један од њих који је деловао у Зјеници ухапшен је 19. априла 2024. године, због постојања основа сумње да је починио кривично дјело тероризма.
„Извршеним претресима откривени су и привремено одузети предмети који могу послужити као доказ у кривичном поступку: два мобилна телефона, нож и пиштољ, које је користио на снимку“, саопштили су из СИПА.
Како се додаје, ово лице је на свом Фејсбук профилу објавило видео-снимак на којем користећи иницијале Е. П. саопштава да је „кренуо убијати невјернике и чифуте, те непријатеље муслимана“. Ножем и пиштољем, који су видљиви на снимку, дотични обећава крвопролиће. Истовремено, на војном полигону Оружаних снага БиХ, код Мостара, у току је био тренинг – вјежба гађања из аутоматског оружја.
У касарни Оружаних снага стрелиште углавном користе полицијске агенције и специјални тимови уз одобрења Министарства обране БиХ. Дозволу за извођење вјежби с бојевом муницијом од министра одбране Зукана Хелеза добио је и Клуб за практично стрељаштво Вележ, који се 16. фебруара пријавио на вјежбе.

МАЛА ОБУКА ЗА ИСЛАМИСТЕ Невоља није што поменути Клуб изводи вежбе већ што су међу члановима ове организације војне формације и вехабије. Истрага је утврдила да су међу онима који су изводили тактичке вјежбе и пуцање из ватреног оружја у војној касарни биле и особе „на пропутовању“, те четири малољетне женске особе, и више припадника радикалних вехабијских структура и параџемата. Неколицина њих је пристигла из Данске, а дио њих је, према оперативним информацијама, већ напустио БиХ.
Аларм је упаљен када је један од припадника Оружаних снага БиХ пријавио надлежнима сумњиве особе након чега је покренута интерна истрага у Оружаним снагама. Министарство унутарњих послова Херцеговачко-неретванске жупаније (МУП ХНЖ), Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА), као и Обавјештајно-безбједносна агенција (ОБА-ОСА), и ЕУФОР у БиХ такође су обавјештени. Испоставило се да су исправе и документа БиХ које су поседовали странци апсолутно неважећи с обзиром на то да БиХ и Данска немају билатерални споразум о двојном држављанству. Занимљиво да су на вјежбе бојевог гађања исти дан дошле и двије особе из Француске, које немају везе с БиХ, али које, баш као некада њихова „сабраћа“ у УНПРОФОР-у под контролом француских генерала Жанвијеа и Мориона, организују и усмјеравају исламисте.

НЕКИ НОВИ ФРАНЦУЗИ Деведесетих су то били француски војници који су убацили читаве терористичке групе, као и Групу из Рубеа, међу којима су се као кољачи Срба на босанском ратишту истакли Абу Хамза и Абу Велид.
Као што се тада власт Алије Изетбеговића правила невештом, тако и данас из званичних структура у БиХ поводом нове гарнитуре Француза изостаје објашњење.
Парадокс је у томе што и сада, у име вјере, политике, историје и идентитета, још увијек функционише идеја ускогрудно схваћеног простора и његовог интереса; несхваћеног властитог и туђег идентитета; смисла и суштине друштвених односа које, као слику властитог пораза и немоћи, наводне жртве показује цјелом свијету и поносно представљају у Уједињеним нацијама, нападајући на комшије и историјске сроднике.
Остаје питање: Може ли уопште Босна и Херцеговина бити боља – може ли се реформисати тако да се врати на фабричке поставке, односно Дејтонски споразум, или јој је са овако дубоким сукобима и разликама суђено да нестане заувијек и без жаљења.