ЦИЉ ДА ИМАЈУ ВИШЕ ГЛАСОВА ОД УЗДРЖАНИХ И ПРОТИВНИКА Анализа “Новости”: Зашто су Немци и САД одложили изјашњавање о Резолуцији о Сребреници

После дипломатске акције тима Србије, који је предводио председник Александар Вучић, а у којем су били и наши кадрови из Београда и Њујорка, велики број држава одлучио је да буде уздржан током гласања. И то би довело до тога да победа западних сила које гурају резолуцију не буде убедљива, чиме би се аутоматски довела у питање и легитимност скаредног текста којим се жигоше цео српски народ.

У УН своје столице имају 193 државе чланице. Председник Републике Српске Милорад Додик изнео је податак да би око 40 земаља требало да буде против резолуције, око 80 уздржаних, што значи до скоро двотрећинска већина није “за”. Није упитно да Немачка и остали западни моћници могу многима да нареде како да гласају, али да документ иза кога су стале неке од највећих светских сила, подржи седамдесетак земаља, ипак, оставља горак укус у устима. Зато су дали додатни рок (померање на 6. мај или нешто касније) и назвали га временом за усаглашавање текста, а заправо се ради о притисцима и проналажењу начина да “сломе” још неке веће и утицајније државе да им се приклоне. Штаб за прикупљање подршке, како је рекао председник Вучић, налази се у Бечу. Он је навео и да смо успели мало да закомпликујемо ствари.

– Чини се да они који су направили нацрт резолуције о Сребреници, с намером да она буде усвојена на Генералној скупштини УН, немају баш тако сигурну већину која би им гарантовала да ће она бити усвојена и да им је потребно додатно време да разјасне њен садржај земљама које би могле да гласају, али се из неког разлога двоуме – рекао је посланик СНС Милован Дрецун. – Одлагањем гласања за резолуцију показало се да је српска делегација урадила добар посао и предочила чињенице да у Сребреници није постојао никакав геноцид, већ да је почињен ратни злочин. Представљене су чињенице које се односе и на садашњост и будућност, и то да би усвајањем такве резолуције тензије у Босни и Херцеговини биле подигнуте до максимума између Бошњака и Срба и да је то пут који би могао да доведе до растакања БиХ и створи нова непријатељства.

Лидер Срба у Северној Македонији Иван Стоилковић истакао је да је резолуција о Сребреници једно обично наметање, којом српском народу жели да се стави етикета колективне одговорности:

– Када кренете да омаловажавате Србе онда почнете да измишљате свашта. Тако је и о поменутој резолуцији. Симптоматично је кад вас оптуже за геноцид, а ви им узвратите, онда сте ви оптужени за говор мржње, а они су хероји демократије. Сматрам да ће руководства Српске и Србије одговорити најбоље што могу и заштитити свој народ.

Резолуција о Сребреници предвиђа да се 11. јул обележава као међународни дан сећања, да се злочин назива геноцидом и да таква лекција уђе у образовни систем. Документ нема сагласност Председништва Босне и Херцеговине, које, према Дејтонском споразуму, одлуке доноси конзензусом сва три члана. Упркос томе, амбасадор БиХ при УН Златко Лагумџија радио је на доношењу резолуције, уз помоћ западних земаља које су спонзори текста.

С.Ровчанин Томковић, Вечерње новости