АЛЕКСАНДАР ДУГИН: Индија најбрже растућа економија на свету, расте брже од САД и Кине

НА ИЗНЕНАЂЕЊЕ многих, Индија се тренутно може похвалити најбрже растућом економијом на свету, јер је током 2023. године БДП земље порастао за 8,4 одсто, што значи да би до 2030-их могла надмашити САД, па чак и Кину, пише руски геополитичар Александар Дугин за сајт “Геополитика”.

Индија је данас водећа сила у демографији и ИТ сектору. Индијска дијаспора контролише значајан део Силицијумске долине, а премијер Британије је Риши Сунак, који је етнички Индијац, иако са либерално-глобалистичким ставовима.

Занимљиво, истакнути конзервативни политичар у Републиканској партији, упорни Трампов присталица индијског порекла Вивек Рамасвами, представља потпуну идеолошку антитезу Сунаку.

У сваком случају, Индијци напредују.

Сведоци смо настајања потпуно новог феномена: појаве новог глобалног центра. Индија ове успехе углавном дугује заокрету у политици који се поклопио са доласком на власт конзервативне Баратија јаната (БЈП) или Индијске народне партије, која данас представља највећу странку у земљи.

Модерну Индију је основала друга странка, левичарски и прогресивни Индијски национални конгрес (ИНЦ).

Фото: Микхаил Климентyев, Спутник, Кремлин Поол Пхото виа АП 

Међутим, иако се Индија ослободила колонијализма, она је остала чланица постколонијалног британског Комонвелта и чврсто се придржавала правила “демократије”. ИНЦ се поносио остварењем политичке независности од Британије, али је наставио да опонаша друштвено-политичке, економске и културне парадигме Запада.

По први пут, монопол Националног конгреса на власт у Индији доведен је у питање победом алтернативне десничарско-конзервативне странке БЈП на изборима 1996.

Нарендра Моди је постао премијер 2014. Према аналитичарима, Моди ће вероватно остати на функцији и након избора 2024, који су започели 19. априла, а завршиће се 1. јуна.

Владавина БЈП и Модијева лична политичка харизма су из темеља променили Индију. Занимљиво је да је званично име Индије током његовог мандата промењено у Бхарат. Ово је један од знакова да се Моди ослања на потпуно другачију идеологију од идеологије Индијског националног конгреса.

У индијској борби за независност од Британаца постојала су два главна приступа: један је био пацифистички, који је оличавао Махатма Ганди, а заговарао је ненасилни отпор. Други је био милитантнији и бескомпромиснији, а представљале су га личности као што је индијски традиционалиста Бал Гангадар Тилак.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *