Građanima više – bankama manje

CRNA GORA, SRBIJA I PLATNI PROMET

Bitan korak za građane i privredu – uspostavljen je direktan platni promet između Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Počevši od 11. decembra sve finansijske transakcije civilnih i pravnih lica tri države odvijaju se po znatno bržoj proceduri i sa znatno nižim cenama provizije

Prvi put nakon 17 godina uspostavljen je direktan platni promet između Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, a tu vest javnosti je saopštila guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Ugovor koji je u trilaterali između Narodne banke Srbije, Centralne banke Crne Gore i Centralne banke Bosne i Hercegovine potpisan još 2007, i koji na relaciji između Srbije i BiH funkcioniše prilično dugo, i prilično uspešno, kada je Crna Gora u pitanju, aktiviran je tek nakon što se Univerzal kapital banka iz Podgorice, kao prva banka registrovana u Crnoj Gori, uz saglasnost Centralne banke Crne Gore, priključila već postojećem međunarodnom kliring sistemu čije je operator NBS. Veliki pomak o ovom pitanju, i prvi nagoveštaj pozitivnog ishoda, desio se nakon sastanka predsednika dveju zemalja Jakova Milatovića i Aleksandra Vučića, što je istakla i guvernerka Tabaković. Dvojica lidera dala su impuls otopljavanju odnosa, a uspostavljanje direktnog platnog prometa je samo prva pozitivna posledica toga. Naravno, ovu vest građani su dočekali s odobravanjem, što ne čudi s obzirom na veliki broj finansijskih transakcija civilnih i pravnih lica koje se dešavaju na dnevnom nivou. Sve to ubuduće biće daleko efikasnije i pre svega jeftinije. Treba imati u vidu da pristupanje jedne banke registrovane u Crnoj Gori međunarodnom kliring sistemu, čiji je pokrovitelj Narodna banka Srbije, građanima CG automatski otvara mogućnost direktnog platnog prometa i s građanima, odnosno pravnim licima s teritorije Bosne i Hercegovine, pod istim uslovima koji će važiti i za transakcije sa Srbijom.
Inače, direktan platni promet između Srbije i Crne Gore obustavljen je 2006. godine, nakon što je Crna Gora izašla iz državne zajednice, i od tada mogućnost da se dve zemlje ponovo nađu na ravni direktnog platnog prometa postojala je isključivo preko međunarodnog kliring sistema, na čiju aktivaciju se u slučaju Crne Gore čekalo punih 17 godina, iako osnov za to postoji od 2007. kada su narodne (centralne) banke Srbije, CG i BiH potpisale sporazum o međunarodnom kliringu pod pokroviteljstvom NBS.
Uopšte, mehanizam kliringa na međunarodnom planu počiva na sporazumu centralnih banaka država u formi bilaterale, trilaterale ili multilaterale, i time se omogućuje međudržavna transakcija civilnih i pravnih lica u devizama, pod povoljnijim okolnostima, gde komercijalne (najčešće privatne) banke ovlašćuju centralnu banku zemlje u kojoj posluju da za njih obavlja kliring deviznih plaćanja. Ovakav sistem obračuna odvija se na principu međudržavnog soldiranja i povezan je sa sistemom za bruto poravnanje, odnosno RTGS ili „Real Times Gross Settlement“. Kod potpisivanja ovakvih sporazuma, centralne banke potpisnice, ili indirektno države, biraju jednu od centralnih banaka koja će imati ulogu pokrovitelja ili glavnog operatora zajedničkog kliring sistema. Najčešće je to banka koja predstavlja najjaču ekonomiju. U slučaju trilaterale, Srbija, CG, BiH, ulogu prve među jednakima od 2007, prvo nominalno, a sada i faktički, obavlja Narodna banka Srbije.

ŠTA TO KONKRETNO ZNAČI Postignutim sporazumom promet kapitala civilnih i pravnih lica odvijaće se po daleko povoljnijim uslovima nego dosad. Svaka transakcija za koju se matičnoj banci podnese nalog do 14 časova biće dostupna krajnjem korisniku u drugoj državi istog dana, dok će period čekanja za transakcije za koje se nalog podnese posle 14 časova biti najviše 24 sata. Sve to je daleko efektivnije u odnosu na dosadašnju praksu, ali i daleko jeftinije. Iako je konačna cena provizije za obavljanje transakcija autonomna stvar banaka, konkretno iz Univerzal kapital banke, koja je za sada jedina u Crnoj Gori prihvatila učešće u međunarodnom kliring programu sa Srbijom i BiH, kažu, da će provizija za transakcije do 500 evra biti svega tri evra, dok za veće transakcije visina provizije još nije određena, ali biće najmanje duplo jeftinija nego do sada.
Ne treba posebno govoriti koliko će ovaj dogovor značiti građanima i privrednicima dve, odnosno tri zemlje, s obzirom na međusobnu povezanost na svim nivoima. Ipak, kada je Crna Gora u pitanju, problem može da predstavlja to što je u ovoj zemlji učešće u kliring programu uzela tek jedna od 11 banaka koje posluju na teritoriji Crne Gore, što je daleko manje u odnosu na Srbiju i BiH. Poređenja radi, učešće u ovom programu u Srbiji podržava 13 banaka od 21, dok u BiH od 23 prijavljene banke program kliringa sa Srbijom i Crnom Gorom pod pokroviteljstvom NBS za sada podržava njih sedam. Dakle, da biste kao stanovnik Crne Gore mogli da uživate pogodnosti direktnog platnog prometa, morate da imate otvoren račun u Univerzal kapital banci.
Ipak, po mišljenju ekonomskih eksperata, pitanje je vremena kada će se i dobar deo ostalih banaka u Crnoj Gori priključiti programu, iz prostog razloga: transakcije između tri države su izrazito česte, i drugim bankama u Crnoj Gori se ne isplati da Univerzal banci ostave prostor da bude ničim izazvani monopolista na provereno unosnom tržištu.
Inače, Univerzal kapital banka osnovana je 2007. u Podgorici. Kritičari kažu: samo jedna u nizu liberalno-kapitalističkih pečuraka niklih posle kiše prvog talasa tranzicije i to odmah nakon obnovljene crnogorske nezavisnosti. Drugi pak hvale njeno poslovanje, profesionalan odnos prema klijentima i tzv. mrežu poverenja koju je oko sebe stvorila, mada kao manu ističu mali broj ekspozitura, s obzirom na to da je banka sem u Podgorici fizički prisutna u još samo dva grada u Crnoj Gori. U svakom slučaju, banka je prošlu godinu završila s neto dobitkom od pet miliona evra, a sličan saldo očekuje se i na kraju 2023. Njen većinski vlasnik, sa 90 odsto udela u vlasničkoj strukturi, jeste grčki biznismen i jedan od trenutno najbogatijih ljudi Evrope Petros Statis. U privatni biznis ušao je ranih 1980-ih godina kao vlasnik građevinskih kompanija, sredinom 1990-ih bio je savetnik u grčkoj vladi, kao i deo organizacionog komiteta koji je grčku prestonicu spremao za doček letnjih olimpijskih igara 2004. Vlasnik je više firmi, dok u Crnoj Gori posluje petnaestak godina unazad – upravlja i kompanijom „Adriatik propertis“, koja je na 42 godine uzela u zakup Grand hotel Sveti Stefan, što je izazvalo brojne kontroverze. Statis je preko svojih kompanija zakupio i na više godina, odnosno decenija nekoliko najatraktivnijih plaža u Crnoj Gori, a široj javnosti je postao posebno zanimljiv zbog spora s građanima koji se protive izgradnji njegovog hotela Kraljičina plaža na istoimenoj lokaciji. Njegova najveća firma na globalnom nivou „Monterok internešenel“ zapošljava oko 2.500 ljudi u čak 18 država sveta u kojima posluje.

EKONOMIJA KAO NEDONOŠČE POGREŠNE POLITIKE Zvanična Podgorica je donedavno stopirala svaki oblik integracije sa Srbijom i njenim građanima, što je razlog, a ujedno i odgovor na pitanje: zašto se, kada je Crna Gora u pitanju, s aktivacijom ugovora o međunarodnom kliringu potpisanom još 2007. čekalo sve do sada. Sabotiranje sporazuma koji je na stolu stajao od 2007. bilo je protiv svakog rezona i na štetu građana, ali ne i na štetu banaka koje su od naplate ekstremnih provizija, u pojedinim slučajevima i do 30 odsto od glavnice, u prethodnih 16 godina prilično profitirale.
Iako ne postoji precizna računica, gruba procena kaže da su građani dveju zemalja od 2007. do danas, plaćajući skupe provizije, oštećeni za 100 miliona evra. Naravno, banke nisu direktno odgovorne, iako sistem međunarodnog kliringa funkcioniše po principu da one same moraju da izraze volju da u njemu učestvuju.
Ipak, potrebna je saglasnost i određeno jemstvo centralne banke, a ne samo formalni ugovor koji ona potpisuje s drugim centralnim bankama, a očigledno da je saglasnost izostajala svih ovih godina, bez obzira na to što iz Centralne banke Crne Gore negiraju da su od 2007. stopirali aktivaciju potpisanog sporazuma. Štaviše, ističu da su komercijalne banke u Crnoj Gori same bile protiv učešća u kliring sistemu sa Srbijom i BiH, zbog navodne želje da postanu deo SEPA sistema. Pomenuti sistem funkcioniše po sličnom principu samo što je deo velike globalne mreže, odnosno predstavlja multilateralno povezivanje gotovo najvećeg mogućeg obima. Ali pomenimo da biti deo SEPA ne sprečava centralne banke država da potpisuju ugovore o regionalnom kliringu i da pospešuju banke u svojoj državi da u njemu učestvuju.
U svakom slučaju, najvažnije je da se bar s tim delom starog nasleđa prekinulo. Predsednici Milatović i Vučić su prvo najavili a zatim i konstatovali da je uspostavljanje direktnog platnog prometa uspeh dveju zemalja, ali je ujedno i tek prvi korak u daljem toku međusobnih integracija i međusobne saradnje, pre svega na polju ekonomije i pravljenja pogodne klime za lakšu komunikaciju građana i privrede. Neko je u šali rekao kako, je Milatoviću srpski maternji jezik pa se lakše sporazumeo s kolegom iz Srbije. Za razgovor s njegovim prethodnikom Đukanovićem očigledno je bio potreban prevodilac, kojeg ili nije bilo, ili je prevodio pogrešno.