Александар Дунђерин

Патриотизам, култура, уметност (део четврти)

Убитачну мину, ону од које у јавном животу и светоназору моћног „круга двојке“„погибија не гине“, министар културе Братислав Петковић засејао је сам – учинио је то изјавом: „Уметност мора да буде патриотска, зато морамо да …

Више

Патриотизам, култура, уметност (део други)

Убитачну мину, ону од које у јавном животу и светоназору моћног „круга двојке“„погибија не гине“, министар културе Братислав Петковић засејао је сам – учинио је то изјавом: „Уметност мора да буде патриотска, зато морамо да …

Више

Јама у нама

Пише Александар Дунђерин Нова књига Драгишe Калезићa „Јама без дна“ уверава нас да смо сви ми део једног „јамљеног племена“ чија је судбина, од Косова до Јадовна, обележена јамама без дна. Али она је и прича …

Више

Марко Крстић: Потребан нам је дијалог са неистомишљеницима

Разговарао Александар Дунђерин Фотографије Милан Тимотић Слотердајк је рекао да ће „опстати једино народи који су у стању да у погону одрже процес самоинспирације“. Ако се и даље будемо неодговорно понашали према култури, доћи ћемо …

Више

Црњански, космополис, провинција

Пише Александар Дунђерин Владушићево тумачење сусрета човека, писца, са мегалополисом није само указало на нова значења литературе Милоша Црњанског, није само осавременило приступ његовим делима, него је показало и да су есејистичка и књижевно-уметничка промишљања …

Више

Вук Јеремић на челу ГС УН: Нови пораз Тадићеве политике

Пише Александар Дунђерин Зашто су земље Европске уније и наши суседи у региону гласали против Јеремића, и шта за Србију значи избор (бившег) шефа дипломатије за председника ГС УН?   Избор донедавног шефа српске дипломатије …

Више

(Анти)српски политички роман

Пише Александар Дунђерин Нова књига Драгана Великића „Бонавија“ парадигматичан је пример како изгледа искошени поглед на питања нације, историје и патриотизма, инспирисан духом самопорицања властитог културног и националног идентитета   И у „Бонавији“, баш као …

Више

Рајко Петров Ного: Увек постоје веће вредности од живота

Разговарао Александар Дунђерин Фотографије Милан Тимотић Демократура је и почела када је речено да се Србија опредељује за земаљско царство, а да би Косово требало оставити песницима и поповима. Док је било у надлежности песника …

Више

Рајко Петров Ного: Повереник косовске мисли

Пише Александар Дунђерин Нова Ногова књига истовремено се може читати и као роман у којем је дата богата, раскошна фреска једне епохе, и у којем су главни јунаци великани српске и јужнословенске књижевности (којима се, …

Више

„Вивалди менаџерски форум“: Економија која не загађује душу

Пише Александар Дунђерин „Печат“ је од 22. до 24. марта 2012. године боравио на Мокрој Гори, где је Мокрогорска школа менаџмента организовала скуп посвећен економским, политичким, идејним, моралним и духовним аспектима кризе која потреса Србију …

Више

Мирослав Милетић: Благостања нема без духовности

Разговарао Александар Дунђерин Требало би да тежимо материјалном благостању где сваки појединац има довољно средстава за испуњење нормалних људских потреба, али и духовном благостању, здрављу, срећи, на послу, али и у окриљу породице   „Они …

Више

О Косову, с љубављу, на амерички начин

Пише Александар Дунђерин Новом роману Дејана Стојиљковића „Дуге ноћи и црне заставе“, који говори о трогодишњем српско-турском рату (1386-1389), недостаје православни елеменат без којег је претешко у свој пуноћи смисла уметнички представити косовску стварност, косовски …

Више

Антологија безазлених прича

Пише Александар Дунђерин Прејака би била тврдња да је Павковић антологију „21 за 21“ уобличавао по укусу другосрбијанске културне елите (јер би у њу тада биле увршћене и приче Марка Видојковића, Игора Маројевића, Сретена Угричића), …

Више

Горан Милашиновић: Људскост

Пише Александар Дунђерин Нови Милашиновићев роман „Расцепи“ несвакидашња је, универзална апологија људскости, са којом се све ређе сусрећемо у савременом добу, али нажалост и у српској књижевности Роман Горана Милашиновића „Расцепи“ тематизује истинит историјски догађај …

Више

Фрања Петриновић: Хроника (новосадског) гробља

Пише Александар Дунђерин Како се неуравнотежена лирска хроника о једном граду преточила у црну и дугачку баладу о једној епохи Сукоб писца са градом у којем живи скоро да је уобичајена појава, поготово у социјално …

Више

Црногорска спрдачина

Пише Александар Дунђерин Размишљања Ранка Кривокапића, председника Парламента Црне Горе о (српској) историји, (српској) култури, (српској) књижевној уметности и (српској) политици   Државна функција неретко нагна њене носиоце да искажу „пуноту“ свог образовања и, сходно …

Више

Слободан Тишма: „Отпадник“ у друштву спектакла

Пише Александар Дунђерин Нови роман Слободана Тишме „Бернардијева соба“ закаснело је призивање неких културних феномена, доминантних у другој половини прошлог века у светској уметности, филозофији, па и у архитектури и дизајну   Место новосадског уметника …

Више

Амбасадори

Пише Александар Дунђерин Зашто српски савремени писци амбасадори не могу да следе примере наших некадашњих књижевних великана ангажованих у дипломатији?   Да ли ангажман српских писаца у дипломатији представља наставак, иначе изузетно успешне праксе, поготово …

Више

Сретен Угричић: „Терориста“ без портфеља

Пише Александар Дунђерин Подршка терористичком акту због којег је, наводно, смењен директор „Народне библиотеке Србије“, само је логична последица дугогодишњег писања, размишљања и активности Сретена Угричића, једног од најзначајнијих Сорошевих кадрова задужених за разградњу српске …

Више

Књижевност и идеја

Пише Александар Дунђерин О чему би српски писац требало да води рачуна уколико жели да преживи 21. век?   Уверење да је друштвено-политичка стварност поље на којем једино постоје разни модели манипулације, најчешћи је разлог …

Више

Василије Крестић: Није ово први пут да су Срби између две ватре

Разговарали Александар Дунђерин и Никола Врзић Тврдње да су вредности и тековине аутентичне, старе Европе, отелотворене у Европској унији су без покрића. То су флоскуле евроатлантистичких лобија којима не треба наседати. Апсолутно не мислим да …

Више

Љубомир Кљакић: Дијаболички смех смрти

Разговарао Александар Дунђерин Откуд и како се током читавог 20. века и у првим декадама 21, одржава, јача и шири култура рата, култура агресије, култура насиља, злочина, смрти и убиства? Пред ким се то квалификују …

Више

Теологија Европске уније

Пише Александар Дунђерин Како се „Хришћански културни центар“ Радована Биговића укључио у ЕУ пропаганду у Србији?   Готово сва истраживања показују, а скоро сви медији преносе да број евроскептика у Србији из месеца у месец …

Више

Победници и покојници

Пише Александар Дунђерин Роман  потврђује да савремени роман не може да функционише као књижевна уметност уколико није уклопљен у националну традицију, макар говорио и о Петом октобру, и ма колико се аутор трудио да се …

Више

Владимир Кецмановић: зашто је љубав хладна, а топ врео?

Пише Александар Дунђерин Због чега би за Владимира Кецмановића и српску књижевност било боље да је „Сибир“ написан пре романа „Топ је био врео“?   Сасвим је очекивано да образован читалац, пошто је узео у …

Више

СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ Патриотизам није ствар послушности, него слободе

Разговарао Александар Дунђерин „Они који би жртвовали слободу за материјалну сигурност не заслужују да имају ни једно, ни друго“, рекао је Бенџамин Френклин. Када са слободом почнете да тргујете можете очекивати само презир са друге …

Више

СВЕТИСЛАВ БАСАРА Изногуд: Дан лудих

Пише Александар Дунђерин Зашто Басарин обрачун са фашизмом и Добрицом Ћосићем у роману Mein Kampf подсећа на акције чувеног стрип јунака великог везира Изногуда? Данас сам ја калиф уместо калифа. Ову реченицу изговара велики везир …

Више

Крик безнађа, у славу уједињења Италије

Пише Александар Дунђерин Зашто на 50-годишњицу Нобелове награде за књижевност Иву Андрићу и 160-годишњицу од смрти Петра Петровића Његоша, српски уметници бивају надахнути 150-годишњицом уједињења Апенинског полуострва?  Буди ли у вама некаква осећања сликарски опус …

Више

ЦРЊАНСКИ И ГАДАФИ Ламент над Сиртом

Пише Александар Дунђерин Да ли је Гадафи боље разумео Црњанског него ми? „Ламенту над Београдом“ (1956), последњој песми Милоша Црњанског, химни која у романтичарском маниру метафоризује смрт (веле)града, и, његовог, песника, налази се прегршт алузија …

Више

Kako je Egzit pojeo Steriju

Piše Aleksandar Dunđerin Koncepcija novosadskog muzičkog festivala, koji predstavlja radikalniju verziju politički korektnog aktivizma, kao osnovne odlike liberalno-kapitalističkog sistema vrednosti, definisan multikululturalnošću i tolerancijom, postepeno postaje idejna mantra i drugih velikih kulturnih manifestacija u Srbiji, …

Више