ИЗ ПЕЧАТОВЕ АРХИВЕ: ОДГОВОРИМА НА ПИТАЊА ОБЈАВЉЕНО 19. 11. 2010 ИНТЕРВЈУ ЈОВАН ДУШАНИЋ „Српска октобарска револуција“ изненадила је и саме лидере ДОС-а, који нису имали јасан план како земљу извести на пут економског просперитета. У …
Више
ИЗ ПЕЧАТОВЕ АРХИВЕ: ОДГОВОРИМА НА ПИТАЊА ОБЈАВЉЕНО 08/01/2010 ИНТЕРВЈУ СИНИША ПАВИЋ (1933-2024) Судија и писац. Наизглед оксиморонски спој иза којег се крије сценариста наших најгледанијих телевизијских серија и филмова у протеклих скоро четири деценије, аутор …
ВишеУбитачну мину, ону од које у јавном животу и светоназору моћног „круга двојке“„погибија не гине“, министар културе Братислав Петковић засејао је сам – учинио је то изјавом: „Уметност мора да буде патриотска, зато морамо да …
ВишеУбитачну мину, ону од које у јавном животу и светоназору моћног „круга двојке“„погибија не гине“, министар културе Братислав Петковић засејао је сам – учинио је то изјавом: „Уметност мора да буде патриотска, зато морамо да …
ВишеПише Александар Дунђерин Нова књига Драгишe Калезићa „Јама без дна“ уверава нас да смо сви ми део једног „јамљеног племена“ чија је судбина, од Косова до Јадовна, обележена јамама без дна. Али она је и прича …
ВишеРазговарао Александар Дунђерин Фотографије Милан Тимотић Слотердајк је рекао да ће „опстати једино народи који су у стању да у погону одрже процес самоинспирације“. Ако се и даље будемо неодговорно понашали према култури, доћи ћемо …
ВишеПише Александар Дунђерин Владушићево тумачење сусрета човека, писца, са мегалополисом није само указало на нова значења литературе Милоша Црњанског, није само осавременило приступ његовим делима, него је показало и да су есејистичка и књижевно-уметничка промишљања …
ВишеПише Александар Дунђерин Зашто су земље Европске уније и наши суседи у региону гласали против Јеремића, и шта за Србију значи избор (бившег) шефа дипломатије за председника ГС УН? Избор донедавног шефа српске дипломатије …
ВишеПише Александар Дунђерин Нова књига Драгана Великића „Бонавија“ парадигматичан је пример како изгледа искошени поглед на питања нације, историје и патриотизма, инспирисан духом самопорицања властитог културног и националног идентитета И у „Бонавији“, баш као …
ВишеРазговарао Александар Дунђерин Фотографије Милан Тимотић Демократура је и почела када је речено да се Србија опредељује за земаљско царство, а да би Косово требало оставити песницима и поповима. Док је било у надлежности песника …
ВишеПише Александар Дунђерин Нова Ногова књига истовремено се може читати и као роман у којем је дата богата, раскошна фреска једне епохе, и у којем су главни јунаци великани српске и јужнословенске књижевности (којима се, …
ВишеПише Александар Дунђерин „Печат“ је од 22. до 24. марта 2012. године боравио на Мокрој Гори, где је Мокрогорска школа менаџмента организовала скуп посвећен економским, политичким, идејним, моралним и духовним аспектима кризе која потреса Србију …
ВишеРазговарао Александар Дунђерин Требало би да тежимо материјалном благостању где сваки појединац има довољно средстава за испуњење нормалних људских потреба, али и духовном благостању, здрављу, срећи, на послу, али и у окриљу породице „Они …
ВишеПише Александар Дунђерин Новом роману Дејана Стојиљковића „Дуге ноћи и црне заставе“, који говори о трогодишњем српско-турском рату (1386-1389), недостаје православни елеменат без којег је претешко у свој пуноћи смисла уметнички представити косовску стварност, косовски …
ВишеПише Александар Дунђерин Прејака би била тврдња да је Павковић антологију „21 за 21“ уобличавао по укусу другосрбијанске културне елите (јер би у њу тада биле увршћене и приче Марка Видојковића, Игора Маројевића, Сретена Угричића), …
ВишеПише Александар Дунђерин Нови Милашиновићев роман „Расцепи“ несвакидашња је, универзална апологија људскости, са којом се све ређе сусрећемо у савременом добу, али нажалост и у српској књижевности Роман Горана Милашиновића „Расцепи“ тематизује истинит историјски догађај …
ВишеПише Александар Дунђерин Како се неуравнотежена лирска хроника о једном граду преточила у црну и дугачку баладу о једној епохи Сукоб писца са градом у којем живи скоро да је уобичајена појава, поготово у социјално …
ВишеПише Александар Дунђерин Размишљања Ранка Кривокапића, председника Парламента Црне Горе о (српској) историји, (српској) култури, (српској) књижевној уметности и (српској) политици Државна функција неретко нагна њене носиоце да искажу „пуноту“ свог образовања и, сходно …
ВишеПише Александар Дунђерин Нови роман Слободана Тишме „Бернардијева соба“ закаснело је призивање неких културних феномена, доминантних у другој половини прошлог века у светској уметности, филозофији, па и у архитектури и дизајну Место новосадског уметника …
ВишеПише Александар Дунђерин Зашто српски савремени писци амбасадори не могу да следе примере наших некадашњих књижевних великана ангажованих у дипломатији? Да ли ангажман српских писаца у дипломатији представља наставак, иначе изузетно успешне праксе, поготово …
ВишеПише Александар Дунђерин Подршка терористичком акту због којег је, наводно, смењен директор „Народне библиотеке Србије“, само је логична последица дугогодишњег писања, размишљања и активности Сретена Угричића, једног од најзначајнијих Сорошевих кадрова задужених за разградњу српске …
ВишеПише Александар Дунђерин О чему би српски писац требало да води рачуна уколико жели да преживи 21. век? Уверење да је друштвено-политичка стварност поље на којем једино постоје разни модели манипулације, најчешћи је разлог …
ВишеРазговарали Александар Дунђерин и Никола Врзић Тврдње да су вредности и тековине аутентичне, старе Европе, отелотворене у Европској унији су без покрића. То су флоскуле евроатлантистичких лобија којима не треба наседати. Апсолутно не мислим да …
ВишеРазговарао Александар Дунђерин Откуд и како се током читавог 20. века и у првим декадама 21, одржава, јача и шири култура рата, култура агресије, култура насиља, злочина, смрти и убиства? Пред ким се то квалификују …
ВишеПише Александар Дунђерин Како се „Хришћански културни центар“ Радована Биговића укључио у ЕУ пропаганду у Србији? Готово сва истраживања показују, а скоро сви медији преносе да број евроскептика у Србији из месеца у месец …
ВишеПише Александар Дунђерин Роман потврђује да савремени роман не може да функционише као књижевна уметност уколико није уклопљен у националну традицију, макар говорио и о Петом октобру, и ма колико се аутор трудио да се …
ВишеПише Александар Дунђерин Због чега би за Владимира Кецмановића и српску књижевност било боље да је „Сибир“ написан пре романа „Топ је био врео“? Сасвим је очекивано да образован читалац, пошто је узео у …
ВишеРазговарао Александар Дунђерин „Они који би жртвовали слободу за материјалну сигурност не заслужују да имају ни једно, ни друго“, рекао је Бенџамин Френклин. Када са слободом почнете да тргујете можете очекивати само презир са друге …
ВишеПише Александар Дунђерин Зашто Басарин обрачун са фашизмом и Добрицом Ћосићем у роману Mein Kampf подсећа на акције чувеног стрип јунака великог везира Изногуда? Данас сам ја калиф уместо калифа. Ову реченицу изговара велики везир …
ВишеПише Александар Дунђерин Зашто на 50-годишњицу Нобелове награде за књижевност Иву Андрићу и 160-годишњицу од смрти Петра Петровића Његоша, српски уметници бивају надахнути 150-годишњицом уједињења Апенинског полуострва? Буди ли у вама некаква осећања сликарски опус …
ВишеПише Александар Дунђерин Да ли је Гадафи боље разумео Црњанског него ми? „Ламенту над Београдом“ (1956), последњој песми Милоша Црњанског, химни која у романтичарском маниру метафоризује смрт (веле)града, и, његовог, песника, налази се прегршт алузија …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Andrićeva nagrada, koja se na osnovu piščeve testamentarne volje dodeljuje svake godine za priču ili zbirku priča na srpskom jeziku, ove godine, prvi put otkako je ustanovljena, nije dodeljena. I to upravo …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Nastao na ruševinama tradicionalnog humanizma, novi Albaharijev roman „Kontrolni punkt“ varira temu rata kao najvećeg zla koje potire plemeniti napor odbrane otadžbine, ali i otkriva autora kao pseudohumanističku figuru koja ni sama …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Srpska književnost u Marojevićevim delima dobija knjige koje navodni „genocidni gen“ srpskog naroda od ratova devedesetih proširuju i na period za vreme i posle Drugog svetskog rata. I to im je jedina …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Nova Petrovićeva drama je u potpunom skladu sa aktuelnom (kulturnom) politikom koja u književnosti umesto angažovane kritike favorizuje bezazleni humor, umesto tematizovanja kolektivnog stradanja naroda priču o opšteljudskim pojedinačnim sudbinama, umesto srpskog …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Nova knjiga Vladimira Pištala „Venecija“ predstavlja umetnički veoma dobro uobličen pesnički esej o Veneciji, gradu „avetinjske lepote“ čiji su temelji položeni u „smrdljivo blato ljudskog porekla“ Da je brak između Srbije i …
ВишеRazgovarao Aleksandar Dunđerin Uloga savremene umjetnosti jeste da upozori na bubnjeve apokalipse, da artikuliše ono što se već može da čuje i vidi iza okuke naših dana. Uloga umjetnosti jeste da pruži bezuslovan azil svim …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Navodno zarad evropskih integracija, Vlada Srbije, izmenama dosadašnjeg Porodičnog zakona, legalizuje vanbračne zajednice i homoseksualne brakove, omogućava pripadnicima LGBT populacije da usvajaju decu, dozvoljava „surogat majke“ i donosi nove modalitete poželjnih obrazaca …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Kako jedan veliki „strukturni umetnički defekt“, saobrazan „duhu vremena“, može da „uništi“ dobro zamišljen i napisan roman Ukoliko se pisac dobro snalazi u književno-umetničkom mediju, ne znači da će jednako uspešno pisati, …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Nova drama Biljane Srbljanović sa jakim antinacionalnim i anticrkvenim stavom postavlja kulturni etos Srba na margine humaniteta, na ivicu evropske deponije Početkom juna meseca dnevni list „Danas“, u saradnji sa „Zavodom za …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin „Časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije“, čiji je glavni i odgovorni urednik Aleksandra Đurić-Bosnić, predstavlja kvaziteorijsku i kvaziistorijsku podlogu za izgradnju novog vojvođanskog kulturnog i obrazovnog modela Vojvođanski megalopolis je zadao …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Figura oca, u veoma širokom tematskom i žanrovskom rasponu, i dalje je veoma prisutna u srpskoj literaturi najrazličitijih generacija, pa bi se moglo zaključiti kako je aktuelni trenutak u srpskoj književnoj umetnosti …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Novi roman Zorana Živkovića „Pet dunavskih čuda“ daje možda i najbolji odgovor zašto je ovaj autor čitan i proučavan na Zapadu, dok je najveći deo srpske književne javnosti prilično ravnodušan prema njegovom …
ВишеPiše Miodrag Zarković Medijske slobode u Srbiji svode se samo na jednu: možemo da prepisujemo od Vašingtona i Londona koliko god hoćemo Da je pobedio u Drugom svetskom ratu, Hitler bi verovatno imao barem toliko …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Vulin nije emigrirao iz srpskog političkog mulja tražeći utočište u književnosti, ali je u protekloj deceniji boravio u odajama umetnosti češće od nekih profesionalnih pisaca, obogativši našu literaturu sa dva romana („Opadanje“, …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Otklon u pripovedanju ka esejizaciji naracije protekle decenije postaje bitna odlika srpske proze, ukidajući joj ono po čemu je u ranijim periodima bila prepoznatljiva – epsku širinu. I to čak i kada …
ВишеRazgovarao Aleksandar Dunđerin Pola veka čekam da Srbi nauče da budu potomci. I, evo još nisam dočekao taj dan. Usitnjavaju nas i oduzimaju nam pravo na prošlost. Neutešan sam. Nadam se da neću doživeti dan …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Novi humorističko-satirični roman našeg slavnog pisca svrstava ovog stvaraoca među najuspešnije satiričare srpske književnosti, a po pitanju sarkastičnosti, neposrednosti, oštrine i hrabrosti, lansira ga čak i ispred Jovana Sterije Popovića i Radoja …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Nastupanje Srbije na Lajpciškom sajmu, prožeto Đelićevim evroaktivizmom, stvorilo je utisak kako je put Nemačke otputovala skupina evroentuzijasta koja želi svetu da pokaže „evropsko lice srpske književnosti i kulture“ Učešće Srbije na …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Zbirka kratkih priča Srbe Ignjatovića „Prolazna kuća“ pokazuje da srpska književnost može da bude zanimljiva i kada nije utemeljena na nekoj njenoj bogomdanoj autohtonosti, nego na veštini uvoza licence i njenog preoblikovanja …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Vladan Matijević je na ruševinama tradicionalnog humanizma, u svojoj do sada najuspelijoj knjizi omnibus-romanu „Vrlo malo svetlosti“ uspeo da tri privatne priče pretvori u velike naracije, da stvori malu enciklopediju vremena u …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Odnos Moma Kapora prema Gradu u njegovim delima se, u protoku vremena, drastično menjao, jednako silno kao što se odigravala promena u njegovom pogledu na svet „Najpametniji ljudi i ne putuju. Sede …
ВишеPromocija Pečata biće održana u četvrtak, 10. marta u 18.00 časova u Narodnoj biblioteci Veljko Petrović, u okviru tribine Razgovori. Na tribini će govoriti Milorad Vučelić, Aleksandar Dunđerin, Nataša Jovanović i Mara Knežević Kern. Istoga …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin U novom konceptu kapitalizma privatizacija bi obuhvatila ne samo monopolska državna preduzeća od ključnog strateškog značaja, čak ne ni samo neprofitabilni sektor društva, nego i vojsku i policiju, vladu i parlament, obaveštajne …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Smeh koji izaziva novi roman Vuleta Žurića nije u funkciji saopštavanja istine, već je sredstvo za izazivanje mistifikacija. Oni upućeniji u takvom humoru prepoznaće, kako je to definisao još Gete, „kijanje duha“ …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Srpska književnost je zahvaljujući „Zvonima za Trojicu“ Miroslava Toholja (SKZ, Beograd, 2010) dobila još jedan veliki nacionalni ep, koji se, obogaćen raznovrsno ukrašenom lirskom freskom o konjima, nesumnjivo, nalazi u najužoj konkurenciji …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Pisci okupljeni oko književne grupe P 70, svojim delima, polemikama i javnim nastupima, tokom prethodne godine pokazali su da pisac mora, pogotovo u prelomnim istorijskim trenucima, pored umetničkog dara i stvaralačkog nadahnuća …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Kakve bi posledice po srpsku kulturu, jezik i književnost u Crnoj Gori i Srbiji mogao da ostavi skandal u vezi sa prevođenjem Njegoševog „Gorskog vijenca“ na crnogorski novogovor Upravnik Narodne biblioteke Srbije, …
ВишеPiše Bogdan Đurović Dve nedelje posle NATO samita u Lisabonu, Moskva je objavila nove detalje velikog plana naoružavanja svoje armije, dok Vašington uvežbava trupe i na istočnim i na zapadnim ruskim granicama Posle nedavnih izjava …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin U jednoj proznoj lirskoj minijaturi Kalezić je oslikao sto godina svetske, pretežno ruske istorije (književnosti), prikazujući je, umetnički upečatljivo, kao neprestanu borbu između svetog i grešnog, kao svojevrsnu đavolijadu u kojoj je, …
ВишеPiše Pavle Ćosić Beograd, 22. Novembra 2010. godine, Izvor Be92 – Kako za prvih desetak dana od donošenja zakona o pušenju nije napisana nijedna kazna, doživotni ministar zdravstva Tomica Milosavljević odlučio je da uvede nagrađivanje …
ВишеPiše Zoran Milošević Na Samitu NATO-a u Lisabonu, razmatrana je mogućnost približavanja Rusije i zapadne vojne alijanse, ali je promovisana i nova strategija NATO-a koja ni u jednom segmentu ne ide u prilog Moskvi Prema …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Kako je neuspelim fingiranjem autobiografije propao pokušaj zasnivanja nove „banditske književnosti“ u srpskoj literaturi „Ovo je moja autobiografija. Ne znam da li je neko pre mene napisao autobiografiju sa petnaest godina. Da …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin U Beogradu je promovisan jedan novi jugoslovenski kulturološko-elitistički koncept, koji bi trebalo da zaživi na virtuelnom prostoru nekakvog zajedničkog kulturnog identiteta Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine Kada sam u okviru temata …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Kako je epski put od junačke pogibije naših predaka do kukavičke bežanije njihovih potomaka, završen pred barikadama antinacionalne histerije „Ne uzmeš je, moj po Bogu brate, Sablja mi se sama vadi na …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Kako se dogodilo da jedna subkulturna pojava, uz to još i neutemeljena u srpskoj (popularnoj) muzičkoj tradiciji, dostigne nivo kulturnog, društveno prihvatljivog i poželjnog fenomena, koji ima snagu da reprezentuje nacionalne, duhovne …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Kako je „Parada ponosa“ ukinula ljudska prava LGBT populaciji Evropska komisija u Srbiji, kao i veliki broj evropskih zvaničnika, ocenili su „Paradu ponosa“ kao potvrdu slobode izražavanja i odbacivanje svake vrste diskriminacije, …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Ova knjiga neće ugroziti poziciju Gorana Petrovića u srpskoj književnosti, ali ipak svedoči o stvaralačkoj krizi našeg verovatno najznačajnijeg aktivnog pisca Goran Petrović je književnik koji je do sada objavio deset proznih …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Da li je Nikola Malović, štampajući posle tri godine novu knjigu, uspeo da nadmaši svoj debitantski roman „Lutajući Bokelj“, koji svedoči o tome kako su stvaralačka inventivnost i nacionalna i društvena odgovornost …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Kada se po zemlji poseje so, kazuje nam najdublji sloj Bazduljevog dela, na njoj više ništa ne može da nikne, ona ostaje neplodna i pusta. Kao Sarajevo, koje, u sumrak prve decenije …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Da li je nova knjiga kontraverznog sarajevsko-zagrebačkog pisca dokaz kako i u Hrvatskoj prihvatljiva literatura mora biti na liniji „politički korektnog“ iskaza, u skladu sa aktuelnim dnevno-političkim, evroreformskim ideološkim obrascima, koji se …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Ukoliko bi se naša zemlja pridržavala preporuka Saveta Evrope o rodno korektnom jeziku, imenice „majka“ i „otac“ bili bi u srpskom jeziku zamenjene „manje uvredljivim izrazima“ „roditelj“ ili „jedan od roditelja“ Potvrda …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Šta je sve direktor Narodne biblioteke Srbije u svom novom romanu žrtvovao na oltaru Neznanom bogu? Roman Sretena Ugričića „Neznanom junaku“ zaista je do sada neviđeno, a možda bi bilo bolje da, …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Odgovor na reagovanje Ivana Negrišorca „Zloupotreba Tišme, odista“ Gospodine Ivane Negrišorac, Vaše reagovanje u prošlom broju „Pečata“ („Zloupotreba Tišme, odista“), nije, nažalost, pružilo ni meni, ni bilo kome u redakciji, priliku za …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Da li je objavljivanje dela iz Tišmine zaostavštine najavilo da će ovaj pisac uskoro biti izložen „novom čitanju“ koje će u obzir uzeti nepostojeće postmoderne i desadovsko-pornografske poetičke i kulturološke aspekte njegovog …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Kako je zaštitnik građana Saša Janković umislio da obavlja funkciju Velikog brata i da mu je dužnost da stvori okvir za jednu novu orvelijansku Srbiju U spisak budalaština kojima su demokratske vlasti …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Razlog gašenja „Književnosti“, kao i urušavanja svih kulturnih vrednosti u Srbiji, jeste pokušaj stvaranja novog „kulturnog“ modela u čijoj je osnovi ideja o gubitku kriterijuma, o stvaranju praznog prostora koji bi u …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Albaharijeva „Ćerka“ je ilustrativni primer da u opštoj šizofreniji koja poslednje decenije vlada u Srbiji u svim oblastima života, nije pošteđena ni srpska literatura Od kako je 1998. godine časopis „Reč“ objavio …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Već deset godina egzitovcima je omogućeno da nesmetano vršljaju po srpskom kulturno-umetničkom kontekstu, transformišući ga i do neprepoznatljivosti, te da posluju kao privatnici, ali na jaslama države I jedanaesti po redu muzički …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Sveznajući pripovedač, kao i svaka velika, trajna priča, želi da nam poruči „Ljetopis vječnosti“, atribut su Božje moći. Po meri te moći skrojeni su u Komaninovom romanu i naracija, i junaci, i …
ВишеPiše Aleskandar Dunđerin Krhotine užasa trećemilenijumske postmoderne stvarnosti u romanu ove spisateljice popunjavaju ekspresionistički toposi (ludila, smrti, preobražaja), a dodatno pojačava i srednjovekovni simbolizam boja, među kojima posebno naglašenu funkciju ima bela, kao oznaka nečega …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Uspenje i sunovrat Sretena Ugričića Na stranu rodoljublje i slični postulati, Al to se, brate, ni po tvom merilu ne isplati. Od naših šumaraka, glavica, osoja i goleti Niko još ne vide …
ВишеPiše Aleskandar Dunđerin Nacionalni saveti formirani su u trenutku najžešćih akcija Mađarske za ujedinjenje svih Mađara i reviziju granica, u vreme dok traje politička, ekonomska i kulturna ofanziva Turske na Balkanu U nedelju 6 . …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Naša književnost danas je zagubljena u prostorima između obnavljanja jugoslovenstva i zagovaranja srbijanstva u ovdašnjoj kulturi. U pitanju su dva procesa koja teku paralelno, i, prožimajući se, proizvode kao posledicu menjanje percepcije …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Kada sam pre nekoliko dana prolazio pored poznatog beogradskog eksperimentalnog teatra, pažnju mi je privukao lavež pasa, povremeno propraćen režanjem i cvilenjem. Budući da je ovaj teatar odvajkada poznat po tome što …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Kapor je u svom poslednjem, posthumno objavljenom delu iscrtao privatnu istoriju književnosti, od Homera do savremenih postmodernističkih strujanja, sastavio svoj intimni civilizacijski kovčeg, bez kojeg bi mu u ovoj lošijoj, donjoj Srbiji …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Da je kojim slučajem napisano pre četrdesetak godina, ovo Mihailovićevo delo moglo bi možda i da konkuriše za reprezentativni, moderni pokušaj umetničkog uobličavanja egzistencijalističkog ništovanja Postoje pisci koje podmuklo dejstvo vlastite biografije …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Podnaslov Stvaralaštvo Danila Kiša, kao retko kojeg pisca u srpskoj književnosti, samo dvadeset godina posle njegove smrti, steklo je epitet fenomena koji je iščitan i „uzduž i popreko“, bivajući najpre osporovano, potom …
ВишеSituacija se iz dana u dan, zahvaljujući našim vlastima i nekim crkvenim velikodostojnicima, komplikuje i usložnjava. Počelo je s očekivanjima papine posete Srbiji. Kako ga pozvasmo, počeše komplikacije. Tužioci i pravosuđe Velike Britanije i Amerike …
ВишеPosetioci pozorišnih predstava i ljubitelji „Ateljea 212“ bili su iznenađeni, gotovo zapanjeni i pomalo razočarani kada su ugledali glumce ovog pozorišta u političkoj akciji. Dve godine oni odlaze u pozorište sa uverenjem da gledaju glumce …
ВишеRazgovarao Aleksandar Dunđerin Zahvaljujući Zoltanu Daniju, penzionisanom pukovniku protiv-vazdušne odbrane Vojske Jugoslavije koji je komandovao 3. divizionom 250. raketne brigade PVO, američka vojna industrija 27. marta 1999. godine zavijena je u crno. Tada je, naime, …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Svojim debitantskim ostvarenjem, romanom „Forward“, Slobodan Vladušić je u značajnoj meri osvežio srpsku književnu scenu i pokazao da ona može da ide u korak sa savremenom (post)humanističkom misli koja je ispisala neke …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Da li geografija ima prednost u odnosu na istoriju, i da li su jezička i književna raslojavanja na prostoru nekadašnje Jugoslavije posledica gubitka racionalne istorijske svesti, odnosno života u bunilu sadašnjosti, zaboravljene …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Mudri ljudi u Srbiji primetili su da niko u bučnije vreme nije govorio tiše, a da se čuo dalje, da niko nije govorio manje, a da je rekao više, da niko u …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Kako je NIN-ova nagrada od najprestižnijeg literarnog priznanja u Srbiji, postala događaj koji zadovoljava samo laureate, uglavnom zbog novčanog iznosa koji im sleduje NIN-ova nagrada je rođena u razdoblju kada je sunce …
ВишеRazgovarali Aleksandar Dunđerin Ljiljana Bogdanović Ove godine akademik i pesnik Matija Bećković obeležio je dva jubileja – 70 godina života i 50 godina književnog rada. Kao svedočanstvo vrednosti njegovog pevanja i mišljenja kroz pola veka …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Rezultati kulturne strategije postpetooktobarskih vlasti katastrofalne su – Narodni muzej ne radi već osam godina, bioskopi u većini gradova su pozatvarani, a velike izdavači prestaju da rade, dok je umetnost svedena na propalu industriju …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Dok je Zapad zahvaljujući srpskom narodnom pesništvu i guslarima otkrila mogućnost da rekonstruiše prirodu pesničke tradicije Homerovog doba, gusle su u Srbiji (p)ostale samo simbol za patriotizam ili za sprdnju „Kulturni rat“, …
ВишеReporteri „Pečata“ boravili su zajedno sa delegacijom Srpske pravoslavne crkve od 31. januara do 3. februara u Moskvi povodom ustoličenja patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila Njegova Svetost patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril ustoličen …
ВишеRazgovarao Aleksandar Dunđerin „Možda je prilika da danas, kada najradosniji praznik čovečanstva proslavljamo u senci ekonomske krize, koja je zahvatila ceo svet, dublje i istinskije doživimo i shvatimo tajnu Krsta Hristovog, Raspeća i Vaskrsenja. Vrhunac …
ВишеRazgovarao Aleksandar Dunđerin U biografiji Miroslava Toholja (Ljubinje, 1957) nezaobilazno mesto predstavlja nekoliko, mahom široj javnosti poznatih činjenica: da je on jedan od nagrađivanijih pisaca u srpskoj književnosti (gotovo da ne postoji knjiga koja nije …
ВишеRazgovarao Aleksandar Dunđerin Sukobi unutar islamske zajednice u našoj zemlji postoje već duže vreme, ali su, posle posete reisa-l-uleme Mustafe Cerića Tutinu, odnosno optužbi jednog dela muslimanskih verskih vođa da se u Srbiji krše …
ВишеRazgovarao Aleksandar Dunđerin „Napoleonov dugogodišnji ministar policije Žozef Fuše, tvrdio je – a praksa je pokazala osnovano – da u trenucima kada na bojištima stvari ne idu dobro, ili se zemlja suoči sa drugim velikim …
ВишеRazgovarao Aleksandar Dunđerin Sudija i pisac. Naizgled oksimoronski spoj iza kojeg se krije scenarista naših najgledanijih televizijskih serija i filmova u proteklih skoro četiri decenije, autor čiji je rad podjednako cenjen u različitim fazama kroz …
ВишеRazgovarao Aleksandar Dunđerin Srbiju će u 2009. godini zateći mnogobrojni nerešeni problemi. Aktuelna politička situacija u našem društvu obeležena je neizvesnošću i kada je u pitanju teritorijalni integritet zemlje (nerešena sudbina Kosova i Metohije i …
ВишеPriredio Aleksandar Dunđerin Posle obelodanjivanja Krkobabić-Pajtićevog dogovora o raseljavanju penzionera sa područja AP Vojvodine na teritoriju opštine Kuršumlije, u redakciju našeg lista stiglo je mnoštvo pisama, poruka i mejlova u kojem se stariji građani uglavnom …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Posle dabrova i prepelica, Vojvodinu napuštaju i penzioneri. Naime, na sastanku u Novom Sadu Bojan Pajtić je prihvatio projekat Jovana Krkobabića da se svi Vojvođani koji stiču uslove za penziju rasele na …
ВишеPiše Vasilije Subotić I pored toga što je čak i Egzit morao da prizna popularnost i kvalitet doajena vojvođanskog pesništva, Vojvođanska akademija nauka i umetnosti i dalje se, zahvaljujući tekstu „Kad utihne prepelica huj“, oglušuje …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Dva veka posle neviđenog masakra nad dabrovima, u Vojvodini se nastavlja genocid nad životinjama – ovoga puta žrtve su prepelice; krivac, po svemu sudeći, ona uvek za sve kriva Srpska pravoslavna crkva …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Koncepcija novosadskog muzičkog festivala, koji predstavlja radikalniju verziju politički korektnog aktivizma, kao osnovne odlike liberalno-kapitalističkog sistema vrednosti, definisan multikululturalnošću i tolerancijom, postepeno postaje idejna mantra i drugih velikih kulturnih manifestacija u Srbiji, …
ВишеPiše Aleksandar Dunđerin Privatizacija društvenih izdavačkih preduzeća pokazala je da su za kupovinu nekada velikih giganata iz ove branše biznismeni zainteresovani samo zbog atraktivnih prostora koje ove firme poseduju, dok oni privatnici koji ne žele …
Више
Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
