Drakula u Zavodu za transfuziju krvi

Piše Miodrag Zarković

Medijske slobode u Srbiji svode se samo na jednu: možemo da prepisujemo od Vašingtona i Londona koliko god hoćemo

Da je pobedio u Drugom svetskom ratu, Hitler bi verovatno imao barem toliko obzira da ne organizuje Dan sećanja na jevrejske žrtve. Zašto onda trenutna vlast u Srbiji obeležava Dan slobode medija?! Da li je moguće da osiljeni vlastodršci nisu svesni da njihovo „obeležavanje“ trećeg maja kao Svetskog dana medija predstavlja prostačko, svirepo i besprizorno izrugivanje žrtvi, tj. palom protivniku?! Jer, sloboda javne reči jeste osnovni neprijatelj režima Borisa Tadića, prvog u istoriji koji je uspeo da sasvim ućutka Srbe (ni Titu to nije pošlo za rukom bez Golog otoka).

***
Treći maj bio je utoliko morbidniji zbog istaknute uloge koju je u „prazniku“ imala Dragana Milićević Milutinović.
Osim po dugačkom imenu i prezimenu, ali i po demokratski jednoumnoj emisiji „Ogledalo“, praktično negledljivoj bez upotrebe opijata, ova dama (u daljem tekstu: DMM) ostala je upamćena i po teatralnoj nesposobnosti da uređuje televizijsku stanicu. Početkom prošle decenije, revolucionarni zanos uzdigao ju je do mesta glavnog urednika „Studija B“, gde se zadržala punih pet godina, sve do 2007. godine kada se povukla iz medija ostavljajući gradsku TV stanicu u profesionalnim ruševinama (tamošnji zaposleni su crnohumorno zaključivali da je DMM njima bila ono što je „tomahavk“ bio studiju u Abardarevoj za vreme NATO bombardovanja). Trećeg maja nam se vratila na ekrane, tako što je u silnim informativnim emisijama ocenjivala medijsku sliku u Srbiji kao veoma lošu, čak zabrinjavajuću.
Ta njena pojavljivanja podsetila su nas da je DMM već mesec dana angažovana u Ministarstvu kulture, kao državna sekretarka za oblast informisanja i medija. Što bi se reklo u onom vicu, to je kao da Drakuli poverite Zavod za transfuziju krvi… Kada je vest o imenovanju DMM bila objavljena početkom aprila, jedva da je i primećena, ali proteklog utorka, dok nam je nova državna sekretarka nabrajala koga u svojim površnim shvatanjima okrivljuje za katastrofalno stanje u srpskim glasilima, mogli smo da shvatimo svu zlokobnost njenog postavljenja. Nije, naime, navela jednog od najvećih krivaca: sebe.

***
Ako ćemo iskreno, današnji srpski mediji, naročito elektronski, imaju samo jednu slobodu. Onu da u svakom trenutku mogu da ponizno i servilno prepisuju od evroatlantskih glasila.
I koriste tu slobodu nemilice, u šta smo imali priliku da se uverimo proteklih dana. Najpre smo u petak, 29. aprila, bili zatrpani prizorima sa venčanja britanskog princa Vilijema. Kao da toga dana nije bilo nijedne druge vesti na kugli Zemaljskoj: zaboravili su novinari i na Libiju, i na Fukušimu, i na rekonstruisane Vlade… Sve je to ustuknulo pred Vilijemovom svadbom, celodnevnim, neukusno nakićenim i nezapamćeno naduvanim rijaliti programom, na Javnom servisu čak i direktno prenošenom.
A posle vikenda, u središte pažnje dospelo je ubistvo Osame bin Ladena, vođe „Al kaide“. Bin Laden nikada nije bio prijatelj Srbije, naprotiv, devedesetih je, u saglasju sa administracijom Vilijema Klintona, naoružavao i na druge načine pomagao sve naše okolne neprijatelje. Ali, to ne znači da histerično glorifikovanje njegove likvidacije od strane dokazanih vašingtonskih tirana treba pozdraviti. A srpske televizije su upravo to uradile. Izuzev „RTS-ove“ emisije „Oko“ od ponedeljka, koja je bila začuđujuće odmerena i razumna u analizi Bin Ladenove smrti, ostali informativni programi bili su neskriveno euforični. Upravo onakvi kakvi, poređenja radi, nisu imali hrabrosti da budu kada je Ante Gotovina osuđen – inače, nedovoljno oštro – za zločine u „Oluji“. Tada su, kao po Tadićevoj želji, srpski mediji bili vidljivo uzdržani, ali su zato Bin Ladenovu smrt ispratili u slavljeničkoj atmosferi.
Čudno je to, zaista, da beogradski vlastodršci i njima naklonjeni mediji onoliko razumevanja imaju za ustaške zločince, a da se ovako „zaborave“ u pogledu islamskih terorista. Čudno, ali ne i neobjašnjivo. Mada je to objašnjenje koje vam nijedan državni sekretar, pa ni DMM, nikada neće ponuditi.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *