Вук Јеремић на челу ГС УН: Нови пораз Тадићеве политике

Пише Александар Дунђерин

Зашто су земље Европске уније и наши суседи у региону гласали против Јеремића, и шта за Србију значи избор (бившег) шефа дипломатије за председника ГС УН?

 

Избор донедавног шефа српске дипломатије Вука Јеремића на место председавајућег Генералне скупштине Уједињених нација, у оштрој конкуренцији са литванским амбасадором у УН Далијусом Чекуолисом (99 држава гласало је за нашег кандидата, 85 је глас дало Литванцу), јесте за Србију значајан догађај. Ово је први случај да представник Србије, од када је наша земља поново постала самостална држава, заузме високу позицију у значајним светским (глобалним) институцијама. Али Јеремићево преузимање једногодишње функције председавајућег ГС УН значајно је за нашу земљу и из још једног разлога. Оно на симболичан начин, наизглед парадоксално, указује како је политика коју су протеклих четири године водили наша дипломатија и бивши председник Борис Тадић доживела још један пораз.

[restrictedarea]

Наиме, све водеће чланице Европске уније, као и земље које чине НАТО савез, гласале су против Вука Јеремића, што је јасан сигнал да безусловни европски пут и подршка „миру и стабилности у региону“, због којих су Тадић и Влада донели низ штетних одлука по наше националне интересе (од Декларације о Сребреници до саветодавног мишљења МСП-а), нису ојачали позицију Србије, ни на Западу, али ни међу нашим суседима. Напротив, већина земаља нашег региона, осим Македоније и Црне Горе, са којим нас је Тадић на нашу штету мирио, гласало је или против Јеремића (Хрватска, Словенија, Албанија), или је било суздржано (Босна и Херцеговина). Због тога се ово гласање у Уједињеним нацијама на неки начин може окарактерисати и као преседан, будући да је пракса да се при кандидатури за важне међународне функције даје подршка суседима. Јеремић ће, тако, водити Генералну скупштину у име Источноевропске групе (председавајући ГС бира се по правилу ротације и регионалном принципу) коју чине 23 земље, углавном противне његовом избору.
Осим Русије, чије је лобирање против Чекуолиса, провереног НАТО кадра, по свему судећи било одлучујуће за исход гласања. Али та чињеница више говори у прилог тези да утицај Вашингтона и Брисела, у односу на Москву и Пекинг, опада, и да долази до прекомпозиције моћи у глобалној политици, него што потврђује жељу већег дела међународне заједнице (рецимо, некадашњих „несврстаних“) да на челу ГС УН види шефа наше дипломатије који је спроводио политику европског пута који нема алтернативу. Јер тешко је очекивати да ће Јеремић променити свој политички курс (поготово ако му саветници, као што се претпоставља, буду некадашњи министри спољних послова Шпаније и Италије, Мигел Анхел Моратинос и Франко Фратини) и заступати интересе земаља које су му указале поверење да ступи на функцију, која, то треба нагласити, није само протоколарног карактера (види антрфиле).
Но, за нас је ипак важније на који ће начин Јеремић промовисати нашу државну политику. То, наравно, зависи и од тога ко ће чинити будућу српску Владу.
Александар Вучић нашалио се када је изјавио да је Јеремићевом избору допринела победа Томислава Николића на председничким изборима, пошто Србија сада ужива већи углед у свету. Како ће тај „већи углед“ капитализовати Вук Јеремић, сазнаћемо ускоро, поготово ако му ватрено крштење буде председавање Генералном скупштином која би поводом ситуације у Сирији и Ирану, а услед очекиване блокаде Савета безбедности, могла да преузме надлежност светске владе. Јер, Москва и Пекинг, са једне, и Вашингтон и Брисел са друге стране, имају толико различите интересе када је реч о глобалној светској политици, да и начин интонације и наглашавања појединих ставова, може бити довољан да одреди битну нијансу угледа Србије у свету.

___________________

Овлашћења Генералне скупштине УН

У великој мери функција председавајућег Генералном скупштином УН своди се на давање речи учесницима и саопштавање одлука. Председник ГС састаје се са представницима шефова делегација, долази до сазнања о њиховим ставовима и прослеђује их Савету безбедности. Његов утицај на оне који одлучују огледа се у томе како ће неке информације интонирати, односно нагласити (мада, пошто је председник свих 193 земаља које имају једнако право гласа, председник би требало да по било којем питању има неутралан став). У томе је његова индиректна политичка тежина. Директна се манифестује у изузетним случајевима, када услед блокаде Савета безбедности Генерална скупштина преузима ингеренције светске владе.

[/restrictedarea]