ИЗЛОГ КЊИГЕ

Милан Јовановић Стојимировић
СИЛУЕТЕ СТАРОГ БЕОГРАДА 3: МЕДАЉОНИ
Лагуна

Циклуси „Београдске силуете“ и „Домаћи странци“ чине трећу и последњу књигу „Силуета старог Београда“. Она садржи низ медаљона у којима је највећи број правих „силуета“ српске престонице, мало познатих и данас махом заборављених сликовитих ликова који су давали тон и драж главном граду и на својствен начин доприносили настајању грађанског друштва на ослобођеном простору вишевековног турског вилајета. Међу тим ликовима било је и странаца који су пригрлили Србију и дали драгоцен обол развоју своје друге домовине, учествујући свако на свој начин у бурној историји Србије у последња два века.
„Новинар и публицист од дара и знања, Стојимировић је често боравио и у иностранству, као аташе за штампу и дипломатски службеник. На тим пословима имао је прилике да се сусретне са низом наших посленика у политици и у култури, као што је имао прилике и да, следећи своја различита интересовања и познавајући више европских језика, прикупи различит уметнички и историографски материјал. Зналац многих области културе, великог књижевног образовања, изузетно радознао дух, Стојимировић је успео да оствари своје драгоцене Силуете старог Београда тек у последњој деценији живота. Тада је, од 1956. па до 1965. године сваких петнаест дана, у Дугином магазину 300 чуда, објављивао по један портрет из Силуета“, записала је Светлана Велмар-Јанковић.

Слободан Јанковић
ЖАРИШТА СВЕТСКОГ РАТА
Катена мунди

Књига о новом светском сукобу. Он није званично проглашен, али је већ јасно да он „формално започиње са војном интервенцијом Русије у Украјини, отворено се показао као темељно непријатељство Запада и Русије. Номинално се обе стране боре за слободу, а тиме и за правду. Запад је у очима оних који му се супротстављају виђен као експонент технокорпоративизма, против којег наступа Русија као симбол слободних народа и држава. Свакако, ово не значи да је Запад само технокорпоративни нити да је Русија апсолутно слободна држава или друштво слободних људи. Они оличавају, то јест предводе, симболизују једну или другу идеју. О природи, узроцима и перспективи овог рата као светског биће речи у даљем тексту. Када се говори о природи или карактеру, нећемо се бавити посебно врстом војне технике која је подручје испитивања стручњака за наоружање, и значајем употребе дронова, полуаутоматизованих система за убијање, надзор и обавештавање, ракетних комплекса, применом ваздушних, копнених и поморских снага. Оно што се обрађује на страницама које следе су геополитички и културни разлози поменутог феномена. Кључно питање је зашто је и коме светски рат потребан или је он последица случаја? Какве су последице ове темељне прерасподеле моћи и начина уређења друштава у подручјима под утицајем једног, другог или трећег центра моћи?, констатује аутор Слободан Јанковић.
„Књига Жаришта светског рата проширује актуелну дебату о природи украјинске кризе. Аутор и овим провокативним делом изнова зове на интелектуалну знатижељу, на научну расправу, преко потребну како еснафу, тако и широј јавности, о феномену који има и имаће вишеструке последице на српско друштво, као и о низу темељних питања философије и религије“, сматра Миша Ђурковић.

Антонио Табуки
ПЕРЕИРА ТВРДИ ДА…
Дерета

Роман је чија величина, хипнотична снага и уверљивост произлазе из нечега што читатељу остаје тајном. Заиста је мало таквих књига. Немогуће ју је раскопати, раставити или разумно објаснити оно што је Антонио Табуки произвео као естетску, уметничку и интелектуалну чињеницу. Тај роман стоји као инхерентна појава, мимо жанра у којем је написан, мимо времена када је написан и времена о којем говори, па чак и мимо особе аутора. Притом, „Переира тврди да…“ неочекивана је, у данашњој Европи врло актуелна, расправа о слободи штампе и о грађанским слободама уопште… Али ни то није важно. Могао је то бити роман и о нечему десетом, могао је Переира бити апотекар. Важно је, нечувено важно, што је Переира један од архетипова и археликова, попут Фауста или Петра Пана, настао у времену када се, погрешно, могло учинити да су сви архетипови одавно дефинисани и типизирани, пише Миљенко Јерговић.
Роман је 1994. добио престижне књижевне награде: Premio Campiello, Viareggio Prize i Premio Scanno.

Томислав Лонгиновић
САМА АМЕРИКА
Дерета

Ово је on the road роман о сновима оних који су осамдесетих година прошлог века напустили Србију и Балкан како би се домогли вечито варљивог америчког сна. Написана визуелним језиком филмске монтаже, као и роман „Фетиш Нуло“ (трећи део „Северне трилогије“), ова књига представља својеврсно једињење документарног и фиктивног, кроз које авантуре генерације осамдесетих одјекују као упозорење о доласку времена безнађа којима сведочимо данас. Пробијајући се кроз слике криминала, проституције и наркоманије, у свету (без) љубави, пуном сировог насиља, замки и илузија, пратимо успоне и падове јунака, док траже стазу ка уметности живота са другим и за друге. Везан за стални покрет и промену, овај роман води на пут од Чикага преко Сан Франциска до Њујорка, кроз беспућа и лутања подземљем невидљивим обичном становнику Америке, далеко од родног тла, а опет у нераскидивој вези са њим.

Рабиндранат Тагора
САДХАНА. ИСПУЊЕЊЕ СМИСЛА ЖИВОТА
Академска књига

Сāдханā је збирка од осам Тхāкурових философских огледа о односу човека према човеку и његовој духовној страни, према ћудоређу (дхарма), о односу према тварном свету и освајању тог света ради свог благостања (артха), и најзад о његовом чулном односу према свету и задовољствима која он пружа (кāма). У „хиндуизму“ то представља три основна циља која човек треба да досегне у току свог овоземаљског живота, а управо то досезање, остварење, осмишљавање живота означава се изразом сāдханā. Само то осмишљавање ових циљева и испуњавање себе у њима јесте зрење, сазревање живота, које води ка ослобођењу (мукти или мокша) душе човека (āтман), ка њеном крајњем одредишту и сједињењу са вечним и свепрожимајућим духом (брахманом) и расплинућу у њему, ка брахманирвāни. Ослобођење или мокша се поима као четврти циљ. Истоветност брахмана и āтмана је главни предмет ведских упанишада, које су се у породици Тхāкура неговале.

Др Христина Микић, др Биљана Мицков (уреднице)
НОВА ПАРАДИГМА КРЕАТИВНЕ ЕКОНОМИЈЕ: ОД ПРАВИЧНОСТИ КА ПРАВЕДНОСТИ
Културни центар Војводине „Милош Црњански“ и Институт за креативно предузетништво и иновације из Београда

Аутори зборника се баве промишљањем улоге културних ресурса и креативности у обликовању нових друштвених и економских структура, утемељених на начелима фер развоја. Њена поглавља се баве демистификацијом феномена креативне економије и променама са којима се она суочава, изучавајући их из мулти/трансдисциплинарне перспективе.
У монографији су заступљени оригинални научни радови др Христине Микић, др Зорана Ерића, др Дарка Ребе, др Енди Прата, др Бранка Радуловића, др Гојка Рикаловић, др Дејана Молнара, др Дејзи Фенкорт и др Сирше Фина, Маје Марсенић и Џастина О’ Конора, а свакако ће бити занимљива за читање професионалцима из сектора културе, економије, културологије, здравства и екологије.

Захарија Стефановић Орфелин
ИСТОРИЈА О ЖИВОТУ И СЛАВНИМ ДЕЛИМА ВЛАДАРА ПЕТРА ПРВОГ 1–2
Прометеј

Двотомно дело Захарија Стефановића Орфелина из 1772. је свакако најлепша српска штампана књига 18. века, а по многима и свих времена: на близу 800 страница, подељених у два тома, на руско-словенском језику и на ћирилици, говори се о историји и географији Русије, о животу Петра Великог и његовим делима, а на 65 илустрација (бакрорезних прилога, резаних у Сремским Карловцима) приказане су руске медаље, портрет Петра Великог, географске карте Русије…
Ово дело говори у прилог томе да је Нови Сад је још пре 250 година имао врхунског уметника, писца, бакроресца и штампара.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *