FESTIVAL KRATKOG METRA Jugonostalgija i druge zadate „fensi“ priče

Piše Vladislav Panov

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma otvorili su filmovi o dva automobila „stare“ Jugoslavije koji su bili simbol nekadašnjih vremena i ljudi

Prošle nedelje završen je  58. Beogradski festival kratkometražnog i dokumentarnog filma. U renoviranoj sali Doma Omladine, čuvenoj što se ovog festivala tiče i po tome što su se u njemu održavale projekcije i za vreme  bombardovanja tokom NATO-agresije 1999. godine ( kao i u salama Kulturnog centra i Kinoteke), tokom pet dana između marta i aprila, sada je prikazano  uglavnom zainteresovanoj i solidno prisutnoj publici nekoliko desetina filmova iz naše i strane produkcije. Tako je po tradiciji dugoj blizu šest decenija, Beograd  još jednom bio domaćin ovdašnjim i stranim autorima koji se bave dokumentarnim i kratkometražnim filmom.

„JUGO“ I „STOJADIN“
Smotru su  za jugonostalgičare svakako privlačno otvorili filmovi o dva automobila „stare“ Jugoslavije koji su, svaki na svoj način, bili simbol nekadašnjih vremena i ljudi, zajedništva i svega što je činilo naše društvo tokom poslednjih tridesetak godina. Reč je o filmovima o „jugu“ i „stojadinu“, „Jugo, kratka autobiografija“ iz srpske produkcije i „Rastanak“ iz Hrvatske. Ali to nije bilo sve. Te večeri je jugonostalgični duh došao do egzaltiranog usijanja (zadatog, poželjnog i prema meri politički korektne matrice u srpskoj kulturi) projekcijom dokumentarca „Bijelo dugme“ o istoimenoj sarajevskoj rok-grupi koja je, baš kao i pomenuti brendovi kragujevačke auto-industrije, na poseban i za mnoge nezaboravan način obeležio godine uoči nestanka SFR Jugoslavije.
Poslednjeg dana Festivala dokumentarnog i dugometražnog filma, po tradiciji, obznanjeno je ko je po oceni žirija bio bolji od ostalih i zaslužio nagrade. Za najbolji film festivala u kompletnoj konkurenciji, kojem sleduje „Gran pri“ nagrada i tri hiljade evra, žiri je proglasio holandsko ostvarenje „Ne bez tebe“, koji se bavi starošću kroz odnos vremešnog para umetnika suočenih sa neminovnom smrću i željom da se na lep način oproste jedno od drugoga. Jedan od najboljih po mišljenju žirija je i pomenuti film o „jugu“ kojem je pripala nagrada od dve hiljade evra i počast da bude osvajač Zlatne plakete Beograda, kao najbolji film domaćeg dela takmičarskog programa. Nagrade su dobili i filmovi „360 stepeni“, „Kako sam upoznala tvog oca“, „Polazak“, „Napredovanje“, „Aplauz“…

„VRLI NOVI SVET“
Vrlo je širok spektar tema koje su zaintrigirale selektore ovog festivala kao, naravno, i same autore. Možda je ove godine tematski raspon i jedan od najširih do sada. Publika se upoznala ne samo sa nekada ili i dalje važnim temama kada je reč o našim životima, istoriji ili stavovima, već i onim van granica Srbije. Upoznali smo, recimo, svet permanentnog rata i stradanje naroda Palestine pod pritiskom Izraela i Amerike („Čast“), videli katastrofalne posledice ljudskog nemara, pohlepe velikih industrija i „blagodeti“ života na Zapadu kroz priču o kancerogenim životnim sredinama Kanade i Sjedinjenih Država u kojima rak svake godine odnese preko 600 hiljada života („Živeti nizvodno“), visprenu animaciju u „Vavilonskoj kuli“, priče o životu i Iranu, Peruu, Bajkalu i Čečeniji, Brazilu, Makedoniji, Rusiji, Čaušeskovoj Rumuniji i niz drugih stvari. Obilje i raznovrsnost su podržali i brojni gosti. Gotovo svaki film i to ne samo iz takmičarskog programa ispratili su njihovi autori i protagonisti svojim prisustvom u našem gradu. Ne samo kao nastavak duge tradicije koju bi valjalo s ponosom isticati i dalje gajiti i nadgrađivati, već i kao jedno od najznačajnijih zbivanja na kulturnoj mapi naše prestonice, Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma je ponovo odradio posao uglavnom adekvatno opravdavši još jednom svoje izdanje i još uvek neokrnjenu neophodnost svog postojanja.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.