ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – СРБИЈА НА РАЗВАЛИНАМА ГЕНОЦИДНИХ ОПЕРАЦИЈА

Наш председник је у Владу Србије увео човека који се до сад није истицао ни по чему – сем што је као директор Музеја геноцида радио на смањењу броја жртава Јасеновца. Кад тај министар уз помоћ владике из СПЦ објави коначан број жртава – Фрањо Туђман ће се срамити и у гробу превртати!

Недељу после Ускрса 2024. обележила су два догађаја – Евровизија у Малмеу и парада на Дан победе у Москви. Евровизијом је некад (1956) названо натпевавање Европљана (енгл. Eurovision Song Contest, франц. Concours Eurovision de la Chanson), а парада на Црвеном тргу подсећање је на зло из Другог светског рата и жртве, и порука – да победник не намерава да неспреман чека обнову зле коби а чега ће увек бити.
Додуше, иако се о томе не прича нашироко, архивска документа Атлантске алијансе – показују да је Евровизију 1956. године „основао нико други до – НАТО и то као средство пропаганде у хладном рату против совјетског блока. Декласификована документа објављена су на сајту НАТО-а 16. јануара 2015. са још 23.000 других“.
Укратко: У палати Шајо у Паризу 28. јануара 1955. чланови комитета за пропаганду (култура и јавно информисање) НАТО-а су директору Радио телевизије Француске изложили предлог за оснивање музичког фестивала“. Наравно, независни Би-Би-Си је већ био ту. Исте године, 30. новембра, на истом месту одржан је још један састанак на коме су разрађивани детаљи и прецизиран предлог да се оснује музички фестивал Атлантске алијансе.
Како онда, тако, ево и данас. Гледамо два догађаја – и несавладане разлике европског света.

ПЕСМЕ ВИШЕ НЕМА Одавно на Евровизији музика и песма нису оно по чему се тај спектакл цени. Ове године је неки Финац показао своју голотињу, нека Иркиња је ашиковала са Сатаном, а победио је Швајцарац који је, ипак, имао јаче аргументе…
Немо је „небинарна особа, односно не декларише се ни као мушко ни као женско већ као they/them, односно они“, a његов рад The Codе „говори о путовању започетом спознајом да нисам ни мушкарац ни жена. Тражење себе био је дуг и често тежак процес за мене. Али ништа није боље од слободе која је дошла спознајом да сам небинарна особа.“ Метлер је баш јак! Али је велико питање да ли ће помрачити славу оне жене с брадом од пре неку годину…
Ове године једино је на здраво личило нешто, наравно инфериорних звиждука да се Израелу – због геноцида у Гази који свет гледа у директном телевизијском преносу – забрани учешће. Евровизија је искључила тон.
Једна српска гледатељка је у коментарима јавила да је њена бака после финала зграбила кадионицу и тамјан и окадила телевизор… Oдговор здравог разума. Јер, како је Сенека говорио: Errare humanum est, perseverare autem diabolicum! тј. људски јесте грешити, али истрајавати у греху је ђаволско.
Москва је место где је ток ствари дијаметрално супротан: Сатана није добродошао, пропаганда идеологије ЛГБТ је одстрањена, непријатељу народа и државе – од НВО операција, преко хибридног ратовања до нуклеарних штитова – јавља се да је најбоље да се држи подалеко, што мене подсећа на стих из моје читанке: /И само дотле, до тог камена,/ До тог бедема —/ Ногом ћеш ступит можда, поганом!/ Дрзнеш ли даље? … Чућеш громове/ Како тишину земље слободне/ Са грмљавином страшном кидају./ (Ђура Јакшић, Отаџбина)

ЖУКОВ НА БЕЛОМ КОЊУ И други народи имају отаџбинске стихове тако да униженом делу света који осећа да ће ослобођење ићи са Ex Оriеnte Lux, као што је и деколонизација ишла – то прија, охрабрује га. Поданике силеџијског и пљачкашког света то плаши, али и трезни.
Кад гледате 9.000 униформисаних људи чији су покрети симфонични, сабље, пушке, еполете, ордење, барјаке, стари али ко нов Т-34 и страшне цеви хиперсоничних ракета, па младе девојке (красотки!) које марширају са осмехом… (Све беше, само – где су коњи? Нема слике изузетног војника без – неговане гриве коња и балетског каса! Сетите се Жукова на белом коњу! Какви црни кабриолети!)
Војска је слика поретка. Кичма друштва. То је моћ уведена у ред.
И тако извађени из хаоса можете да се у својој заједници концентришете на тражење смисла живота…
Да, смисао живљења. То је бринуло Албера Камија у годинама кад се Европа нападајно китила слободом. А европска болест траје. „Свет који можете објаснити, чак и рђавим разлозима, близак нам је. Али напротив“, писао је Кафка, „у једном универзуму изненада лишеном илузије и јасноће, човек се осећа туђинцем.“ Туђин у својој земљи, свом крају. Опомена је стара читав век. А поруке Евровизије 2024. уз Дан Европе су оваплоћење хиперкафкијанства.

СИЗИФ ИЗ ПОДГОРИЦЕ Балкански свет пред тим труљењем је као распукла тиква… Све се разлетело… А оно што они који су преузели да воде народе чине, не може се објаснити ни рђавим разлозима.
Пођимо од младог демократског Сизифа који се зове Милојко С. и запало му да буде премијер Црне Горе. Он ће да подржи резолуцију о Сребреници у УН, где ће народ из кога је и сам (како су му јавили рођаци!) бити означен – геноцидним.
Али С. није човек – он је проевропски политичар. Он ће дописати и два амандмана на Резолуцију „уз посредство САД“ и говориће као да је јео бунике: „Срби у Црној Гори чине значајан проценат нашег становништва… За нас Срби нијесу и не могу бити геноцидан народ. То и не постоји. Ниједан народ није геноцидан. Само радом и резултатима какви су наши – Европској унији доказујемо да се вриједи борити за Црну Гору, за Западни Балкан и боље сјутра свих народа који живе на овим просторима.“ (С. на Иксу)
Ови људи никад нису учили логику, иако дипломе које показују сугеришу да су је положили. Како теби Срби никад не могу бити геноцидан народ, ако ти гласаш за документ у УН који се само због тога доноси – да буду?
А као премијер С. је потпуно неодговоран, јер не узима да је „Црна Гора када се то дешавало у Сребреници“, подсећа га Додик, „била активна у подршци таквим догађајима који су се тамо дешавали“. Такве чињенице Американци не бришу. И извадиће их кад С. дође на ред. (Ако буде битан.) Аугусто Пиноче – који је Америци био кориснији него милион Црних Гора а у заустављања судбоносног левичарског таласа у Јужној Америци резолуције о Сребреници у УН, завршио је у дубокој старости пред судом – као злочинац, иако је невиђене злочине над својим народом чинио за потребе Америке.
И што би се, иначе, доносила резолуција? Ако је ко убијао после Другог рата – сва на свим меридијанима – онда су то САД. Бар, двадесет милиона жртава! Пола милиона деце само у Ираку. (М. Олбрајт) Па ко је бацио две атомске бомбе на небрањене цивиле?
Што неки широкомислећи С. не предложи да се кроз Светску организацију провуче једна резолуцијица о америчким добрим делима? С.- ово чојство подразумева да му тако шта никад не сме пасти на памет.

СРПСКИ НЕПРАВИ УГАО Али не будимо злобни према том малолитражном тркачу на западним стероидима. Питање је, кад слушате и гледате проевропске политичаре у Београду, зашто, побогу, и Србија не спонзорише Резолуцију? За Западни Балкан и боље сутра/сјутра свих народа који живе на овим просторима!
Док га сви што бивају у и око ЕУ – спремају да буде геноцидан председник Александар Вучић жури на небинарну представу поводом Дана Европе (о чему његов народ нема никакво мишљење) и спајићевски узвикује: „Србија припада европском простору и биће на европском путу. То је наша стратешка и стална позиција коју нећемо мењати!“ (Искључује се укључивање мозга.)
Кад је наш председник упитан после објаве да је признање Косова услов за останак на „европском путу“(Поглавље 35) да ли размишља о позиву БРИКС-а, рече: поштује он БРИКС, али остаје на европском путу!? И духовито, ваљда, додаде: „Остајемо да их нервирамо што је наш избор европски пут, иако не знамо кад би уопште Србија могла постати чланица ЕУ.“ Боже помози, рекла би моја мајка и прекрстила се. Боже помози!
А ако би којим случајем прошао из очаја извикан предлог да Скупштина ЦГ донесе резолуцију о геноциду у Јасеновцу то би се у Београду могло схватити само – као крајње нефер потез. Јер је директно прозивање Народне скупштине Србије, која је недавно суочена са тим предлогом.

ЗАВЕРА ОКО ЈАСЕНОВАЦА Подсећамо: Смиља Тишма, са листе СПС, преживело дете логораш Јасеновца, оснивач удружења логораша Јасеновца, најстарији посланик тог сазив 23. 12. 2021. моли „председавајућег за допуну дневног реда тачком коју смо сачекали и чекали 80 година: Предлог резолуције о усташком геноциду“ над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату од 1941. до 1945.
Имам морално право да кажем да је доношењем Декларације о злочину у Сребреници 2011. српски народ, указао поштовања према свим другим жртвама, осим према својима – јер 80 година ниједно српско руководство није успело да покрене питање извршеног геноцида НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима… о геноциду у Јасеновцу, Јадовну, Копривници, Даници, Сиску…. У НДХ је било 83 логора… У НДХ брутално је убијено 74 хиљаде деце… А само у Јасеновцу заклано и брутално уморено цијанидом и изморено глађу 20 хиљада деце, то је геноцид.
Била сам само дете, и била сам логораш само зато што сам Српкиња, и ја и цела моја фамилија је била по логорима – убијена, уништена… Од 1941. до 1945. страдало је око милион људи, жена и деце само зато што су били Срби, то је геноцид…
Како сам дуже време провела кроз логоре са две сестре и братом, оца су ликвидирали већ у априлу, после 10 дана настанка НДХ… Гледала сам како усташе пеку, черече – ово је грозно, али је истина – секу главу, ломе главу детету у логору у Сиску… Видела сам како је један усташа малишану, мали дечкић, главу откинуо и бацио, а мајци дете које је дојила бацио на другу страну. Ја сам својим очима гледала.
Дозволите да се захвалим свима који су подржали јасеновачке великомученике, који су убијани на 57 начина…
У име српског народа, и свих жртава НДХ, дозволите председавајући да вам уручим мој лични примерак Резолуције, јер овај чин је последњи пробој логораша Јасеновца, да се никад не заборави!”
Оно што се зове Народна скупштина на ово је одговорила овако. Од 250 посланика гласању је приступило 143: ЗА је гласало 30, НИЈЕ ГЛАСАЛО 113, против и уздржаних није било.
Дакле – прошла је поред „као поред турског гробља“.
„Ова једностраначка Скупштина је дефинитивно успела да разори и оно мало преосталог угледа и смисла постојања… Неизгласавање Предлога Резолуције о усташком геноциду… врхунац је бешчашћа, драстичног понижавања и обесмишљавања постојања Народне скупштине“, написаће Маринко Вучинић. А онда ће све бити изгурано из јавности.

СРПСКА ПОЛИТИКА ГЕНОЦИДА Властима које управљају матичном државом српског народа – над којим је то чињено – није важно, али Немцима који су и чинили и подржавали локалне монструме да чине – јесте.
Још монструозније је што иза тога могу да се уоче чињенице које сугеришу да је то – политички пројекат. Наш председник је сад у Владу Србије увео човека који се до сад није истицао ни по чему – сем што је као директор Музеја геноцида радио на смањењу броја жртава Јасеновца. Кад тај министар уз помоћ владике из СПЦ објави коначан број жртава – Фрањо Туђман ће се срамити и у гробу превртати!
Кад је све тако, зашто губимо време?
Оваква влада би мирне душе могла да заједно са премијером С. дода још два-три амандмана на Резолуцију, наравно „уз посредство САД“. Министар иностраних послова би могао да затражи и помоћ Кристофера Хила који га је погурао на чело Министарства зато што је „амбасадор Ђурић (у Вашингтону) направио и поставио позитиван курс односа Србије и САД и мислим да му српски народ дугује велику захвалност због тога“.

P.S.

„Ми смо, нажалост, колонија. То грубо звучи, непријатно је чути, али кад погледате сцену видите да сте колонија. Финансијски сектор који је изузетно важан у страним рукама, трговински сектор је у страним рукама, ресурси су сад прешли у стране руке и једино што сад видим да постоји нека нервоза и да се многи у Србији секирају, што нису пренели и неколико великих компанија у стране руке. Велика је секирација, видим, нисмо продали ЕПС и Телеком, и некако с водоводима то споро иде… И не само што смо колонија него је ту и изузетно утицајан сегмент интелектуалаца који су уобразили да је то сјајно, да баш тако треба, да нема алтернативе и да само треба да уживате у статусу у којем јесмо.“ (Небојша Катић, на РТС)
Катић је економиста. Ако српско друштво погледате шире, колонијални видик покрива све хоризонте: законодавно тело, политичке партије, министарска места, дипломатску службу, војску, медијске бизнисе, НВО раднике, итд… То су резултати „европског пута“. Што рече Черчил: „Ма како дивно изгледала стратегија, повремено мораш погледати и на њене резултате.“ Што дуже одлажеш тај тренутак, скупље је.

2 коментара

  1. Јелена

    После још једног сјајног текста г. Рељића који објективно указује на стање у, де факто, колонијалној Србији, шта може мислећи човек га каже, хватајући се за главу, сем: Јој и Куку!

    Да још једном констатује да сва зла која се надвијају над Србијом потичу од неутољиве и неразумне жеље да се следи европски пут без алтернативе, из чега проистиче обиље материјала непријатељима и директна помоћ за њихове бескрајне уцене и свеколики безобразлук – не вреди. Алтернатива, наравно, постоји (Брикс) али задатак се мора испунити до краја.
    Заклањајући се иза неколицине изграђених путева (којима неће баш да путују Срби), реновираних и изграђених здравствених установа и набавке опреме – што не приближава здравствене услуге народу ни за милиметар а здравље постаје само привилегија богатих – и већ отрцаних парола “Живела Србија” и сличних, председник тера своје… што није лако прочитати, јер се перфидно изводи, док је алтернатива, оличена у тзв. опозицији, још гора..
    .
    Као увек, избор нове владе, у неким деловима, је прави прст у око Србији, као што је, својевремено, нпр. била и Чомићка, доведена да би нанела још мало штете Србији, па да се врати тамо где припада – сметлишту.

    Народна скупштина је одавно изгубила свој кредибилитет, неучествовањем посланика ни у чему, осим у гласању – за или против – како се нареди. Са Смиљом Тишмом, преживелим сведоком масовних зверстава, људски саосећам. Неизгласавање њене резолуције је је сраман чин, директно на вечну штету Србије.

    Патетичан је био председник кад му није дозвољено да, недавно, положи цветић у Јасеновцу. А где је био, са тим цветићем, пре неки дан кад се, у Јасеновцу, одавала пошта невиним жртвама усташа? Све је глума, поза, огавна патетика и лаж!

    Премного је тога да би све стало у један коментар…

  2. Јелена

    Давно, чула сам од своје бабе:
    СМЕЈАО СЕ КОТАО ЛОНЦУ, ВЕЛИКА МУ УСТА!. Само што овде нема ничег смешног!

    Ко је смислио резолуцију коју су, здушно, прихватили наши најближи суседи? Управо најгеноциднија земља у историји, чије жртве се, од настанка, броје милионима истребљених Индијанаца! Она која иде хиљадама километара од своје куће да би убијала милионе, уништавала цивилизације и отимала туђе, која је једина употребила нуклеарне бомбе; која данас подстиче и помаже геноцид у Гази; друга, са милионима уморених Јевреја, и свих земаља које пливају у туђој крви – оне су се дрзнуле да прогласе Србе геноцидним! Већег идиотлука није било на свету, и о томе треба да “трле” Уједињене нације! Зар им је то посао? Срамота! Наравно, наш председник се, унапред, мири са чињеницом да ће резолуција бити изгласана! Он, заправо, охрабрује такав исход.

    О песми Евровизије све најгоре!То одавно није никаква “Песма”, јер никакве песме, тј. музике, и нема.
    Учесници се труде, из године у годину, да покажу што одвратније маске, покрете, ђипања, уз нека урлања. што све нема никакве везе ни са чим сувислим.
    ШТА ЋЕ ТО СРБИЈИ И ШТА ОНА ТРАЖИ МЕЂУ ЊИМА???

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *