ИРСКА ЈЕ КРИВА ЗА СВЕ

НАДРЕАЛИСТИ НА БЕОГРАДСКИМ ИЗБОРИМА

. (BETAPHOTO/MILOS MISKOV)

Како смо после прича о фантомским бирачима на изборима 17. децембра дошли до фантомских кандидата на предстојећим изборима 2. јуна и зашто би наша прозападна опозиција имала више шанси на Евровизији него на изборима у Београду?

Сећате се како су ономад, средином септембра прошле године, лидери прозападне опозиције непоколебљиво инсистирали на томе да ванредни парламентарни и градски избори буду расписани до краја године па се испоставило да заправо не знају шта траже, јер нису инсистирали на расписивању избора, него на њиховом одржавању до краја године, а разлика између та два је огромна. „Ми, представници парламентарних странака, организатори протеста ‘Србија против насиља’, захтевамо расписивање парламентарних и београдских избора до краја 2023. године“, писало је, између осталог, у захтеву опозиције. „Они су званично тражили у свом писму да избори буду расписани до краја децембра, што значи да треба да буду одржани до 2. марта. Е сад, да ли су они неписмени, па су хтели да избори буду одржани до краја децембра или да само буду расписани – написали су да буду расписани. А Бог ће га знати шта хоће. Ми ћемо им изаћи у сусрет шта год да хоће“, одговорио је тада председник државе Александар Вучић.
И показало се истинитим да је власт спремна да опозицији „изађе у сусрет шта год да хоће“. Не само тада, него и касније када је зарад успостављања неупитног легитимитета власти коалиција предвођена Српском напредном странком прво одлучила да не формира власт у Београду са пуком математичком већином (коју су, извесно је, имали) и понови изборе за српску престоницу, када је померала датум одржавања тих избора са „празничног“ 28. априла на 2. јун него и када је пристала на усвајање више него спорног Закона о допунама Закона о јединственом бирачком списку који, између осталог, предвиђа ретроактивност (која је у праву потпуно неприхватљива категорија) којом се одузима већ постојеће бирачко право грађанима који су променили адресу пребивалишта 11 месеци пре одржавања избора.

ФАНТОМСКИ ПРАВНИ ТИМ Не знамо да ли је горепоменути захтев за расписивање избора до краја децембра формулисао некакав „правни тим“ коалиције Србија против насиља састављен од, на пример, професора изборног и уставног права на Правном факултету у Београду Танасија Маринковића, правнице, активисткиње за људска права и чланице струковног удружења Центар за правосудна истраживања (ЦЕПРИС) Софије Мандић, или адвоката Јована Рајића. Можда су га писали и стручњаци на челу странака удружених у коалицију попут Александра Јовановића Ћуте, Зорана Лутовца, Маринике Тепић, или Мирослава Алексића али врхунска експертиза је неупитна. Алексић се, очито, у расписивање и одржавање избора не разуме ништа мање него у марихуану што је демонстрирао својевремено када је на Н1 тврдио да су у Јовањици пронађене 4-5 година старе стабљике марихуане која је, иначе, једногодишња биљка. Са друге стране, знамо да су ови експерти учествовали у припремама Закона о допунама Закона о јединственом бирачком списку који је био један од услова прозападне опозиције за излазак на изборе заказане за 2. јун.
Не знамо ни да ли се овај правни тим коалиције Србија против насиља поделио када се око одлуке о изласку на предстојеће изборе поделила и коалиција и да ли је неко од тих експерата пребацио у правну службу нове коалиције Бирам борбу коју чине Зелено-леви фронт, Не давимо Београд (мислили смо да су ова два једно те исто), Народни покрет Србије, Демократска странка, Еколошки устанак – Ћута, Покрет слободних грађана и Ново лице Србије, али са сигурношћу знамо да Зелено-леви фронт има свој „Правни тим“. Додуше, тај тим је мало „фантомски“ јер се нигде нисмо успели да утврдимо његов састав. Са сигурношћу, такође, знамо да је тај правни тим у суботу 11. маја увече, пред истек рока за подношење изборних листа, радио на том материјалу. „Слажу се изборне листе и гледа се Евровизија. Ако погрешимо крива је Ирска“, написали су они на Иксу уз пратећу фотографију.
И би крива Ирска, а никако њихово незнање, неспособност или уверење да изборне комисије (или владајуће структуре/партије, свеједно је) не раде свој посао и да неће бити откривено да један број њихових кандидата нема законско право да се кандидује на изборима јер нема право ни да гласа, а право да гласа нема – јер је променио пребивалиште у последњих 11 месеци што је забрањено изменама закона које су сами тражили. Надреализам. Тако је, на пример, установљено да чак девет кандидата за изборне листе ове коалиције за Врачар нема права да се кандидује, а „страхује“ се да ће тога бити још јер су спорне и листе на Новом Београду, Старом граду и Вождовцу, а већ је одбијена и листа у Јагодини.

ГДЕ ЦУРИ? Као да ово само по себи није довољно скандалозно, опозиционари су успели да од лошег направе још горе доводећи у питање не то како је могуће да је направљен овакав пропуст, него како се за то сазнало, односно како је то откривено и ко то пријављује изборној комисији покушавајући да и око тога искује некакву теорију завере. Зар није јасно да ко год да је то открио је то морао и да пријави без обзира да ли је припадник „Удбе“, неке партије, или најобичнији грађанин? „Формално, приговоре су поднели учесници на изборима, али на основу информација које су могли добити само од власти, тачније од Министарства унутрашњих послова. Колико сам упућен приговоре је поднела Руска странка“, рекао је за „Нову“ потпредседник Народног покрета Србије Милош Павловић. Чекајте, све и да јесте тако како Павловић тврди, МУП може да буде одговоран ако не раскринка наводне „фантомске бираче“, али не сме да раскринкава „фантомске кандидате“, или шта? Ово збуњује још више од тога ко изборе не бојкотује, а ко их бојкотује и како их бојкотује.
У време док пишемо овај текст (14. мај), још је нејасно како ће опозиција реаговати на откривање овог скандала, јер се одржава састанак на којем се доноси ова важна одлука, али и Павловић, и председник ДС-а Зоран Лутовац, и функционерка Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић упозоравају да ће се, ако „власт“ не повуче ове приговоре, „повући“ из изборног процеса. Ово је још луђе. То значи да ако „власт“ не прихвати да су кандидатуре које су очито противне закону на чијем су усвајању сами опозиционари инсистирали, заправо законите, они неће учествовати на изборима. Или, можда, то значи да се закон на којем су они инсистирали односи на све, осим на њих.
О каквој се стручности овде ради најбоље илуструје копредседник Зелено-левог фронта Радомир Лазовић који се реагујући на овај скандал позива на потпуно погрешан закон у овом случају, Закон о локалним изборима: “Према члану 3. став 1. Закона о локалним изборима кандидат на изборној листи у моменту предаје мора имати пребивалиште на истој општини на којој је уписан у бирачки списак и на којој остварује бирачко право. Ово је случај са свим нашим кандидатима што је лако и једноставно провериво“. Да, али проблем је што према Закону о јединственом бирачком списку, односно Закону о допунама овог закона усвојеном 10. маја, ти људи уопште нису у том бирачком списку јер: „Бирач који је уписан у бирачки списак и који је након 3. јула 2023. године пријавио пребивалиште у јединици локалне самоуправе, односно у градској општини у којој су за 2. јун 2024. године расписани локални избори, уписаће се у део бирачког списка према месту пребивалишта које је имао на дан 3. јула 2023. године“. Лако и једноставно провериво, што би оно рекли.
Изненађујуће незнање показао је и најновији члан изборног каравана Саво Манојловић који је допустио себи грешку да на изборној листи има мање од 40 одсто „припадника мање заступљеног пола“ (у овом случају мушкараца), због чега је одбијена његова листа „Др Саво Манојловић – И ја сам Врачар – Крени-промени“. Наиме, законска правила о заступљености полова на изборној листи прописана су одредбом члана 41. Закона о локалним изборима која предвиђају ову границу од 40 одсто усвојена су још у фебруару 2020. и то на предлог (захтев) тадашње генералне секретарке и чланица Председништва ДС-а Гордане Чомић – значи скроз у духу европских вредности за које се залаже и Саво Манојловић. Е, али ово се не односи и на њега и на његову листу, јер ако његов списак кандидата не буде прихваћен упркос томе што не испуњава законску норму, он прети „потпуном блокадом изборног процеса“.
Изгледа да би владајућа коалиција, поред свих уступака које је учинила прозападној опозицији требало и да им организује туторство за састављање изборних листа, а онда вероватно и да им води кампању и уместо њих оствари победу на изборима. Једино што им никако не би допустили, је да и владају уместо њих. Како је то приметио један корисник Икса, испада да су они за које опозиција тврди да имају купљене дипломе паметнији од правника и професора са ФПН.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *