ИЗ ПЕЧАТОВЕ АРХИВЕ: ОДГОВОРИМА НА ПИТАЊА ОБЈАВЉЕНО 26. 5. 2011 НОГО: ДОМАЦ ЈЕ ОБУО ОПАНКЕ У племенитом напору да ваља разговарати, повео је Добрица Ћосић једну групу београдских писаца у Сарајево с јесени 1991. године …

ИЗ ПЕЧАТОВЕ АРХИВЕ: ОДГОВОРИМА НА ПИТАЊА Објављено 02.12. 2016  Да је Подгоричка скупштина – како год да се окрене – спасла Црну Гору, то данас некима звучи као једак парадокс. Братски је гест Србије, која …

Попово поље је такво – кад хоће поље је, а кад неће, кад поплави, изгледа као море. На главном друму дрвена табла са стрелицом и црквеном ћирилицом које те усмеравају ка „Родној кући-цркви Светог Василија …

Причала ми Ластавица Кћер Лазарева Да је својим окицама гледала Како се на Топли у Херцег Новом У јутарњем азуру морског ваздуха Купао ђак Раде Томов, Млади српски бог. И како су га са свих …

Иако је размак између приповеданог и приповедног времена у роману замашан – износи педесет и пет година – аутор је успео да сугестивно представи онај усхит пред капијама живота, ритмове и колорит детињства и – …

Поводом књиге Милоша Јевтића Поетика медицине – разговори са Александром Ђуровићем, НМ „Либрис“, Београд, 2017. Ђуровићи су однекуд из Црне Горе, али је Александар растао у Сарајеву. Када је Серебихом (Самосталном Радњом Бранка и Хамдије) …

За Ратка Када смо ми на њему ово је Ђокин Торањ Ако га они узму зваће се Мала Ћаба Што њима је калауз то нама је заворањ И ко га има – има Све друго …

Најстарији пацијент на кардиоваскуларној хирургији на Дедињу код професора Ђорђа Радака звао се неки Лазар из Витаније Четвородневном Лазару Христос је три пута рекао тихо али да га и глуви чују Устани Лазаре И Лазар …

ПЕВАЊЕ И МЕРА МИЛОСАВА ТЕШИЋА Можда би Милосав Тешић с правом могао за Александром Блоком да понови како поезија није само питање версификације већ судбине. Али прво версификације, па онда судбине. Тешићев пчелињи рад у …

У сусрет стотој годишњици преломног историјског догађаја Пише Рајко Петров Ного Да је Подгоричка скупштина – како год да се окрене – спасла Црну Гору, то данас некима звучи као једак парадокс. Братски је гест …

Чему нас учи песничка збирка „Школа одучавања” Радомира Уљаревића Пише Рајко Петров Ного Увек свој а увек друкчији, овај је песник тако и толико избрусио парадоксе да, суочени са њима, каткад остају збуњени и вешти …

Радослав Братић (1948–2016) У сусрет полугодишњици од пишчеве смрти Пише Рајко Петров Ного Зима у Херцеговини – то је ко куга у Декамерону. У страху од живота, од бјелине снијега и папира, уз нешто сујевјерја, …

Пише Рајко Петров Ного Неко је рекао да бисмо све књиге најдубљег српског самосазнања могли читати као наставак Горског вијенца. Али бисмо могли додати и да је све пре Вијенца – епска и лирска усмена …

Каткада је оно што се у машти збило врједније од онога што се у стварности догодило. Ту негдје на тој међи почиње поезија. На ту међу је стигао и Марко Миљанов када је од витеза …

Пише Рајко Петров Ного Шта је од храма лепше? Шта је од порте тише? И где је, ако не ту, реч наша ближе Богу? Све чешће се окупљамо око наших манастира. Све су чешћа песничка …

Песмама из нове књиге Рајка Петрова Нога „Преко пепела“ (издање „Београдске књиге“) „Печат“ обележава 70 година живота и 50 година рада нашег песника Смири се Наш Светац не зна за шалу Каменовали га и Срби …

Пише Рајко Петров Ного Најшире узев, аутор књиге „Има ли овде Срба” пише – феноменологију свакодневице. Сваког петка у седмици, он мора бити јавно паметан, духовит, надахнут, критички изоштрен, директан, храбар, ироничан кад и морално …

Пише Рајко Петров Ного изузетни припадник младобосанског нараштаја живео је дуго, додуше скрајнуто, а својим патеничким животом као да је испаштао за онај пусти нараштај „побуњених анђела“ који је у цвету младости листом покошен Премда …

ПРВИ ДЕО Пише Рајко Петров Ного Овај изузетни припадник младобосанског нараштаја живео је дуго, додуше скрајнуто, а својим патеничким животом као да је испаштао за онај пусти нараштај „побуњених анђела“ који је у цвету младости …

„С мене на уштап” наслов је нове књиге Рајка Петрова Нога, која је управо објављена – као издање Српске књижевне задруге и Источника Епархије канадске. „Печат” ексклузивно, у неколико наставака, доноси одломке из овог  дела …

Рајко Петров Ного „С мене на уштап” наслов је нове књиге Рајка Петрова Нога, која је управо објављена – као издање Српске књижевне задруге и Источника Епархије канадске. „Печат” ексклузивно, у неколико наставака, доноси одломке …

24. јануар 1999. О Јовањдану код Капора, о Николи Каваји Свети Јован је крсна слава Момчила Капора. Ту долази и кусо и репато: глумице, новинарке, веселе удовице, писци, полицајци, банкарски чиновници, зубари, лекари, снобови, певачи …

О једној касти Има у Београду једна секта, рођењем увређена. Недаровити и анонимни, они мрзе све што је стекло неко име. У томе предњачи једна каста са светске; ако си са светске, то ти дође …

Ремоар Упутство за писање и читање „С мене на уштап” наслов је нове књиге Рајка Петрова Нога, која је управо објављена ‐ као издање Српске књижевне задруге и Источника Епархије канадске. „Печат” ексклузивно, у неколико …

Рајко Петров Ного Када је пре шест година Милорад Вучелић покренуо „Печат“, нико па ни он није могао знати у шта ће тај лист израсти. Након триста бројева, и овлашним погледом уназад, лако се уверити …

Пише Рајко Петров Ного Сам и зазидан, јачи је од својих ништитеља и живљи данас него јуче. Овај је слободар „сам собом опасао колико је дала песничка снага свег српског народа“. Па и мало више. …

Правда за Хандкеа Пише Рајко Петров Ного Када је оно „Милосрдни анђео“ или Милосрдни наковањ, 24. марта 1999. године почео да нас са неба усрећује, а то значи да нас за наковањ прикива, већ сутрадан, …

Пише Рајко Петров Ного Много година пре других Калајић је писао о сметљишту модерне уметности, о гробљу авангарде, о сенилном варварству Запада, о пустињи која се шири, о америчкој лихварској империји зла, о окупираној Европи, …

Пише Рајко Петров Ного На крсну славу Дамјановића, на Ђурин рођендан, на Ђурђевдан, у порти цркве – где је Пантелија своме брату Ђури подигао леп споменик – после опела, уручују ми награду „Ђуро Дамјановић“. Како …

Беседа Рајка Петрова Нога, добитника награде „Печат времена“ за књижевност   Замишљена тако да утисне суви печат на дела по којима ће се памтити некада славно а данас жалосно време, награда „Печат времена“ утемељена је …

Пише Рајко Петров Ного Нигдје се као у Андрићевој причи „Мрак над Сарајевом“, Европљанин и Хришћанин, тако директно и јасно, премда с муком, „непризнаваном и неказиваном“, не одређује према Османлијама и њиховом турском принципу Има …

Пише Рајко Петров Ного Колико ковчег времена, књига владике Георгија још више је ковчежић успомена. У том дражесном старинском наслову наговијештено је да ће у ријечи бити преточено оно што је у успоменама сачувано. Оно …

Piše Rajko Petrov Nogo Kosovo nam se ukazuje kao samo lice našega identiteta. Može jedan narod izgubiti i naći neko drugo lice, može postati i neki drugi narod. Ali kultura i poezija imaju malo duže …

Piše Rajko Petrov Nogo Sa­mo je pre­ga­lac i pod­vi­žnik, a da to ni­ko od nje­go­vih sa­bo­ra­ca ni­je znao, mo­gao sa pre­da­no­šću po­red svih dnev­nih po­slo­va da kra­de od svog sna ne bi li i iza …

Piše Rajko Petrov Nogo O Slobodanu Seleniću U ple­me­ni­tom na­po­ru da va­lja raz­go­va­ra­ti, po­veo je Do­bri­ca Ćo­sić jed­nu gru­pu be­o­grad­skih pi­sa­ca u Sa­ra­je­vo s je­se­ni 1991. go­di­ne – Se­le­ni­ća, Pa­la­ve­stru, Dar­ka Ta­na­sko­vi­ća – da sa …

Piše Rajko Petrov Nogo O sukobu sa Makom Dizdarom Pri­čao mi je Ra­do­van Ka­ra­džić da mu se se­dam­de­se­te, sad sve­jed­no ko­je, ža­lio je­dan ko­so­o­ki ru­ski vrač, či­ji su pre­ci dav­no pri­mi­li pra­vo­sla­vlje, ko­ji je bi­o­e­ner­gi­jom …

Piše Rajko Petrov Nogo Kakva bi to bila mladost, kada joj more ne bi bilo do ko­le­na… Moj na­ra­štaj obe­le­ži­la je še­zde­set osma, stu­dent­ska go­di­na. Evo nas na uve­ća­noj fo­to­gra­fi­ji, još 1966, i to kraj …

Piše Rajko Petrov Nogo Cela planeta, evo, linčuje Radovana. U rasturenom Brozovom salašu, među nedoraslim, slučajnim ljudima, kloniranim u komitetskim retortama, u našem državotvornom zaboravu, on se uspravljao i sazrevao u istinskog vođu na koga …

Piše Rajko Petrov Nogo Starost i bolest dobre ljude prolepša, a loše poružni. Gledao sam kako se, ispošćen i oceđen, Brana Crnčević telesno gasio, a ostajao pribran i u pribranosti prolepšan. Znao je da bi …

Piše Rajko Petrov Nogo Nedavno je prof. dr Milo Lompar ubedljivo pisao da je kulturna politika u Srbiji – hrvatska politika. U kulturi se prvo razigrava ono što će se operacionalizovati u politici. Danas već …

Piše Rajko Petrov Nogo Izgovoreno u Marićevića jaruzi kod Orašca, povodom primanja nagrade „Odzivi Filipu Višnjiću“, na Sretenje Gospodnje 2004. godine Valjalo bi ovdje, u Marićevića jaruzi – odakle je Karađorđe krenuo na podvižnički, žrtveni …

Piše Rajko Petrov Nogo Andrićevi božji ljudi svi odreda su negdje daleko zagledani – brižni. Kao da se negdje tamo, sporo ali dostižno, rađa ponoćno sunce. A oni, božjački krotko i seljački tvrdo, jedino o …

Piše Rajko Petrov Nogo Kako se Skender Kulenović, u posthumno objavljenim sonetima „Baruh Benediktus de Spinoza brusač“ (1979) na fascinantan, poetski uzbudljiv način sreo sa tri stotine godina starijim holandskim filozofom jevrejskog porekla Na samom …

Piše Rajko Petrov Nogo Oni koji su mislili da Kapora poseduju, gunđali su da im ga otimam. Mrštili su se kada ga zovem krštenim i lepim imenom Momčilo. Rođeni Beograđani vajkali su se da ću …

Piše Rajko Petrov Nogo I deseterac i sonet ovdje su samo mig čitaocu da jasno vidi kako upošljava tradiciju onaj koji, sem srpskog jezika, ništa nema, pa se na istorijsku i pjesničku baštinu predaka naslanja …