Сећање

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ: О МУЧЕНИКУ ЈЕДНОГ НАРОДА И ДРЖАВЕ

Девет деценија од убиства краља Александра Првог Карађорђевића   Југословенски краљ Александар Први Карађорђевић убијен је 9. октобра 1934. у Марсељу, а вест о томе изазвала је велику жалост у његовој земљи коју је описао …

Више

Смрт је само мала авантура

Здравко Крстановић (1950–2024) Био је утемељен у српској књижевној баштини. Образован и обавештен, сам је, донкихотски, заузео да означи и сабере вредности српског језика на нашим западним странама Чуо сам за њега, из књижевне периодике, …

Више

Екотероризам над Србијом

Др Мирјана Анђелковић Лукић (1945–2024) Ако власт корпорацији „Рио Тинто“ дозволи експлоатацију руде и градњу фабрике за производњу литијума, суочићемо се с еколошком катастрофом великих размера У Београду се 5. маја 2024, на Васкрс, упокојила …

Више

МАЈСТОР КЊИГЕ

СЕЋАЊЕ: Пера Бура (1949–2024) Радио је до последњег дана – у његовом компјутеру остале су припреме за стотине изашлих и неизашлих књига из више издавачких кућа, најпре и највише из БИГЗ-а у којем је провео …

Више

ГОРАН ПЕТРОВИЋ НА ИКОНОСТАСУ

ГОРАН ПЕТРОВИЋ 1961–2024 Остаје нам двоструки жал – с једне стране зато што је одлазак врхунског приповедача увек преурањен, а с друге што је први увид у његов роман- -делту, десетокњижје које је требало да …

Више

Јер је знао да се цреп мора заменити небом…

Бележећи светове између земље и неба, откривајући човекове буре, успоне и падове, Горан је увек показивао универзалне вредности и опомињао да је упркос свему човеково послање на земљи да тежи светлости. Био он цар, писац, …

Више

ГОВОРИО ЈЕ У ИМЕ МУЧЕНИКА

АКАДЕМИК СРБОЉУБ ЖИВАНОВИЋ (1933–2023) У Јасеновцу су распињали Христа поново, зар не? Живановић није дао да се то заборави. Захваљујући људима какав је он био, ревизионизам неће проћи. Нико неће ућуткати наше мученике Oд када …

Више

ДУГ ВЕЛИКОМ ПАТРИОТИ И ДОБРОТВОРУ

Сећање на Луку Ћеловића Славни Требињац, који је ратовао за Србију, градио Београд и био највећи добротвор његовог универзитета, још нема ни улицу ни споменик у нашој престоници Народ српске Херцеговине, вечно загледан у Србију, …

Више

Чаробњак у магичном свету позоришне уметности

ЈАГОШ МАРKОВИЋ (1966-2023) У последњих неколико деценија његово име било је синоним за бројна позоришна чуда „набијена“ непресушном, вулканском енергијом, маштом, духовитошћу, вишим поетским истинама и уметничким вредностима, али и огромном моћи да допре до …

Више

ДУЦИЈЕВО ИСТОРИЈСКО „НЕ“

Поводом актуелног Светског првенства у кошарци на Филипинима У знак протеста што МОК и ФИБА нису адекватно санкционисали допинговање играча Порторика, наш сјајни кошаркаш Љубодраг Дуци Симоновић демонстративно је напустио Олимпијске игре у Минхену 1972, …

Више

Лека, творац и сведок историје

Поводом четири деценије од смрти Александра Ранковића Како је под будним оком служби безбедности сто хиљада људи, уз повике „Леко, Леко“ сахранило највећег српског родољуба међу комунистима и најавило отварање дуго заташкаваног српског питања? Описујући, …

Више

Одлазак Милана Кундере

Милан Кундера (1929–2023) На вест о пишчевој смрти пријатељ ми је рекао да је готово био сигуран да је Кундера већ умро, негде на почетку своје коначне битке с тешком болешћу. Из искошене перспективе, ова …

Више

БУЊЕВАЧКИ КОРИФЕЈ У БЕОГРАДУ

Заборављени великан Драгутин Калор Милодановић (2) Време је да Србија, спомен-обележјима у Београду и Суботици, сачува успомену на Драгутина Калора Милодановића, буњевачког родољуба и српског патриоту, запаженог новинара и храброг ратника После бекства из Суботице, …

Више

Драгослав Михаиловић (1930–2023) Шта остаје кад најбољи оде?

Шта је Михаиловића чинило већим од других? За Драгослава Михаиловића с правом се говорило да је био највећи живи српски писац. Без обзира на његову приповедну утихнулост која се повећавала како су се сабирале године, …

Више

БУЊЕВАЧКИ РОДОЉУБ И СРПСКИ ПАТРИОТА

Заборављени великан Драгутин Калор Милодановић (1) Након што су га ренегати у Суботици 1876. године прогласили за непријатеља, „московиту“ и „пророка умишљене Југославије“, Милодановић је отишао у тадашњу Србију, где је, у оба српско–турска рата, …

Више

Алхемичар Душан и видовњак Чарли

ЧАРЛС СИМИЋ (1938–2023) Чарлијево уживање у животу беше раблеовско, његова депресивност словенска, а стихови налик на „минијатурна унутрашња позоришта Дикинсонове“, на ноћне море из детињства после којих мајка неће ући у собу, на мирисе мрачних …

Више

РАДИТИ И НЕ ЋУТАТИ

Ако идеологија намеће као очигледност нешто што не можемо у стварности препознати, онда је сатира један од видова отпора таквом наметању. Исте године кад објављује песму о заробљеном Његошу одржаће се Конгрес културне акције у …

Више

РАЈКОВА ПОСЛЕДЊА ОДБРАНА

Српска поезија није оскудевала у моћним талентима, премда већином расипаних и брзо потрошеним. Рајко Петров Ного је умео да своје таленте усмерено развија, разиграва и умножава, колико год се сам можда расипао. Тако је постигао …

Више

ПЕСНИК ЦЕЛОГ ДАНА И ЦЕЛОГ ЖИВОТА

И његовим књигама могао би се поплочати пут од родних Ивановаца до Београда, као што се говорило да Ћопићева многобројна издања могу поплочати пут од родних Хашана до Београда. Написао је читаву библиотеку – ништа …

Више

СРБИЈА ЈЕ БЕЗ СЛОБОДЕ НЕЗАМИСЛИВА

Више од тридесет пет година проборавио сам у иностранству, доста сам путовао, добро сам се осећао у Прованси и у Тоскани, у Вермонту, Ирској, Шкотској и на Цејлону, љупки су предели око Базела и Рогашке …

Више

ЧЕКАЈУЋИ С ЊИМА ВАСКРСЕЊЕ

ПОСВЕТА ВЕЛИКИМ ПИСЦИМА МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ И РАЈКО ПЕТРОВ НОГО: СТВАРАОЦИ СА ЧИЈИМ ОДЛАСКОМ СЕ НЕ МИРИМО Кад помислим да су, за кратко време, отишли Милован Данојлић и Рајко Петров Ного, два високоврха храста српске поезије, …

Више

РОДНА КУЋА

Попово поље је такво – кад хоће поље је, а кад неће, кад поплави, изгледа као море. На главном друму дрвена табла са стрелицом и црквеном ћирилицом које те усмеравају ка „Родној кући-цркви Светог Василија …

Више

СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ КАО СИМБОЛ АНТИГЛОБАЛИЗМА

Пише Александар Зиновјев Протекле недеље, 29. октобра, навршило се 100 година од рођења једног од највећих мислилаца данашњице Александра Зиновјева. Тим поводом подсећамо јавност на његову уводну реч на међународној конференцији одржаној у Москви у …

Више

ДУБОКО ОДАН НАРОДУ КОЈЕМ ЈЕ ПРИПАДАО

Поводом стоте годишњице од рођења Дејана Медаковића Моје виђење Дејана Медаковића као члана Академије, часника САНУ и мог пријатеља Од времена кад је изабран за члана Српске академије наука и уметности, Дејан Медаковић обављао је …

Више

ДЕЧАК ИЗ ВЕЧНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Дејан Вукићевић (1965–2022) Круну његовог књижевног рада представља избор приповедака под насловом Приватна антологија, у едицији Атлас Српске књижевне задруге, неколико месеци пре изненадне и кобне болести. У том избору показао се као одличан приповедач, …

Више

МЕША СЕЛИМОВИЋ

Ево, на четрдесети Видовдан од растанка са Мешом Селимовићем видимо га како се заувек усправио и стао поред Иве Андрића, на оно место које је заузео и у српској књижевности Пре четрдесет година опраштајући се …

Више

Градитељ мостова између култура: Мрав који је био Лав!

ДРАГАН МРАОВИЋ (1947–2022) Дуже од деценије трајала је веома плодна и вредна „Печатова“ сарадња с Драганом Мраовићем. Недавни одлазак овог изузетног ствараоца и делатника у српској култури и медијима велики је и ненадокнадиви губитак не …

Више

Укорењена у родољубљу и књижевном простору

НАДЕЖДА ВИНАВЕР (1934–2021) Одлазак племените госпе српске културе Осим наставе француског језика и књижевности средњег века, бавила се теоријом и критиком превода, есејистичким радом и превођењем. Покретач је интензивног рада на терминолошкој стандардизацији код нас. …

Више

Са смрћу је вазда умео

ПУТОВАЊЕ ПРУГОМ КОЈА СЕ ВИНУЛА У НЕБО: РАДОВАН БЕЛИ МАРКОВИЋ Катастрофа и смрт у делима Радована Белог Марковића нису у сразмерном односу. Потенцијално катастрофично у његовим делима увек је у вези са животом, а не …

Више

РАДОВАН БЕЛИ МАРКОВИЋ (1947–2022) Приврженик уметности причања прича и поклоник доброте

Писање је поништавање ништавила у које, пре или касније, тоне све што око нас постоји, све што је творевина онога који се више непосредно не оглашава, али бира оне кроз које ће нам говорити. Радован …

Више

ЧОВЕК ЗВАНИ КУЛА НЕБОЈША – ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СМРТИ НЕБОЈШЕ М. КРСТИЋА

Ове, 2021, о Ваведењу, навршава се две деценије од када је српски мислилац и хришћански родољуб Небојша М. Крстић пао на бранику отаџбине у, по свему судећи, подметнутој саобраћајној несрећи у близини родног Ниша Стари …

Више

У инат свима и упркос свему

Иван Тасовац (1966–2021) Његове идеје и потези на челу Београдске филхармоније били су храбри и потпуно нови у свету уметничке музике. Заувек ће нам недостајати његови луцидни испади, провокације естаблишмента и духовити и храбри коментари …

Више

ПРЕДРАГ ПИПЕР (1950–2021) – Завештања Предрага Пипера

Говорио је: „Ако би се склањали у ћутање, у обарање главе или у немушта саопштења, или ако би подржали оно што урушава углед САНУ у српском народу па и Академију као такву, ако би подржавали …

Више

БОРИСАВ БОРА ЈОВИЋ (1928–2021) – ИНТЕРЕСИ ДРЖАВЕ И НАЦИЈЕ НА ПРВОМ МЕСТУ

Увек и свуда, интереси Србије и српског народа били за њега на првом месту. Красили су га највише образовање, висок морал, интелектуална виспреност, неуморни рад, принципијелност и одлучност. Поносио се својим родним Никшићем, Шумадијом и …

Више

Одлазак великог учитеља

Смрт Душана Ивковића Из Америке се јавља чувени Грег Поповић, ЦСКА се јавља из Москве, Олимпијакос из Пиреја, Ефес из Истанбула, чак и Научна фондација „Тесла“ из Филаделфије. Одлазак нашег легендарног тренера Душана Дуде Ивковића …

Више

Мирослав Лазански (1950–2021) – УМЕО ЈЕ ДА САЧУВА ВАЖНЕ ТАЈНЕ

Памтио је готово сваки детаљ, владао је војном материјом, знао је да испољи дуго стицану ерудицију и да знањима засени осведочене експерте С колегом Мирославом Лазанским сусретао сам се на многим догађајима с којих су …

Више

Мирослав Тохољ (1957–2021) – Последњи поздрав незаборавном уреднику „Јавности“!

С Миром је нама новинарима било лако сарађивати. Није спадао у класичне главне уреднике већ је, користећи своје широко знање и књижевно умеће, професионално испуњавао дужност и пружао колегијалну подршку сарадницима у послу који је …

Више

Иван В. Лалић – Песник који је ујединио тумаче и читаоце

О две годишњице Ивана В. Лалића Недавно се навршило деведесет година од рођења, а крајем овог месеца биће двадесет пет година од смрти Ивана В. Лалића (8. јун 1931 – 27. јул 1996). Лалићева поезија …

Више

Милош Шобајић (1945–2021) – ОДЛАЗАК НАЦИОНАЛНОГ БОРЦА КОЈИ ЈЕ ПРИПАДАО ЦЕЛОМ СВЕТУ

У 76. години живота отишао је један од најбољих српских сликара који је уз светски успех и ураганско стваралаштво био непоткупиви противник новог светског поретка и његове уметности, и истрајни борац ангажован око важних националних …

Више

Рaдoслaв Гaћинoвић (1955–2021) Одлазак истраживача српског страдања

Преминули потомак једног од оснивача Младе Босне и по многима њеног идејног вође Владимира Гаћиновића (1890–1917) – упорно се супротстављао глобалном злу које се окомило на српски народ, а подлегао је овом другом актуелном злу, …

Више

Преко језика открива се тајна постојања

Одлазак аутентичног песника: Милутин Петровић (1941–2020) Дана 28. децембра, прошле године, изненада је са животне сцене отишао Милутин Петровић, један од наших најоригиналнијих и најзначајнијих савремених песника Одласком такве стваралачке личности као што је то …

Више

ГИНИСОВ РЕКОРДЕР МЕЂУ НОВИНАРИМА

Лари Кинг (1933–2021) Зрачио је изузетношћу, а његова каријера је трајала преко шездесет година, током којих је постао перјаница телевизијског и радио новинарства, најпопуларнији и најутицајнији амерички новинар који је успео да интервјуише више од …

Више

ИСПРАВКА: Од неспоразума до озбиљне грешке

У претходном броју нашег листа, у тексту Посвећеник памћења – записи о Драгомиру Антонићу техничком омашком и неспоразумом приређивача овог прилога и техничке редакције дошло је, нажалост, до грубе грешке. Помешана су, наиме, имена аутора …

Више

Посвећеник памћења

ЗАПИСИ О ДРАГОМИРУ АНТОНИЋУ Поводом недавног одласка нашег реномираног аутора, који је дуже од деценије за Печат писао редовне колумне, објављујемо речи признања и поштовања које делу и животу овог брижног чувара националног идентитета упућују …

Више

Иван Бекјарев (1946–2020) – Професор великог духа и раскошног талента

Као ведар и шармантан човек богатог духа и изузетног, свестраног талента који му је омогућавао уверљиву интерпретацију како певачких и играчких рола, тако и оних најзахтевнијих драмских или комичних, те врсног асортимана који је неопходан …

Више

Успешни бележник једног времена

Миливоје Мића Милошевић (1930–2020) Домаћа кинематографија ових дана је остала и без вишедеценијски активног синеасте Миливоја Миће Милошевића, који је стекао славу најкомерцијалнијим комедијама нашег филма, али и врло значајним документарним остварењима која су обрађивала …

Више

Био је Свети Василије нашег доба: Није корио већ је васпитавао!

Пише Љиљана Хабјановић Ђуровић Сећање на митрополита Амфилохија свакога од нас чије је животе обогатио само је по један каменчић на мозаику његовог блиставог лика, који већ налази своје место у храмовима, међу ликовима светих …

Више

ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН ОДБРАНИ ЗЕМЉЕ

Поводом одласка генерала армије Драгољуба Ојданића (1941–2020) Хашки трибунал неоправдано је казнио првог генерала непоражене војске. Студија о разлозима напуштања простора Космета шиптарског становништва 1999. године указује на истину о овим догађајима Прва асоцијација када …

Више

Позивница у поезију

Манојле Гавриловић (1945–2020) Звезда што је пратила Гавриловића све до Звездаре 2020. године, обасјавала је његове лирске светове. Први приказ збирке Сунце и кочије у „Политици“ написао је проф. Владета Кошутић, под насловом „Колеснице ведрине“… …

Више

Срђан Фуртула (1975–2020) Одлазак тражитеља

Издаваштво за које се Срђан Фуртула определио, и свим срцем му се посветио, имало је најпре интегративну улогу. Успешно је супротставио – до границе помирења – Тихомирова и Стаљина, Гончарова и Јингера, Булгакова и Вирџинију …

Више

Чомски и Марковић: РАЗГОВОР НА ПРЕЛОМУ ЕПОХЕ

У Бостону, 24. априла 2009. године, сусрела су се два можда и највећа савремена мислиоца на свету – Михаило Марковић и Ноам Чомски. Поводом десетогодишњице смрти академика Марковића, поново преносимо разговор ова два велика имена …

Више

Одлазак глумчине

Кирк Даглас (1916–2020) Уобичајени синоними при помињању недавно, у сто четвртој години преминулог холивудског суперстара Кирка Дагласа, једнако за зналце филма, па и за професионалце у том послу, као и за публику су насловни лик …

Више