Пахор би да наследи Лајчака

ЕУ – СРБИЈА

Иако бивши председник Словеније најављује нове идеје ако буде изабран за специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине, доминантно је уверење да би и он, попут словачког дипломате, био само извршилац налога Запада чији је циљ независно Косово

Кад је Борут Пахор, после деценије на челу Словеније (2012–2022), пре две године напустио председничку фотељу, многи су тврдили да то неће бити крај његове дуге политичке каријере, започете у СКЈ, него да ће, као још релативно млад (61) и врло амбициозан, покушати да се докопа неке значајније и звучније међународне функције, а тек после тога почне размишљати о одласку у мировину. Ових дана, те процене су се показале тачним: Пахор је, с наглашеним ентузијазмом, изразио спремност да наследи Мирослава Лајчака, специјалног изасланика Европске уније за дијалог Београда и Приштине, ком мандат истиче наредног августа, и одмах кренуо у кампању за добијање подршке за избор на нову дужност.

ОБЕЋАЊА И НАДАЊА Бивши премијер и шеф словеначке државе при томе је себе представио као „поштеног посредника, упознатог са ситуацијом“, и нагласио да има пакет идеја за оживљавање тог, већ готово замрлог, дијалога о Косову. Открио је и да прави нацрт плана за тај посао који ће, како рече, допуњавати кроз консултације са високим представником ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозепом Борељом и земљама Квинте, коју чине САД, Велика Британија, Француска, Немачка и Италија. Ветар у леђа експресно му је дала његова „дежела“, кроз изјаву актуелног премијера Роберта Голоба, а препоручио га је и Лајчак. Пахорова кандидатура, према наводима из Љубљане, требало би да, врло брзо, стигне у Брисел, а одлуку о његовом евентуалном именовању донеће лидери ЕУ.
У функцији оглашавања Пахорове намере и убирања подршке за његову кандидатуру, био је и прошломесечни међународни скуп на тему Западни Балкан и ЕУ, одржан у Љубљани, који је организовао његов (!) Институт пријатеља Западног Балкана. Присуствовала су, поред осталих, три бивша председника Хрватске, Србије и Црне Горе – Иво Јосиповић, Борис Тадић и Филип Вујановић – затим некадашњи председници Генералне скупштине УН, Волкан Бозкир и Вук Јеремић, ранији председници Аустрије и Бугарске Хајнц Фишер и Росен Плевнелиев, па бивша висока представница ЕУ за спољну политику Кетрин Ештон, која је рекла да је Пахор „важан играч“ (у европској политици).
На том окупљању углавном ислужених државника и дипломата, појавио се и Лајчак који је, у више изјава медијима, нагласио Пахорову способност да преузме његову ролу на Балкану, првенствено због доброг познавања проблема којим би се бавио. При томе је, ваљда да би забашурио да није упутно да специјални изасланик буде из региона Балкана, Словенију „извукао“ из тог простора. Словачки дипломата, наравно, није помињао чињеницу да су и Словенија (која је међу првима признала самопроглашено Косово) и Пахор редовно подржавали Приштину и ставове Запада када се говорило о отцепљењу јужне српске покрајине. То су, уосталом, чинили и други словеначки званичници, укључујући и известиоце међународних форума, задужених за Балкан и Србију, попут Јелка Кацина и актуелне шефице дипломатије Тање Фајон, која је већ исказала велики интерес да Пахор буде нови Лајчак.
Посебно ваља истаћи да је Пахор, као шеф државе, 2018. изјавио да ће Словенија лобирати да независност Косова призна пет чланица ЕУ које то још нису учиниле, и подсетити да су Словенци и недавно у Уједињеним нацијама подржали онај ружни политички перформанс у режији председнице такозваног Косова Вљосе Османи која је на Ист Ривер довела групу Албанки наводно силованих од припадника српских снага. Они који Пахора боље познају, а нису му наклоњени, указују да је њега од жеље да допринесе помирењу Београда и Приштине више привукла „добра апанажа“, односно Лајчакова плата, која је сада око 20.000 евра.

СТВАРНО И МОГУЋЕ Од Пахорове жеље овде је много важније одговорити на питање да ли би, о питању односа Београда и Приштине, овај Словенац могао да учини нешто више од одлазећег Словака Мирослава Лајчака, чији је двогодишњи учинак практично ништаван. Процене аналитичара су, листом, песимистичне, сведене на констатацију „мрка капа“. Просто зато што ће, како истичу, Пахор, буде ли изабран, као и Лајчак досад, све своје идеје и иницијативе „за Косово“ морати да смести у чврсти оквир пројективан и направљен у Вашингтону и Бриселу. А то значи да ће моћи да изговара текст написан и „централама“ Запада које, упорно чувајући нелегитимни Куртијев режим, специјалне изасланике држе као голе послушнике.
Према процени каријерног дипломате др Зорана Миливојевића, управо је такав поредак ствари учинио да ће се Лајчакова мисија окончати неуспешно, јер су права и интереси Србије у вези с Косовом грубо занемаривани од оних који су га изабрали. Евентуални избор Пахора значио би да је ЕУ и даље заинтересована да се бави тзв. Косовом, али се то никако не би могло узети као знак да би он имао одрешеније руке од Лајчака.
„Ако је Лајчак, као кадар из државе која није признала самопроглашено Косово, увек био на линији западних интереса, за које је косовска независност један од спољнополитичких приоритета, не треба сумњати да ће онај ко га наследи морати да наступа са истих позиција“, истиче Миливојевић.
Исто мисли и познати словеначки новинар Игор Мекина, који напомиње да би Пахору било лакше да извршава добијене налоге, јер долази из земље у којој је косовска независност „врло популарна идеја“. Мекина подсећа и да се Пахор никада није потврдио као успешан преговарач, а као доказ за то наводи хрватско-словеначки спор око Пиринског залива, који је он водио, а који није решен него само гурнут под тепих. Овај новинар је, такође, уверен да Пахор не би много „гинуо“ за неке пресудне интересе Србије и не сматра га непристрасним, јер се чврсто држи политике ЕУ „која води одвајању Косова од Србије“.
По оцени аналитичара, Пахор се за наследника Лајчака почео спремати од кад је, пре две године, окончао дозвољени други узастопни председнички мандат. Зато је, наводно, и основао невладину организацију „Пријатељи Западног Балкана“ да би се, преко окупљања светских политичара и дипломата, промовисао као врло заинтересован и компетентан за коначно расплитање „балканског чвора“.
Бивши премијер Србије Никола Шаиновић уверен је да контакти на којима Пахор очигледно здушно ради, сигурно неће допринети томе да он, ако наследи Лајчака, ради другачије од словачког дипломате, дуго присутног на Балкану. Шаиновић каже да поента није у персоналној промени већ у стратегији Запада која се није променила у односу на Србију, односно тзв. Косово већ скоро тридесет година.
Некадашњи амбасадор Бранко Бранковић истиче да је изненађен Пахоровом жељом да буде изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине, јер се ради о званичнику државе које је признала независност такозваног Косова и дуго има позитивну историју и блискост са косметским Албанцима. „Ако они који стоје иза политике Запада према Косову не учине ништа ново, то неће моћи ни Пахор“, изричит је Бранковић. Он, као и многи други, додаје да је заблуда веровати да би Пахор могао да се избори за ЗСО или нешто друго у корист косметских Срба и Србије, ако то од Приштине на затраже западне силе.