ОДБРАНА И ПОСЛЕДЊИ ДАНИ

Специјална војна операција у Украјини

Посебну пажњу јавности привлаче ознаке на руским средствима ратне технике и широк аспект њихових тумачења. Иако су и даље непознатог значења, због сензационализма су попримиле митолошки карактер. Ни више покушаја њиховог тумачења, ни мање правих одговора – мртва трка

За ознаке на руским средствима ратне технике тврди се да су латинична слова Z, V и O, са широким спектром тумачења: Zа победу, Zаканчиваем войны, Сила V правде, Vосток, Oтважные, Z4.0Z.Z0ZZ. Међутим, мноштво уочених нелогичности не пружа основ да се она прихвате. Због чега би се у руским речима користила поједина латинична слова? Како је могуће да се јединице које носе ознаку V појављују изван зоне одговорности Стратегијско-оперативне групације „Исток”? Због чега би се припадници једне војне групације сматрали храбрима, а други не? Да ли би Руси кабалистички придавали значај броју 2, који је нешто заступљенији у датуму почетка СВО, због његове наводне сличности са ознаком Z? Зашто би се нека страна света наводила на руском, а нека на енглеском језику? Посебно су нелогична објашњења употребе ознака Z, V и O у и. Такође, уочено је одсуство тумачења међусобних комбинација Z и V, обрнутог V и дуплог Zz. Аутор је у часопису Печат, бројним јавним наступима и у књизи Геополитички гамбит – Специјална војна операција више пута изнео своје виђење овог питања, не претендујући на непогрешивост.

(Маршевање) Поред рашчлањивања, гоњења, премештања, одступања, одмарања, борбе у окружењу и пробоја из окружења, једна од борбених тактичких радњи је и кретање. Може се изводити маршевањем, превожењем и комбиновано. Превожење се изводи када је време утовара, вожње и истовара средстава ратне технике краће од времена маршевања сопственим ходом. Планирање и извођење маршева одликује се високим нивоом прецизности. Ради правовремености полазака, пролазака кроз регулативне тачке и линије и достизања маршевских циљева, развоја и борбене употребе јединица, у саставу маршевских распореда организују се различити облици осигурања (челних, зачелних и бочних), као што су извиднице, одељења, одреди, претходнице, побочнице итд. Формирају се од делова формацијских, претпочињених или придодатих састава. Поред тога, ради обезбеђења кретања ангажују се и различити стручни састави, као што су војнополицијски, саобраћајни, железнички, инжињеријски итд. Са аспекта струке јасно је да постоје практични разлози за употребу поменутих ознака: организација, координација и контрола кретања у зони извођења операција, праћење реализације борбених активности и заштита од пријатељске ватре. Дакле, не ради се о латиничним словима, већ су највероватније у питању графички симболи који се, из већ поменутих разлога, додељују јединицама у зависности од тога које задатке извршавају.

СТАЉИНГРАД Свака грешка при планирању и извођењу маршевања има озбиљне последице. Добар пример је догађај који је претходио Стаљинградској бици. Наиме, врх Вермахта је током лета 1942. године одлучио да са Групом армија „Југ“ заузме нафтна поља у јужном Кавказу, што би за немачку страну било стратешки важно. Након преласка реке Дон, успешног отпочињања операције „Плаво“ и брзих продора, Хитлер се у свом маниру умешао у рад генерала и без реалне потребе наредио заузимање Стаљинграда. Тако је Група армија „Југ“ подељена на два дела – Група армија „Југ“ (А) наставила је кретање према Кавказу, а Група армија „Југ“ (Б) преусмерена је према Стаљинграду. Треба напоменути да совјетски војни врх до тада није имао реалне процене о немачким намерама. Током прегруписавања изазваног Хитлеровом интервенцијом, снаге 6. и 4. армије судариле су се на саобраћајницама, маршевање је било заустављено и у хаосу који је настао хиљаде јединица тешке технике било је заробљено недељу дана. То је било довољно да совјетска страна дође до закључака о намерама Вермахта и отпочне са правовременим припремама за одсудну одбрану Стаљинграда, што ће резултирати тешким немачким поразом и прекретницом у рату.

(Пријатељска ватра) Friendly fire је израз западног порекла и означава погибију војника дејством сопствених снага. Дакле, не намером, већ грешком. На почетку СВО зараћене стране користиле су безмало исту технику. Поред тога, руске снаге у првој и другој етапи СВО изводиле су борбена дејства сврстане у 120 батаљонских тактичких група. То су били привремени и брзопокретни тактички састави високог нивоа аутономности који су вршили дубоке продоре у дубину непријатељске територије. Конкретно, ради се о мотострељачким, механизованим и тенковским батаљонима ојачаним јединицама других видова, родова и служби (једном до две артиљеријске батерије, батеријом трупне ПВО, инжињеријским јединицама, јуришним авионима и хеликоптерима и јединицама логистике попуњеним преко норми). Због руског начина извођења борбених дејстава, динамике и честих промена ситуације, непрекидности руске ватрене подршке, великих брзина и малих висина лета јуришне авијације, на украјинском ратишту постоји висок ниво ризика од пријатељске ватре. Због тога је још пре почетка СВО руска страна предузела мере којима су средства ратне технике обележена уочљивим ознакама.

(Стратегијско изненађење) Уз демонстрацију начела „погледа унапред”, превентивним и предупређујућим деловањем 24. фебруара 2022. године примењен је поступак у руској војној терминологији познат под називом опережение. Двостраним обухватом, са два стратегијска крака, са севера из Белорусије и са југа из правца Крима и југоистока из правца Ростова на Дону, руска страна је постигла стратегијско изненађење. На северном делу ратишта руски напад одвијао се главним правцем Мозир – Чернобиљ – Кијев и помоћним Гомељ – Новаја Гута – Чернигов. Поред снага које су са севера вршиле демонстративни напад у правцу Кијева и Чернигова, делови Јужног војног округа имали су задатак брзог заузимања већег броја градова и објеката. С обзиром на то да је Маријупољ држала украјинска страна, руске снаге на јужном стратегијском обухватном краку при нападу су имале неповољну концентрацијску просторију. Зато су нападале из два правца: Ростов на Дону – Таганрог – Маријупољ и Џанкој – Мелитопољ – Бердјанск, са додатним краком на правцу Армјанск – Херсон – Николајев. Снаге ангажоване на североисточном правцу јужног стратегијског обухватног крака, увече 23. фебруара, заобишавши Крим избиле су на простор Доњецке области. Истовремено из правца Крима делови 8. армије, уз претходно брзо заузимање Мелитопоља (26. фебруара) и Бердјанска (28. фебруара), заузели су 2. марта Херсон и истог дана извршили подилажење Маријупољу, чиме су створени услови за отпочињање прве руске обухватне нападне операције.

(Иницијатива) Иницијатива, кроз експлоатацију почетног стратегијског изненађења на оперативном и тактичком нивоу, главно је начело употребе руских јединица. Синхронизованим покретима и дејствима на великом простору, при неначелном односу снага, ради сталног довођења сопствених јединица у повољнији положај, руска страна је непрестаним маневрима стварала услове за надмоћност на изабраним правцима. Посебно су прву етапу СВО обележили развлачење украјинских снага на фронт око 3.000 km, тактички десанти као вертикални маневри и константни високопрецизни ракетни удари. У првој етапи руска дејства карактерисала су и уклињавања у борбени распоред непријатеља на великом броју изабраних праваца. Тада су, уз постепено преношење тежишта на исток, извршени и демонстративни напад на Кијев и заузимање Маријупоља. И у каснијим етапама, чак и при одбрамбеној операцији на Запорошком операцијском правцу током лета 2023. године, руска дејства су имала изразито маневарски карактер. Ради јасније слике биће издвојени само неки примери, при чему је важно уочити да се маневри, уклињавања и обухвати, као резултат руске иницијативе, те низ засебних тактичких поступака у оквирима јединствених операција, хронолошки надовезују и међусобно комбинују.

(Оперативни и тактички ниво) Као изразити примери уклињавања у првој етапи СВО на северном обухватном краку издвајају се дејства батаљонских тактичких група из састава 35. армије. Од 24. до 27. фебруара 2022. године ове снаге су изузетним офанзивним темпом и блиц-кригом прешле 120 km, у покрету заузеле Чернобиљ и већ 24. фебруара подишле Иванкову у циљу избијања на линију Бородјанка – Калиновка и пресецања пута Е-40 Кијев – Житомир, тако да су 27. фебруара биле надомак северозападног предграђа Кијева. С обзиром на то да су делови руске 106. гардијске ваздушно-десантне дивизије на аеродрому „Гостомељ“ водили борбу у окружењу, снаге 35. армије маневром су хитно преусмерене ради деблокирања падобранаца. Такође, на северном делу ратишта делови руске 41. комбиноване армије у првим данима СВО извршили су уклињавање ка Чернигову. Међутим, након преговора у Истанбулу оне су серијом маневара усмерене ка истоку, затим прегруписане ка југозападу, а потом опет ангажоване ка истоку. У априлу 2022. на Изјумском операцијском правцу уклиниле су се 25 km код Куруљке на само 5 km од комуникације Славјанск – Барвенково, чиме је озбиљно могао бити угрожен трећи оперативни појас украјинске одбране. Током друге етапе СВО уследио је маневар делова 41. комбиноване армије ка Луганском операцијском правцу и заузимање Лисичанска и Северодоњецка. У јуну исте године ове снаге обухватним дејствима ставиле су око 2.000 украјинских војника у тзв. Горски котао.

(Суштина руских дејстава) У операцијама заузимања Маријупоља у првој, Северодоњецка и Лисичанска у другој, Соледара и Бахмута у трећој и Авдејевке у четвртој етапи СВО примењиван је двострани обухват, уз неначелан однос снага 1 : 1. Слична обухватна нападна операција тренутно се изводи на простору Часовог Јара, где је један од руских циљева стварање новог, до сада највећег двостраног обухвата, ради стављања у котао снажне украјинске групације у граду Торецк. Суштина руских обухватних напада је у једновременом развлачењу снага браниоца и уклињавањима на изабраним тактичким правцима, комбинацијом масовних ватрених удара ракетним бацачима, артиљеријом и беспилотним летилицама, с једне, и непрекидних јуриша малих борбених група, с друге стране. Умешним избором тежишта, али и његовим сталним променама, дакле честим маневрима, избегавају се фронтални пешадијски судари. На уском простору врши се систематско и снажно оптерећење украјинске одбране и уз вешто коришћење погодности које пружа конфигурација терена, на правцима напада непрекидно се ствара повољан однос снага, уз настојање да се створи већи броја мањих котлова. Тако се непријатељском командовању стално „држе везане руке“. Дакле, поред генералне намере руске стране да стратегијом „крцкања” и „прогризавања“ окружи и уништи украјинске снаге у Донбасу, непрекидно се изводе операције са огромним бројем бојева и борби чије су главне карактеристике маневар, уклињавање и обухват.

РЕАЛНОСТ ИЛИ СИМБОЛИКА Поменута шеста руска групација однедавно носи назив „Север” и има ознаку N, што би требало да буде почетно слово назива North. Аутора N подсећа и на процењени редослед фаза и на облик могућег стратегијског маневра, исто као што га на оперативном и тактичком нивоу Z асоцира на маневар, V на уклињавање и O на обухват. Да ли се ради о реалности или симболици – која је такође важна – знаће се након завршетка СВО.

СТРАТЕГИЈСКИ НИВО Пре почетка треће етапе СВО, руска страна је формат ангажовања батаљонским тактичким групама (подразделения) проширила на ниво здружених тактичких јединица (воинские части), оперативних састава (соединения) и стратегијско-оперативних састава (объединения). Претходно је за све руске снаге формирана заједничка привремена Команда Обједињене групације снага у Украјини. Ради се о највишем интервидовском саставу где су команданту потчињене четири групације стратегијско-оперативног нивоа ранга армије – „Исток”, „Југ”, „Запад” и „Центар”. Њих сачињавају састави мирнодопски потчињени истоименим војним окрузима. Након Херсонског маневра формирана је и пета стратегијско-оперативна групација са називом „Дњепар”. По извршеној делимичној мобилизацији у октобру 2022. године 200.000 војника је упућено у зону извођења СВО, док је њих 150.000 задржано у ширем рејону Белгорода и Курска. Тада је руска страна на правцима који са севера изводе ка Донбасу концентрисала око 1.800 тенкова и 3.200 оклопних транспортера. Поменуту стратегијско-оперативну групацију ранга армије требало би да подрже артиљеријске снаге еквивалента око 200 дивизиона цевне и 40 дивизиона ракетне артиљерије, као и 300 јуришних хеликоптера и 400 авиона, од којих 150 јуришне авијације. За овакве снаге потребна је адекватна концентрацијска просторија и операцијски правци одговарајућег капацитета, попут оних који према Славјанско-краматорској агломерацији изводе из правца Белгорода. Правци који ка Донбасу изводе са Крима и обале Азовског мора немају потребну дубину, адекватну концентрацијску просторију и повољне правце довођења и снабдевања. То је аутора текста још пре годину и по навело на закључак да би тежиште руске нападне операције стратегијског нивоа требало да буде са севера, а да би снаге на југу имале улогу везивања, блокаде и генерално дефанзиве. Осетљивост јужног дела ратишта за руску страну, нарочито могућност украјинских дејстава правцима Запорожје – Мелитопољ, Курахово – Волноваха и Аљошки – Армјанск, који се морају пошто-пото одбранити, иду у прилог оваквом закључивању.

РОК АСОЦИЈАЦИЈА Нова офанзива рускиха дејства северно од Харкова отпочела је са новом ознаком на средствима ратне технике која дефинитивно није слово – . Осим што асоцира на уништење у затвореном простору, подсећа и на дизајн омота јединог албума Ју-рока (Идоли) са ћириличним насловом – Одбрана и последњи дани.

(Нападна операција) Највероватније да би се руска основна замисао за припрему и извођење нападне операције стратегијског нивоа, што би била пета етапа СВО, састојала у досадашњој стратегији „прогризавања” на свим деловима фронта у сврху припреме ове етапе, а била би настављена бројна тактичка офанзивна дејства са тежиштем на уклињавањима и обухватима на Доњецком и Јужнодоњецком операцијском правцу. Након тога обухватним нападним операцијама ради заузимања Константиновке, Изјума и Купјанска потпуно би била разбијена украјинска одбрана на другом оперативном појасу одбране и створили би се услови за увођење свежих снага из правца Белгорода, чиме би и отпочела пета етапа СВО. Задатак свежих снага могао би бити стратегијски маневар у три фазе. Прва би била уклињавање правцем север-југ у залеђе Славјанска и омогућавање стратегијског обухвата преосталих снага бранилаца Донбаса. Томе би, ради стратегијске изолације, највероватније претходило рушење мостова на Дњепру. Затварањем Донбаског стратегијског котла и уништењем украјинског војног потенцијала, у другој фази могао би уследити маневар ка северозападу, где би без значајнијег отпора био заузет Харков, након чега би у трећој фази руске снаге новим маневром ка југозападу изашле на Дњепар и несметано продужиле дејства западно од реке.