LARS FON TRIR Provokacijom po licemernoj Evropi

Piše Vladislav Panov

Skandal Larsa fon Trira na Festivalu u Kanu potpuno je bacio u senku sva zbivanja na ovoj najvažnijoj godišnjoj smotri filmova u Evropi. Izjavom da „razume Hitlera“ danski režiser je isprovocirao svet, organizatore (koji su ga izbacili sa festivala!) i svoje poštovaoce

Bez obzira na to ko na kraju bude proglašen za pobednika ovogodišnjeg Filmskog festivala u Kanu, i na eventualnu pojavu drugih incidenata ili gafova neke od zvezda, ovaj festival će sigurno ostati upamćen i potpuno obeležen verbalnim grehom incidentnog danskog sineaste Larsa fon Trira zbog koga je taj slavni laureat ovog festivala i višegodišnji miljenik njegovih selektora usred festivala izbačen sa belegom „persona non grata“. Fon Trir je, inače, važio za jednog od favorita sa filmom „Melanholija“. Ali na konferenciji za novinare na kojoj je trebalo da promoviše svoje novo delo, Trir je uspeo da  „u mislima odluta“ ni manje ni više nego do Hitlera i Trećeg Rajha. I još da nespretno i potpuno nepromišljeno bude toliko opušten u svojoj „principijelnoj kontroverznosti“, pa da u kamere svetskih medija izjavi kako „razume i simpatiše Hitlera“!

Trirov ispad je kaštigovan od svih dežurnih zaštitnika i čuvara važeće istorije i njene nesumnjivo najveće žrtve, iako danski režiser nije otišao toliko daleko da i te žrtve (nacizma) stavi u loš kontekst. Zaustavio se na razumevanju Hitlera. Uz njega je sve vreme bila junakinja „Melanholije“ Kirsten Danst, Amerikanka nemačkog porekla, i smejuljila se dok se on kasnije silno izvinjavao pravdajući svoje reči čak i sopstvenom glupošću. U brojnim komentarima običnih ljudi, od kojih nije zanemarljiv broj (ipak u manjini) ni onih na strani režisera, napadana je čak i Kirsten i to samo zato jer je sedela pored nasmejanog provokatora čija su izvinjenja zvučala cinično i provokativno. I to kao nemački potomak. Usred slobodne Evrope iznikle na novim, moćnim temeljima ujedinjene jednakosti, eto, ponovo rovare spoljni i unutrašnji neprijatelji atakujući na globalno instaliranu harmoniju.
Dvostruki standardi evropske jednakosti, pravde i morala još jednom izašli su na videlo. U zemlji koja je decenijama pružala sigurno utočište Romanu Polanskom, silovatelju trinaestogodišnje devojčice za kojim je američko pravosuđe izdalo poternicu, nije, eto, dozvoljeno trtljanje cenjenog režisera koji je nameravao da bude duhovit i da evropski dušebrižno potraži čovečnost u Hitleru i da još pokuša da ga razume. Postao je persona non grata, prvi put u istoriji ovog festivala, što, naravno, nije, niti će ikada biti Roman Polanski.
Zanimljivo, nije to čak ni Mel Gibson, do ovog incidenta Larsa Fon Trira, najomrznutija zvezda filmske industrije od kada je pijan prosuo antisemitski otrov u incidentu prilikom njegovog hapšenja pre nekoliko godina. Prošle godine je tome dodao teške uvrede na račun sada bivše devojke Oksane, zbog čega je pored etikete da je rasista dobio i dodatnu, da je mrzitelj žena i siledžija. Ali, eto, i on, tako kužan, biće prihvaćen u Kanu. Svoje nepromišljene i kontroverzne izjave na račun Jevreja imale su i druge zvezde (uključujući, nedavno, i neke naše). Slavni modni dizajner Džon Galijano je, recimo, takođe pijan, zabezeknuo svet antisemitskim trabunjanjem, zbog čega je izgubio lukrativni ugovor sa Diorom, a u junu ga očekuje i suđenje u Parizu. Čuven je surovi i agresivni napad Holivuda na legendarnog Marlona Branda kada se ovaj pred kraj života usudio da izjavi kako Holivud drže i njime rukovode Jevreji!
Lars Fon Trir, dakle, nije usamljen u nesmotrenim izjavama koje mogu da povrede, nažalost i one žrtve koje, razumljivo, više niko ne sme da povređuje. On se nije usudio da ospori holokaust, što je u brojnim zemljama sveta čak i krivično delo. Režiser jedinstvenog talenta i moćne autorske vizije, pa i kapaciteta, poslednjih godina je u sukobu najpre sa samim sobom, a u borbi sa onesposobljavajućom depresijom se ponekad bori na nepriličan način. On je nema sumnje konfliktima naklonjena osoba, svojevrsni skandal-majstor. Dokazao je to i pre dve godine kada je u Kanu premijerno prikazao sigurno najnekomunikativniji i najkontroverzniji film u karijeri, „Antihrista“, bizarno delo prepuno brutalnih scena nasilja, sakaćenja i seksa.
Trirov aktuelni gaf je uspeo da se domogne samog trona u bogatoj istoriji skandala koje su tokom postojanja kanskog festivala provocirale njegove zvezde. Ali je i skrenuo pažnju na licemerje i selektivnost u principijelnosti, pa i primeni pravičnosti, ne samo merodavnih kada je reč o ovom festivalu, već i celokupne evropske zajednice. Iz tog razloga Trirov ispad ima i specifični socijalno-politički ugao koji sigurno mnogi ne samo da neće biti u stanju da odmereno sagledaju, već u maničnoj autocenzuri globalizovanih Evropljana i njihovih birokratskih institucija-bastiona jednoumlja i pravde neće smeti ni da ga prepoznaju.