Култура

Piše Aleksandar Dunđerin Kako se dogodilo da jedna subkulturna pojava, uz to još i neutemeljena u srpskoj (popularnoj) muzičkoj tradiciji, dostigne nivo kulturnog, društveno prihvatljivog i poželjnog fenomena, koji ima snagu da reprezentuje nacionalne, duhovne …

Piše Vladislav Panov Glavni junak filma „Šišanje“, aktuelnog u bioskopima, ali, nedavno, simbolično, i na ulicama, talentovani matematičar koji naprasno brije glavu i postaje deo sveta nasilja skinhedsa, deluje kao ljuštura, ljudska kulisa za potrebe …

Piše Vasa Pavković Sada se čini da je Ljosi sve išlo na ruku – i neverovatan, bizaran porodični život, i neuspela politička karijera, pa čak i neuspeh s filmom koji je režirao – jer sve …

Piše Ljiljana  Bogdanović Slogani kojima je „pamet“ u pameti, odnosno na jeziku, uvek imaju uspeha, lako se pamte i uplivišu na (pod)svest koja se odaziva prepoznatoj ideji, prosvetiteljskom savetu ili opomeni. U slučaju 55. beogradskog …

Piše Aleksandar Dunđerin Ova knjiga neće ugroziti poziciju Gorana Petrovića u srpskoj književnosti, ali ipak svedoči o stvaralačkoj krizi našeg verovatno najznačajnijeg aktivnog pisca Goran Petrović je književnik koji je do sada objavio deset proznih …

Piše Dejan Đorić Mnogoglasje u izložbenim prostorima prestonice: od omaža Lazaru Trifunoviću – do moćnih utopijskih dizajnerskih svesti, koje zbog svog ega projektuje sterilan svet bez mirisa, boja i erotike, i „umetničkih dela“ koja su …

Piše Raško V. Jovanović Većina beogradskih dotiranih pozorišta – Jugoslovensko dramsko, Beogradsko dramsko, Pozorište na Terazijama, Zvezdara i Bitef teatar, Dečije pozorište „Boško Buha“ i druga – podiže zavese tek u oktobru, a da pri …

Piše Vladislav Panov „Srpski film“ je perfektna posledica druge Srbije. On je surov i sirov, dekadentan, izopačen, morbidan, prljav, agresivan, brutalan, bez mere i smisla, frustriran i bedan, nakaradan, jeftino jeziv, opasno psihopatski. Baš kakav …

Piše Aleksandar Dunđerin Da li je Nikola Malović, štampajući posle tri godine novu knjigu, uspeo da nadmaši svoj debitantski roman „Lutajući Bokelj“, koji svedoči o tome kako su stvaralačka inventivnost i nacionalna i društvena odgovornost …

Piše Rajko Petrov Nogo Oni koji su mislili da Kapora poseduju, gunđali su da im ga otimam. Mrštili su se kada ga zovem krštenim i lepim imenom Momčilo. Rođeni Beograđani vajkali su se da ću …

Piše Raško V. Jovanović Iako je uobičajeni scenski moto beogradskog teatarskog festivala sada izostao, sudeći po ovogodišnjem programu, sasvim lepo je mogao da glasi: „Evropa nema alternativu“: od deset bitefovskih predstava, pred publikom je ovog …

Piše Aleksandar Dunđerin Kada se po zemlji poseje so, kazuje nam najdublji sloj Bazduljevog dela, na njoj više ništa ne može da nikne, ona ostaje neplodna i pusta. Kao Sarajevo, koje, u sumrak prve decenije …

Piše Dejan Đorić Dado nikome ne duguje i ničemu ne pripada, nema ni prethodnike ni sledbenike, a spreman je da odbaci nadrealizam kao i postnadrealizam, samim tim što je odbio da upozna Andre Bretona, rekavši …

Piše Nataša Jovanović Ko je sastavio i po kojim kriterijumima ekspertski tim zadužen za nastavak rekonstrukcije Narodnog muzeja i šta smo novo kao obećanje dobili? U zlatno doba Narodnog muzeja zbog navale vrata ove institucije …

Piše Milica Radosavljević Naša zemlja se na 12. Bijenalu arhitekture u Veneciji  predstavila konceptualnom instalacijom koju je uradila umetnička grupa „Škart“, a kojoj je teško naći vezu sa arhitekturom, ali i sa bilo kakvim (i …

Piše Raško V. Jovanović Ostala je neostvarena premijera komada „Zlatno tele“ na kojoj je trebalo da se pojavi početkom oktobra u Narodnom pozorištu. Ostao je i neostvaren projekt „Tri sestre“ rediteljke Ivane Vujić, u kojem …

Piše Aleksandar Dunđerin Da li je nova knjiga kontraverznog sarajevsko-zagrebačkog pisca dokaz kako i u Hrvatskoj  prihvatljiva literatura mora biti na liniji „politički korektnog“ iskaza, u skladu sa aktuelnim dnevno-političkim, evroreformskim ideološkim obrascima, koji se …

Piše Vladislav Panov Isprazna akcija i visokooktanska non-stop jurnjava, nemoguće vratolomije i besumočno ubijanje, odlika su novog ruskog filma namenjenog mlađoj publici, izgleda, željnoj hamburger-filmova koje decenijama radosno gutaju njihovi američki vršnjaci. Revija koju ćemo …

Piše Dragan Hamović Danas većina obrazovanog sveta, bez ikakve nelagode, priznaje da poeziju uopšte ne čita. Zato je dalekosežno važno uvoditi učenike, buduće ljude, u poeziju Nakon skoro četvrt veka od poslednjeg izdanja lektirskog pregleda …

Piše Vasa Pavković Da su betonci i njihovi simpatizeri bili van liste, dvadesetak imena pisaca čija će se dela prevoditi na nemački jezik, bila bi drugačija možda za nekoliko imena. Ispali bi, recimo, Sreten Ugričić …

Piše Nataša Jovanović Ko je sve i na koje načine bio uključen u projekat rekonstrukcije zgrade Narodnog muzeja, te šta je Beogradu i srpskoj muzeologiji zaista ponudio arhitekta Milan Rakočević? U naletu revolucionarne ostrašćenosti DOS-ove …

Piše Nikola Kusovac Plašim se da je reč o promeni kulturnog identiteta prostora, da nam se na ovaj način čupaju koreni, da je sudbina Narodnog muzeja na neki neobičan način skopčana sa sudbinom Narodne biblioteke …

Piše Aleksandar Dunđerin Šta je sve direktor Narodne biblioteke Srbije u svom novom romanu žrtvovao na oltaru Neznanom bogu? Roman Sretena Ugričića „Neznanom junaku“ zaista je do sada neviđeno, a možda bi bilo bolje da, …

Piše Miodrag Zarković Bude li Zakon o kinematografiji usvojen, nezavisnost srpskog filma biće i legalno ugušena, a budžetska sredstva ubuduće će biti usmeravana samo onim projektima koji su saglasni sa istorijom i okolnostima kakve ih …

Piše Dragoslava Barzut U sredu 8. septembra u renoviranoj Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“ predstavom „PR ili potpuno rasulo“ biće otvorena Velika scena koja će poneti ime Aleksandra Popovića, dramskog pisca čiji su komadi proslavili mnoge …

Piše Nataša Jovanović Zašto su vrata Narodnog muzeja punih sedam godina pod katancem, ko je kreator sistematskog uništavanja muzejske institucije od nacionalnog značaja, te kako je ekspertski tim ministra kulture Nebojše Bradića odbacujući projekat arhitekte …

Piše Gojko Đogo Poezija – od zdravice do tužbalice – kao nijedna druga umetnost, brani zaboravu i nedaćama istorije da zatru naše tragove i putokaze Postoji nešto u čoveku što se može izraziti samo pesmom …

Piše Dragan Nedeljković Da Srednji vek nije mračan, nego da je i on doba velike svetlosti svedoče vrhunska umetnička dela arhitekture, neponovljivi dometi slikarstva i muzike, uzvišeni primeri besedništva i poezije… „Mračni Srednji vek“ – …

Piše Vladislav Panov Da li će aktuelni pregovori vlasnika „Gugla“ i internet provajdera u Sjedinjenim Državama dovesti do toga da internet kakav poznajemo prestane da postoji, a da ga zameni medijski mrak koji će biti instaliran …

Piše Raško V. Jovanović Drugi po redu Festival Tvrđava teatar u Smederevu, pod programskim motom „Sviraj to ponovo, Sem“, protekao je bez pravih ambijentalnih predstava Očekivali smo bar jedan pravi ambijentalni spektakl na festivalu Tvrđava …

Piše Aleksandar Dunđerin Odgovor na reagovanje Ivana Negrišorca „Zloupotreba Tišme, odista“ Gospodine Ivane Negrišorac, Vaše reagovanje u prošlom broju „Pečata“ („Zloupotreba Tišme, odista“), nije, nažalost, pružilo ni meni, ni bilo kome u redakciji, priliku za …

Piše Ivan Negrišorac Reagovanje na tekst Aleksandra Dunđerina „Upotreba Tišme“ U tekstu „Upotreba Tišme“ (Pečat br.126, 6. 8. 2010) lik novinara Aleksandra Dunđerina pojavio se u obliku uporedivom sa likovima iz Tišminog romana Ženarnik. Kao …

Piše Aleksandar Dunđerin Da li je objavljivanje dela iz Tišmine zaostavštine najavilo da će ovaj pisac uskoro biti izložen „novom čitanju“ koje će u obzir uzeti nepostojeće postmoderne i desadovsko-pornografske poetičke i kulturološke aspekte njegovog …

Piše Raško  V. Jovanović Posle vesti o Tolstojevoj smrti (20. novembra 1910), Narodno pozorište u Beogradu već 7. decembra te godine prikazalo je svečanu predstavu „Carstva mraka“, a pre nego što je zavesa podignuta o …

Piše Vladislav Panov On više ne silazi sa fabričke trake i samim tim sve manje juri drumovima, ali je zato u punoj brzini na stranicama knjige „Jugo: uspon i pad najgoreg automobila u istoriji“ američko-srpskog …

Piše Dragan Hamović Zamislimo da Petar Pajić izrekne stihove analogne onima Vilijama Batlera a „Ja sam iz Irske. Iz svete zemlje Irske!“ – sa kakvom bi salvom prezira i sablazni bio dočekan u politički korektnoj …

Piše Miodrag Zarković „Žica“, kultna televizijska saga o urušavanju američke imperije, od jeseni i pred našim televizijskim auditorijumom. Ova priča o nesagledivim egzistencijalnim teškoćama Amerikanaca, ubedljivo svedoči da je „američki san“ ne samo raspršen, već …

Piše Raško V. Jovanović Ovogodišnji tradicionalni letnji prestonički festival potrajao samo 24 dana (do 8. avgusta) i ponudio više nego skroman scenski program Znate li da se ovih dana u Beogradu održava festival po imenu …

Piše Miodrag Zarković Namera Anđeline Džoli da u Srbiji snimi antisrpski film izazvala je priličnu „galamu“ oko filmova koji nam stižu sa Zapada, a u kojima su Srbi prikazani kao pripadnici krvoločnog plemena. Tužna je …

Piše Dejan Đorić Dok se na Balkanu postavljaju skulpture Džonija Depa, Silvestera Stalonea i Brusa Lija, koje su među prvim na listi najgorih javnih spomenika u svetu, u Galeriji SANU ovog leta može se videti …

Piše Dragan Lakićević S raspadom države u kojoj se rodio, raspadao se i Rad. On je danas prodat. Kupio ga je kupac Prosvete. Prodaja Prosvete zasluženo je odjeknula, prodaja Rada – nezasluženo nije odjeknula Bilo …

Piše Vladislav Panov Francuski književnik, glumac, zabavljač, bivši marketinški opsenar, jedan je od najkomercijalnijih modernih francuskih autora koji je uspeo da se nametne kao ikona novog zapadnog „antiburžujskog buržuja“ Nije baš čest slučaj da se …

Piše Raško V. Jovanović Od najavljenog programskog okvira sezone u beogradskom Ateljeu 212, koji je za repertoarsku „okosnicu“ odabrao temu revolucije, ostalo se na marginalnoj priči – ocena je i publike i kritike Već godinama …

Piše Aleksandar Dunđerin Razlog gašenja „Književnosti“, kao i urušavanja svih kulturnih vrednosti u Srbiji, jeste pokušaj stvaranja novog „kulturnog“ modela u čijoj je osnovi ideja o  gubitku kriterijuma, o stvaranju praznog prostora koji bi u …

Piše Dejan Đorić Postalo je opšte mesto da se neuka žvrljanja po zidovima, zvana grafiti, vrednuju kao umetnost, a sada sve više časopisa, čak i „Politika“, donose priloge o tetoviranju koje je u svesti mladih …

Piše Dragan Hamović Pesnici su ostali Srbiji dužni velike i duboke poezije. Obnova respektivne patriotske lirike u nas izazvana je egzistencijalnim i moralnim, ne pukim književnim ili skučenim političkim razlozima. Pesništvo Vladimira Jagličića dobar je …

Piše Dragoslava Barzut Oni koji se dive Vorholu ne dive se njegovom ruganju masovnoj kulturi, već se dive sebi zato što je konzumiraju. Vorhol je predvideo da će u budućnosti i bogati i siromašni nositi …

Piše Vladislav Panov Umesto ličnog preuzimanja počasne nagrade „Aleksandar Lifka“ na upravo okončanom Palićkom filmskom festivalu, čuveni grčko-francuski sineasta Kosta Gavras, dao je nekoliko intervjua iz kojih se dalo zaključiti da je umetnik i dalje …

Piše Aleksandar Dunđerin Albaharijeva „Ćerka“ je ilustrativni primer da u opštoj šizofreniji koja poslednje decenije vlada u Srbiji u svim oblastima života, nije pošteđena ni srpska literatura Od kako je 1998. godine časopis „Reč“ objavio …

Piše Raško V. Jovanović Ako smo prošlu, 2009. godinu, razmatrajući rad beogradskih pozorišta, sa razlogom oglasili kao sezonu beznačajnih predstava, po isteku prve polovine 2010. godine, možemo reći da to vreme još uvek traje! Potvrda …

Piše Ljiljana Bogdanović Pravovernost i pripadanje krugu tranzicijom resetovane društvene moći, i kulturnjaci dokazuju pominjanjem petog oktobra kao graničnika i dogme kojom se hronološki razdvajaju epohe naše novije istorije – nedemokratska i demokratska, “pogrešna“ i …

Piše Vladislav Panov Novi doprinos celuloidnoj galeriji marksističkih revolucionarnih ikona i mitova, posle već neukusnog eksploatisanja Kastra, Čegevare i latinoameričke revolucije, dao je francuski sineasta Olivije Asaja kada je nepristrasno i hrabro ponudio čak pet …

Piše Dejan Đorić Problematična pitanja tradicije i inovacije, akademizma i avangardizma, postaju nebitna pred slikarima i crtačima kakav je Ljuba Popović i njemu bliski članovi Mediale Ljuba Popović se na prelomu veka i milenijuma u …

Piše Dragan Hamović Biti potpuni pesnik ne znači biti od zajednice i javnih pitanja otpadnuti, prokleti pesnik, naročito ako pitanja kojima se kolektiv (u nevolji) zabavlja postavljaju neizbežne etičke izazove za svakoga ponaosob. U tome …

Piše Miladin Ševarlić Bio je ministar kulture godinu dana, i za to vreme je učinio – kako za srpsku kulturnu baštinu, tako i za aktuelne institucije – više nego mnogi za duge godine, a učinio …

Piše Ljiljana Bogdanović O rušilačkom činu kojim je spomenik jednom od najvećih srpskih pisaca grubo oskrnavljen, savremenici kažu: Spomenik Bori Stankoviću bio je dobro pričvršćen za postolje, ali  nije bio dobro pričvršćen za duše nekih …

Piše Vasa Pavković Leto je stiglo. Vrelo je, ali često satima padaju kiše. U senci, iza dobrih prozora, sa svetiljkom iznad glave, knjige „Kuće u kojima smo živeli“ Olge Ostojić Belče, „Brazilski akvarel“ Aleksandra Bjelogrlića …

Piše Milo Lompar U horizontu pripovednog oblikovanja Žarka Komanina nalazi se tema vezana za ideološke zablude i raslojavanja i za politički fanatizam U pripovedanju Žarka Komanina valja razlikovati dva različita momenta dominantnog književnog iskustva. Komaninov …

Piše Dragan Lakićević Osećajući svoj zavičaj ne samo kao svet jezika i kolorita podneblja i karaktera ljudi, pisac ga je shvatio i kao mitsko poprište sukoba morala, strasti, ideologija i opredeljenja Za Pavićem i Kaporom, …

Piše Aleksandar Dunđerin Sveznajući pripovedač, kao i svaka velika, trajna priča, želi da nam poruči „Ljetopis vječnosti“, atribut su Božje moći. Po meri te moći skrojeni su u Komaninovom romanu i naracija, i junaci, i …

Piše Dragoslava Barzut Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1998, pisac oštrog, surovog a zabavnog sarkazma, koji je za relativno kratko vreme ostvario snažan uticaj na prozu, posebno remek-delom „Slepilo“, i koji je umeo da uzburka …

Piše Biljana Živković Vaclavu Dvoržaku i Alešu Bednaržu, autorima dokumentarnog filma „Oteto Kosovo“, Matica iseljenika Srbije dodelila nagradu „Rastko Petrović“ za doprinos istorijskoj istini Češkom reditelju filma „Oteto Kosovo“ Vaclavu Dvoržaku i producentu Alešu Bednaržu …

Rubrika KULTURA – Kinematografija Piše Vladislav Panov Novi Zakon o kinematografiji, čiji su tvorci slavni srpski sineasti i filmske zvezde, izazvao je obračun i „principijelne borbe“ dela kulturnih i političkih elita, zabrinutih zbog toga gde …

Piše Srba Ignjatović Poetska „alhemija“Joana Flore nije samo spekulativna i eruditna, što bi bio amblem nekih od najznačajnijih metafizičara tzv. anglosaksonske škole. Joan Flora je veliki pesnik koji ne zaboravlja „rodno mesto“, Banat, u užem …

Piše Laura Barna Niko tako snažno, i telesno i duhom, osim Njegoša, nije ušao u samu suštinu svetlosti, urinuo u njeno stvarno osetilno biće, omirisao ojalovljelo balkansko tlo minhenskim i pariskim profumom – kao što …

1 Koliko su puta do sada svečano otvarani renovirani kafe i knjižara (uz prisustvo kojih državnih sekretara ili ministara kulture) u nerenoviranoj biblioteci? 2 Da li rekonstrukcija NBS (knjižara, kafe i čitaonice) predviđa radove i …

Piše Vladislav Panov Najnoviji doprinos istini o svetu koji užurbano hita unazad, daje detroitski sineasta Al Profit, filom „Kotrljanje – Pad automobilske industrije i uspon ekonomije narkotika u Detroitu“, koji prikazuje sunovrat nekadašnje svetske prestonice …

Piše Dejan Đorić Momčilo Macanović jedan je od najvažnijih i najosobenijih predstavnika svoje generacije, a to se videlo i po publici na otvaranju njegove treće samostalne izložbe u Beogradu: retko se kada na jednom mestu …

Piše Miroslav Stojanović Devedesetogodišnji Marsel Rajh Ranicki, ovenčan slavom neprikosnovenog „patrijarha“, „pola Poljak, pola Nemac i ceo jedan Jevrejin“, i danas je sklon polemičkim kavgama kojima je minulih decenija obeležio i polarizovao nemačku intelektualnu scenu …

Piše Aleskandar Dunđerin Krhotine užasa trećemilenijumske postmoderne stvarnosti u romanu ove spisateljice popunjavaju ekspresionistički toposi (ludila, smrti, preobražaja), a dodatno pojačava i srednjovekovni simbolizam boja, među kojima posebno naglašenu funkciju ima bela, kao oznaka nečega …

Reagovanje Sretena Ugručića, direktora Narodne biblioteke Srbije i Odeljenja za odnose sa javnošću NBS na tekstove Aleksandra Dunđerina, Slobodana Vladušića i Vladimira Kecmanovića, objavljene u broju 144. u okviru temata „Srbijanstvo i jugoslovenstvo u srpskoj …

Piše Aleksandar Dunđerin Uspenje i sunovrat Sretena Ugričića Na stranu rodoljublje i slični postulati, Al to se, brate, ni po tvom merilu ne isplati. Od naših šumaraka, glavica, osoja i goleti Niko još ne vide …

Piše Slobodan Vladušić Kako je nastao tekst „Smaoubistvo iz nehata ili unutrašnje bombardovanje Narodne bilioteke“ U odgovoru koji je Narodna biblioteka Srbije (NBS) poslala na adresu „Pečata“, povodom, između ostalih, i mog teksta, imao sam …

Piše Vladimir Kecmanović Kako sam oklevetao Hegela Jednim delom svog reagovanja polemišući sa jednim delom mog teksta „Srbijanci trče počasni krug“, „Odeljenje za odnose sa javnošću“ Narodne biblioteke Srbije (u nastavku teksta „Odeljenje“) optužuje me …

Piše Raško V. Jovanović Tekstovi naših pisaca ponovo su se našli u manjini na negdašnjem festivalu domaće drame: od 19 prikazanih predstava bilo je samo devet izvođenja domaćih autora Otkako se, posle nestanka Jugoslavije, potom …

Piše Dejan Đorić U vreme svega velikog, glamuroznog, bučnog, izvikanog i napadnog, slikar Milan Miletić ne stvara nešto što će samo sebe da oglasi i prodaje, već je u sebi sjedinio i izmirio slikara i …

Piše Vladimir Kecmanović Roman „Derviš i smrt“ Meše Selimovića moguće je, između ostalog, tumačiti i kao alegorijski beg iz dvadesetovekovne Bosne pod vlašću jednopartijske diktature u srednjovekovnu Bosnu pod vlašću otomanske despotije… „Derviš i smrt“ …

Piše Odeljenje za odnose sa javnošću „Pečata“ Reagovati toliko žustro, drsko i bezobrazno na tekstove koji su ukazivali na štetnost mnogih pojava iza kojih stoje institucije kulture u Srbiji, a koje dovode do procesa rasrbljivanja …

Piše Aleksandar Dunđerin Naša književnost danas je zagubljena u prostorima između obnavljanja jugoslovenstva i zagovaranja srbijanstva u ovdašnjoj kulturi. U pitanju su dva procesa koja teku paralelno, i, prožimajući se, proizvode kao posledicu menjanje percepcije …

Piše Slobodan Vladušić Odstranjivanjem Njegoša i Malovića iz korpusa srpske književnosti NBS čini jednu vrstu kulturnog genocida, uništava kulturnu tradiciju i kulturno sećanje jednog naroda, šalje poruku da srpske književnosti izvan sadašnje teritorije Srbije nikada …

Piše Mira Popović Postavka Zločin i kazna u Parizu istražuje pogled umetnika na zločin tokom dva veka, od Francuske revolucije do Drugog svetskog rata, namećući brojna pitanja o čoveku-zločincu, ali i o društvu koje kažnjava. …

Govor književnika Dobrice Ćosića na uručenju Puškinove nagrade u Moskvi Poštovane kolege, dragi prijatelji, Puškinova medalja kojom ste me nagradili, predstavlja najveće priznanje za moj šestesetogodišnji književni rad. Primam je s najdubljom zahvalnošću i uzbuđenjem. …

Piše Raško V. Jovanović Premijera na sceni „Vuk Karadžić“ u Beogradu „Sablja dimiskija“ ili – po volji autora – „gorča farsa u jednom parčetu“ potvrdila je svevremenost  farsičnih projekcija našeg velikog komediografa Kao i većina …

Piše Vladislav Panov Zanimljivi i raznoliki, donekle snishodljivi i ziheraški, ali ipak dovoljno imenima i temama široki izbor koji je ove godine načinjen za potrebe glavnog programa Kanskog festivala, nije baš ostavio lak zadatak za …

Piše Ljiljana Bogdanović Da li su tvorci novog imena za srpsku književnost poslušali ruskog teoretičara Kara Murzu koji povodom savremenih ideoloških mešetarenja u jeziku kaže: „Dati lažno ime – podjednako je važno u manipulaciji svešću …

Piše Vladimir Kecmanović Tvorcima „srbijanske“ književnosti  odvratna je srpska književnost u celini, kako je jasno i glasno izjavio mali od palube gadljive grupe, pa bi, po svaku cenu – da je rasture. Za početak, tako …

Piše Vasa Pavković Etički i logički relativizam terminotvorca „srbijanska književnost“ znači – kako je njemu svejedno šta bilo ko misli i da će on, bez ikakve obaveze i dalje pisati (i kao razlikovati) srpsku književnost …

Piše Vasa Pavković Romani Gordane Kuić su epske tvorevine koje govore o identitetu, o njegovom sticanju i gubitku. Ti romani su i zasnovani kao naročita lična i porodična svedočanstva o identitetu i njegovom smislu na …

Piše Dejan Đorić Isključivši iz svog sveta bilo kakve prizemne dnevne i političke poruke, parole sadašnje ispolitizovane umetnosti, Ratko Vulanović se bori za slobodu umetnosti i neku svoju čistu likovnost, a time i za prastaru …

Piše: Dragan Mraović Nova vlast primenjuje kriterijum političke podobnosti prema stvaraocima u kulturi. Lako je zapaziti da čitav niz imena kulture ne nalazi mesto u javnosti posle 5. oktobra 2000. godine Evropejska žeđ za „promenama“ …

Piše Aleksandar Dunđerin Kapor je u svom poslednjem, posthumno objavljenom delu iscrtao privatnu istoriju književnosti, od Homera do savremenih postmodernističkih strujanja, sastavio svoj intimni civilizacijski kovčeg, bez kojeg bi mu u ovoj lošijoj, donjoj Srbiji …

Piše Dejan Đorić Da je Mona Liza Leonardo, da bi lice te mlade žene s vremenom dobilo Leonardov izgled u starosti jer je u pitanju (auto)portret, u svetu je prvi uvideo beogradski slikar Predrag Bajo …

Piše Rajko Petrov Nogo I deseterac i sonet ovdje su samo mig čitaocu da jasno vidi kako upošljava tradiciju onaj koji, sem srpskog jezika, ništa nema, pa se na istorijsku i pjesničku baštinu predaka naslanja …

Piše Vladislav Panov Novi dokumentarac „Nevidljiva imperija – definisani Novi svetski poredak“  režisera Džejsona Bermasa pojašnjava uspostavljanje Imperije zla i njene zastrašujuće moći, odnosno „čita“ ključne momente naše epohe Jesenas se na svetskom sajber-tržištu, mada, …

Piše Dobrica Ćosić Duhovno ukorenjen u srpskoj kulturi, pisac evropskih vidika, intelektualac kritičkog i antititovskog duha, sav okrenut Beogradu i srpskoj opoziciji, Meša Selimović je pružao otpor komunističkom bošnjaštvu, muslimansko-nacionalističko unitarističkom proglašenju jedinstvene bosanskohercegovačke književnosti …

Piše Matija Bećković Kad se govori o Meši Selimoviću uvek se oseti neka napetost, kako za života, tako na poslednjem ispraćaju, pa i posle smrti, sve do današnjeg dana kad svi vidimo da ne bi …

Piše Rajko Petrov Nogo Šta je Meša Selimović došapnuo nama iz 1968, a šta mi njemu Na početku svoje studije o romanima Meše Selimovića („Činiti i biti“, Svjetlost, Sarajevo 1972) Kasim Prohić je zapisao: „Sâmo …

Piše Srba Ignjatović Literatura neće nikada izmeniti niti popraviti svet, nikada osloboditi pojedinca i društvo surovosti i prizemnosti egzistencije, smatrao je i znao Meša Selimović Skupni portreti naše književne elite bili su i ostali prava …

Piše Raško  V.  Jovanović Predstava „Da nam živi, živi rad“ pokušava da suprotstavljajući prošlost i sadašnjost prikaže sudbinu radničke klase na brehtovski način, ali bez Brehtovog političkog angažmana: budući da je domaća društveno-ekonomska scena neuporediv …

Piše Aleksandar Dunđerin Da je kojim slučajem napisano pre četrdesetak godina, ovo Mihailovićevo delo moglo bi možda i da konkuriše za reprezentativni, moderni pokušaj umetničkog uobličavanja egzistencijalističkog ništovanja Postoje pisci koje podmuklo dejstvo vlastite biografije …

Piše Dragan Hamović Trebinje je, i ovih Blagovesti (7. aprila), obeležilo „Dučićev dan“. U središtu pažnje bio je pesnik Ljubomir Simović, jedan od prethodnih dobitnika Dučićeve nagrade, čijem je delu posvećen i naučni skup u …

Piše Marko Tanasković Srđan Karanović, autor koji je prononsirani jugonostalgičar i liberal čiji filmovi propagiraju multikulturalnost, romantizuju mešanje nacija i promovišu građanske vrednosti evropske levice, i svoje novo filmsko delo – „Besa“ savršeno (i očekivano) …

Piše Svetislav Tijanić Pod sloganom „Zašto postojimo, zašto išta postoji“ u Užicu je održan 14. po redu Jugoslovenski pozorišni festival; čak šest od sedam takmičarskih predstava obeleženo beznađem, nasiljem, i totalitarizmom, jedino je predstava „Kandid …

Piše Milo Lompar Kako je prihvatanjem da Alida Bremer bude arbitar koji oblikuje lik srpske kulture i književnosti na Lajpciškom sajmu, srpska državna i kulturna politika 2010. godine svesno prionula uz hrvatsko tribalističko stanovište koje …

Piše Dejan Đorić „Simfonija u kamenu“- četvrta po redu bijenalna izložba mozaika u Galeriji Studentskog kulturnog centra Novi Beograd, jedina je smotra u regionu na kojoj se predstavljaju radovi u tehnici mozaika nastali u poslednje …

Piše Vladislav Panov Filmovi o Americi u Drugom svetskom ratu počeli su da se snimaju još za vreme tog konflikta koji neki danas cinično zovu „poslednjim pravednim ratom u kojem je učestvovala ova zemlja“. Sve …

Piše Aleksandar Dunđerin Podnaslov Stvaralaštvo Danila Kiša, kao retko kojeg pisca u srpskoj književnosti, samo dvadeset godina posle njegove smrti, steklo je epitet fenomena koji je iščitan i „uzduž i popreko“, bivajući najpre osporovano, potom …

Piše Vasa Pavković „Dlan i lopata“ je knjiga koja istovremeno potvrđuje status Mije Raičevića majstora jezika i forme, tona i ritma, majstora prilagođavanja obliku koji mu odgovara za određene ideje, ali i knjiga koja je …

Piše Ljiljana Bogdanović Književni život i književnost ponovo se izrazito ideologizuju, na delu je svojevrsno „nivelisanje“ i preuređivanje stvaralačke scene u skladu sa pravilima koja literaturu čine nemoćnom da unutar sebe same istraži svoju subverzivnost …

Piše Marko Tanasković 57. po redu, Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, obeležili su dokumentarci prikazani u okviru „Vrela“, čiji je cilj bio da  „beskompromisno i smelo tretira osetljive i kontroverzne društvene teme“: ono malo …

Piše Vasa Pavković Petrinović u svojoj novoj knjizi „Trauma“  („Adresa“, Novi Sad, 2009) ne lamentira, već skoro arheološki, razmatra slojeve prošlosti svojih gubitnika, trudeći se ne samo da nam predoči njihove radne biografije i posrnule …

Piše Dejan Đorić Savremeno nepoznavanje umetnosti, tačnije neosećanje ili nekultura, otvorilo je put najgorim ljudskim elementima: misleći da se sakriju ispod kanonskog duha ikone, kao da kanon nije i najveća sloboda a time i najveća …

Piše Srba Ignjatović Delo Ive Andrića nepobitno pripada krugu vrhunskih vrednosti srpske književnosti i kulture. Andrić je klasik čije ostvarenje obasjava dodatna aura Nobelove nagrade. Da li to znači i da je vrednosno-kulturološka predstava o …

Piše Dejan Đorić Primenjeni umetnik Aleksandar Ćeklić jedini je među našim stvaraocima koji objavljuje naučne radove o istoriji knjigovezništva. On je studijski istraživao biblioteku manastira Hilandara pa je jedan od retkih stručnjaka u svetu i …

Piše Raško V. Jovanović Sterijino pozorje permanentno potresa kriza programske koncepcije, favorizovanje pomodnih postdramskih tendencija, skrojeno po „šnitu“  mondijalističkih nastojanja,  Belef kao da je „likvidirao“ samoga sebe, dok je Bitef prošle godine imao samo jednu …

Piše Vladimir Dimitrijević Iako su na prvi pogled sasvim različite (zbirka priča i zbirka epigrama), obe Danojlićeve knjige povezane su Arijadninom niti koja se pruža od oca do otadžbine, i koja sinovljevu odanost pisca pravda …

Piše Raško V. Jovanović Međunarodni festival „Slavija“, koji je u Beogradu počeo 9. i trajao do 17. marta, jedini je privatni pozorišni festival u našoj zemlji i nesumnjivo predstavlja pravo čudo, budući da se i …

Piše Vladislav Panov Kauboji na džipovima dele pravdu na Divljem Istoku, pomažu i odmažu narodu koji osvajaju, ginu od strane bombi koje im u znak zahvalnosti postavljaju primitivni domorodci – eto priče koja je ove …

Piše Ranko Rajković Zahvaljujući manifestacijama, poput likovnog Bijenala savremene umjetnosti, koje će se održati u Titovom protivatomskom skloništu kod Konjica, naši modernjaci opstaju u žiži javnosti iako ne anticipiraju umjetnost U toku ove godine, a …

Piše Aleksandar Dunđerin Svojim debitantskim ostvarenjem, romanom „Forward“, Slobodan Vladušić je u značajnoj meri osvežio srpsku književnu scenu i pokazao da ona može da ide u korak sa savremenom (post)humanističkom misli koja je ispisala neke …

Piše Darko Tanasković Momino poslednje zamicanje za jednim neimarskim ćoškom, nepogrešivo je, kao lakmusov papir, odvojilo građane Grada od onih koji su samo trajnim ili privremenim prebivalištem registrovani kao Beograđani, Sarajlije ili Zagrepčani Vest o …

Piše Dejan Đorić Odlaskom Mome Kapora, doajena naše (ne samo) likovne scene, Beograd kao centar Balkana više nikada neće biti isti. On je crtežom, slikom, pisanom i usmenom rečju, podigao najveći spomenik beogradskom duhu i …

Piše Rajko Petrov Nogo Iako je objavio policu knjiga, nacrtao hiljade crteža i naslikao toliko slika, Momo Kopor se do posljednjeg dana budio sa davnašnjim prekorom svoga oca kako od njega ništa biti neće. Od …

Piše Raško V. Jovanović Uprkos temeljnoj aktuelizaciji, prikaz poznatoga pop-rok mjuzikla u „Ateljeu 212“ ostao je idejno nedovoljno izoštren Ideji reditelja Kokana Mladenovića da na sceni ponovo oživi poznati pop-rok mjuzikl „Kosu“, u principu nema …

Piše Vasa Pavković Difuzna struktura romana Slobodana Tišme „Quatro Stagioni“ i „nezainteresovani“ pripovedač, omogućili su autoru da desetine karakterističnih fragmenata raspe duž  ispovesti, da bi Quatro Stagioni tako postao jedna od ontološki najtežih srpskih knjiga …

Piše Milosav Buca Mirković Dve su legende pratile ukletog pesnika Vladislava Petkovića Disa. Prva, koju je tako žestoko i bez priziva intonirao Skerlić i koja ga je odbacivala, činila inferiornim, pa čak i suvišnim pesnikom, …

Piše Srba Ignjatović Knjiga Jovana Radulovića „Uroniti u maticu života“, s podnaslovom – nekom vrstom „žanrovske“ odrednice – „Priče, zapisi, crtice“, čini se da je nastala upravo kao plod naknadnog, zrelog pristupa „rasutoj građi“ iz …

Piše Marko Tanasković Nakon sedmogodišnje pauze, američka rediteljka Ketrin Bigelou snimila je „Hurt Locker“, uzbudljiv i iskren nezavisni ratni film koji govori o iskustvima američkih vojnika u Iraku, neposredno nakon invazije iz 2003. godine Ako …

Piše Vladislav Panov Ovo je godina u kojoj FSET obeležava četrdeseti rođendan. Jubilej se, ipak, ne slavi. Kriza je. A slavljenik je zaradio prve primetne bore i sede vlasi, ali je i dalje detinjast i …

Piše Raško V. Jovanović Sto pedeseto izvođenje komada Siniše Kovačevića potvrda je da savremena domaća dramaturgija ima zahvalnu publiku, pod uslovom da gledaocima nudi životne istine na prikladan način, bez težnji za primenom neopravdano pomodnih …

Piše Aleksandar Dunđerin Da li geografija ima prednost u odnosu na istoriju, i da li su jezička i književna raslojavanja na prostoru nekadašnje Jugoslavije posledica gubitka racionalne istorijske svesti, odnosno života u bunilu sadašnjosti, zaboravljene …

Piše Vasa Pavković Zar nikoga ne čudi što skoro svi najbolji srpski romani iz 2009. godine nisu „uočeni“ od NIN-ovog žirija, te se nisu našli čak ni u užem izboru za najbolji roman, i što …

Piše Raško V. Jovanović Primoran da u životu često materijalno zavisi od novinarstva, Laza Kostić pisao je u političkim i humorističkim novinama, uređivao listove, bio dopisnik  stranih redakcija, a u poslednjoj deceniji života izveštač pariskog …

Piše Aleksandar Dunđerin Kako je NIN-ova nagrada od najprestižnijeg literarnog priznanja u Srbiji, postala događaj koji zadovoljava samo laureate, uglavnom zbog novčanog iznosa koji im sleduje NIN-ova nagrada je rođena u razdoblju kada je sunce …

Piše Raško V. Jovanović Legendarni Luka Laban i Ilija Čvorović, Danilo Bata Stojković kao umetnik raspolagao je izuzetno moćnim talentom, te nije bez razloga nazivan „glumačkim džinom“ Od velkih glumaca, posebno od onih koji su svojom …

Piše Vladislav Panov Naše vreme postalo je era filmskih priča o kraju sveta. Novi-stari trend u vrhunskoj holivudskoj produkciji jesu filmovi katastrofe u kojima za naš svet nema više nikakve nade Iako se čini da …

Piše Dejan Đorić Ko je amater, a ko profesionalac u sadašnjoj umetnosti koju po idejama i provizornim nacrtima umetnika ostvaruju vešte zanatlije? Kada bi se domaći istoričari moderne umetnosti pitali, elita našeg novijeg slikarstva bi …

Piše Srba Ignjatović Piscu su se ukazali crni jahači, konjanici Apokalipse, aveti razaranja i požara, neman koja se sprema da sve satre – ognjišta i krovove, detinjstva i ceste, sela i čitave gradove… S anticipatorskom …

Piše Mira Popović Želja Nikole Sarkozija da posmrtni ostaci autora „Stranca“ budu preseljeni u Panteon , podelila je Francusku – dok jedni u tom činu vide pokušaj iskupljenja za nepravde učinjene prema Kamiju, drugi prepoznaju mogućnost „političke …

Piše Aleksandar Dunđerin Rezultati kulturne strategije postpetooktobarskih vlasti katastrofalne su – Narodni muzej ne radi već osam godina, bioskopi u većini gradova su pozatvarani, a velike izdavači prestaju da rade, dok je umetnost svedena na propalu industriju …

Piše Vladislav Panov Gledaocima koji prate i priželjkuju da vide dobar domaći film, i ova godina donela je uobičajen broj ostvarenja koja nude prilog mozaiku patosiranog sivila kojim se bave skoro svi koji snimaju filmove …

Piše Aleksandar Dunđerin Dok je Zapad zahvaljujući srpskom narodnom pesništvu i guslarima otkrila mogućnost da rekonstruiše prirodu pesničke tradicije Homerovog doba, gusle su u Srbiji (p)ostale samo simbol za patriotizam ili za sprdnju „Kulturni rat“, …

Piše Dragan Hamović Opšte rastakanje tradicionalnih vrednosti u književnosti, umetnosti i kulturi XX veka, mada svoj vrhunac beleži prvih decenija, jeste proces koji do danas nije posustao, kao legitimizovana praksa koja nikome i ničemu ne …

Piše Raško V. Jovanović Iako Danilo Lazović nije u svojoj umetničkoj karijeri igrao veliki svetski repertoar, uspeo je da se zlatnim slovima upiše u anale istorije srpskog pozorišta kao sjajan tumač likova domaće klasične i, …

Piše Aleksandar Dunđerin Koncepcija novosadskog muzičkog festivala, koji predstavlja radikalniju verziju politički korektnog aktivizma, kao osnovne odlike liberalno-kapitalističkog sistema vrednosti, definisan multikululturalnošću i tolerancijom, postepeno postaje idejna mantra i drugih velikih kulturnih manifestacija u Srbiji, …

Piše Aleksandar Dunđerin Privatizacija društvenih izdavačkih preduzeća pokazala je da su za kupovinu nekada velikih giganata iz ove branše biznismeni zainteresovani samo zbog atraktivnih prostora koje ove firme poseduju, dok oni privatnici koji ne žele …