ИЗ ПЕЧАТОВЕ АРХИВЕ: ОДГОВОРИМА НА ПИТАЊА Објављено 27. 7. 2018 Вече када је Милош Црњански „напамет“ изговорио одломак из Хиперборејаца Због чега је о једном београдском сусрету великог писца са публиком остало записано: „Кад је …

ЗЛОЧИНАЧКА акција хрватске војске и западних (америчких) чинилаца над држављанима Хрватске српске националности је представљала завршну тачку у дугом континуитету хрватске политике, која је, у својим различитим видовима, увек у завршници рачунала са физичким уклањањем …

У ОГЛЕДАЛУ општег мишљења које утиче на преовлађујуће представе у јавној свести увек се могу препознати искази, примери и представе чија је средишња претпоставка – опасност која прети од Русије. И минимално руско јавно присуство …

Сусрет патријархалног слоја његове личности и хришћанско осећање универзалности човека са централном фигуром Христа, обележиле су личност митрополита Амфилохија. У српској култури су те две силе вековима имале формативни карактер Митрополит Амфилохије долази као закономерни …

Објављујемо одговор професора Мила Ломпара на текст министра културе Србије Владана Вукосављевића О неким питањима карактера и морала, штампан у прошлом броју Печата. Текст пред читаоцима, као и поменути из претходне седмице део су полемике …

Објављујемо одговор професора Мила Ломпара на деманти министра културе Србије Владана Вукосављевића из прошлог броја (615) Печата, а који је уследио као Вукосављевићево реаговање на интервју аутора овог текста, штампан под насловом Касандра је била …

ПОВОДОМ ЈЕДНЕ АКЦИЈЕ ПРВОГ ГЛАСИЛА НАШЕГ СЕКУЛАРНОГ СВЕШТЕНСТВА Поред употребне димензије, идеолошке оптужнице имају и интел ектуалну амбицију. Тако је Пешчаник (у тексту Амфилохије у 36 књига) наступио у одори варшавског почасног доктора, витеза Легије …

Поштована господо. У Печату од 24. маја 2019. године објављено је да сам учествовао на скупу у Матици српској о српском културном простору. То није тачно. У петак 10. маја 2019. године добио сам електронском …

Над портретом Стефана Немање у манастиру Милешева Косовска традиција се и историјски и метафизички подудара са Немањина два погледа. Посматрајући је, и посматрајући онога који је био на почетку, први, видимо да је опредељење кнеза …

Изнова се потврдило да начин гледања, перспектива у којој се образује приповедна свест, одређују уметнички језик: антрополошки код Селимовића, космолошки код Црњанског. Премда битно различити као писци, они су били подударни у самосвесном избору сопственог …

ОГЛЕД О МОДЕРНОСТИ За дух писца и критичара Бранка Пиргића као да је био карактеристичан – фрагмент: нешто што обележава тек траг једне стварности, праг неке емоције, значење које подразумева целину која изостаје Успомени Бранка …

Фотографије: Небојша Зрновић Има неке необјашњиве туге када се закорачи на хришћанско гробље у Бизерти: прашњава гробљанска стаза доводи нас до плоче са натписом „Српско војничко гробље – Le cimetière militaire Serbe“. Запуштена гробљанска стаза …

Фотографије: Небојша Зрновић Како смо се у најбољој панорами античких мозаика на свету, у модерном и светлом простору музеја Бардо, суочили са величанственим призорима испуњеним митолошким представама, и како нас је потом, у дотицају са …

Вече када је Милош Црњански „напамет“ изговорио одломак из Хиперборејаца Због чега је о једном београдском сусрету великог писца са публиком остало записано: „Кад је завршио, доживео је аплауз у ком је било нечег стравичног“ …

За идеологију секуларног свештенства нису важне речи, нити њихов смисао, нити књижевност, већ ко их износи: уколико турски султан посегне за обилићевским начелом, оно га не компримитује у очима секуларног свештенства. Да је припадник неке …

Обмане ли нас нешармантан човек, то значи да смо глупи; обмане ли нас шармантна варалица, то значи да смо наивни. Ко би изабрао да буде глуп кад може да буде наиван? Варалице су изгубиле свој …

Проблемска и историјска реконструкција русофобије у нас У књизи Русофобија у Срба 1878–2017. Дејан Мировић задире у саму стварност нашег друштва, преузима ризик да говори о стварима које представљају живо ткиво једне стварности, тематским регистром …

Поводом појављивања две књиге Мила Ломпара, Похвала несавремености („Лагуна“) и Полихисторска истраживања („Catena mundi“), желели смо да с аутором направимо разговор. Уместо тога, он нам је понудио своје одговоре из једног необјављеног интервјуа, чији смо …

Пише Мило Ломпар Поводом појављивања две књиге Мила Ломпара, Похвала несавремености („Лагуна“) и Полихисторска истраживања („Catena mundi“), желели смо да с аутором направимо разговор. Уместо тога, он нам је понудио своје одговоре из једног необјављеног …

ЕКСКЛУЗИВНО Полихисторска истраживања – Из рукописа нове књиге Мила Ломпара која ускоро излази у издању куће Catenа mundi (3) Пише Мило Ломпар  Елита коју Латинка Перовић неистинито назива нежељеном била је елита која је еманципацију …

Полихисторска истраживања – Из рукописа нове књиге Мила Ломпара која ускоро излази у издању куће CATENA MUNDI (2) Пише Мило Ломпар  Није без значаја, премда свакако оставља непријатан утисак, необична склоност Латинке Перовић да посегне за …

Објављујемо завршни део опсежне студије посвећене владајућој идеолошкој мрежи нашег времена, какву упризорује књига Латинке Перовић Доминантна и нежељена елита Текстови које ћете читати у овом и у наредна два броја наше новине, наставак су …

Пише Мило Ломпар  Веза између српских „либералних“ комуниста и полицијско-судских носилаца власти није случајна него закономерна. То документује и књига Доминантна и нежељена елита Као битно својство нежељене елите Латинка Перовић издваја њену посвећеност политици …

Пише Мило Ломпар  У нежељеној елити – како Латинка Перовић неистинито именује политичку оријентацију коју представљају Милован Ђилас и Коча Поповић – свест о кризи комунистичког поимања света створила је сасвим одређен правац размишљања, јер …

Пише Мило Ломпар  У књизи Доминантна и нежељена елита стављено је у дубоку сенку сазнање о интернационалистичком становишту Добрице Ћосића, о његовој разгранатој и идеолошки мотивисаној критици српског национализма, да би могла бити наглашена комунистичка …

Секуларно свештенство и покушај заснивања нове митологије ШТА НАМ ОТКРИВА КЊИГА „ДОМИНАНТНА И НЕЖЕЉЕНА ЕЛИТА” Пише Мило Ломпар  У настојању да историјски опише позадину и позорницу на којој корачају јунаци њене повести о доминантној и …

Пише Мило Ломпар  Монументална књига Виктора Новака обеснажује средишњу Крлежину тезу о три камиона усташа који су дошли у Загреб, о минималистичкој подршци усташком покрету у хрватској јавности, пошто он документовано показује како је геноцид …

Пише Мило Ломпар  Гоњени великом хитњом да буду савремени, да их носи актуелни вектор моћи, људи свагда опрезни да се не нађу на слабијој страни историјске обрамице, страшљиви а охоли карактери – нека врста поносних …

Пише Мило Ломпар Шта је истина? Да су Срби и Хрвати два народа раздвојена истим језиком. Зашто је пропао комунизам? Зато што је на мапи свог идеала – не унутар своје историјске реалности – рачунао …

Пише Мило Ломпар  Увек је потребна Философија паланке: као матична књига вечне идеологизације наше јавне свести. У садашњим приликама је она још потребнија, јер када се помаља потпуни крах српске државе и друштва, настао услед …

Пише Мило Ломпар  У којим слојевима човекове душе бива превазиђен сукоб потпуно супротних вредносних и политичких система? То је питање о субјективном трансферу комунистичких у западна (америчка) уверења: „Ови поново рођени интелектуалци“ – пише Франсис …

Пише Мило Ломпар  Да ли је Латинка Перовић прочитала „Дух самопорицања“? То питање није безначајно. Јер, уколико није прочитала књигу о којој суди, она озбиљно доводи у питање сопствену интелектуалну ваљаност; а ако прави тако …

Тек спој српске кривице и европске безалтернативности ствара неопходну идеолошку рационализацију коју су нам завештале идеологије југословенства: очитује их поунутрашњивање хрватских културно-политичких интереса у нашој јавној свести. Јер, постоји динамика и међузависност у историјским дотицајима …

Пише Мило Ломпар …Како ниједан од могућих историјских контекста не искључује регионално и европско постојање аутентичних аналогона саме замисли о српском становишту, неминовно је да се запитамо о укорењеној представи, очврслој и разгранатој, која колико …

Пише Мило Ломпар Политикин денунцијант, тај катедарски штићеник за сва времена, био је – 1993. године – и против одлуке да се промени име наставне групе југословенске књижевности: отуд следи да није био за одлуку …

Пише Мило Ломпар О каквом пузајућем неонацизму у Србији можемо говорити ако је народ управо изгласао једнопартијску скупштину, будући да нема ниједне евроскептичке нити национално оријентисане странке у њој: сви, наиме, безусловно исповедају уверење како …

Пише Мило Ломпар ПРОМЕНА ФОКУСА ПОЛЕМИКЕ: Политика – у тексту „Бернхард и ми“, објављеном у суботу 26. априла 2014. године, као већ трећем узастопном нападу на моју личност – одједном ставља у страну сасвим провериву …

…У културном додатку Политике, од суботе 29. марта 2014. године, појављује се текст „Ко се боји Киша још?“, распрострт преко читаве странице, украшен једном карикатуром и једном фотографијом, који неодољиво подсећа на текстове какве је …

Пише Мило Ломпар Насупрот негативној књижевној оцени Шантића, Црњански поставља свој доживљај песниковог лика у летњој месечини мостарске ноћи: као што је негативно означио свет који употребљава песникову величину, тако сада негативно означава свет који …

Пише Мило Ломпар У години непрестаних парламентарних сукоба између власти и опозиције, када су се сударале идеје монархије и републике, у светлости наглог и коруптивног богаћења индустријалаца и финансијера, у сиромашењу сељачких производа и радничких …

Пише Мило Ломпар Премда рачуна на човеков страх, било пажљиво обликован страх човека који је оптерећен великим бројем кредита – за стан, за кола, за школовање деце, за преживљавање – било да рачуна на поданике …

Пише Мило Ломпар Зашто нам Џорџ Орвел – у роману „Нико и ништа у Паризу и Лондону“ – нуди бројне микроскопске описе друштвеног дна у оба велика града? Зашто нас суочава са различитим облицима егзистенцијалне …

Пише Мило Ломпар У „Размишљањима о Његошу“ Црњански износи полемичку тезу, чије залеђе пребива у поетици модернизма, јер наглашава како није највредније код Његоша оно што припада епском осећању света. То би могла бити и …

Пише Мило Ломпар У околностима у којима је донета скупштинска декларација, историјски ритам самопорицања – ако ствари сагледавамо у њиховој међузависности – подразумева три момента: општи контекст у којем се одвијају историјски и културни процеси …

Пише Мило Ломпар Вредност једног критичара превасходно се потврђује у часу када – у мноштву књижевних појава које испуњавају савремену позорницу – издвоји, опише и нагласи у чему је вредност писаца које сматра репрезентативним Какав …

Пише Мило Ломпар  Траговима које оставља отпор духа, којима се дух противи злокобним дејствима једног нејуначког и немисаоног и уравнавајућег времена, прикључује се – објављена у издању „Задужбине Милоша Црњанског“ – књига Ратомира Дамјановића „Романи …

Ствар сумњива, друштвено и морално штетна, плод сујете и уобразиље, сан о измишљеним вредностима, избор заљубљеника у смрт, двобој је постао вредносно оповргнут, јер је у модерној осуди двобоја положен залог за откриће хуманости, за …

Пише Мило Ломпар У петак, 8. фебруара 2013. године, у 12 сати, у Каменој сали „Радио Београда“, биће додељена награда Никола Милошевић. Жири „Радио Београда“ (проф. др Симо Елаковић, проф. др Миле Савић и проф. …

Пише МИЛО ЛОМПАР Када је угледао Ашкенази Јеврејина – приповеда Адолф Хитлер – осетио је огромну одвратност, која му је сведочила како том народу нема места у немачком окружењу. То је класичан пример када један …

Пише Мило Ломпар У садашњој идеологији секуларног свештенства видан је напор да се Крлежа – као еминентно хрватски писац – претвори у мост и симбол регионалне сарадње.  Тако титоистичко југословенство добија политички привилегован вид и …

Пише Мило Ломпар Анализирајући српску културну и грађанску традицију представљену као начин мишљења и систем, Мирослав Крлежа је анимализује и у „Маргиналијама“ oн дословно каже: „У том систему било је логике. Та логика кретала се …

Пише Мило Ломпар Крлежина енциклопедијска арбитража /2.део У духу свог самосвојног симетризма, Крлежа потпуно исте историјске чињенице тумачи различито: док је за Тита битно што је „био уцијењен са сто хиљада златних марака“, дотле не постоји …

Пише Мило Ломпар На овогодишњем „Сајму књига“ требало би да се појави треће издање књиге „Дух самопорицања“, која је изазвала бројне и полемичке одзиве у нашој јавности. У односу на друго издање, које се појавило …

Одговор Мила Ломпара „Пешчанику“ поводом критичких запажања, оспоравања и примедби изречених о гледиштима која он заступа у својој најновијој књизи „Дух самопорицања“   Књига Дух самопорицања Мила Ломпара појавила се пре неколико месеци и изазвала …

Пише Мило Ломпар У посредној и запретаној вези са Црњанским, Раичковићеви дневнички стихови се појављују као прецизни – јер су готово прозни, испрекидани прозним реченицама, расути – и у камену клесани трагови основног искуства   …

Пише Мило Ломпар Књижевност није само подручје духа на којем се он лако и успешно кретао него је књижевност и конститутивно својство његовог духа, она припада природи његове рефлексије и у случајевима када је Слободан …

Piše Milo Lompar U Terezinu, u staroj tvrđavi, i danas se čuva pomen na Sarajevski atentat i na Gavrila Principa, koji je upravo u ovom starom vojnom kazamatu Austro-ugarske Monarhije dočekao preranu smrt. To je …

Piše Milo Lompar Kako je prihvatanjem da Alida Bremer bude arbitar koji oblikuje lik srpske kulture i književnosti na Lajpciškom sajmu, srpska državna i kulturna politika 2010. godine svesno prionula uz hrvatsko tribalističko stanovište koje …