IZ PEČATOVE ARHIVE: ODGOVORIMA NA PITANJA OBJAVLJENO 23. 10. 2015 Monumentalna knjiga Viktora Novaka obesnažuje središnju Krležinu tezu o tri kamiona ustaša koji su došli u Zagreb, o minimalističkoj podršci ustaškom pokretu u hrvatskoj javnosti, pošto …
Više
IZ PEČATOVE ARHIVE: ODGOVORIMA NA PITANJA Objavljeno 27. 7. 2018 Veče kada je Miloš Crnjanski „napamet“ izgovorio odlomak iz Hiperborejaca Zbog čega je o jednom beogradskom susretu velikog pisca sa publikom ostalo zapisano: „Kad je …
Više
ZLOČINAČKA akcija hrvatske vojske i zapadnih (američkih) činilaca nad državljanima Hrvatske srpske nacionalnosti je predstavljala završnu tačku u dugom kontinuitetu hrvatske politike, koja je, u svojim različitim vidovima, uvek u završnici računala sa fizičkim uklanjanjem …
Više
U OGLEDALU opšteg mišljenja koje utiče na preovlađujuće predstave u javnoj svesti uvek se mogu prepoznati iskazi, primeri i predstave čija je središnja pretpostavka – opasnost koja preti od Rusije. I minimalno rusko javno prisustvo …
Više
Susret patrijarhalnog sloja njegove ličnosti i hrišćansko osećanje univerzalnosti čoveka sa centralnom figurom Hrista, obeležile su ličnost mitropolita Amfilohija. U srpskoj kulturi su te dve sile vekovima imale formativni karakter Mitropolit Amfilohije dolazi kao zakonomerni …
Više
Objavljujemo odgovor profesora Mila Lompara na tekst ministra kulture Srbije Vladana Vukosavljevića O nekim pitanjima karaktera i morala, štampan u prošlom broju Pečata. Tekst pred čitaocima, kao i pomenuti iz prethodne sedmice deo su polemike …
Više
Objavljujemo odgovor profesora Mila Lompara na demanti ministra kulture Srbije Vladana Vukosavljevića iz prošlog broja (615) Pečata, a koji je usledio kao Vukosavljevićevo reagovanje na intervju autora ovog teksta, štampan pod naslovom Kasandra je bila …
Više
POVODOM JEDNE AKCIJE PRVOG GLASILA NAŠEG SEKULARNOG SVEŠTENSTVA Pored upotrebne dimenzije, ideološke optužnice imaju i intel ektualnu ambiciju. Tako je Peščanik (u tekstu Amfilohije u 36 knjiga) nastupio u odori varšavskog počasnog doktora, viteza Legije …
Više
Poštovana gospodo. U Pečatu od 24. maja 2019. godine objavljeno je da sam učestvovao na skupu u Matici srpskoj o srpskom kulturnom prostoru. To nije tačno. U petak 10. maja 2019. godine dobio sam elektronskom …
Više
Nad portretom Stefana Nemanje u manastiru Mileševa Kosovska tradicija se i istorijski i metafizički podudara sa Nemanjina dva pogleda. Posmatrajući je, i posmatrajući onoga koji je bio na početku, prvi, vidimo da je opredeljenje kneza …
Više
Iznova se potvrdilo da način gledanja, perspektiva u kojoj se obrazuje pripovedna svest, određuju umetnički jezik: antropološki kod Selimovića, kosmološki kod Crnjanskog. Premda bitno različiti kao pisci, oni su bili podudarni u samosvesnom izboru sopstvenog …
Više
OGLED O MODERNOSTI Za duh pisca i kritičara Branka Pirgića kao da je bio karakterističan – fragment: nešto što obeležava tek trag jedne stvarnosti, prag neke emocije, značenje koje podrazumeva celinu koja izostaje Uspomeni Branka …
Više
Fotografije: Nebojša Zrnović Ima neke neobjašnjive tuge kada se zakorači na hrišćansko groblje u Bizerti: prašnjava grobljanska staza dovodi nas do ploče sa natpisom „Srpsko vojničko groblje – Le cimetière militaire Serbe“. Zapuštena grobljanska staza …
Više
Fotografije: Nebojša Zrnović Kako smo se u najboljoj panorami antičkih mozaika na svetu, u modernom i svetlom prostoru muzeja Bardo, suočili sa veličanstvenim prizorima ispunjenim mitološkim predstavama, i kako nas je potom, u doticaju sa …
Više
Veče kada je Miloš Crnjanski „napamet“ izgovorio odlomak iz Hiperborejaca Zbog čega je o jednom beogradskom susretu velikog pisca sa publikom ostalo zapisano: „Kad je završio, doživeo je aplauz u kom je bilo nečeg stravičnog“ …
Više
Za ideologiju sekularnog sveštenstva nisu važne reči, niti njihov smisao, niti književnost, već ko ih iznosi: ukoliko turski sultan posegne za obilićevskim načelom, ono ga ne komprimituje u očima sekularnog sveštenstva. Da je pripadnik neke …
Više
Obmane li nas nešarmantan čovek, to znači da smo glupi; obmane li nas šarmantna varalica, to znači da smo naivni. Ko bi izabrao da bude glup kad može da bude naivan? Varalice su izgubile svoj …
Više
Problemska i istorijska rekonstrukcija rusofobije u nas U knjizi Rusofobija u Srba 1878–2017. Dejan Mirović zadire u samu stvarnost našeg društva, preuzima rizik da govori o stvarima koje predstavljaju živo tkivo jedne stvarnosti, tematskim registrom …
Više
Povodom pojavljivanja dve knjige Mila Lompara, Pohvala nesavremenosti („Laguna“) i Polihistorska istraživanja („Catena mundi“), želeli smo da s autorom napravimo razgovor. Umesto toga, on nam je ponudio svoje odgovore iz jednog neobjavljenog intervjua, čiji smo …
Više
Piše Milo Lompar Povodom pojavljivanja dve knjige Mila Lompara, Pohvala nesavremenosti („Laguna“) i Polihistorska istraživanja („Catena mundi“), želeli smo da s autorom napravimo razgovor. Umesto toga, on nam je ponudio svoje odgovore iz jednog neobjavljenog …
Više
EKSKLUZIVNO Polihistorska istraživanja – Iz rukopisa nove knjige Mila Lompara koja uskoro izlazi u izdanju kuće Catena mundi (3) Piše Milo Lompar Elita koju Latinka Perović neistinito naziva neželjenom bila je elita koja je emancipaciju …
Više
Polihistorska istraživanja – Iz rukopisa nove knjige Mila Lompara koja uskoro izlazi u izdanju kuće CATENA MUNDI (2) Piše Milo Lompar Nije bez značaja, premda svakako ostavlja neprijatan utisak, neobična sklonost Latinke Perović da posegne za …
Više
Objavljujemo završni deo opsežne studije posvećene vladajućoj ideološkoj mreži našeg vremena, kakvu uprizoruje knjiga Latinke Perović Dominantna i neželjena elita Tekstovi koje ćete čitati u ovom i u naredna dva broja naše novine, nastavak su …
Više
Piše Milo Lompar Veza između srpskih „liberalnih“ komunista i policijsko-sudskih nosilaca vlasti nije slučajna nego zakonomerna. To dokumentuje i knjiga Dominantna i neželjena elita Kao bitno svojstvo neželjene elite Latinka Perović izdvaja njenu posvećenost politici …
Više
Piše Milo Lompar U neželjenoj eliti – kako Latinka Perović neistinito imenuje političku orijentaciju koju predstavljaju Milovan Đilas i Koča Popović – svest o krizi komunističkog poimanja sveta stvorila je sasvim određen pravac razmišljanja, jer …
Više
Piše Milo Lompar U knjizi Dominantna i neželjena elita stavljeno je u duboku senku saznanje o internacionalističkom stanovištu Dobrice Ćosića, o njegovoj razgranatoj i ideološki motivisanoj kritici srpskog nacionalizma, da bi mogla biti naglašena komunistička …
Više
Sekularno sveštenstvo i pokušaj zasnivanja nove mitologije ŠTA NAM OTKRIVA KNJIGA „DOMINANTNA I NEŽELJENA ELITA” Piše Milo Lompar U nastojanju da istorijski opiše pozadinu i pozornicu na kojoj koračaju junaci njene povesti o dominantnoj i …
Više
Piše Milo Lompar Monumentalna knjiga Viktora Novaka obesnažuje središnju Krležinu tezu o tri kamiona ustaša koji su došli u Zagreb, o minimalističkoj podršci ustaškom pokretu u hrvatskoj javnosti, pošto on dokumentovano pokazuje kako je genocid …
Više
Piše Milo Lompar Gonjeni velikom hitnjom da budu savremeni, da ih nosi aktuelni vektor moći, ljudi svagda oprezni da se ne nađu na slabijoj strani istorijske obramice, strašljivi a oholi karakteri – neka vrsta ponosnih …
VišePiše Milo Lompar Šta je istina? Da su Srbi i Hrvati dva naroda razdvojena istim jezikom. Zašto je propao komunizam? Zato što je na mapi svog ideala – ne unutar svoje istorijske realnosti – računao …
VišePiše Milo Lompar Uvek je potrebna Filosofija palanke: kao matična knjiga večne ideologizacije naše javne svesti. U sadašnjim prilikama je ona još potrebnija, jer kada se pomalja potpuni krah srpske države i društva, nastao usled …
VišePiše Milo Lompar U kojim slojevima čovekove duše biva prevaziđen sukob potpuno suprotnih vrednosnih i političkih sistema? To je pitanje o subjektivnom transferu komunističkih u zapadna (američka) uverenja: „Ovi ponovo rođeni intelektualci“ – piše Fransis …
VišePiše Milo Lompar Da li je Latinka Perović pročitala „Duh samoporicanja“? To pitanje nije beznačajno. Jer, ukoliko nije pročitala knjigu o kojoj sudi, ona ozbiljno dovodi u pitanje sopstvenu intelektualnu valjanost; a ako pravi tako …
VišeTek spoj srpske krivice i evropske bezalternativnosti stvara neophodnu ideološku racionalizaciju koju su nam zaveštale ideologije jugoslovenstva: očituje ih pounutrašnjivanje hrvatskih kulturno-političkih interesa u našoj javnoj svesti. Jer, postoji dinamika i međuzavisnost u istorijskim doticajima …
VišePiše Milo Lompar …Kako nijedan od mogućih istorijskih konteksta ne isključuje regionalno i evropsko postojanje autentičnih analogona same zamisli o srpskom stanovištu, neminovno je da se zapitamo o ukorenjenoj predstavi, očvrsloj i razgranatoj, koja koliko …
VišePiše Milo Lompar Politikin denuncijant, taj katedarski štićenik za sva vremena, bio je – 1993. godine – i protiv odluke da se promeni ime nastavne grupe jugoslovenske književnosti: otud sledi da nije bio za odluku …
VišePiše Milo Lompar O kakvom puzajućem neonacizmu u Srbiji možemo govoriti ako je narod upravo izglasao jednopartijsku skupštinu, budući da nema nijedne evroskeptičke niti nacionalno orijentisane stranke u njoj: svi, naime, bezuslovno ispovedaju uverenje kako …
VišePiše Milo Lompar PROMENA FOKUSA POLEMIKE: Politika – u tekstu „Bernhard i mi“, objavljenom u subotu 26. aprila 2014. godine, kao već trećem uzastopnom napadu na moju ličnost – odjednom stavlja u stranu sasvim proverivu …
Više…U kulturnom dodatku Politike, od subote 29. marta 2014. godine, pojavljuje se tekst „Ko se boji Kiša još?“, rasprostrt preko čitave stranice, ukrašen jednom karikaturom i jednom fotografijom, koji neodoljivo podseća na tekstove kakve je …
VišePiše Milo Lompar Nasuprot negativnoj književnoj oceni Šantića, Crnjanski postavlja svoj doživljaj pesnikovog lika u letnjoj mesečini mostarske noći: kao što je negativno označio svet koji upotrebljava pesnikovu veličinu, tako sada negativno označava svet koji …
VišePiše Milo Lompar U godini neprestanih parlamentarnih sukoba između vlasti i opozicije, kada su se sudarale ideje monarhije i republike, u svetlosti naglog i koruptivnog bogaćenja industrijalaca i finansijera, u siromašenju seljačkih proizvoda i radničkih …
VišePiše Milo Lompar Premda računa na čovekov strah, bilo pažljivo oblikovan strah čoveka koji je opterećen velikim brojem kredita – za stan, za kola, za školovanje dece, za preživljavanje – bilo da računa na podanike …
VišePiše Milo Lompar Zašto nam Džordž Orvel – u romanu „Niko i ništa u Parizu i Londonu“ – nudi brojne mikroskopske opise društvenog dna u oba velika grada? Zašto nas suočava sa različitim oblicima egzistencijalne …
VišePiše Milo Lompar U „Razmišljanjima o Njegošu“ Crnjanski iznosi polemičku tezu, čije zaleđe prebiva u poetici modernizma, jer naglašava kako nije najvrednije kod Njegoša ono što pripada epskom osećanju sveta. To bi mogla biti i …
VišePiše Milo Lompar U okolnostima u kojima je doneta skupštinska deklaracija, istorijski ritam samoporicanja – ako stvari sagledavamo u njihovoj međuzavisnosti – podrazumeva tri momenta: opšti kontekst u kojem se odvijaju istorijski i kulturni procesi …
VišePiše Milo Lompar Vrednost jednog kritičara prevashodno se potvrđuje u času kada – u mnoštvu književnih pojava koje ispunjavaju savremenu pozornicu – izdvoji, opiše i naglasi u čemu je vrednost pisaca koje smatra reprezentativnim Kakav …
VišePiše Milo Lompar Tragovima koje ostavlja otpor duha, kojima se duh protivi zlokobnim dejstvima jednog nejunačkog i nemisaonog i uravnavajućeg vremena, priključuje se – objavljena u izdanju „Zadužbine Miloša Crnjanskog“ – knjiga Ratomira Damjanovića „Romani …
VišeStvar sumnjiva, društveno i moralno štetna, plod sujete i uobrazilje, san o izmišljenim vrednostima, izbor zaljubljenika u smrt, dvoboj je postao vrednosno opovrgnut, jer je u modernoj osudi dvoboja položen zalog za otkriće humanosti, za …
VišePiše Milo Lompar U petak, 8. februara 2013. godine, u 12 sati, u Kamenoj sali „Radio Beograda“, biće dodeljena nagrada Nikola Milošević. Žiri „Radio Beograda“ (prof. dr Simo Elaković, prof. dr Mile Savić i prof. …
VišePiše MILO LOMPAR Kada je ugledao Aškenazi Jevrejina – pripoveda Adolf Hitler – osetio je ogromnu odvratnost, koja mu je svedočila kako tom narodu nema mesta u nemačkom okruženju. To je klasičan primer kada jedan …
VišePiše Milo Lompar U sadašnjoj ideologiji sekularnog sveštenstva vidan je napor da se Krleža – kao eminentno hrvatski pisac – pretvori u most i simbol regionalne saradnje. Tako titoističko jugoslovenstvo dobija politički privilegovan vid i …
VišePiše Milo Lompar Analizirajući srpsku kulturnu i građansku tradiciju predstavljenu kao način mišljenja i sistem, Miroslav Krleža je animalizuje i u „Marginalijama“ on doslovno kaže: „U tom sistemu bilo je logike. Ta logika kretala se …
VišePiše Milo Lompar Krležina enciklopedijska arbitraža /2.deo U duhu svog samosvojnog simetrizma, Krleža potpuno iste istorijske činjenice tumači različito: dok je za Tita bitno što je „bio ucijenjen sa sto hiljada zlatnih maraka“, dotle ne postoji …
VišePiše Milo Lompar Na ovogodišnjem „Sajmu knjiga“ trebalo bi da se pojavi treće izdanje knjige „Duh samoporicanja“, koja je izazvala brojne i polemičke odzive u našoj javnosti. U odnosu na drugo izdanje, koje se pojavilo …
VišeOdgovor Mila Lompara „Peščaniku“ povodom kritičkih zapažanja, osporavanja i primedbi izrečenih o gledištima koja on zastupa u svojoj najnovijoj knjizi „Duh samoporicanja“ Knjiga Duh samoporicanja Mila Lompara pojavila se pre nekoliko meseci i izazvala …
VišePiše Milo Lompar U posrednoj i zapretanoj vezi sa Crnjanskim, Raičkovićevi dnevnički stihovi se pojavljuju kao precizni – jer su gotovo prozni, isprekidani proznim rečenicama, rasuti – i u kamenu klesani tragovi osnovnog iskustva …
VišePiše Milo Lompar Književnost nije samo područje duha na kojem se on lako i uspešno kretao nego je književnost i konstitutivno svojstvo njegovog duha, ona pripada prirodi njegove refleksije i u slučajevima kada je Slobodan …
VišePiše Milo Lompar U Terezinu, u staroj tvrđavi, i danas se čuva pomen na Sarajevski atentat i na Gavrila Principa, koji je upravo u ovom starom vojnom kazamatu Austro-ugarske Monarhije dočekao preranu smrt. To je …
VišePiše Milo Lompar Kako je prihvatanjem da Alida Bremer bude arbitar koji oblikuje lik srpske kulture i književnosti na Lajpciškom sajmu, srpska državna i kulturna politika 2010. godine svesno prionula uz hrvatsko tribalističko stanovište koje …
Više
Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
