Kako probuditi zombije?

Piše Vladislav Panov

Novi dokumentarac „Nevidljiva imperija – definisani Novi svetski poredak“  režisera Džejsona Bermasa pojašnjava uspostavljanje Imperije zla i njene zastrašujuće moći, odnosno „čita“ ključne momente naše epohe

Jesenas se na svetskom sajber-tržištu, mada, jednim delom i na onom realnom, putem porudžbina, pojavio film „Novi svetski poredak“ koji je pokušao da raskrinka tvorce njegovog ustrojstva i prave lidere, vođe i političare koji zarad svojih interesa vuku konce iz senke razarajući samo tkivo našeg sveta, civilizacije i ljudi. Taj film poznatih nezavisnih dokumentarista Endrjua Hila i Luka Mejera, u kome je jedna od centralnih figura za raskrinkavanje vladara iz senke i njihovih nauma bio poslednjih godina u Americi najglasniji zagovornik otpora tajnim grupama i „raskrinkivač“ svakojakih teorija zavere, harizmatični radio-voditelj i jedan od najkomercijalnijih producenata dokumentarnih filmova ikada, Aleks Džons. Glasni, agresivni, beskompromisni Džons, koji sebe vidi kao lidera „pokreta otpora“ današnje Amerike i „čoveka sa misijom“ buđenja naizgled beznadno lažima, strahovima i ucenama do stupora omađijane američke nacije, je nedavno kao producent stao iza još jednog kontroverznog dokumentarca koji je odmah postao hit na internetu. Reč je o filmu koji se tematski prepliće, ali u razradi važno nadovezuje i dopunjujuće, samim tim i nameće kao dodatno „štivo“ pomenutom prošlogodišnjem ostvarenju tandema Hil-Mejer.

ISTORIJA NOVOG SVETSKOG PORETKA
„Nevidljiva imperija – definisani Novi svetski poredak“ je naslov koji je kao režiser potpisao Džejson Bermas, dokumentarista-istraživač koji je, tvrde autori i producenti ovog filma, godine proveo istražujući obilje materijala na bi li se domogao što većeg broja činjenica i dokaza koji bi ukazali na pojavu uspostavljanja Novog svetskog poretka, odnosno instaliranja imperije zla zastrašujuće moći i još strašnije bahate samoživosti. Film, kao i izdanja slične tematike čija je brojnost poslednjih godina poprimila vrlo ozbiljne i čak respektujuće razmere, dokumentovano „čita“ protekle decenije i istorijske momente u želji da činjenično ilustruje nastanak ideje, uslova i okolnosti koje su prethodile uvođenju aktuelnog „novog svetskog poretka“. Njegovi su koreni nastali u vreme neposredno posle Prvog svetskog rata, ali je „velika ideja“ o jednoj vlasti za ceo svet, dobila zaista na težini od kada je za nju počela otvoreno da se zalaže politička elita Sjedinjenih Država, bankari i naftaši koji su u svoj udarni ešalon postavili predsednika Amerike, Džordža Buša starijeg. Ovaj političar je u filmu naveden kao ključna figura ne toliko demonstriranja ideje novog svetskog poretka koliko konkretnog medijskog indokriranja i žestokog rada na njegovom pozitivnom „prepoznavanju“ od što šireg kruga ljudi. Iako mu se, dakle, na izvestan način pripisuje, taj novi poredak s kojim su mu bila „puna usta“, ipak nije čedo Buša starijeg. Prevazilazi ideja o njemu i daleko moćnije osobe od Buša, tvrde autori. On, taj poredak, nikao je iz jezgra moćnih bankara i političara još pre nekoliko generacija, početkom prošlog veka. Otuda se i u ovom filmu ponovo pominju „ikone“ svih teorija zavere, Bilderberška grupa, Rokfelerovi, Rotšildi, zloglasni paterfamilijas porodice i kasnije Fondacije Rouds, Sesil Rouds, Karnegi, kao i nekolicina drugih. Tajna društva, agende i politike porobljavanja, ekonomskih najpre, celokupnih nacija zarad bogaćenja pomenutih porodica, tema su stara koliko i teorije zavere. Da li ih, dakle, dodatno razotkrivaju tvorci filma film „Nevidljiva imperija – definisani Novi svetski poredak“? Odnosno, da li nude nešto novo?
I da i ne. Temi su se posvetili veoma ozbiljno i vrlo dokumentovano. Do te mere da su opravdali potrebu za postojanjem ovakvog filma. S druge strane, suštinski nisu otkrili ništa novo, već su se samo nadovezali na postojeće obilje materijala koje je odavno dostupno pobornicima teorija zavere i prenosi se „s kolena na koleno“ zainteresovanim progledalim podanicima moćnika iz senke. To, doduše, i nije neka zamerka jer su nova iščitavanja i ponavljanja ključnih činjenica neophodna da bi se došlo do istine, odnosno, barem do mogućnosti da se ona individualno spozna ili prepozna. Svakome je posle gledanja ovog preko dva sata dugog dokumentarca ideja o životu u „novom svetskom poretku“ daleko bliža, opipljivija, verovatno i razumljivija. Mnoge stvari izrečene, iako su uglavnom teorijskog i istorijskog značaja, moguće je prepoznati u svakodnevnom životu. Najpre se to tiče tekuće svetske krize koja je na neodoljivo uverljiv način dotaknuta i u ovom filmu, baš kao što je prethodnih godina činjeno i u nekim drugim, pa i Majkl Murovom prošlogodišnjem hit-dokumentarcu „Kapitalizam ljubavna priča“. Ideja o svetu koji će biti unifikovan, razbaštinjen od pojedinačnih istorija i individualnosti, a onda bez ostatka potčinjen interesima „ujedinjivača“, nije više pusti sanak nemilosrdnih vojskovođa, osvajača i njihovih gramzivih imperija, već je to skoro u potpunosti ostvareni cilj bogataša i njihovih banaka koje su ekonomski porobile ceo svet. To je stvarnost koju je moguće prepoznati na sopstvenoj koži ma gde živeli, a ukazivanje na nju je zapravo najveća snaga, poenta i zasluga ovog dokumentarnog političkog alarma čije je zavijanje možda i poslednje što će čuti ovaj svet pre nego što beznadno utone u robijanje novom feudalizmu moćnih bankarskih lihvara.

harizmatični radio-voditelj i jedan od najkomercijalnijih producenata dokumentarnih filmova: Aleks Džons

BUNTA I DALJE NEMA
Ludost? Preterivanje? Buncanje ludaka? Dobar način da se zaradi na frustriranim, osiromašenim, uplašenim i potpuno dezorijentisanim žrtvama moderne civilizacije? Moguće je i takvo viđenje ovog filma. Oni nude primamljivu istinu iz svoje perspektive. Da li će povezivanje jednovekovne zavere koja u sebi nosi sva zla koja su se u tom periodu dogodila – od Prvog i Drugog svetskog rata, genocida, instaliranja Svetske banke i njenih lihvarskih ispostava, do stvaranja Evropske unije kao prvog i najbitnijeg stožera unifikacije sveta, gušenja socijalnih buntova i revolucija, ubijanja naprednih lidera pokreta i država, uključujući i predsednika Amerike, Džona Kenedija, crnačkog lidera Martina Lutera Kinga i mnogih drugih osoba koje su se usudile da prkose instalaciji tog novog poretka i njegove pesnice zvane globalizacija – sve je to stavljeno u ovom filmu u kontekst agende silnika iz senke. Ogromna je, dakle, ta njihova moć. Tolika da je verovanje da je ona zaista tolika može da dobije i neke neprijatne psihijatrijske etikete. Ali, ipak, gledanje ovog filma ima svojih čari: ako ga prihvatite potpuno ozbiljno ostaćete prestravljeni, a onda ćete, što mu je valjda i glavni cilj, biti razbešnjeni. On je, baš kao i svih onih petnaestak naslova iza kojih je kao producent stao pomenuti andergraund „revolucionar“ Aleks Džons (on se hvali da je njegove filmove posredstvom interneta i direktnim narudžbinama videlo preko sto miliona ljudi širom sveta!) neka vrsta budilnika za uspavane, hipnotisane, lažima okamenjene mase. Budilnik odavno zvoni, ali deluje kao da na njegov zloslutni alarm niko ne reaguje. Svet se, naprotiv, sve više nastanjuje zombifikovanim poslušnicima koji trpe jaram, pljačku i eksploataciju svojih života, duše, prava, istorije i svega onoga što ih navodno čini slobodnim i civilizovanim stanovnicima ove planete. Deluje da ih ne bi probudilo ni stotine strastvenih Aleksa Džonsa sa megafonima. „Novi svetski poredak“ ih je „pojeo“ i postavio na svoje mesto. Da li će na njemu i ostati iako ih u toj pitomosti i letargiji možda čeka i sudnji dan, ključno je pitanje na koje trenutno niko nema odgovor. Čini se, naime, da su moćnici „Nevidljive imperije“ obavili posao. Bunta i dalje nema…


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.