Sumrak američkog sna

Piše Vladislav Panov

Najnoviji doprinos istini o svetu koji užurbano hita unazad, daje detroitski sineasta Al Profit, filom „Kotrljanje – Pad automobilske industrije i uspon ekonomije narkotika u Detroitu“, koji prikazuje sunovrat nekadašnje svetske prestonice kapitalističkog sna, raskoši i prosperiteta, a zatim neslavnog rekordera po ubistvima, mafijaškim obračunima, broju narkomana, siromašnih i unesrećenih

Kako je malo potrebno da se čuveni američki san o najraskošnijem blagostanju i najidealnijem društvu koje je ikada stvoreno na ovoj planeti rasprši kao mehurić od sapunice i pretvori se u najstrašniji košmar. Dokaz za to je sudbina jednog od najmoćnijih, najbogatijih i najnaprednijih gradova moderne zapadne civilizacije, odnosno industrije, američkog Detroita.
Do kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina prošlog veka Detroit je bio simbol američkog industrijskog blagostanja, odnosno njihove ekonomske i svake druge moći oličene u naprednoj automobilskoj industriji. Detroit je bio centar sveta što se tiče proizvodnje kola. Sedište Forda, Dženeral motorsa i Krajzlera. Bio je on u to vreme i muzički centar sveta pošto je u srcu ovog grada osnovana najčuvenija etiketa crne muzike, „Motoun“, za koju su radili najbolji i najpopularniji „obojeni“, kako su se tada nazivali, muzičari (svi od Stivija Vondera, Dajane Ros, „Pletersa“, „Temptejšnsa“, do „Džeksons fajva“ i Marvina Geja). Detroit je rodno mesto i superstara rep muzike Eminema, grad u kome je rođena tehno-muzika, u kome je živeo i stvarao simbol delta-bluza Džon Li Huker i soul diva Arita Frenklin. Detroit je jedan od retkih američkih gradova koji ima prvoligaške klubove u sva četiri za Amerikance glavna sporta. Njegova rečna obala je kao iz bajke supermodernog potrošačkog, svetlucavog kapitalističkog megalopolisa. On je dobio svoj univerzitet, najrazvijeniji zdravstveni sistem (za bogate, naravno), silne škole i sudske ustanove.

KOŠMAR VELIKOG SNA
Ovakav napredak ovaj grad duguje isključivo automobilskoj industriji. Na vrhuncu prosperiteta ove delatnosti Detroit se naprasno povećao. U njega su pristigle desetine hiljada svakojakog „obojenog stanovništva“, američkog i uvoznog, ali i brojni pripadnici arapskog sveta. Detroit je zato danas bukvalno prestonica arapskog življa u Sjedinjenim Državama sa najviše stanovnika arapskog porekla. Jasno, bila im je potrebna jeftina radna snaga koja će da rinta u automobilskim fabrikama. Otud ovakav demografski etnički preokret. Idila je trajala do prve velike recesije koja je pogodila američku privredu sedamdesetih godina prošlog veka. Naravno, recesija prvo i najsnažnije pogađa auto-industriju. U američkom slučaju nokaut razornim direktom pogodio je najpre Detroit. Odjednom, posle masovnih otpuštanja, grad od bajke usnule u američki san postaje prestonica najgnusnijeg kriminala, bezakonja svake vrste, nasilja i droge. Razume se i korupcije.

Jedan čovek, rođen u ovom gradu, koji se predstavlja pod imenima Alan Bredli i Al Profit, je rešio da posveti dobar deo svog života i rada ne bi li iz svih mogućih uglova osvetlio taj strašni period u regresivnom razvoju svog grada uzrokovanog ekonomskim krizama. Zato je nedavno objavio i svoj treći dokumentarni film koji je posvetio upravo posledicama urušavanja automobilske industrije u Detroitu. Profit je potpisao film „Kotrljanje – Pad automobilske industrije i uspon ekonomije narkotika u Detroitu“ koji je poslednjih nedelja pravi hit na internetu, među publikom koja je shvatila da će istinu o svom životu i zemlji jedino, ponekad, moći da pronađe u alternativnoj stvarnosti, u sajber prostoru. Američki istinozborci i oni koji se tako predstavljaju, koji pokušavaju da pobede sveprisutni embargo nad informacijama koji su uspostavili bogataši, dospevaju do sve većeg broja ljudi upravo i jedino putem interneta. Tu je svoje mesto poslednjih godina zauzeo i detroitski sineasta Al Profit. U pomenutom novom ostvarenju on je argumentovano, vrlo uverljivo, zanatski kada je reč o ovom filmskom žanru vrlo upečatljivo, opisao sudbinu Detroita posle prve velike ekonomske krize pre četiri decenije. Njegov rodni grad se više nikada nije oporavio. Radnička naselja koja su bila uredna, potpuno nova i za tu vrstu populacije veoma komforna, pretvorila su se u slamove siromašnih, nalik afričkim ili brazilskim. U njima, pretežno crno stanovništvo,  počelo je da se masovno odaje drogama i alkoholu, izgubljeno u besposlenom beznađu, potpuno bez perspektive. Brzo su te četvri postale Eldorado za bande i mafijaše, a Detroit je skoro preko noći ušao u kriminalne anale Sjedinjenih Država kao grad sa najviše ubistava, što je potom bio nekoliko godina za redom. I danas, kada je stopa kriminala unekoliko, barem statistički, smanjena, ovaj grad je u vrhu najnesigurnijih mesta za život i to ne samo u Sjedinjenim Državama već i kada je reč o svetskoj konkurenciji.

KAPITALIZAM MAFIJE
U Profitovom filmu uz pomoć statističkih podataka i intervjua originalnih članova mladih bandi koje su u to vreme harale, ali i izjava policijskih agenata koji su pokušavali da ih uhvate, kao i jednog veoma zanimljivog advokata koji je uhvaćene mafijaše branio, gledalac lako stiče jezivu sliku ovog grada ogrezlog u najstrašnije oblike kriminala i korupcije vlasti. Od svetlucave metropole automobilske industrije Detroit se transformisao u prestonicu mafijaša, bandita, narkomana, ubica, bezočnih, nesrećnih i razočaranih ljudi. U decenijama potpunog haosa i vladavine terora kriminalaca Detroit je prestao da bude milionski grad. Njegovo se stanovništvo smanjilo za nekoliko desetina hiljada žitelja. A ruinirane bivše radničke četvrti koje su pretvorene u zastrašujuće getoe siromaštva su na kraju, pre nekoliko godina, iseljene i razrušene bagerima. Vlasti su morale da priznaju poraz i da naprosto i doslovno preoru svoju sramotnu prošlost. Nova, aktuelna, recesija izazvana još težom ekonomskom krizom, ne daje nade da će se ovaj grad ikada ponovo uzdići do makar približno sličnog nivoa na kome je bio pre pola veka.
Film Ala Profita je poučan, informativan i opominjući. Deluje kao školsko štivo. On uči o prolaznosti i krhkosti života, neizlečivoj krizi moderne civilizacije, ali i o nepravednosti kapitalizma koji se, slično surov i nepravedan, upravo instalira i kod nas. Zato bi ovaj film trebalo da bude zanimljiv i za neke naše radnike kojima moćni prodaju jeftine iluzije i laži, baš kao što su to nekada servirali šljakerima Detroita. Ima puno opominjućih slika iz tog navodno savršenog zapadnog sveta. Njih je, naravno, nemoguće videti u udarnim medijima. Tako i ovaj film sigurno nikada neće biti viđen na nekoj od „velikih“ televizija. Da se „raja“ ne uznemiri…