Scena za Acu Popovića

Piše Dragoslava Barzut

U sredu 8. septembra u renoviranoj Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“ predstavom „PR ili potpuno rasulo“ biće otvorena Velika scena koja će poneti ime Aleksandra Popovića, dramskog pisca čiji su komadi proslavili mnoge beogradske scene

Početak ovog dvehiljade i desetog septembra u Beogradu, osim što će ostati upamćen po tome što su rokovi za rad na novom, obrijanom licu Bulevara Kralja Aleksandra ispoštovani do u sekund, ostaće upamćen i po otvaranju nove scene u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“, koja će nositi ime Aleksandra Popovića, jednog od najvećih dramskih pisaca sa ovih prostora.

OTVARANJE VELIKE SCENE
Jedna od retkih ustanova kulture koja nija na državnom budžetu početak nove sezone 11. septembra, obeležiće otvaranjem scene „Aleksandra Popovića“ i predstavom „PR ili potpuno rasulo“ po dramskom tekstu Nebojše Romčevića u režiji Egona Savina. Biće otkrivena i figura Ace Popovića u reljefu, autorsko delo Gabrijela Glida, koja će krasiti zid foajea velike pozorišne sale. Ovim činom Ustanova kulture „Vuk Karadžić“ ima nameru ne samo da podseti na veličinu i značaj Aleksandra Ace Popovića već i da obeleži svoju pozorišnu scenu kao mesto koje ima potencijala i snage da ostane verno njegovim umetničkim i životnim principima.
Iako je Atelje 212 imao sva autorska prava da jednu od svojih scena nazove po Aci Popoviću, imajući u vidu da je prvi domaći komad izveden na sceni Ateljea početkom šezdesetih bio upravo Popovićev Krmeći kas, a odmah potom i Razvojni put Bore Šnajdera, ipak Acine daske nisu postavljene u Svetogorskoj već u Bulevaru Kralja Aleksandra u nedavno renoviranoj Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“. Ime Ace Popovića poslednje dve decenije 20. veka vezuje se upravo za ovu Ustanovu. Njegova drama „Tamna je noć“ početkom devedesetih izvedena je više od tri stotine puta, ona je uz Basarin „Oksimoron“ (režija Dejan Mijač) proslavila u to vreme tek formiranu Malu scenu, poznatu kao Kult teatar. Pored toga, poslednjih godina života Aleksandar Popović i privatno je ovde provodio mnogo vremena, kako kaže Sanja Đurđević, direktorka UK „Vuk Karadžić“.

Velika scena nedavno renovirane Velike scene Ustanove kulture Vuk Karadžić

EKSKLUZIVNO POZORIŠTE
Na Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“ 2008. godine izvršeno je veliko renoviranje, objašnjava Sanja Đurđević. „Prvo Velike scene sa 400 mesta, a potom Male scene Kult sa 180, a nedavno smo osposobili i multimedijalnu salu (nekadašnji bioskop Vuk) u kojoj će se održavati tribine, projekcije i promocije. U planu nam je i sređivanje baletske sale na trećem spratu (na površini od oko 250 kvadratnih metara), dok ćemo na krovnoj terasi napraviti letnji bioskop, odnosno scenu na otvorenom.“
Direktorka UK „Vuk Karadžić“ napominje da uz svesrdnu pomoć opštine Zvezdara (koja je i osnivač UK „Vuk Karadžić“) žele da na poznatoj adresi naprave ekskluzivno pozorišno mesto u Beogradu, na čijem su repertoaru probrani i popularni naslovi poput predstava „Master klas Marije Kalas“, „Arsenik i stare čipke“, „Hipertenzija“, „Poslednja šansa“, „Lilika“, „Trtmrtživotilismrt“…
„Pošto nemamo novca za sopstvenu produkciju, a želimo kvalitetne i umetnički vredne naslove, opredelili smo se za dva modela: široke koprodukcije, kao što je, na primer, nova predstava Sablja dimiskija (u saradnji sa producentskom kućom Eye to eye, kulturnim centrima Pančevo i Lazarevac), ili preuzimanje proverenih predstava iz drugih pozorišta koje iz raznoraznih razloga nisu više na njihovom repertoaru. Takav je slučaj sa „Svinjskim ocem“, koji smo „preselili“ iz Kruševca.“

____________________

Razvojni put Ace Popovića

Aleksandar Popović rođen je 20. novembra 1929. godine u Ubu. Po završetku gimnazije iako je bio odličan matematičar, predaje se pisanju poezije i postaje kandidat za člana Udruženja književnika. Krajem 40-ih godina 20. veka odlazi u zatvor, odnosno provodi pet godina na Golom Otoku. Posle robije bavio se raznim poslovima, uglavnom zanatima da bi se 1959. godine odazvao pozivu Duška Radovića iz Radio Beograda i tada napisao svoju prvu radio-dramu, za decu. Od tada pa sve do smrti 1996. godine za decu je napisao Princ žabac, Mesingani konj, Škrti berberin, Paradni trčuljak itd. Njegove drame za decu najavile su mogućnost stvaranja novog pozorišnog oblika kod nas – lutkarstva. Svoj opus kasnije je proširio na drame (satire i komedije) i televizijske serije. Za dramska dela osvojio je mnogobrojne nagrade, a pozorišne predstave rađene po njegovim tekstovima postale su zaštitni znak mnogih pozorišta. Napisao je preko 50 pozorišnih komada. Najpoznatije su Ljubinko i Desanka, Čarapa od sto petlji, Razvojni put Bore Šnajdera, Smrtonosna motoristika, Mrešćenje šarana, Bela kafa,Tamna je noć, Baš bunar.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *