Ugričićeva NBS Pečatu: U raljama stare (nacionalističke) ideologije

Reagovanje Sretena Ugručića, direktora Narodne biblioteke Srbije i Odeljenja za odnose sa javnošću NBS na tekstove Aleksandra Dunđerina, Slobodana Vladušića i Vladimira Kecmanovića, objavljene u broju 144. u okviru temata „Srbijanstvo i jugoslovenstvo u srpskoj književnosti“

Gospodo iz „Pečata“,
U broju 144. vašeg lista, od 14. maja 2010. godine, objavili ste netačnu informaciju, niste proverili njeno poreklo, istinitost i potpunost, što je profesionalno neprimereno, a zbog takvih kao što ste vi zabranjeno po Zakonu o javnom informisanju. Objavili ste uz to niz veoma uvredljivih kvalifikacija i denuncijacija, zasnovanih na toj netačnoj i neproverenoj informaciji, kojima se Narodna biblioteka Srbije oglašava odgovornom, uprkos tome što je istina upravo suprotna navodima vaših autora.
Vaši autori usuđuju se da izriču nezapamćene uvrede po kojima čelnici NBS sprovode kulturni genocid, iznutra bombarduju nacionalnu biblioteku i slično, što je simptom nacionalističke histerije i biće predmet posebne tužbe.
Narodna biblioteka Srbije je javna institucija i navikli smo da čitamo i pozitivne i negativne kritike njenog rada i njene uprave. Ali retko se dešava da se na račun NBS iznesu tako grube neistine kao u 144. broju „Pečata“, i to ne u jednom već u tri teksta. Stoga smo, kao nacionalna i javna ustanova, dužni da demantujemo tvrdnje autora A. Dunđerina, V. Kecmanovića i S. Vladušića o navodnim instrukcijama bibliotekama da formiraju posebne police za crnogorsku književnost i o navodnom odstranjivanju srpskih pisaca „akcijom određenih institucija (Narodne biblioteke Srbije) „iz korpusa srpske književnosti“ i to uz pomoć „polica, pretinca i uputstva za ređanje knjiga“.
Vladimir Kecmanović u tekstu „Igrale se delije, nasred zemlje Srbije“ piše da je u „Narodnoj biblioteci Srbije, u pretinac sa crnogorskim literatama, pored Njegoša, koji nije u prilici da se pobuni, smešten i Nikola Malović, srpski pisac iz Boke, kako, živ i zdrav, sam sebe definiše“.
Slobodan Vladušić (u tekstu „Samoubistvo iz nehata ili unutrašnje bombardovanje NBS“) ponavlja slično: „…štampa nas je obavestila da su u Biblioteci grada Beograda na policu pod nazivom ‘crnogorska književnost’ smeštena, između ostalog, i dela Petra Petrovića Njegoša i Nikole Malovića, te da je sve to učinjeno po instrukcijama Narodne biblioteke Srbije“. Zatim bez stida vređa NBS i njenu upravu kvalifikujući lažno pripisanu aktivnost kao „jednu vrstu kulturnog genocida“, poredeći čin koji neosnovano pripisuje NBS-u sa bombardovanjem iz 1941. godine. Na kraju, Vladušić ponavlja klevetu da se NBS bavi odstranjivanjem pisaca iz korpusa srpske književnosti i postavlja zahtev: „Sadašnji upravnik NBS, Sreten Ugričić voli da meditira na temu savesti, pa bi bilo lepo da nam objasni kakvim se kriterijumima njegova kuća rukovodila kada je Njegoša i Nikolu Malovića odstranila iz korpusa srpske književnosti.“
Pa da u skladu sa tim zahtevom i reagujemo. Da su se vaši autori raspitali i proverili u NBS to o čemu tako ostrašćeno i ideološki zaslepljeno pišu, uverili bi se da:
– NBS nikada nijednoj biblioteci pa ni Biblioteci grada Beograda nije dala nalog da klasifikuje i fizički izdvaja knjige pod oznakom crnogorske književnosti,
– u NBS nema nikakvih polica, i nije je ih nikad bilo, na kojima su izdvojene knjige pod oznakom crnogorske književnosti,
– u kataloškim zapisima NBS navedeno je da je jezik pisaca koji se spominju – kao što su Njegoš i Malović – srpski,
– NBS dosledno sprovodi pravilo da je jedina legitimna instanca za određivanje jezika publikacije sam pisac tj. nosilac autorskog prava. Upravo je upravnik Ugričić inicijator „Sporazuma o određivanju jezika publikacije za koju se izrađuje CIP zapis“, kojim se predupređuju zlonamerne manipulacije kao što je ova u „Pečatu“. Po tom „Sporazumu“, koji su od 2008. godine prihvatile i sprovode sve nacionalne biblioteke zemalja bivše Jugoslavije, CIP zapis se ne izrađuje ako se prethodno nosilac autorskog prava nije pismeno izjasnio o jeziku publikacije.
– Suprotno normi koju propisuje NBS, Biblioteka grada Beograda nije poštovala obavezni međunarodni standard univerzalne decimalne klasifikacije UDK, po kome ne postoji „crnogorska književnost“, nego samo „srpska književnost u Crnoj Gori“, kao što, naravno, postoji i „srpska književnost“.
Štaviše, da su autori „Pečata“ želeli – kao što nisu – da provere klevetničku tvrdnju na osnovu koje su pisali tekst, mogli su da se uvere da je upravo NBS još 2007. godine inicirala i sa nacionalnim bibliotekama svih država bivše Jugoslavije potpisala „Sporazum o određivanju jezika publikacije za koju se izrađuje CIP zapis“, kako bi se sprečile i predupredile tzv. „krađe pisaca“. Povod za ovu inicijativu bila je slična ideološki motivisana medijska kampanja, kakve se periodično predvidljivo pokreću kad god je potrebno iz političkih razloga. Prema „Sporazumu“, jezik publikacije više ne određuju biblioteke, već sam autor ili izdavač tj. nosilac autorskog prava pre štampanja knjige, radi izrade CIP-a, kataloškog zapisa u publikaciji. Zainteresovani mogu pronaći tekst pomenutog „Sporazuma o određivanju jezika publikacije za koju se izrađuje CIP zapis“, u tematu „Ko krade pisce“ iz Glasnika NBS br. 1/2008, kao i na mreži:
U praksi i stvarnosti, dakle, kako se pomenuti pisac Nikola Malović izjasnio da misli i govori srpskim jezikom, tako je i upisano u svim kataloškim listićima koje je izradila NBS. Da li je moguće da Vladušić, Dunđerin i Kecmanović nisu pogledali elektronski katalog NBS, svima dostupan non-stop, i videli da svi kataloški zapisi knjiga Petra Petrovića Njegoša i Nikole Malovića koji su izrađeni u NBS sadrže informaciju da je jezik publikacije – srpski i da ne sadrže odrednicu „crnogorska književnost“. (www.nb.rs).

VRSTA GRAĐE………….   : monografska publikacija,
tekstualna građa, štampana
ISBN……………….. :   978-86-7436-844-2
DRŽAVA IZDAVANJA……… :  Srbija
GODINA IZDAVANJA……… :  2007
JEZIK TEKSTA/ORIGINALA  . :  srpski
pismo……………….
KNJIŽEVNI OBLIK……….
AUTOR……………….
NASLOV………………
NAPOMENE O IZDANJU…….
IMPRESUM…………….
ŠTAMPARIJA…………..
FIZIČKI OPIS…………
ZBIRKA………………
NAPOMENE…………….
poznatih
izraza i reči:   str.   371-375
UDK…………………
COBISS.SR-ID…………
latinica roman
Malović,  Nikola – autor Lutajući Bokelj 2.  izd.
Beograd :  Laguna,  2007
Beograd  (Margo-art)
375 str.   ;  20 cm
(Edicija Meridijan ;  knj.  7)
Tiraž 1.500 // Registar manje
// O autoru:  str.   [377]. 821.163.4(497.16)-31 145716236

Pored toga, oni koji znaju kako funkcionišu velike biblioteke, znaju da nacionalna i najveća biblioteka u Srbiji u svom fondu čuva pet miliona jedinica građe koje se nalaze na kilometarskim policama u trospratnom podzemnom depou i znaju da je svaka obeležena brojem – signaturom na osnovu koje se pronalazi. Pristup depou imaju samo zaposleni u Odeljenju za čuvanje i pristup fondovima NBS. Kada bi knjige u NBS bile poređane po bilo kakvim ideološkim pretincima, tj. onako kako ih u svojoj mašti vide Kecmanović, Dunđerin, Vladušić i slični jednomišljenici i dušebrižnici, traženje određenog naslova trajalo bi danima.
Nije nam jasno zašto su onda iskusni autori, koji uz to često i po pravilu neosnovano kritikuju NBS i njenu upravu, ovog puta više tekstova zasnovali na totalnoj neistini koja se lako može proveriti. Zar je ponestalo ideja za kritiku uprave NBS, pa se moraju izmisliti pretinci i police koje ne postoje, kao i nekakve instrukcije i nalozi koji ne postoje?
Javnost treba da zna da je u poslednjih devet godina u NBS urađeno više na očuvanju i predstavljanju nacionalne pisane baštine nego u prethodnih četrdeset godina. Primera radi, svi ćirilski rukopisi iz fonda NBS, ali i Pećke patrijaršije, digitalizovani su i predstavljeni najširoj javnosti (http://digital.nb.rs). Dve su kolekcije iz NBS poslate u Svetsku digitalnu biblioteku da predstave srpsku kulturu – „Miroslavljevo jevanđelje“ i časopis „Zenit“, i to na predlog upravnika Ugričića. U „Europeanu“ kao najprestižniji elektronski trezor evropske kulturne baštine uvrštene su brojne digitalne zbirke NBS, sa milion skeniranih dokumenata. U elektronskoj bazi uzajamnog kataloga Virtuelne biblioteke Srbije nalazi se preko dva miliona bibliografskih zapisa iz mreže od preko 120 biblioteka u Srbiji. Izložba „Dva Radoslava – dva vremena“ izlagana je od Kongresne biblioteke u Vašingtonu, preko Toronta, Otave i Pariza, do Kijeva i Sofije.
NBS je 2009. godine uspela da kod međunarodne ISO agencije obezbedi novi preporučeni kod za srpski jezik, kojim se najzad predupređuju greške i nesporazumi proistekli iz navike da se u pojedinim stranim bibliotekama sve publikacije objavljene latinicom katalogizuju kao hrvatske, a sve publikacije objavljene ćirilicom kao srpske. Od sad međunarodno priznati jezički kod
srpskog (srp) i hrvatskog jezika (hrv) više nije diferenciran prema vrsti pisma u okviru jednog jezika (nekadašnjeg srpsko-hrvatskog), što je decenijama bio slučaj, nego prema imenu jezika, što objektivno odražava stanje stari kakvo je danas.
Ovakvih rezultata i činjenica je puno, ali NBS je očito cenjenija kod najeminentnijih institucija i stručnjaka u Evropi i svetu, nego kod kuće, gde mnogo bolje prolaze patetične i histerične klevete, iskonstruisane manipulacije, zavere i afere, pseudo-patriotska busanja u grudi, pa još začinjene u nedostatku argumenata, činjenica i kompetencije nepristojnim i neodmerenim uvredama. Ali to je, nažalost, tipičan primer nepristojnosti, bezobzirnosti, nestručnosti i manipulativnosti koja i dalje dominira našom javnom scenom, čemu „Pečat“ daje primetan doprinos.
Odeljenje za odnose sa javnošću NBS

_______________

Odgovore Aleksandra Dunđerina, Slobodana Vladušića i Vladimira Kecmanovića objavićemo u sledećem broju „Pečata“


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.