Култура

Пише Александар Дунђерин Нова Ногова књига истовремено се може читати и као роман у којем је дата богата, раскошна фреска једне епохе, и у којем су главни јунаци великани српске и јужнословенске књижевности (којима се, …

Пише Рашко В. Јовановић У представи су духовитости текста заснованог на сатиричној пројекцији власти и тупости њене бирократије, али и на комици ситуације и ведрим шалама, потиснуте у други план захваљујући жовијалном сценском изразу приказаном …

Пише Владислав Панов Одавно неки амерички филм није успео да постигне тако упечатљиву социјалну критику као црно-хуморно остварење „Боже, благослови Америку“, дело комичара Бобкета Голдвејта, тренутно актуелно с оне стране океана   Један од филмова …

Пише Радивоје Микић Овом ствараоцу нико неће моћи да порекне да спада у писце који су своју младалачку понесеност једном идеологијом, врло брзо, заменили сумњом у њене хуманистичке потенцијале и, нарочито, сумњом у спремност те …

Пише Дејан Ђорић Насупрот прогласа „Орнамент је злочин“ бечког архитекте Адолфа Лоса, који је као програм модернизма рушио целокупно здање историје стилова, наш уметник Горан Ристовић уздиже орнамент потпуно обнављајући стари вид уметности који је …

Пише Владимир Димитријевић Нова Брдарева књига „Хроника разорене Троје 1-2“ састоји се од низа чланака, предавања и интервјуа, које је професор др Милан Брдар, као својеврсна писма у боци, упућивао српској јавности од 2004. до 2011. …

1 Пролеће, киша Трава се подигла, жбуње васкрсло и све то на време! Бог је поново био милостив, рекао би један скептик. Исти људи који су кукали због недавних снегова, сада кукају због кише. И …

Одговор Мила Ломпара „Пешчанику“ поводом критичких запажања, оспоравања и примедби изречених о гледиштима која он заступа у својој најновијој књизи „Дух самопорицања“   Књига Дух самопорицања Мила Ломпара појавила се пре неколико месеци и изазвала …

Пише Драган Хамовић Уочи Благовести, у Требињу, у част добитника Дучићеве награде, одржаће се од 5. до 7. априла 2012. године научни скуп „Песничко дело и мисао о поезији Милована Данојлића“ који је окупио преко …

Пише Рашко В. Јовановић Представа је лишена сентименталне поетичности, а пренаглашеним реалистичким детаљима пригушена је пишчева пројекција живота једне породице, разапете између света властитих илузија и грубе стварности   Два и по месеца пошто је …

Пише Владислав Панов Биографски документарац „Соња“, који је у препуном „Дому омладине“ отворио овогодишњи „Фестивал документарног и краткометражног филма“, покушао је да дочара животопис и друштвено-културни значај некада славне глумице Соње Савић, прерано и трагично …

Пише Наташа Анђелковић У роману „Периферијски булевар“ Анри Бошо понире у дубину људске душе и смештајући радњу у време Другог светског рата са изразитим песимизмом приказује драму модерног човека и модерног света   Иако не …

Пише Миодраг Зарковић У „Песми леда и ватре“ многи су потрчали да виде новог „Господара прстенова“; убрзо су ипак схватили да је овај еп, мада по мизансцену подсећа на Толкинов, суштински далеко сличнији Хомеровим трагедијама, …

Пише Васа Павковић 1. Пролеће, ђубришта Куд год да кренем ових првих пролећних дана путевима Србије, на север или југ, иста туробна слика. Посвуда, крај пута, по јарковима, ливадама, пластичне флаше. Кесе  по голим крошњама. …

Пише Владислав Панов Овогодишњи фестивал није, нажалост,  добио тематски смер у правцу  откривања текућих политичких односа снага у свету и медијских (не)слобода које суштински егзистирају свуда на планети   Није мала ствар. „Београдски фестивал документарног …

Пише Снежана Симић Антифашиста по карактеру, ангажовани интелектуалац и полемичар по природи и вокацији, био је уверен да су интелектуалци и уметници у стању да просветле таму. Ипак, политика је за Антонија Табукија била утопистички …

Пише Дејан Ђорић Сатиричне и болне „Капричосе“ („Каприце“) Франциско Гоја кришом је стварао још као краљев сликар, а посебно су дошли до израза у већем циклусу графичких листова „Ужаси рата“ – управо изложеном (до 31. …

Пише Александар Дунђерин Новом роману Дејана Стојиљковића „Дуге ноћи и црне заставе“, који говори о трогодишњем српско-турском рату (1386-1389), недостаје православни елеменат без којег је претешко у свој пуноћи смисла уметнички представити косовску стварност, косовски …

Пише Владислав Панов После хвалоспевних цена и усхићења свих оних који су задужени за такав одзив када је реч о филмовима са тематиком српских ратних злочина и злочинаца, пред филмску публику широм Србије и „екс-Ју“ …

Пише Рашко В. Јовановић Глумци са разних страна света – од Ирана до Азербејџана, од Русије до наше земље – из вечери у вече представљали су тематски занимљиве драме писаца разних народа   Једанаести пут …

Пише Предраг Пипер У настојањима да се обезбеди што бољи квалитет чланака, уредништво овог капиталног издања ослањало се и на напомене тзв. „пакосног“ читаоца, лексикографског стручњака који критички  чита написано, тражећи пре свега могуће слабије …

Пише Машан Подруговић Док жене, по угледу не на брзу него на пребрзу храну, справљају сулуде законе у Скупштини, млате по цео дан о европским стандардима, о својој афирмацији, процентима заступљености, а све беспоговорно слушајући …

Пише Васа Павковић Пролеће, зима Невероватно осећање! Тамо где је до пре десет дана било метар, метар и по снега, данас нема ни трага белилу! Само трава која се буди. Као да смо сањали све …

Пише Снежана Симић После прошлогодишње путујуће изложбе „Србија, земља фресака“, која је у фрањевачкој базилици Санта Кроче током два месеца трајања изазвала велико интересовање посетилаца, српска средњовековна уметност поново плени пажњу… У последње време интересовање …

Пише Рашко В. Јовановић „Тајна Грете Гарбо“ у пројекцији Мира Гаврана, или како са жељом да попуне празна места у својим дворанама састављачи репертоара прихватају булеварски концепт свих врста и боја Ни после неколико премијера, …

Пише Дарко Танасковић Сећања на писце која је забележио у књизи „Запиши то, Рајко“(издавач СКЗ), песник Рајко Петров Ного недавно је допунио размишљањима о њиховој уметности и то штампао у  делу „Запиши и напиши“, које …

Пише Владислав Панов Један од филмова који ове године јуре Оскара у жанру документарног филма је  рад Мајкла Карија, о екотероризму постао нови баук из кухиње америчких власти, сврстао је младог аутора из Њу Џерзија …

Пише Александар Дунђерин Прејака би била тврдња да је Павковић антологију „21 за 21“ уобличавао по укусу другосрбијанске културне елите (јер би у њу тада биле увршћене и приче Марка Видојковића, Игора Маројевића, Сретена Угричића), …

Пише Рашко В. Јовановић Инспирисан прозом Р. Л. Стивенсона, али пре свега подстакнут судбином оптуженика Трибунала у Хагу, Горан Марковић је написао и режирао комад „Доктор Д.“, чија је премијера изведена у Београдском драмском позоришту …

Пише Дејан Ђорић Очигледно да постоји снажна веза између модернизма који не подразумева посебна стручна знања и наивизма, о чему не постоје критички текстови. И данас су наивни сликари као Илија Босиљ и Сава Секулић …

Пише Владислав Панов Победа  „Глумца“, освајача пет „Оскара“, више је коментар на рачун очајног стања америчког, па и доброг дела светског филма, него што је признање за његову супериорну оригиналност и истински помак у филмском …

Одломци из речи Ивана Негришорца на додели књижевне награде „Др Шпиро Матијевић“ Јовану Делићу за књигу „Иво Андрић, мост и жртва“ Андрићева одбрана српске народне културе   Са задовољством констатујем да је, по оцени жирија …

Пише Владислав Панов Ни јубиларно, званично четрдесето издање београдског Филмског фестивала, није, осим сећања на минули рад и неке боље године, понудило ништа друго осим уобичајеног „ревијалног конзумирања филмског пресека претходне продукцијске године“   Недавно …

Пише Александар Дунђерин Нови Милашиновићев роман „Расцепи“ несвакидашња је, универзална апологија људскости, са којом се све ређе сусрећемо у савременом добу, али нажалост и у српској књижевности Роман Горана Милашиновића „Расцепи“ тематизује истинит историјски догађај …

Пише Драган Хамовић О збирци песама „Једино ветар“ за коју је Алексић добио награду „Меша Селимовић“   Поезија Дејана Алексића носи знак усмереног трагања за себи својстве­ном ауторском мером, на трагу песничких мајстора иза којих …

Пише Дејан Ђорић Две стотине година од рођења сликарке до краја одане Србији и српском народу, прве наше велике уметнице и прве жене академика Катарине Ивановић (1811-1882), „Народни музеј“ у Београду обележио је великом ретроспективном …

Пише др Миле Бјелајац, научни саветник ИНИС-а  Драган Петровић у књизи „Француско-српски односи 1800-2010“ прати хронологију француско-српских односа од првих контаката Карађорђевих устаника са Наполеоном, преко интереса за Србију у време Кримског рата и улоге …

Пише Владислав Панов Недавна премијера спортске играно-документарне биографске драме о нашем легендарном кошаркашу Радивоју Кораћу је поред евоцирања успомена на чудесни лик и дело овог човека била прилика да још једном сагледамо све благодети новог …

„Не разумем како ми све полази од руке тако лако“, рекао је у једном надахнутом тренутку, а непосредно уочи своје изненадне смрти, познати београдски дизајнер и графички маг Ненад Чонкић (1948-1982). И они који су …

Пише Рашко В. Јовановић После „Живота у тесним ципелама“ Душана Ковачевића и „Радничке хронике“ Петра Михајловића на нашим сценама све су присутније драме о суморној животној  свакодневици друштвене транзиције, односно повратка у капитализам, али ти …

Пише Александар Дунђерин Како се неуравнотежена лирска хроника о једном граду преточила у црну и дугачку баладу о једној епохи Сукоб писца са градом у којем живи скоро да је уобичајена појава, поготово у социјално …

Пише Дејан Ђорић После девет година Коста Бунушевац приредио је у Београду већу самосталну изложбу током јануара и фебруара у Продајној галерији „Београд“. Већ је избор места за излагање значајан, будући да је реч о …

Пише Владимир Димитријевић Српско читалаштво добило је још један подухват достојан тишине средњовековних библиотека и скрипторијума. Реч је о монографији др Драгана Хамовића „Раичковић/ Песнички развој и поетичко окружење“   Бити тумач поезије данас када …

Пише Драган Мраовић Од матураната којима је Коста Вујић био разредни старешина школске 1885/1886. године, у последњој години службовања пред пензију, многи ће постати оличење епохе – као академици, професори, песници, министри, политичари и други …

Пише Славица Батос Захваљујући дародавцу који је желео да остане анониман, оригинални рукопис Казановиних мемоара ушао је у посед „Француске националне библиотеке“. Тим поводом организована је изложба која је оживела интересовање француске културне јавности за …

Пише Драган Хамовић Све више се код Карановића слике конкретног света посувраћују, а превласт освајају представе, творевине и куле „унутрашњег човека“, према богомданим речима апостола Павла стављеним у чело збирке, о распадању спољашњега и сталном …

Пише Наташа Анђелковић Приповедање Драгомана не оптерећује читаоца великим тезама и друштвеним анализама. Оно даје друштвену слику комунистичке Мађарске и њеног режима, али је усмерено на архетипску људскост која превазилази свако зло   Мало је …

Пише Љиљана Богдановић Од тренутка када су поруке из текста једног подгоричког колумнисте у Београду – од медија и политичких званичника, препознате као „говор мржње“, што је потом подстакло бескомпромисно и неуобичајено реаговање српске Владе …

Пише Рашко В. Јовановић И у новој комедији Душан Ковачевић остаје веран себи – испричао је невеселу причу из наше свакодневице, остављајући да зрак светлости донекле обасја њену тмину и унесе акорде животног оптимизма   …

Пише Александар Дунђерин Нови роман Слободана Тишме „Бернардијева соба“ закаснело је призивање неких културних феномена, доминантних у другој половини прошлог века у светској уметности, филозофији, па и у архитектури и дизајну   Место новосадског уметника …

Пише Владислав Панов Недавно настрадали грчки синеаста Теодорос Ангелопулос био је искрен пријатељ наше земље и нашег филмског стваралаштва, као и „Музеја кинотеке“, али и један од ретких западних интелектуалаца који су отворено стали на …

Пише Дејан Ђорић Сликар Стојан Миланов је формирао модеран тип реализма, али другачији од западног који се после хиперреализма у безбројним варијантама развио у музејско-галеријском свету   Недавно завршеном изложбом слика са тематиком људске фигуре …

Пише Мара Кнежевић Керн Међу великанима који су обележили културни простор минулог века остаће забележено име Живана Сарамандића – човека који је својом харизмом приближио оперу народу, а својим људским квалитетима надвисио епоху   Живан …

Пише Владимир Димитријевић И ено га, прешавши границу живота и смрти, како иде пред војском незгрбљених и непропузалих, као што је Радисав, у смрти, био пропет на дринској ћуприји, као да води чете вишеградских Срба …

Пише Александар Дунђерин Подршка терористичком акту због којег је, наводно, смењен директор „Народне библиотеке Србије“, само је логична последица дугогодишњег писања, размишљања и активности Сретена Угричића, једног од најзначајнијих Сорошевих кадрова задужених за разградњу српске …

Пише Владислав Панов Фестивал европског дугометражног документарног филма осми пут у Београду   У току је осма манифестација овдашњим љубитељима ове врсте филмског израза сигурно већ сасвим познате и углавном драге, која се нуди под …

Жири за доделу награде „Извиискра Његошева“ у саставу: проф. др Јован Делић, председник Милутин Мићовић, проф. др Иван Негришорац, проф. др Ранко Поповић и др Драган Хамовић, донели су одлуку да се трећа „Извиискра Његошева“ …

Пише Александар Дунђерин О чему би српски писац требало да води рачуна уколико жели да преживи 21. век?   Уверење да је друштвено-политичка стварност поље на којем једино постоје разни модели манипулације, најчешћи је разлог …

Пише Слободан Владушић Српска траума је тако постала и европска траума: Европа није оно што је требало да буде и неће то никада бити. Да ли се нешто од те заједничке трауме види у савременој …

Пише Мирослав Тохољ Мимикријске равни јавног испољавања следбеника поетике политкоректности крећу се од  југоносталгије, преко заговарања безусловног регионалног помирења, западнобалканске једнокултуралности и истојезичности, фасцинације наводним геополитичким и геопоетичким јединством света, до опсесије темама трагања за …

Пише Дејан Ђорић Кретати се у галеријском свету 2011. године рембоовски речено значи бити у још једној „сезони пакла“, посетилац и критичар постају „фунералтуристи“, како су говорили Драгош Калајић и Радомир Рељић   Ликовна уметност …

Пише Владимир Димитријевић Шестотомник Данојлићевих препева враћа у саму срж нашег европског искуства, које је, између осталог, и песничко   Ако је неко помислио да је песништво, у либерал-капитализму најненужнија ствар на свету, заувек поражено, …

Пише Владислав Панов Ако би били толико нереални, па се позабавили трагањем за „годишњим кинематографским учинком српских филмских аутора“, морали бисмо да дођемо до закључка да ове године као да није ни било   Да …

Пише Наташа Анђелковић Декадентност и доминантно одсуство осећајности јесу појмови који одређују најновији Уелбеков роман „Карта и територија“   Када је пре више од десет година издавачка кућа „Плато“ представила овдашњој публици Мишела Уелбека романима …

Пише Рашко В. Јовановић Иако су протекле године наша позоришта у знатно мањој мери настојала да им представе по сваку цену буду у знаку постдрамских егзибиција нисмо се осведочили да су се винула у висине …

Пише Лаура Барна Исидора Секулић је вешто и ненаметљиво бирала теме из уметности, али и живота, јер је за свога живота брисала ту склиску линију до нераспознатљивости, па се чинило да гордо и храбро корача …

Пише Зоран Аврамовић У најновијој књизи Ломпар утврђује чињенице о једном делу српске интелектуалне елите која у различитим историјско-политичким облицима (југословенство, Краљевина СХС, социјализам), али једнака по идејном садржају, напушта српску културну политику и приклања …

Пише Рашко В. Јовановић Средином прошлог века Вилијамсове драме, изведене најпре у Београдском драмском позоришту, нису биле само значајна новост и освежење нашег репертоара, већ су означиле и почетак осавремењивања сценског израза и напуштања дословног …

Пише Александар Дунђерин Роман  потврђује да савремени роман не може да функционише као књижевна уметност уколико није уклопљен у националну традицију, макар говорио и о Петом октобру, и ма колико се аутор трудио да се …

Пише Дејан Ђорић Поводом изложбе „Павле Бељански – пријатељ уметника: Коста Хакман“ у новосадској галерији „Спомен-збирка Павла Бељанског“ Коста Хакман (1899-1961), сликар и професор Ликовне академије у Београду, награђен „Златном медаљом“ на Светској изложби у …

Пише Наташа Анђелковић Не би требало да чуди што се велика филозофска тема о трговини с ђаволом сместила у дечји роман „Тим Талир или Продати смех“ Џејмса Криса, управо у немачкој књижевности, јер је познато …

Пише Васа Павковић Градећи „Прашко гробље“ мозаички, на несигурним идејним темељима, као глобалну палимпсестну метафору наводног историјског хаоса, Еко хронолошки организује роман од времена Француске револуције, све до драматичних тренутака краја 19. века и афере …

Пише Милош Марковић „Ја бих, само када бих био компетентан за тако нешто, о овој књизи најрадије говорио као о својеврсном моралном трактату и једној врсти хуманистичког крика пред све већом и све очигледнијом дехуманизацијом …

Пише Владислав Панов После приказивања прве епизоде минисерије „Црно огледало“ на британском „Каналу 4“, у којој је острвски премијер приморан на секс са свињом пред милионским аудиторијумом, гледаоци су у рекордном броју једва сачекали наредне …

Пише Рашко В. Јовановић Позоришни живот у мрежи деловања бирократско-партократских управа, и у знаку текуће смене руководилаца београдских театара, далеко је од бриге за неговање и очување националне културе, а сценске репертоаре главног града често …

Пише Дејан Ђорић Дело Љубодрага Јанковића Јалета се можда најпре може одредити као фантастично, оригинално  у великом корпусу европске и светске имагинативне уметности у коју су Срби унели толико тога посебног Пре две недеље изашла …

Пише Рајко Петров Ного Нигдје се као у Андрићевој причи „Мрак над Сарајевом“, Европљанин и Хришћанин, тако директно и јасно, премда с муком, „непризнаваном и неказиваном“, не одређује према Османлијама и њиховом турском принципу Има …

Пише Наташа Анђелковић У свом роману Минајев нам открива духless-време и духless-људе као део стварности која се поред тога што је лишена духа, смисла и садржаја, одриче сопственог идентитета и традиције   Увидом у савремену …

Пише Дејан Ђорић Суочена су два барда, две школе сликања и мишљења, обојица подједнако утицајни. Сликарство није мртво, како злохудо наричу авангардни теоретичари и како прижељкују експериментатори Текућа изложба у „Модерној галерији Ваљево“ „Од Станчића …

Пише Драган Хамовић Ходелова панорамска слика српске поезије чији смо савременици довољно је широка, чак коригује несвесне и неоправдане превиде српске критике, захваљу­јући својој вишестрано постављеној селекцији Ради потпуније и поузданије слике корисно је сагледати …

Пише Владислав Панов Још један документарни филм разоткрива, бар тако тврде његови творци, право лице савремене индустрије забаве којом влада Сотона и његови славом и богатством корумпирани, декадентни и злом опчињени следбеници. На реду је …

Пише Љиљана Богдановић Порука о заувек изгубљеном Косову, попут штафете у чијем писаном замотуљку стоји и важна мисао о узалудности борбе и наде, иде даље, од руке до руке се преноси и додаје, сада и …

Пише Александар Дунђерин Због чега би за Владимира Кецмановића и српску књижевност било боље да је „Сибир“ написан пре романа „Топ је био врео“?   Сасвим је очекивано да образован читалац, пошто је узео у …

Пише Владислав Панов Биће скоро крај света, али не због ванземаљаца, вируса, ратова или свемирских катаклизми, већ због масовног окретања Сатани, инсталираног од стране практично свих шоу-бизнис звезда, поручује документарац „Секс и сатанизам у музичким …

Пише Рашко В. Јовановић Отишао је Петар Добриновић нашег времена – Максим Црнојевић, Хамлет, Тола Манојловић, Доктор Шустер, Давид Штрбац, Стриндберг, пуковник Остоја, гардеробер Норман… Знало се да је болестан, али је вест о смрти …

Пише Дејан Ђорић Једна од највећих грешака некадашње политике била је допуштање несметаног рада „Сорош фондације“ почетком деведесетих која је припремила пут пропадању Србије. Зато сада имамо овакав „Октобарски салон“ и антисрпску културну сцену Садашња …

Пише Владислав Панов Пусто турско, дубоко утемељено у балканској души поново буди потребу и жељу за  робовањем некадашњем завојевачу и немилосрдном освајачу. Данас, без крви и војевања, чак и без физичког присуства, преко својих серија …

Пише Миодраг Зарковић Срђан Драгојевић и Никола Којо су се филмом „Парада“ уплели у проблематику којој ни један, ни други нису дорасли, што говори не да немају граница, већ да немају обзира Има нека тајна …

Пише Драган Недељковић Слободан Ракитић није одолео искушењу да сачини своју антологију, усредсређујући се на доба романтизма, у широком значењу тог појма… Резултат је капитално дело које сврстава нашег песника у ред најзначајнијих антологичара Пред …

Пише Дејан Ђорић Својим делом јединствен и у целокупној историји сликарства двадесетог века, Милован Видак је као мало ко у српском сликарству поштовао слику, унео (само)дисциплину и пожртвованост у мери која сликарство доводи до неупоредиво …

Пише Рашко В. Јовановић Драма Стевана Пешића „Тесла или Прилагођавање анђела“ имала је сто педесето извођење, које су млади богослови и њихови гости пажљиво пратили и поздравили великим аплаузом   Када се после поздравне речи …

Пише Александар Дунђерин Зашто Басарин обрачун са фашизмом и Добрицом Ћосићем у роману Mein Kampf подсећа на акције чувеног стрип јунака великог везира Изногуда? Данас сам ја калиф уместо калифа. Ову реченицу изговара велики везир …

Пише Владислав Панов У дебитантском дугометражном играном филму Канађанке Ларисе Кондраки, „Глас истине“, на програму овогодишње „Синеманије“, говори се неуобичајено отворено и непристрасно о организованом шверцу жена и уносном кругу проституције успостављеним од стране западних …

Пише Драган Хамовић У књизи су сакупљене беседе, есеји, хуморне и друге анегдоте и приче, лирика у прози, мемоарски одломци, похвале, портрети, мартирији и житија… Реч је о документима  писаним за директан улазак у историју …

Пише Дејан Ђорић Националан на интернационални начин, Бранислав Макеш је међу ствараоцима који су успели да пронађу формулу повезивања  локалног са универзалним. Један је од узора уметника чије дело потиче из традиције, али бива актуелно …

Београдски међународни сајам књига је у току. Под геслом „Књиге спајају људе”, отворен је протекле недеље, овог, 23.октобра педесет и шести пут по реду, а трајеће до недеље увече, 30. октобра, када ће, после читаве …

Пише Владимир Димитријевић Сваке године, на Сајму књига у Београду, човек осети гравитацију тих чудесних, каткад лековитих, а каткад отровних биљака које се зову књиге; биљака чије је ткиво органског порекла, од дрвета које је …

Пише Александар Дунђерин Зашто на 50-годишњицу Нобелове награде за књижевност Иву Андрићу и 160-годишњицу од смрти Петра Петровића Његоша, српски уметници бивају надахнути 150-годишњицом уједињења Апенинског полуострва?  Буди ли у вама некаква осећања сликарски опус …

Пише Драган Хамовић Књига коју Делић пре­дочава књижевној јавности садржава меродаван и обухватан поглед, са довољно нових, под­стицајних интерпретативних померања у односу на доса­дашње писање о про­томајстору срп­ске уметности припове­дања   Књига Јована Делића, редовног …

Пише Рајко Петров Ного Колико ковчег времена, књига владике Георгија још више је ковчежић успомена. У том дражесном старинском наслову наговијештено је да ће у ријечи бити преточено оно што је у успоменама сачувано. Оно …

Пише Васа Павковић Уз монографију, у издању „Омнибус стрипа“ из Београда Више пута је одлаган излазак,  самим тим, дуго очекиване монографије „Стрипови које смо волели“ ауторског тројца: Тамбурић, Зупан и Стефановић, али се она недавно …

Piše Dragan Hamović U Herceg Novom je, upravo na poluvekovnu godišnjicu vesti da je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu, i na 160-godišnjicu od upokojenja Vladike Pesnika, Srpsko kulturno-prosvetno društvo „Prosvjeta“ priredilo naučni skup „Njegoš i …

Пише Рашко В. Јовановић Чеховљев „Вишњик“ у ЈДП-у изазивао је асоцијације на неприлике у транзицији. Казанцакисев и Теодоракисов „Грк Зорба“ приказан је као музичка (мело)драма у позоришту на Теразијама, док је постдрамски дијалог Београда и …

Пише Дејан Ђорић Био је зачетник модерног српског вајарства, први наш друштвено шире познат и признат вајар чије скулптуре, од минијатурних рељефа до монументалних радова, изражавају преовлађујуће правце деветнаестог века Угледни скулптор Ђорђе Ђока Јовановић …

Piše Aleksandar Dunđerin Andrićeva nagrada, koja se na osnovu piščeve testamentarne volje dodeljuje svake godine za priču ili zbirku priča na srpskom jeziku, ove godine, prvi put otkako je ustanovljena, nije dodeljena. I to upravo …

Piše Vladislav Panov U bioskopima je omnibus „Oktobar“, film koji se kroz sedam priča snimljenih od tek stasalih srpskih autora bavi stanjem u našoj zemlji na desetogodišnjicu „petooktobarske revolucije“ Na jedanaestu godišnjicu „velikih demokratskih promena“ …

Piše Vladislav Panov Ovogodišnju Nobelovu nagrada za književnost dobio je Šveđanin Tomas Transtromer, što je prvi put da neki švedski autor osvoji ove priznanje još od 1974. godine Nobelov komitet u Stokholmu se konačno drznuo …

Piše Milosav Buca Mirković 50 godina od vesti o dodeli Nobelove nagrade za književnost Ivu Andriću „Iza svih mojih gorkih riječi krije se ipak, uvijek ljudsko lice sa svojom željom za srećom.“ Ivo Andrić Prošlo …

Piše Vladimir Dimitrijević „Zapiši to, Rajko“ je živa, uzbudljiva, lična pesnička autobiografija Nogova, kao svedočanstvo o drugima i sebi, o sebi kroz druge, i kao dokaz da je i danas moguće pisati zanimljivo i sveže, …

Piše Ratko Dmitrović Njegovu visoko postavljenu lestvicu niko neće preskočiti. Okolnosti su takve. Niko više ne živi za pesmu, kao Toma. Svi žive za uspeh i novac, pesma im dođe kao sredstvo, nužno zlo Kada …

Piše Vladislav Panov U dokumentarnom filmu o legendarnom šahovskom šampionu Bobiju Fišeru „Bobi Fišer protiv sveta“ sveprisutna politika konfrontacije između istoka i zapada i dalje, kao što je to bilo i nekada, isključuje bilo kakvo …

Piše Zorica Babić Koliko je književnost podložna ideologizaciji i u kojoj meri je književnost žrtva različitih ideologija? Povodom teksta Tamare Kaliterne „Ponavljači lažne istorije“, u kojem je autorka optužila pisce srpske srednjovekovne književnosti, Janka Veselinovića …

Piše Raško V. Jovanović Ljubivoje Tadić, nagnan pravom histrionskom strasti, nastavlja gledaoce da suočava sa političkom memoarskom prozom. Ako je predstavljajući odabrane stranice Dobrice Ćosića iz knjiga „Piščevi zapisi“ i „Vreme zmija“ gledaocima oživeo sadržaje …

Piše Aleksandar Dunđerin Nastao na ruševinama tradicionalnog humanizma, novi Albaharijev roman „Kontrolni punkt“ varira temu rata kao najvećeg zla koje potire plemeniti napor odbrane otadžbine, ali i otkriva autora kao pseudohumanističku figuru koja ni sama …

Piše Jovo Bajić Celokupna „obnova“ Narodne biblioteke zapravo je samo šarena, bleštava laža, tek varljiv sjaj stakla, blešteće svetlosti i boja. Kao da se pokušalo da se tim bleštavilom prikrije izgubljeno vreme i novac, učinjena …

Piše Ljiljana Bogdanović Obrazloženje za nedavno, drugo po redu, uskraćivanje jedne evropske književne nagrade piscu Peteru Handkeu, potvrda je da totalitarna svest čini  intelektualni i politički diskurs javne scene Zapada, rešenog da „prosrpsko raspoloženje“ trajno …

Piše Raško V. Jovanović Od nekadašnjeg internacionalnog festivala koji je prikazivao nove pozorišne tendencije širom sveta, a ne samo iz Evrope, „Bitef“ postaje pretežno regionalna smotra zapadnog Balkana, što će reći „Brtef“ (Beogradski regionalni teatarski …

Piše Vladislav Panov Novi dokumentarac proslavljenog mladog Subotičanina s kanadskim pasošem Borisa Malagurskog, pod nazivom „Težina lanaca“, govori o tragičnoj sudbini SFRJ i njenih državljana koji su postali žrtve svireposti i halapljivosti Zapada, a da …

Piše Ljiljana Bogdanović Tragom 77. kongresa Međunarodnog PEN-a održanog u Beogradu Pisci su svest i savest epohe, a književnost jezik sveta, gotovo horski je ponavljano na upravo održanom Kongresu međunarodnog PEN-a, koji je od 12. …

Piše Aleksandar Dunđerin Srpska književnost u Marojevićevim delima dobija knjige koje navodni „genocidni gen“ srpskog naroda od ratova devedesetih proširuju i na period za vreme i posle Drugog svetskog rata. I to im je jedina …

Piše Raško V. Jovanović Amaterizmu ne cvetaju ruže, budući da nema mnogo razumevanja za misiju širenja pozorišne umetnosti u našoj sredini. Kao da se zaboravilo da je u antičkoj Grčkoj najveća kazna bila lišiti nekog …

Piše Dejan Đorić Izložena dela potvrđuju da je umetnik među najboljim našim slikarima, u svetskim razmerama poznavalac retke umetničke forme kakva je poetska fantastika Za razliku od realizma, ekspresionizma, apstrakcije i avangardne umetnosti, fantastika se …

Piše Vladislav Panov Tri godine od kada je snimljen, igrani film beogradskog sineaste Mladena Matičevića „Zajedno“ konačno stiže pred srpsku bioskopsku publiku Film „Zajedno“ beogradskog sineaste Mladena Matičevića (poznat po igranom filmu „Jedan na jedan“ …

Piše Dejan Đorić Umetnost je zarad slobode i besmislenog konceptualističkog nastojanja da svako bude umetnik izgubila odlike ljudskosti, saterana je u moderne muzeje i galerije, konclogore za lepotu. Visokointelektualna nova umetnička praksa nije probudila ničiju …

Piše Vladislav Panov Čuveni ruski sineasta Aleksandar Sokurov nedavno je sa svojim filmom „Faust“ osvojio „Zlatnog lava“ na Festivalu u Veneciji, što je vrsta priznavanja koje predstavlja presedan u višedecenijskoj karijeri ovog neobičnog autora Iako …

Predsednik „Udruženja književnika Srbije“ Radomir Andrić – učesnicima „Četrdeset osmih Beogradskih međunarodnih susreta pisaca“ Poštovani prijatelji, Оvo vreme je podređeno čežnji za sagovornikom, za razgovorom radi obnavljanja temeljnih ljudskih vrednosti na kojima postojeći svet istrajava …

Piše Ljiljana Bogdanović Ako se demokratija ranije „najbolje branila kulturom“, od sada će, kako nalaže  duh vremena, podržan voljom regiona i nadahnut idejama Evrope, biti branjen – umetnošću! I to ne bilo kakvom umetničkom praksom, …

Piše Vladislav Panov Kao nikada ranije, ovogodišnje izdanje Venecijanskog festivala bilo je opijeno holivudskim zanosom i njegovom neodoljivom zvezdanom prašinom. Prikazano je najviše filmova do sada i to sve, takođe rekordno, svetskih premijera Jedan od …

Piše Aleksandar Dunđerin Nova Petrovićeva drama je u potpunom skladu sa aktuelnom (kulturnom) politikom koja u književnosti umesto angažovane kritike favorizuje bezazleni humor, umesto tematizovanja kolektivnog stradanja naroda priču o opšteljudskim pojedinačnim sudbinama, umesto srpskog …

Piše Raško V. Jovanović Opredelivši se da dosledno realistički postavi komad „Matica“ Gorana Petrovića, reditelj Rahim Burhan uspeo je da priču uverljivo scenski artikuliše kao mogućnu sliku nečega što se dešava tu, odmah pored nas …

Piše Dejan Đorić U najvažnijem beogradskom galerijskom prostoru – Galeriji „Kulturnog centra Beograda“ zbiva se prava apokalipsa: prvi put je na užas posetilaca i osoblja koje čuva Galeriju  nekadašnji hram umetnosti pretvoren u deponiju zemlje, …

Piše Raško V. Jovanović Ovogodišnji festivalski program, realizovan pod motom „Viseći snovi“, bio je kopija prošlogodišnjeg: uglavnom su gostovali isti ansambli koji su izvodili predstave što su ih režirali takođe isti reditelji I ove godine …

Piše Dejan Đorić Umetnici su, duboko svesni socijalne nepravde u devetnaestom i dvadesetom veku, likovnost koristili kao sredstvo ideološke kritike i borbe. U socijalističkom realizmu se možda poslednji put na visokom likovnom nivou ostvario san …

Piše Dragan Hamović Negrišorčeve pesme u „Svetilniku“, zasnovane na sredstvima „unutrašnjeg monologa“ i „pokajničkih ispovedanja“, poznatim još iz doba razvojnog iskoraka žitijskog žanra, govore glasovima mnogih podvižnika, kao i njihovim udesima, vidljivim i nevidljivim Ma …

Piše Ljiljana Bogdanović Da li su sazreli uslovi za osnivanje ad hok tribunala za srpsku književnost? Prema savremenim vrednosnim merilima i novim kanonima ustanovljenim u našoj književnosti i kulturi, a podržanim od dela medija i …

Piše Vasa Pavković „Jutro misleno“ je prva i jedina na srpskom jeziku antologija srpskog srednjovekovnog pesništva, zbornik slika jednog ličnog vrednovanja našeg najstarijeg pesničkog kazivanja Sigurno je bilo mnogo onih koji su u nedoumici zastajali …

Piše Raško V. Jovanović Prenoseći iskustva stečena u Moskovskom hudožestvenom teatru Aleksandar Ivanovič Andrejev, u saradnji sa scenografom Baluzekom je neposredno pred Prvi svetski rat Narodno pozorište u Beogradu uveo u jedan od najznačajnijih savremenih …

Piše Aleksandar Dunđerin Nova knjiga Vladimira Pištala „Venecija“ predstavlja umetnički veoma dobro uobličen pesnički esej o Veneciji, gradu „avetinjske lepote“ čiji su temelji položeni u „smrdljivo blato ljudskog porekla“ Da je brak između Srbije i …

Piše Dragan Hamović Povodom dvadeset godina „Žičke hrisovulje“ kraljevačka Povelja objavila je pesničke besede svih dosadašnjih dobitnika ove prestižne nagrade Žička povelja Stefana Prvovenčanog, jedan od prvih pisanih tra­gova srednjo­ve­kovne Srbije, pretekla je duga i …

Piše Dejan Đorić Da li se mogu praviti revolucionarne izložbe? Publika odgovara potvrdno, za nju se zapravo i stvara, a ne za nekolicinu nabusitih intelektualaca. I najzagriženijim avangardnim tipovima je drago kada su im izložbe …

Piše Raško V. Jovanović Čudnovati doživljaji Jovanče Micića već sto godina zanimaju gledaoce. Ove godine „Put oko sveta“ prikazalo je Kruševačko pozorište (u koprodukciji sa festivalom „Dani komedije“ u Jagodini) u režiji Juga Radivojevića Već …

Piše Vladislav Panov U prošlogodišnjem rediteljskom prvencu neznanog, valjda francuskog, sineaste Jana Gozlana „U kavezu“ primećene su za nas neprihvatljive stvari – navodno su Albanci žrtve trgovine organima (!) – zbog kojih je u toku …

Piše Dejan Đorić Portret je kao geografija, prostor obraza između uveta i usne može u likovnom smislu biti ogroman, u njega se može smestiti čitav predeo. Celokupnu sliku umetnik organizuje kao mapu, pejzaž po kojem …

Piše Raško V. Jovanović Punih 34 godine posle smrti velikana srpske pozorišne umetnosti u prilici smo da iščitamo njegova sećanja na članove Narodnog pozorišta u Beogradu, koje je gledao i sa kojima je nastupao na …

Piše Vladislav Panov Po osamnaesti put je nedavno Palić održao svoj neobični i jednostavni festival namenjen prvenstveno evropskom „umetničkom i nezavisnom“ filmu. Opet na zadovoljstvo publike i većine njegovih gostiju koji su možda očekivali Guču, …

Piše Dragan Hamović Tačno na polugodišnjicu prerane smrti Novice Tadića, na tradicionalnim susretima „Pjesnička riječ na izvoru Pive“, u pesnikovim zavičajnim Plužinama, održan je simpozijum kritike posvećen delu ovoga velikog i neobičnog srpskog pesnika našeg …

Piše Raško V. Jovanović Uoči osnivanja kuće kojom je počelo utemeljenje profesionalne pozorišne delatnosti kod Srba govorilo se : „Ono što nam treba, a što nemamo, bez čega nismo narod, nismo Srblji, što će nas …

Piše Vasa Pavkovića Već od uvodnog poglavlja monografije o poznatom banatskom slikaru autor direktno  izlaže kritici najveći deo onoga što se danas prikazuje i pokazuje u našim galerijama, pišući i protiv vulgarizacije koju po njemu …

Piše Dejan Đorić Obraćanje Olivere Milunović srpskoj i ruskoj srednjovekovnoj umetnosti nema samo smisao prisećanja ili potrage za duhovnim istočnicima, već uz pomoć tradicije i unutar nje ova primenjena umetnica nastoji stvaralački da unapredi baštinu, …

Piše Raško V. Jovanović Neprihvatljivo je da scenski program, naročito dramski, na jubilarnom BELEF-u bude bez učešća glumaca, zapravo bez pravih pozorišnih predstava na otvorenim pozornicama Najzad, petnaestak dana pošto smo uveliko zašli u leto, …