Kultura

Posle 95 godina Ratni dnevnik stigao do izdavača Piše Svetislav Tijanić Od trojice sinova poznatog zlatiborskog sveštenika Jevrema Tucovića njih dvojica – Vladimir (1874–1947) i Stevan (1882–1933) bili su aktivni oficiri. Obojica su dvostruki nosioci …

Piše Vladimir Dimitrijević U ovom trenutku srpska pesma ima tri snažna glasa koja dopiru sa neba i krša Hercegovine dok jezde preko živih polja drevnoga, a gipkoga jezika: Rajka Petrova Noga, Gojka Đoga i Đorđa …

Na Velikoj sceni Kolarčeve zadužbine obeležena dva jubileja Piše Smiljka Isaković Na programu koncerta Novog simfonijskog orkestra Makris (održan je 30. januara pod upravom osnivača Predraga Goste) bila su dela Mocarta i Hendla, miljenika beogradske …

Demistifikacija američkog sna: Film „Pod oružjem“ Piše Vladislav Panov Novi dokumentarni film ženske verzije Majkla Mura, režiserke Stefani Šustig „Pod oružjem“, jedan od hitova minulog Sandens festivala, otvara inače uvek čvrsto zakovana vrata američkog sna …

Povodom izložbe u Galeriji ULUPUDS-a Piše Dejan Đorić Likovno stvaranje Saše Montilja odličan je kontraprimer čestom slučaju da se umetnici po završetku studija tek tada nađu na stvaralačkom početku, mnogi nesposobni da formiraju najvažnije u …

Piše Vladislav Panov Brojanjem milijardi koje je rekordno gramzivo protekle sezone usisala produkcija takozvane industrije zabave nastavljeno je beznadno isprazno vrednovanje značaja, pa i svrsishodnosti filmova. Godina će se, tako, pamtiti po brojnim nastavcima i …

NIN-ova nagrada po 62. put Piše Nikola Marinković Tragom dobrog povoda da se čitalačkim prolaskom kroz najuži izbor posredno sagleda presek stanja u srpskoj prozi, a možda još više presek stanja onih tipova pripovedanja koji …

Za „Pečat“ iz Pariza Slavica Batos Pod nazivom „Zaljubljeni Fragonar“, u Parizu se održava izložba na kojoj su, iz celokupnog stvaralaštva majstora rokokoa, odabrana dela sa erotskom tematikom Scena se odigrala ovako nekako: „Šta ti …

Posle 28 godina poznato delo Dušana Kovačevića na sceni Piše Raško V. Jovanović Ponovno izvođenje Klaustrofobične komedije u Zvezdara teatru odličan je repertoarski potez – u pravi čas!  Klaustrofobična komedija, koju je Dušan Kovačević napisao …

Ježi Kosinski, „Obojena ptica“ i „Prisutnost“, Plato, 2015. Često se dešava da knjige koje odražavaju „duh vremena“ ostaju aktuelne i u nekim drugim dobima, ali nije baš uobičajeno da duh „jednog“ vremena bude živ i istovetan sa …

Piše Predrag Miodrag Opis rukopisa manastira Dečana protojereja dr Lazara Mirkovića objavljen je na 130-godišnjicu od njegovog rođenja. Zašto je ovaj svetski poznat liturgičar i istoričar umetnosti bio toliko dugo i nepravedno prećutkivan O protojereju …

Piše Dejan Đorić Kako je preumljenje, i ono što se u pravoslavlju naziva metanoja – obraćenje, promenilo život i slikarstvo jednog umetnika koji je ostavio svoje velike formate, slikarsku karijeru i izložbe, okrenuvši se ikoni …

Poljski duo Mihal Slavecki i Joana Viherek pred beogradskom publikom Piše Smiljka Isaković Kontratenori ili muški soprani današnjice su retki, bilo da pevaju punim glasom ili falsetom. Imali smo zadovoljstvo da jedan takav glas čujemo u …

Beogradska pozorišna scena u minuloj godini Piše Raško V. Jovanović Tokom 2015. izvedene su brojne premijere i prikazana vredna kreativna dostignuća, što jeste i nesumnjiv dokaz evoluiranja prestoničkih pozorišta Obično se govori kako je pozorište …

Piše Marija Ćirić Album Čembalo iz moje domovine objavljen u izdanju agencije Muzika klasika novi je u nizu nosača zvuka koje je tokom bogate izvođačke karijere snimila Smiljka Isaković Čembalistkinja, pijanistkinja, muzički pisac, takođe i …

Boris Belingar i Boško Mijatović Ilustrovana istorija beogradskih kafana Arhipelag, Beograd, 2015 Na 250 strana velikog formata, u tvrdom povezu i štampi u boji, knjiga Ilustrovana istorija beogradskih kafana donosi obilje nepoznatih činjenica, uzbudljivih epizoda, …

Piše Vladislav Panov Može se reći da je i ove godine novinarski deo nagrađivanja zaslužnih („Zlatnim globusima“) u protekloj sezoni uspeo da bude dobra najava još goreg „spektakla“ taštine, svakojakih političkih agendi, promovisanja uglavnom pogrešnih …

Književna 2015. godina Piše Nikola Marinković O književnoj godini se može i mora razgovarati i sa stanovišta stanja u institucijama koje obeležavaju i mapiraju književni život. U tom smislu, minula godina mogla bi se nazvati …

Uloga pisca na književnoj sceni Piše Vesna Trijić Pod egidom borbe za društveni status umetnosti, Pisac veruje da je dužan da piše tako da bi bio prodavan, pri čemu se komercijalan uspeh ishitreno poistovećuje sa …

Piše Vladislav Panov Iako se desila „Enklava“ i s njom prava slika života na Kosovu, pa je čak odlučeno i da nas baš taj film predstavlja u predstojećoj trci za nominaciju za Oskara, ovo nije …

Piše Vladislav Panov Domaći ratni film? Žanr poduže potpuno istrebljen iz autorskih poriva ovdašnjih sineasta! Iako su ovo i dalje godine koje markiraju vek najkrvavijeg rata za Srbiju u njenoj istoriji, još uvek nema kvalitetno …

Uz novi prevod „Proširenja područja borbe“ Nove-stare dosetke „proroka apokalipse” Piše Nikola Marinković Mišel Uelbek, autor ovog romana, igra dvostruku igru: svi iskazi o savremenom društvu pripadaju nekome kome po definiciji ne bi trebalo verovati, …

„Zvezdani ratovi: Buđenje sile“ Piše Vladislav Panov Iako bi svakojaki tumači značaja „Zvezdanih ratova“ voleli da serijalu dodaju i nekakvo značajnije vrednovanje, čak i filozofsko, istina je daleko prozaičnija. Svojim infantilnim porukama, plitkim zapletom i …

Premijera na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu „Marija Stjuart“ posle 106 godina ponovo pred publikom nacionalnog teatra Piše Raško V. Jovanović Šiler je 1801. napisao tragediju o Mariji Stjuart i delo je prvi put …

Izložba Nataše Luković u Galeriji „Branko Miljković“ Piše Dejan Đorić Istovremeno realista i ekspresionista, umetnica se izražava  preciznošću i detaljnošću realizma, prenošenjem stvarnosti na veran način, ali i u vidu ekspresionističke pobune, razbarušenog kolorita, oslobođenog …

Piše Nikola Marinković Šta je, dakle, novo u srpskoj književnosti dvadeset prvog veka, a da nije bilo prisutno u srpskoj književnosti 20. veka? Jubilarni broj „Pečata“, jednog od retkih magazina koji od samog početka ima …

Piše Smiljka Isaković Kao neinteresantne ličnosti, čija lica ne prodaju časopise, muzičari ne dobijaju medijski prostor, osim ako nije u pitanju neki veći skandal, što se u oblasti klasične muzike retko događa jer su akteri …

„Prah” Đerđa Špiroa Premijera na Sceni „Raša Plaović“ Piše Raško V. Jovanović Reditelj je istančanim sluhom organizovao duhoviti dijalog u drami o nedoumicama i „zagonetkama”savremenog života Savremeni mađarski pisac Đerđ Špiro napisao je duodramu „Prah“, …

Osvrt na 21. Festival autorskog filma Piše Vladislav Panov Najviše filmova ovogodišnjeg FAF-a deluje u ravni neorealističke kritike društvenih i urušenih porodičnih odnosa. I ako je tačno da su tvorci ove manifestacije želeli da našem …

Bogdan M. Zlatar – Kazivanja o Srbima kroz vekove „Draslar partner“, Beograd, 2015. Kazivanja o Srbima kroz vekove, od Svetog Stefana Nemanje i Svetog Save do danas, knjiga je enciklopedijskog karaktera u kojoj je Bogdan M. …

O DVA BEOGRADSKA KONCERTA KLASIČNE MUZIKE Piše Smiljka Isaković Iako vrhunski, koncert kamerne muzike u Skupštini grada nije popunio salu, jer u ovom milenijumu reklama je sve, a mediji su carevi, pa ko to nije …

POVODOM OBJAVLJIVANJA MONOGRAFIJE O KOSTI HAKMANU Piše Dejan Đorić „Nema linija, nema oblikovanja, postoje samo kontrasti, ne crnim i belim već kolorističkom impresijom.“ Bio je to moto koga se ovaj slikar izuzetne biografije držao celoga …

Film „99 kuća“ Piše Vladislav Panov Nova filmska replika koja će se pamtiti, „Imate dva minuta da napustite kuću“, staje odmah uz čuvenu „Pohlepa je dobra“ iz „Volstrita“ Olivera Stouna. Ova nova izgovorena je u …

Slike Ljube Popovića u Galeriji RTS-a Piše Dejan Đorić Kako vrednovati opus umetnika o kome je toliko i tako dobro pisano, koji je za života postao čuven? Možda bi pre bilo kakvog promišljanja trebalo posegnuti …

Luj-Ferdinand Selin BAGATELE ZA JEDAN POKOLJ „Ukronija“, 2015. Luj-Ferdinand Selin, za kojeg je Čarls Bukovski izjavio da je „najveći pisac u poslednjih 2000 godina“, pisac je romana „Putovanje nakraj noći“ iz 1932, možda najvažnijeg francuskog …

Holivud i žene Piše Vladislav Panov Žena je u savremenom američkom šou-biznisu retko na rukovodećoj poziciji, slabije je plaćena i manje cenjena kao autor, a na ekranu je predstavljena kao muškobanjasta akciona herojska sila koja, …

„Egzekutor“ – Premijera na Večernjoj sceni „Boško Buha“ Piše Raško V. Jovanović Izvođenje „Egzekutora“, bar kad je reč o vodećim prestoničkim teatrima, drugi je susret beogradske publike sa Vojislavom Savićem, nesumnjivo talentovanim piscem, i možemo samo …

„Lolita” Premijera na kamernoj sceni Madlenianum Piše Raško V. Jovanović U saglasju sa duhom našeg vremena, u minimalističkoj scenografiji ogoljene pozornice izvedena je postmoderno koncipirana predstava pokreta i užurbanosti što je izvedbi davalo posebno obeležje …

Piše Nikola Marinković Sonata za lošeg čoveka Aleksandra Gatalice na prvom mestu je ideološki roman i svoju celinu ima samo unutar diskursa koji se spram devedesetih godina odnosi izrazito negativno, dok bi jedna nediskurzivna analiza …

Aktuelno „stanje stvari” u domaćoj kinematografiji Piše Vladislav Panov Novi izdanci srpskog filma, od kojih se neki upravo daju u bioskopima, nagoveštavaju malo povoljniju sudbinu naše skoro beznadežno posrnule kinematografije.  Međutim, dugoročno gledano, teško da …

Piše prof. dr Veljko Brborić Monografija Vuk naš nasušni ima više od pet stotina numerisanih strana. Njen sadržaj, lepota i likovno bogatstvo odmah su je promovisali u kapitalno delo naše kulture i jednu od najznačajnih …

„Miloš, Crnjanski“ Premijera drame o velikanu srpske književnosti u „Madlenianumu“ Piše Raško V. Jovanović Pred gledaocima je odista dobar pozorišni tekst o piscu Seoba i Dnevnika o Čarnojeviću, o pesniku Sumatre i Lamenta nad Beogradom; …

Piše Dejan Đorić Danica Masniković se višedecenijskim bavljenjem umetnošću, kvalitetom kojim redefiniše srpsku likovnu scenu, izdvojila kao jedna od naših najznačajnijih umetnica. Ovih dana u beogradskoj Galeriji ULUS predstavila je svoje reljefe na kojima je …

Ivan Despotović Roršahove ispovesti „Brankovo kolo“, Sremski Karlovci, 2015. Novu, četvrtu po redu, objavljenu pesničku zbirku mladog stvaraoca koji piše i prozu (bavi se i stripom i kratkometražnim filmom) čine naslovna poema i sedam tematski …

Piše Dragan Lakićević O poemi „Učini mi ljubav“ u knjizi „Tri poeme“ Matije Bećkovića Dvanaest strofa od deset stihova čini pesmu „Učini mi ljubav“. Strofe se, izuzev jedanaeste, sastoje od distiha. Pesma je sastavljena od …

Piše Smiljka Isaković Nova koncepcija festivala obraća se beogradskoj publici šireg profila, onoj publici koja dolazi da sluša dobru, proverenu muziku, a ne eksperimente i performanse Beogradske muzičke svečanosti (BEMUS) održane su 47. put od …

Za „Pečat“ iz Pariza Slavica Batos Izložba „Sjaj i beda“, u pariskom muzeju Orsej, prva te vrste u Francuskoj, a verovatno i u svetu, ukazuje na ulogu teme prostitucije u nastajanju moderne umetnosti U Parizu, …

Roman o Svetom Savi – najtraženiji na Sajmu Najduži redovi čitaoca bili su na štandu izdavačke kuće „Globosino Aleksandrija“, gde je Ljiljana Habjanović Đurović potpisivala svoje najnovije delo Gora Preobraženja. Autorka je potpisivala roman, objavljen …

NAUČNI I NACIONALNO-POLITIČKI PROJEKAT Piše Vasilije Đ. Krestić Okupatori su sistematski prikupljali naše arhivske građe, koju su vozovima i šlepovima odnosili u Austriju i Nemačku s namerom da objave odabrane dokumente, svojevrsne dokaze krivice srpske …

„RODOLJUPCI“ Premijera u Narodnom pozorištu u Beogradu Piše Raško V. Jovanović Ne odstupajući od teksta komedije Jovana Sterije Popovića, reditelj Andraš Urban insistira na činjenici da je stvarnost neprilična i strašna, a ne njeno tumačenje …

Piše Smiljka Isaković Šezdeset godina posle: Povodom CD izdanja Ohridske legende Posle premijernog izvođenja 1947, balet Stevana Hristića doživeo je veliki uspeh, pa je pozvan na međunarodni Edinburški festival 1951. godine. Tamo je izazvao senzaciju, …

„Spektra“  dvadeset četvrti film o Bondu Piše Vladislav Panov Novi-stari Džejms Bond opet spasava svet u ime njenog veličanstva, u sada aktuelnom filmu „Spektra“ koji i nije i jeste dobar, zabavan i zanimljiv. Ali je …

Piše Nikola Marinković Euforija i medijska pažnja ove godine su pojačane dvema činjenicama: u pitanju je šezdeseti, dakle jubilarni Sajam, a počasni gost je Rusija Beogradski Sajam knjiga jedino je mesto u Srbiji na kome …

Piše Vladimir Dimitrijević Na srpskom jeziku prvi put je objavljena i antologija pravoslavnog humora, „Od osmeha do premudrosti“. Dušekorisne šale potiču iz Rusije, Grčke, Srbije, ali i iz pravoslavne Amerike Kao i svake, tako i …

Piše Mila Milosavljević Jedna od najznačajnijih promena u oblasti knjižne delatnosti bila je zamena crkvenoslovenskog pisma tzv. građanskom ćirilicom koju je 1708. godine sproveo veliki reformator Rusije car Petar I. Kao rezultat ove reforme ruskom …

Piše Vesna Trijić Nema mnogo smisla ni u pokušajima da se i Sajmu i knjizi u 21. veku nameću merila iznedrena u drugačijim istorijskim okolnostima: nazivati „praznikom knjige“ i „svetkovinom pisane reči“ smotru u kojoj …

Povodom objavljivanja izabranih dela Rajka Petrova Noga Piše Matija Bećković Možda je velika poezija, jedna od glavnih stavki u poslovima našeg spasenja. Zato, poricanje poezije i vere znači gašenje svetla u duši jedne nacije. Lišavanje …

SEĆANJE NA ISTAKNUTOG SRPSKOG FILOZOFA I PISCA U kamenim konturama njegovog lika možemo potražiti onaj veliki pečat duha koji – kako je tvrdo verovala Isidora Sekulić – zauvek ostaje na materiji Ploču sa bareljefom Nikole …

Premijera u pozorištu „Slavija“ Piše Raško V. Jovanović Jednočinka „Lupeži”poslužila je kao osnova Velizaru Mitroviću i Bošku Puletiću da načine kolaž, plasirajući prizore i scenske situacije iz više poznatih dela našeg velikog komediografa Po završenom …

IZLOŽBA U GALERIJI 73 Piše Dejan Đorić Zorana Rajkovića kao stvaraoca određuje posebna estetika, za njegovo delo je bitnija poetičnost nego realnost, važnija je psihologija slike od retorike, osećajnost od priče i ikonografije U beogradskoj …

Piše Nikola Marinković Kecmanović u Osami vodi pripovedački dijalog sa Andrićem. Preuzevši osnovnu strukturu priče iz Proklete avlije i smeštajući je u Bosnu poslednje četvrtine dvadesetog veka, on započinje interesantan eksperiment Vladimir Kecmanović Osama Laguna, …

Piše  Vladislav Panov Stradanje dece u ratnim buktinjama „crne Afrike“ opisano u filmu „Zveri bez nacije“ čine da ovaj film izrasta ne samo u filmski već i političko-filozofski svetski fenomen kome se otuda s pravom …

POVODOM NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST 2015. Piše Ljiljana Bogdanović Da li je u pravu ne mali broj pisaca i kritičara, posebno ruskih, kada tvrdi da je i ovogodišnji Nobel za književnost očekivano politička nagrada, i …

Kapitalistička kritika kapitalizma Piše Vladislav Panov Cenjeni američki dokumentarista Majkl Mur, posle šest godina pauze vratio se filmom „Šta da osvojimo sledeće“, nekom vrstom uporedne analize evropskog i američkog kapitalističkog društva Slavni američki autor zabavnih, …

Piše Raško V. Jovanović Izbor komada „Poziv na pogubljenje“, koji je na osnovu istoimenog romana Vladimira Nabokova napisao Aleksandar Červinski, može se samo pozdraviti Da li Beogradsko dramsko pozorište izvođenjem komada „Poziv na pogubljenje“, koji …

Povodom aktuelne izložbe u Galeriji „Grafičkog kolektiva” u Beogradu Piše Dejan Đorić Grafike Ljubodraga Jankovića imaju meru, otmenost, finoću i celovitost pa sada ovaj stariji umetnik ukazuje mlađima šta je pravo stvaralaštvo, tim pre što …

O domaćim filmovima koji bi uskoro trebalo da se pojave u bioskopima Piše Vladislav Panov Preko dvadeset domaćih filmova trenutno je u završnoj fazi stvaranja, u takozvanoj postprodukciji koja, međutim, kod nas više liči na …

Početak sezone u Narodnom pozorištu : PREMIJERA KOMADA „NA DNU“ MAKSIMA GORKOG Piše Raško V. Jovanović Tvorci ovog komada prema tekstu jedne od najvećih drama 20. veka zapostavili su izrazito humanistički stav pisca – gledali smo …

Darko Tanasković, Veliki povratak Turske? „Službeni glasnik“, Beograd, 2015. Delo najuticajnijeg srpskog islamologa otkriva koje su namere Turske na Balkanu, preti li povratak islamizma i Otomanske imperije, koja je prava istina o „Arapskom proleću“. Cilju koji …

Piše Nikola Marinković Pesnik nam predočava dubinski utemeljen odgovor na „nesnosne činjenice stvarnosti ovog naroda“, jer poslednju reč uvek imaju pesnici. Ta reč, u slučaju Dragana Hamovića, svedočanstvo je da posle dva veka modernog trajanja, …

Piše Nevenka Stojčević Više od polovine kandidata nije prošlo ni prvi, eliminacioni krug, budući da je rigoroznost u selekciji značajno povećana, pojašnjavaju u Akademiji aktuelnu „seču“ predloženih članova U ovogodišnjem izbornom ciklusu za nove članove …

Posle 49. Bitefa: BEZ ZNAČAJNIJIH PREDSTAVA I VEĆIH UMETNIČKIH UZBUĐENJA Piše Raško V. Jovanović Ovogodišnji Bitef nije prikazao nove tendencije pri izvođenju dela velikih klasika – manje ili više sve je bilo već viđeno, dok je …

Piše Smiljka Isaković O muzičkom nasleđu državnog socijalizma – preispitivanje narativa o posleratnoj Evropi Međunarodni naučni skup pod ambicioznim nazivom Muzičko nasleđe državnog socijalizma – Preispitivanje narativa o posleratnoj Evropi održan je u Srpskoj akademiji …

Homer, Tolstoj, Ibzen i Gogolj: Repertoar 49. Bitefa u znaku velike literature Piše Raško V. Jovanović Iako kraći no obično, ovogodišnji festival, posvećen uspomeni Jovana Ćirilova, protiče u znaku zanimljivog i književno relevantnog repertoara, pažnje vrednih …

U susret stogodišnjici Albanske golgote Piše DRAGAN HAMOVIĆ Nultu tačku kulture, programski nalog avangarde, Rastko Petrović posvedočava u evokaciji realnog iskustva albanske golgote, ocrtava liniju između poništenja i novog traumatičnog rođenja. Pesnik dolazi do sržnog …

Posle dodele 67. nagrade „Emi“ Piše Vladislav Panov Šta je sve viđeno na dodeli nagrada čiju glamuroznu i do očaja predugu i dosadnu ceremoniju još zovu i svetskom „Najznačajnijom noći televizije u godini“ Nedavno je …

U susret premijeri dugometražnog dokumentarca „Vi idite, ja neću!“  Vi idite, Ja neću! – naslov je dugometražnog dokumentarnog filma koji će domaćoj publici premijerno biti prikazan naredne nedelje – 29. septembra, u dvorani Doma sindikata …

„Savremenik“, književni časopis; „Apostrof“, Beograd, trobroj – 2015. „Postoje dve Srbije – Srbija viših krugova, nestrpljiva i bez iskustva, koja još nije živela pravim životom, i koja još nije pokazala svoju akciju, ali koja već strasno …

Na početku nove sezone Piše Raško V. Jovanović Osim Narodnog pozorišta, koje je najavilo tri premijere – „Na dnu“ Gorkog, „Rodoljupce“ Sterije i Šilerovu „Mariju Stjuart“– nije poznato ili je samo delimično obznanjeno, šta ostala …

Piše Smiljka Isaković Izvor Konjovićeve inspiracije se nalazi u folkloru, kako su u to vreme praktikovali svi naši veliki kompozitori, dok se danas naši kompozitori stide narodne muzike Povodom 45. godišnjice smrti srpskog kompozitora Petra …

NAŠA ZEMLJA NA 59. VENECIJANSKOM BIJENALU Piše Dejan Đorić „Ujedinjene mrtve nacije“, podna instalacija koja nas predstavlja na velikoj svetskoj likovnoj izložbi, još su jedan simbolički leš, klin u kovčegu naše galeristike. Privukao je zvanice koje …

72. Venecijanski filmski festival Piše Vladislav Panov Između lokalpatriotizma i dokazivanja ličnog naprednog i avangardnog sistema vrednosti predsednik nedavno okončanog Festivala u Veneciji, meksički sineasta, oskarovac Alfonso Kuaron, uspeo je da obezbedi prvo učešće i …

Fenomen samomržnje poznat je i u jevrejskom narodu. Njihova elita ove pripadnike svog naroda naziva „samomrzećim Jevrejima“, te je metafora naslova knjige pozajmljena iz sličnih analiza o jevrejskoj sudbini u Nemačkoj i Evropi Milan Damjanac, Samomrzeći …

POVODOM PREDSTAVLJANJA SRBIJE I SRPSKE KNJIŽEVNOSTi NA 28. MEĐUNARODNOM SAJMU KNJIGA U MOSKVI Piše Nikola Marinković Kritike iz redova domaćih izdavača, Žalba UKS-a i  nezadovoljstvo pisaca ovih dana prerastaju u mali medijski rat, i čine …

Piše Jovan Pejčić Šta kazuju slikarska tihovanja Boleta Miloradovića U srpskoj istoriji, za srpski svet, ima li izabranije i izuzetnije ličnosti od Svetoga Save! Asket i mudrac, propovednik narodne vere i prvoprestolnik crkveni, molitvenik i …

O domaćem kandidatu za Oskara Piše Vladislav Panov Teška tema koja se svuda osim u Srbiji lako prepoznaje, ona koju godinama svakodnevno živi ono malo preostalih Srba na Kosovu sabijenih u potpuno izolovane prostore ovog …

Stodvadesetogodišnjica smrti Ljubomira Nenadovića: O PUTOPISCU KOJI JE PLENIO DUHOVITOŠĆU Piše Raško V. Jovanović Sledbenik Dositejev, koji je svoje nastavljače stekao u Rastku Petroviću i Milošu Crnjanskom, zanimljivom putopisnom prozom našim je čitaocima, pre gotovo …

„Pravo iz Komptona“ Borbeni ritam socijalno i rasno ugroženih marginalaca širom sveta Piše Vladislav Panov Film o losanđeleskim rep ikonama, grupi „N.W.A.“, koji je ovih dana u centru pažnje širom sveta, preti da postane najkomercijalnije …

Između dve pozorišne sezone  Piše Raško V. Jovanović Proces bulevarizacije je u beogradskom kulturnom životu sve prisutniji: ad hoc okupljene oko jednog ili dva projekta, te pozorišne trupe postoje dok se predstava što su je …

Seks na malim ekranima Piše Vladislav Panov Naš je svet u završnoj fazi apsolutne korumpiranosti tela i duše i degeneracije svega što je donedavno karakterisalo moralne stubove savremene civilizacije. A za to je najzaslužnija tekuća …

Piše Nikola Marinković Status ovog stvaraoca u srpskoj javnosti je bio dominantno određen polemičkom knjigom Zar opet o Kišu?, što je pesnika donekle skrajnulo u korist polemičara; pojava nove zbirke Neka, hvala stoga je pravi …

POVODOM DODELE „ŽIČKE HRISOVULJE” PESNIKU ĐORĐU NEŠIĆU Piše Dragan Hamović Iz krajeva u kojima deluje ovaj stvaralac pristizali su mnogi što podigoše novu srpsku književnost, pismenu i učenu, pored zabeležene usmene klasike. Sada su tamo …

Piše Vladimir Dimitrijević Miloš Crnjanski se i dalje čita i pročitava; i tako će biti dok god je jezika na kojem je pisao i naroda koji ga je iznedrio. Dve knjige na koje upućujemo novi …

Selimir Radulović – Svetlo iz očeve kolibe „Orfeus“, Centar za kulturu Plužine, Novi Sad, 2015. Radovi autoriteta iz oblasti književnosti i kritike nastali nakon pažljivog čitanja i kritičkog preispitivanja pesničkog opusa Selimira Radulovića izneti na tradicionalnom Simpozijumu …

Piše Ljiljana Bogdanović Kada legendarni lik srpske dramske klasike, Koštana Bore Stankovića – prema viđenju jednog od ovdašnjih zaposlenijih pozorišnih reditelja – može i mora postati transrodna, to jest može i mora prestati da bude …

Povodom dve aktuelne izložbe Ratka Vulanovića  Piše Dejan Đorić „Apokalipsa“ u Galeriji RTS i „Potraga za Itakom“ u Galeriji ULUS – izložbe potvrđuju da ovaj umetnik nije nimalo sladak skulptor, da ne povlađuje nikome pa …

Promocija „transrodnih“ uzora Piše Vladislav Panov Uloga medija i zabavne industrije u nametanju novih kulturnih i moralnih vrednosti je zamašna. Najveća je kada je reč o promovisanju gej-populacije čije je pozitivno instaliranje upravo u završnoj …

Piše Vesna Trijić Težnju za uklapanjem srpske književnosti u globalne trendove najlakše je uočiti u delima u kojima se na goruće socijalne i kulturne probleme naše sredine odgovara nekim oblikom poetičkog ili ideološkog elitizma. Tako …

Posle 58. festivala pozorišnih amatera u Trebinju Piše Raško V. Jovanović Na ovoj uglednoj scenskoj smotri učestvovale pozorišne družine iz Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a pobedile predstave savremenih domaćih dramatičara Od …

Piše Rajko Petrov Nogo Šta je od hrama lepše? Šta je od porte tiše? I gde je, ako ne tu, reč naša bliže Bogu? Sve češće se okupljamo oko naših manastira. Sve su češća pesnička …

Delatna „kontra“ idejama o kraju naracije u umetničkim formama: Slavoljub Slava Radivojević Piše Dejan Đorić Opus ovog umetnika može se razumeti i kao prilog demistifikaciji i razotuđenju novije srpske umetnosti Slikar Slavoljub Slava Radivojević (rođen …

Piše Vladislav Panov Ko stvarno vlada američkim šou-biznisom i zašto? Da li je tačno da „svi to znaju, ali niko ne sme to javno da izgovori“? Ko upravlja Holivudom? Naizgled neobično pitanje. Neki će reći …

Dejan Stojiljković – SRPSKI VOJNIK „Vukotić Media“,  Beograd, 2015. Originalna i autentična knjiga gde je, na istorijski precizan način, uz veoma čitljivo pisanje, začinjeno anegdotama, pesmama, citatima ‒ opisan put srpskog vojnika od bitke na Kosovu …

Povodom izložbe Jovana Sivačkog u Galeriji  RTS Piše Dejan Đorić Nespreman na izdaju slike, na postmoderni nomadizam svaštarenja i duhovnog tezgarenja, nezainteresovan za intelektualistička iživljavanja, ovaj veliki umetnik ostao je ono što je bio na …

Marko Aleksić, Ličnost i vreme Kraljevića Marka „Laguna“, Beograd, 2015. Nacionalni heroj Srba, ali i svih Južnih Slovena od Alpa do Crnog mora, epski velikan opevan u stotinama pesama i legendi, izrastao je u najslavniju srednjovekovnu ličnost …

Mladi matematičari i hemičari iz Srbije na najprestižnijim međunarodnim takmičenjima osvojili su po četiri medalje Mladi matematičari i hemičari iz Srbije sa međunarodnih olimpijada na Tajlandu i Azerbejdžanu doneli su po četiri medalje. Mladi matematičari …

DECENIJA OD SMRTI DRAGOŠA KALAJIĆA Piše Dejan Đorić Dvadeset drugog jula bilo je deset godina od smrti Dragoša Kalajića. Njegov prerani odlazak ostavio je i Srbiju i Evropu bez izvanrednog erudite koji nije samo ukazivao …

Piše Dragan Mraović Prodaja nemačke idealističke filozofije ide nešto slabije „pogotovo u vreme tropskih vrućina“, tvrdi ministar kulture Ivan Tasovac, po čijim aršinima buduće srpske generacije verovatno neće čitati Šekspira, jer njegova sabrana dela ne …

Nove knjige o srpskom srednjem veku Piše Nikola Marinković Koincidencija da se, jedna za drugom, pojave knjige o Stefanu Nemanji, Stefanu Prvovenčanom, Stefanu Dečanskom, Marku Kraljeviću i despotu Stefanu Lazareviću pokazuje, iako je reč o …

Na malom ekranu u velikom stilu –  zlo Piše Vladislav Panov Zbog čega su ljubitelji ekstremnih negativnih emotivnih izazova oduševljeno dočekali nove sezone „Pravog detektiva“ i „Hanibala“, trenutno najbolje ocenjenih i najgledanijih televizijskih serija, koje …

Povodom Sabranih dela Radovana Belog Markovića Piše Milan R. Simić Jednom i zasvagda – štono kažu, đavo da nosi sve One koji iščekuju da se R. B. Marković o svoju tešku i Veliku priču „saplete“! …

Ivan Ivanji, Dioklecijan „Laguna“, 2015. Istorijski roman Dioklecijan, pored romana Konstantin i Julijan, spada u opus magnum Ivana Ivanjija jer verodostojno i uverljivo oživljava vreme i okolnosti u kojima se u Rimskom carstvu širila i ustoličila nova …

Kako preživeti birokratiju u kulturi Piše Smiljka Isaković Nismo sigurni koliko je sistem javnih nabavki popravio koruptivnu situaciju u privredi Srbije, ali je sigurno da takav sistem apsolutno ne odgovara prosveti i umetnosti Pre izvesnog …

Piše Radomir Uljarević Postoje ljudi koje ne zadovoljava realnost. To je rodno mjesto poezije. Pjesnik zna da je poezija „tajni život“, poezija – to je sveta tajna! Da nije, možda, već sve propalo? Odgovor na …

Premijera na BELEF-u Piše Raško V. Jovanović Uprkos posvećenosti poznatom beogradskom „slučaju“ u kojem su građani „dobili bitku“, ovoj predstavi nije bilo mesto u festivalskom programu. „Peti parkić“, u ovakvom obliku, ne zaslužuje da se …

Šta o sadašnjosti, perspektivama i budućnosti slovenskih naroda kažu naučnici slovenskog sveta Vreme kada su Srbi (i drugi Sloveni) imali jake države, dakle, ostaje vreme lepih uspomena, velikih podviga i razvoja kulture i nacionalnog identiteta. …

Piše Smiljka Isaković Program posvećen J. S. Bahu priredio je nemački orguljaš Jorg Halubek, čemu smo se obradovali, jer su koncerti Bahove muzike postali retkost u dobu kada se teži savremenosti po svaku cenu Petnaesti …

Piše Raško V. Jovanović Izuzetno skroman program čini da se BELEF 2015. samo uslovno može nazvati festivalom, a ovog leta se uočava i da je neuobičajeno malo priredbi koje se izvode na otvorenom Ovog leta …

KAPOR ZA POČETNIKE I NAPREDNIJE Piše Vladimir Dimitrijević Jednom i zauvek, Momo Kapor je postao srpski Čehov, a mnogo je razloga za uverenje da bi svaka velika kultura želela da ima takvog pisca Ko bi …

 Dokumentarac „Da pojasnimo: sajentologija i  zatočenici vere“ – DRUGI DEO Piše Vladislav Panov Novi dokumentarni rad najuspešnijeg sineaste ovog žanra, američkog oskarovca Aleksa Gibnija, izazvao je, širom sveta, snažne reakcije i brojne komentare. Između ostalog i …

O defileu slavnih istorijskih ličnosti u  Sedam života princeze Smilje U najnovijem romanu Gordane Ćirjanić tematizovano je iskustvo kraja (jednog) sveta, onog u kojem je Evropa bila kulturni i civilizacijski orijentir Mišljenja o vrednosti romana …

Dokumentarac  „Da pojasnimo: sajentologija i  zatočenici vere“ /PRVI DEO/ Piše Vladislav Panov Novi dokumentarni rad najuspešnijeg sineaste ovog žanra, ame ričkog oskarovca Aleksa Gibnija, a u produkciji HBO, koji se bavi Sajentološkom crkvom, izazvao je …

ZA VASPOSTAVLJANJE IDENTITETA KAO DIJALOGA S BIĆEM Piše Darko Tanasković Novi kvalitet saznajnih uvida do kojih Željko Simić u svojim studijama najboljih pisaca srpske moderne doseže, ili ih uverljivo naslućuje, proizlazi i iz činjenice da …

Prekrajanje istorije Piše Ranko Gojković Kakva uputstva dobijaju profesori istorije na seminarima koje organizuje Ministarstvo prosvete Srbije? Smerdjakovski liberalni duh, čini se, niko bolje nije objasnio od velikog ruskog genija F. M. Dostojevskog: Naš ruski …

Piše Nataša Anđelković Bernhard Šlink Žena na stepenicama „Plato“, 2015. Nije čest slučaj da beogradska publika toliko zavoli nekog nemačkog pisca i ostane mu odana i posvećena u rasponu dužem od deset godina. Kada se pojavio Čitač …

Književno delo Milana R. Simića-  Slava čitanju –  Teatar „Vitomir Stefanović Vita“, Velika Plana, 2015. Izbor radova Milana R. Simića, u našoj književnosti poznatog kritičara, pisca, prozaiste, dramatičara i glavnog urednika časopisa „Naš trag“, kao …

Piše Gojko Đogo Mi možemo samo pretpostaviti kako su čitana Jefimijina vezena i rukopisana „prinošenija“, molitve, pohvale i plačevi, ako ih je bilo još, pored ovih što su kao artefakti doprli do nas? Naše srednjovekovno …

„Mister Robot“ – TB serija koja poziva na promene Piše Vladislav Panov Nova serija „Mister Robot“ dovodi pred milionski auditorijum priču o revoluciji kojom se preraspodeljuje bogatstvo u savremenom kapitalističkom svetu. U suštini, reč je …

Piše Dejan Đorić U Topoli, povodom drugog po redu Festivala šumadijskih vina, Udruženje vinara Šumadije organizovalo je jednu od trenutno najboljih likovnih izložbi u zemlji Već po drugi put održava se umetnička izložba „Umetnost i …

Treći po redu Festival klasične muzike „Boljšoj“ biće održan od 9. do 11. jula u Drvengradu na Mokroj gori, a glavni gosti festivala biće svetski proslavljeni muzičari, ruski pijanista Jurij Rozum i violinista Nemanja Radulović. …

Posveta velikanima srpske književnosti Piše Nikola Marinković Niz izuzetno vrednih naslova objavljenih u 2014. godini pokazuje da su godišnjice rođenja ili smrti pojedinih pisaca, udružene sa godišnjicom Velikog rata kao epohalnog preloma Evrope, dovoljan podsticaj …

Piše Smiljka Isaković Beograd je u junu postao grad muzičkih festivala. Deseti Festival rane muzike, Festival orgulja i BELEF, koji je otvoren koncertom Nemanje Radulovića 21. juna na svetski Dan muzike, napravili su od Beograda …

Ostaće u trajnom sećanju širokog kruga gledalaca kao veliki i autentični multimedijalni umetnik Piše Raško V. Jovanović Nedavno je u svojoj 86. godini, posle duže bolesti, preminuo istaknuti beogradski glumac Vlastimir Đuza Stojiljković. Glumio je …

Profesor Leon Kojen nam svojom knjigom U traženju novog – Individualizam i liberalni duh u srpskoj kulturi 1894 –1914 (Čigoja štampa) objašnjava na koji je način naša kultura ove ideje prihvatila u njihovom klasičnom smislu …

Miomir Mišo Vemić je u novijoj balkanskoj umetnosti podigao slikarski spomenik jednoj od ključnih životinja u ljudskoj istoriji, čovek je manje važan na njegovim delima Piše Dejan Đorić U Velikoj galeriji Kulturnog centra u Vršcu, …

Posle 106 godina Nušićeva drama „Iza božjih leđa“ ponovo (i uspešno) oživela na sceni Piše Raško V. Jovanović Sredinom prve decenije prošloga veka na repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu, kao eho delovanja Antoanovog pozorišta u …

Još jedan heroj interneta, ovoga puta pronađen u njegovim najtamnijim vilajetima, dospeo je u centar pažnje javnosti i pred oči prestravljene američke vlasti koja ga je zbog toga u nameštenom procesu osudila na doživotnu robiju. …

Internacionalni filmski Zombilend širi svoje granice Piše Vladislav Panov Zbog čega je „Dete 44“, delo iz produkcije čuvenog Ridlija Skota, smešteno u hladnoratovsku eru staljinističkog Sovjetskog Saveza, koju je Zapad oduvek obožavao da mrzi, izazvalo …

Piše Dejan Đorić Godinama, posredovanjem i angažmanom gospođe Mirjane Stojanović, Beogradu i Srbiji dolaze u „radnu“ posetu istaknuti savremeni slikari Rusije Savremeni srpski političari skoro su potpuno zaboravili da je u vreme Kraljevine Jugoslavije pa …

NOVE KNJIGE: Vule Žurić, Tajna crvenog zamka, „Laguna“, 2015. Piše Vesna Trijić Ima li među srpskim piscima (i kritičarima) intelektualnog poštenja ili je sve, pa i to, samo efekat marketinga? Eto pitanja oko kojih se …

ZAVRŠENO OVOGODIŠNJE JUBILARNO – 60. Sterijino pozorje u Novom Sadu Piše Raško V. Jovanović Predstave od žestokih do zalutalih: viđena skromna selekcija nacionalne drame i pozorišta Ovogodišnje jubilarno 60. Sterijino pozorje u glavnom programu, koji je …

Piše Smiljka Isaković Muziku je napisala i izvodi je u predstavi pijanistkinja Vera Milanković, potomak slavnog naučnika Milutin Milanković (1879–1958) prvi srpski doktor tehničkih nauka i naučnik svetskog glasa, koga NASA zvanično ubraja u petnaest  …

Za „Pečat“ iz Pariza Slavica Batos Velikom retrospektivnom izložbom u Parizu, Francuska napokon odaje dostojnu počast geniju španskog zlatnog veka. Velaskezove slike, dobavljene uglavnom iz Madrida i Beča, svedoče o virtuoznosti ovog stvaraoca, koja do …

Piše Smiljka Isaković Muzički kritičari kod nas su odustali od borbe za pozicije, pa je tim pre dragocena pojava entuzijasta poput muzikologa Gordane Krajačić, publiciste i muzičkog pisca, koja uporno piše i izdaje (najčešće u …

Povodom izložbe u Gradskom muzeju Vršac Piše Dejan Đorić Umetnik je spojio nauku i umetnost, ne zna se šta čemu prethodi, njegovo stručno razumevanje prožeto je ljubavlju i zanosom a umetničko racionalnim znanjem U Gradskom …

Pogled na nagrade Kanskog festivala 2015. Piše Vladislav Panov U skladu s postojećim merilima i vrednostima modernog zapa dnog sveta opet je njegov najznačajniji filmski festival bio uspešno politički korektan, tematski predvidljiv, snish odljiv, proračunat, …

Piše Gojko Đogo Ludačka košulja je iskušana tehnika stvaralačkog maskiranja i svojevrstan alibi autoru koji, u društvu neslobode, posvedočuje istinu. Paradigma takvog svedočenja u našoj savremenoj književnosti je roman Miodraga Ćupića Jadi Gorčina Petrovića, objavljen …

Aleksandar Popović na Sceni „Plaović“ Piše Raško V. Jovanović Kako opstati u (s)mutnom vremenu: scenska lekcija u pet prizora Aleksandar Popović negde sredinom osamdesetih godina prošloga veka počeo je da napušta vlastiti uobičajeni komediografski postupak …