Излог књиге

Селимир Радуловић – Светло из очеве колибе „Орфеус“, Центар за културу Плужине, Нови Сад, 2015.

Радови ауторитета из области књижевности и критике настали након пажљивог читања и критичког преиспитивања песничког опуса Селимира Радуловића изнети на традиционалном Симпозијуму критике одржаном у оквиру књижевне манифестације „Пјесничка реч на извору Пиве“, сабрани су у зборник Светло из очеве колибе.
По чему је глас Селимира Радуловића толико јединствен у савременом српском песништву? У свом излагању под називом „Несагорива купина у људском срцу“ Јован Делић истиче да не познаје ниједног песника који безмало у свакој песми распевава Библију. „Свето писмо је подтекст и архитекст Радуловићевог песништва.“ Његово преосвештенство епископ нишки Јован у раду „Искуство дубине бића“ каже: „Заоденута песничком мелодијом, поема Селимира Радуловића доноси новозаветну благовест изражену опет једним особеним језиком песника који себе уноси у своје дело.“

Дејан Гонди, Гордана Гонди Менаџмент и организација политичких партија, Друштво за афирмацију културе – „Пресинг“, Младеновац, 2015.

Менаџмент у политици стар је колико и политичке партије, једва нешто више од 150 година. Политичке турбуленције, као непрекидан активан друштвени процес, траже и непрекидну активност, праћење и анализу стања од стране политичког менаџмента партија, правовремене и јасне границе толеранције и компромиса. Отуда, од квалитета менаџмента зависи и како ће се политичке странке снаћи у променљивим условима.

Биљана Живковић – Отац Доротеј – „Просвета“, 2015.

Монах Микојан, главни лик романа, путујући пустињом у пратњи необичног старца монаха, пребирајући у мислима свој живот, износи ставове везане за прошлост, садашњост и будућност, историју свог народа и своје земље… Где год да је, или у песковитој врелини, или у миру оазе, или међу берберским племенима, Микојан тражи и налази одговоре на питања о личној и народној судбини. Он поима да је наш пут, пут мучеништва као сведочења.
„Отац Доротеј“, сматра публициста Владимир Димитријевић, покушај је саздавања једног новог, хришћанскијег „Дневника о Чарнојевићу“, сан о препороду своје, и душе свога народа.

Ненад Грујичић – Прогнани Орфеји „Бранково коло“,  Сремски Карловци, 2015.

Kако у предговору овом издању истиче Ненад Грујичић, Сабране песме из Хрватске, Босне и Херцеговине и са Косова чине антологију песама, оних српских песника који су на својој кожи осетили драму избеглиштва с краја 20. века. Изникла из новог циклуса историјске драме једног поднебља, али и из травчице смисла сваког појединца, ову књигу је, у једном тренутку, напросто, морао изнедрити народ са библијским искушењима и страдањима. „Прогнани Орфеји“ представља бедекер кроз несвакидашњи облик искуства оних што су (про)певали и на „страшном месту“ постојали.