Иглене уши за нове академике

Пише Невенка Стојчевић

Више од половине кандидата није прошло ни први, елиминациони круг, будући да је ригорозност у селекцији значајно повећана, појашњавају у Академији актуелну „сечу“ предложених чланова

У овогодишњем изборном циклусу за нове чланове Српске академије наука и уметности (САНУ) интересовање за предлагање било је изузетно велико, али – од преко сто предлога који су били на разматрању – „пролаз“ за Изборну скупштину (биће одржана 5. новембра) добило је 45 кандидата. То значи да више од половине кандидата није прошло ни први, елиминациони круг и да је ригорозност у селекцији значајно повећана, рекао је генерални секретар САНУ Марко Анђелковић.
На конференцији за новинаре која је одржана поводом предстојећих избора потпредседник САНУ Зоран Поповић нагласио је да је у овој изборној години најважнија селекција.
Академик Антоније Ђорђевић, председник Комисије за праћење избора, рекао је да је циљ Академије да се јавност подробно обавести о том поступку, посебно о новинама које је донео Статут 2014. године.
„Изборни процес траје више од 365 дана и овај циклус почео је крајем октобра 2014, а завршиће се гласањем на Изборној скупштини 5. новембра ове године. Новина је да се Посебним упутствима које је донело Председништво детаљно прецизирају критеријуми које кандидати треба да испуне, у ствари на које писци реферата треба да обрате пажњу. Једна од новина је и Комисија за праћење избора коју чини по један представник сваког од осам Одељења САНУ. Ова Комисија није, међутим, надлежна да процењује кандидате, да их рангира или да даје примедбе на оцену кандидата.“
Ђорђевић, као велику новину насталу на основу статутарних промена 2014. године, наглашава и то да у широко постављеном поступку и процесу предлагања, предлоге за кандидате могу да дају практично све регистроване научне и високошколске образовне институције у земљи, а такође и регистрована Друштва.
„То значи“, каже он, „да ако неко није предложен, пропуст је вероватно учинила одређена институција и не може се све сваљивати на Академију. У САНУ се назависно од тога формирају предлози у сваком Одељењу на основу сазнања која имају његови чланови, али та сазнања, наравно, нису свевидећа. Битна је новина да се више не види одакле је дошао предлог. Новост је и резултат гласања на Одељењима. По важећем Статуту са Одељења на Изборну скупштину иду предлози класификовани у две групе. Прво су кандидати с подршком Одељења, што значи да имају бар две трећине броја гласова чланова тог одељења. У другој групи су кандидати који су добили више од 50 посто гласова, и, у жаргону, то су кандидати ‚без подршке Одељења‘. Ипак сви заједно иду на Изборну скупштину где би требало да остане таква класификација и да за сваког кандидата пише колико је гласова добио на Одељењу“, нагласио је Ђорђевић.
Он је поновио да је гласање на Одељењу тајно, а тајно ће бити и гласање у новембру. Дакле, имамо два круга тајног гласања. На Изборној скупштини неопходно је да кандидати добију натполовичну већину гласова како би били изабрани.
Ове измене резултат су сагледавања досадашњег рада Академије, циљ тих измена је да се побољша транспарентност и да се улога ове институције у друштву ојача, и да се допринесе развоју науке и уметности у земљи.

А они који не „прођу“…

„Изборни процес подразумева три круга бирања. Два смо већ окончали, а завршни нам предстоји 5. новембра. У свакој изборној години покушавамо да исправимо грешке уочене у претходном изборном циклусу. Нама је интересу да се што више сазна о поступку, јер су обично они неупућени веома критични и имају много замерки на њега, а нарочито они који сматрају да им је место у Академији, а притом их нико није предложио. Наглашавамо да је процес предлагања посебно транспарентан, оглашавамо га чак и у дневној штампи, што је пракса коју има ретко која академија“, нагласио је Зоран Поповић. займы без отказа займ на киви без прозвонабыстрый займ спб без регистрациизайм до 30 тысяч