Западни свет жељан револуције и то комунистичке!

„Мистер Робот“ – ТB серија која позива на промене

Пише Владислав Панов
Нова серија „Мистер Робот“ доводи пред милионски аудиторијум причу о револуцији којом се прерасподељује богатство у савременом капиталистичком свету. У суштини, реч је о комунистичкој идеји. А само на основу прве епизоде у којој је постављена сцена за овакав след ствари публика ју је, практично на невиђено, почастила једном од највећих оцена коју је нека серија икада добила

Нова америчка телевизијска серија „Мистер Робот“, у свом првом најупадљивијем слоју тек једна од бројних које покушавају да подиђу уобичајеној маси што се омамљује површном, испразном и пре свега забавном телевизијском понудом, где су акција, фантазија и наивни трилер, измешани у милкшејк бућкуриш, наводно баш у оваквој сразмери састојака најомиљенији просечном америчком конзументу. Али „Мистер Робот“ је варалица. Он је тако много више од лажне површинске стереотипне жабокречине која као интелигентна камуфлажа вара народ уз мале екране. Чак је и субверзиван. Опасност је, међутим, нешто слабије уочљива. Односно, ироније ли, у оваквом контексту може се рећи фолклорна. Симпатична, занимљива за гледање. Филмски наивна. Али безопасна опасност „Мистер Робота“ је и те како опасна. Пилот-епизода, пуштена у популацију као пробни балон месецима пре актуелног распореда приказивања (званична експлоатација девет епизода је управо у току) оцењена је од импозантног узорка гледалишта невероватно високом оценом коју нису успеле да досегну ни неке од најуспешнијих серија, и то иако се емитује средом, што је отприлике термин за експресно сахрањивање серије пошто је усред недеље гледаност вишеструко мања него викендом. И та опасност коју она крије у себи постаје стварна, болно присутна и несагледиво потентна. Јер је упијена у гледаоце који су се чак дрзнули да је одмах заволе, одушевљено прихвате и прождрљиво тражећи још као да од глади скапавају. Они је, гле изненађења, разумеју!

[restrictedarea]

Подривачки потенцијал серије Није, додуше, да се неко тамо заиста боји да ће телевизијска серија успети да промени било шта у свету који је бруталном силом, безочном контролом свега, свакога и на сваки начин, те анестезирањем комплетне популације медијским лажима, конзумерским опсесијама, хипотекарним ропством, институционалним страхом од свега, доведен у безбедно коматозно стање. „Мистер Робот“, међутим, на свој подривачки начин управо критикује овакво припитомљавање тамошњег „стада“. И, да не верујете, позива на буђење. Отуд је ова серија добила простор и у сајбер-свету, али и у званичним медијима, какав нико није очекивао. Неко ју је назвао играним „Духом времена“, неочекивано храбром варијантом чувеног документарног серијала филмова за отварање очију  и побуну против тлачења од стране јуришника „либералног капиталистичког фашизма“ који је увелико на снази. Али ово није документарац побегао из подземља. Ово је производ такозване синдикалне америчке телевизијске продукције који се емитује радном народу у масовној понуди, с једне обале Америке на другу. И још се извози у друге делове глобалистичког капитализма а управо против њега ова серија суштински, иако, како рекосмо, не из прве равни, никако директно, позива на револуцију!

Главни њен јунак је младић по имену Елиот хакер. Врхунски. Али таква вештина иде уз врло високу цену. Његови су проблеми породична трагедија и психичка неприлагођеност у односу на непосредну околину, па и на цео свет уопште. Он је социопата, емотивна наказа. Али добре душе, да тако кажемо. А херојске, свакако. И док зарађује као хакер против хакера бринући о компјутерској безбедности једне од великих компанија корпоративне Америке, у слободно време он хакује људе око себе. Трага за негативцима међу њима (у првој епизоди мета му је био богати власник ланца ресторана који се озбиљно бави дечјом порнографијом) па их потом предаје правди. У тој првој епизоди, док се још упознајемо с њим и вагамо његове врлине и мане, чујемо тираду дубоко згађене и неправдама света где мора да обитава неизлечиво повређене душе која одговара на питање смушеног психијатра – он му подилази фразама, јер другачије не зна, а пита га шта је то у друштву што га је толико разочарало:

… „О, не знам, одговара он, да ли је то што смо сви колективно сматрали да је Стив Џобс велики човек иако смо знали да је згрнуо милијарде на рачун експлоатације деце (призор деце која раде у фабрици „Епла“) или што су нам сви хероји преваранти (слика чувеног бициклисте Ленса Армстронга, компромитованих глумаца Мела Гибсона и Била Козбија) а сам наш свет једна велика обмана, или што спемујемо једни друге на интернету, лажемо се преко друштвених мрежа и фингирамо интимност, уместо смислених осврта на друштвене проблеме причамо и гутамо глупости, гласамо за материјалистички свет, за ствари, имовину, бесомучну куповину, читамо глупаве књиге не због тога што нас оне чине срећнима већ јер нас држе у анестезираном стању, јер је безболно не претварати се, јер смо сви ми кукавице… Јебеш друштво!!!…

Неореалистички псеудодокументарац А онда се фокус приче враћа на њега, који је све време у ствари ћутао, а ова бујица незадовољства је, као и увек што је случај, тихо кључала испод његове површине. Као што кључа и код безброј других људи који су пред експлозијом од уживања у животу идеалног „света обиља и среће за све“. И попут свих незадовољника претворених у тихе и кротке, наизглед потпуно припитомљене звери, на питање зашто ништа не говори, шта му је, он само каже да је све у реду!? У том је уводном делу серија, у овој потресној сцени, заправо неореалистички социјални псеудодокументарац, упечатљивији и од поменутог „Духа времена“. Он се наставља у моменту блеска искрености у којем се наш јунак потпуно открива. Његова мотивација и узроци фрустрације су бољка милиона данашњег света. Елиот је осакаћен самоћом. Отуђен, одбачен, неприлагођен, затурен и скрајнут у „просперитетној утакмици капиталистичких конзумената“ чија је свакодневна борба за живот погонско гориво тог иделног друштва и његовог система. Отуђен и ојађен спознајом да не припада нигде и никоме, наш јунак хакује све и свакога, па и своју докторку, којом је посебно задовољан јер открива да је и она инфицирана истим ужасом наше напредне цивилизације – самоћом. А онда се враћа у своје лажи иза којих се крије од свих. Прогоне га визије и људи за које не зна да ли су стварност или машта. Али људи за које зна да су стварност, као нови момак његове некадашње девојке, један од безбројних савршених примерака модерног друштва (увек уредни, поштоваоци правила, обожаваоци идиотских холивудских филмова, и исте такве музике, која је, наравно, најпопуларнија, хвале се преко друштвених мрежа да се диве „политици“ Џорџа Буша…) предмет су његовог презира, али не најдубљег јер су, како каже, превише глупави да би били стварно зли. Не, стварно зле он види у врховима корпорација које воде, како каже, најгори од најгорих – арогантни морони. Елиотов је хакерски донкихотовски рат уперен управо против њих и такозване корпоративне Америке коју предводе. И ту серија заправо постаје истински подривачки антиглобалистички елемент. Врло опасне поруке „између редова“ могуће је видети и без неког већег труда.

„Понекад сањам да спасавам свет“, прича Елиот. „Спасавам све од невидљиве руке, оне која нас жигоше пропусницама за улазак на посао, оне која нас присиљава да ринтамо за њу, оне која нас контролише сваке секунде свакога дана, а да то не знамо. Али ја не могу да је зауставим. Нисам тако посебан. Ја сам само анонимус. Само усамљеник…“

Елиот је усамљен, пати због тога, трпи, заправо, страховит бол. Толики да је принуђен да узима морфијум. Он је асоцијалан, упада у туђе компјутере, у тајне, у све што чини нечији живот. И док себе види у великој мисији против зла корпоративне Америке, за коју иначе ради, он се успут окреће конкретним негативцима на које наилази случајно у својим компјутреским упадима и свети им се у име правде и за правду. Али то чини незаконито, дакле против правде. Међутим, као и код анархистичке идеологије, и у његовој је глави посебна вага правде. Победа над највећим злом могућа је једино коришћењем свих средстава. И оних незаконитих. Врло опасан концепт. Лако се разуме, још лакше преузима и користи. Концепт који је, у ствари, револуција. А да је заиста реч о револуцији и да је баш на тој страни инсталирана позорница ове приче, доказује Елиотово познанство с мистериозним хакером који га уводи у тајни свет Пројекта којим ће се променити свет. Како? Уништиће се сви трагови дугова које људи имају према корпорацијама! Има ли страшније револуције за капитализам од ове? Јер, пројекат у суштини на сцену корпоративне Америке доводи комунизам! Поништавањем дугова ова револуција прерасподељује богатство на потпуно новим основама и постаје највећа у историји човечанства! И само на основу ове епизоде серија „Мистер Робот“ је добила једну од највећих оцена коју је нека серија освојила од своје публике. То сасвим довољно говори о стању духа и правим жељама већине, зар не?

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *