Излог књиге – О самомрзећима међу нама

Феномен самомржње познат је и у јеврејском народу. Њихова елита ове припаднике свог народа назива „самомрзећим Јеврејима“, те је метафора наслова књиге позајмљена из сличних анализа о јеврејској судбини у Немачкој и Европи

Милан Дамјанац, Самомрзећи Срби, српски идентитет у 21. веку
„Центар академске речи” (www.carsa.rs), Шабац, 2015.

„Самомрзећи Србин“ је термин који означава припаднике српског народа који не могу да поднесу да буду припадници народа обележеног од стране Запада као агресорски, уз то и као примитиван. Једном речју Срби су означени као неевропејци, који уз то воле православље и Русију, те заслужују да им се национални идентитет измени у смеру прихватања „европских вредности“. Овај феномен самомржње познат је још и у јеврејском народу. Њихова елита ове припаднике свог народа назива „самомрзећим Јеврејима“, те је метафора из наслова књиге позајмљена из сличних анализа о судбини Јевреја у Немачкој и Европи.
Управо овим проблемом самомржње Срба бавио се млади филозоф (по образовању) Милан Дамјанац, у књизи са поднасловом: Српски идентитет у 21. веку. Аутор је иначе познат читаоцима „Печата“, али и читаоцима бројних патриотских портала по бриљантним анализама фалсификовања историје у уџбеницима за основну школу, али и другим текстовима.
У својој првој књизи „Самомрзећи Срби“ Дамјанац се бави дефинисањем идентитета, националне елите и анализом тренутне ситуације. У другом поглављу „ухватио се укоштац“ са регионалним идентитетима (Срба): Срби и остали унутар Срба, „војвођански“ идентитет као пример стварања „грађанистичке“ нације, пример Црне Горе, „црногорски“ идентитет као пример конструкције новог народа и националне државе, стварање нације користећи српски, хрватски и муслимански фактор као основу, Албанци у Србији и Срби у Албанији, Србијанци или Срби? У трећем поглављу аутор се бавио кризом националног идентитета и његовим перспективама, па је поставио (и) питање „Да ли је ово највеће историјско искушење Срба?“, потом се бави анализом појаве „Самомрзећег Србина“, дајући и одговор одакле потиче, који је значај овог феномена и његове функције. Затим се бави „Самомрзећим Србином“ и културном политиком која иза њега стоји, елитом „Друге Србије“ и њеним развојем. Последње поглавље посвећено је улози медија у наметању новог идентитета и прихватању елите која га ствара.
Књига Милана Дамјнаца, када је реч о питањима деконструкције српског идентитета, помера границе упућености читаоца и заслужује сваку пажњу и проучавање, те се може квалификовати као изузетна књига. Читаоца свакако неће оставити равнодушним. Напротив, пробудиће жељу за очувањем националног идентитета и одбацивањем лажних идентитета. Књига се може поручити на телефон 064/2243349.

Нина Георге, Мала књижара у Паризу
„Нова књига плус“, Београд, 2015.

Постоје књиге које су писане за милион људи, неке само за стотину. Али постоје и књиге лекови – књиге које су писане само за једног човека. Јер књига је дијагноза и лек истовремено. Баш на овај начин Жан Перду, који себе назива књижевнима апотекаром, за пултом своје књижаре на броду, продаје романе као лекове за живот. Користећи своју интуицију, он тачно зна која књига ублажава боли душе. Једино сам себе не умије да излијечи од оне ноћи, прије двадесет једну годину, када га је лијепа Провансалка Манон оставила док је спавао. За собом није оставила ништа, осим писма које се Перду није усудио да прочита. До овог лета. Лета које ће све промијенити и одвести месје Пердуа из мале Улице Монтањар на путовање у сећања, у срце Провансе и вратити га у живот.
Интернационални бестселер „Мала књижара у Паризу“ први пут је објављен на немачком језику, после чега је књига преведена на 28 језика и продата у преко 500.000 примјерака. Налази се у самом врху бестселера са листе „Шпигла“. Новинар и једна од најпопуларнијих немачких аутора данашњице Нина Георге, аутор је и више од стотину кратких прича, као и више од стотину новинских колумни.

Драган Лакићевић , СРПСКИ ХОМЕР„Вукотић медиа“, Београд, 2015.

Народна књижевност и њен особен глас, који је трајао вековима, поново звонко одјекују! Познати и награђивани писац Драган Лакићевић годинама је сaкупљао грађу и састављао књигу „Српски Хомер“, која се управо појавила, а чији је издавач „Вукотић медиа“.
У књизи су на прецизан, научан начин, али написано једноставно, веома ефектно, обрађени портрети 25 народних певача и гуслара, о којима је својевремено писао и бележио Вук Караџић. Међу њима су Филип Вишњић, Старац Милија, Тешан Подруговић, Стојан Хајдук, Слепа Живана, Анђелко Вуковић, Вуков отац Стефан и други.
„У таквим приликама, у том амбијенту – настале су српске јуначке песме, оне које су на тренутак достигле хомеровске висине, а на тренутке су биле изнад Хомера. Највећи српски песник 19. века (Његош), управо је у писму Вуку (1833) рекао да је СРПСКИ ХОМЕР у јуначким песмама“, наводи аутор књиге.
Лакићевић је открио и појаснио ко је од њих, када и како, спевао оне чувене песме, као што су „Смрт Марка Краљевића“, „Почетак буне против дахија“, „Бановић Страхиња“, „Цар Лазар и царица Милица“, „Зидање Скадра“, и многе друге које су остале у ризници нашег националног наслеђа и које се и данас наизуст читају и рецитују.

Странци – зборник прича и есеја  „Оксиморон“, Београд, 2015.

Удружење „Оксиморон“ је објавило зборник Странци. Чине га најуспелији радови – приче и есеји – пристигли на регионални конкурс са темом странац. Био је то други конкурс у оквиру пројекта „Преиспитивања“. Први је одржан протекле, 2014. године, тема је била – преображај.
Кроз двадесет девет прилога (двадесет шест прича и три есеја) зборника Странци аутори су, на књижевно убедљив и самосвојан начин, тематизовали, преиспитивали, уобличавали ову, можда никада актуелнију тему.
Пројекат „Преиспитивања“ ће се наставити и у наредној години, са новом темом.

Миша Васић, Духовност и сцијентизам у 21.веку „Службени гласник“, 2015.

Аутор је у овој анализи кренуо ка поновном откривању смисла и скривених законитости појава. Зато се његово на први поглед хетерогено интересовање усмерава ка широком распону тема: од интегрисаног појединца до руског космизма, друштвених мрежа, трансхуманизма, сцијентизма и мита о Атлантиди, све до хомогене мисли сцијентистичке провенијенције и обавезе. Овакве књиге и мислиоци овог профила нису последица друштвених и научних инцидената новог века, већ нов начин постојања мисли, мислећих људи и свих оних одговорних интегрализму индивидуалног и колективног постојања истине.

Данко Леовац, Србија и Русија„Службени гласник“, Београд, 2015.

Реч је о књизи која према речима аутора даје одговоре на бројна питања која су у историографији нерасветљена или мало позната: руска подршка Србији, став званичних руских кругова према кнезу Михаилу и његовим првим сарадницима, наоружавање Србије 1862/1863. и 1867. године, став Петрограда према унутрашњим збивањима у Србији, улога пољске емиграције у Србији и у догађајима на Балкану, улога Русије у склапању првог Балканског савеза, улога руске војне мисије у Србији 1867. године, оцена спремности српске војске за евентуални рат против Турске и руски предлози ратних планова против Османског царства, питање односа између Србије и Русије у последње две године кнежеве владавине.

Милисав Савић, Принц и сербски списатељ СКЗ, Београд, 2015.

Роман има два наративна тока, први који се односи на Стефана Зановића, пустолова и самосталног принца из Паштровића у Црногорском приморју, други на писца и просветитеља Доситеја Обрадовића. Стефан Зановић, динамични путник, маштар, мистификатор, затвореник, пријатељ и познаник европских владара и великих француских писаца и филозофа друге половине 18.века, заљубљеник у непосредни живот и његове изазовне облике испољавања, пун планова и идеја о побољшању властитог положаја у стварности, чак и на штету других, и пун наде да се његови снови и жеље у будућности могу испунити. Насупрот њему, стоји лик Доситеја Обрадовића, просветитеља и патриоте, рационалисте, моралисте, скептика и писца који је веровао у моћ разума и потребу разумевања међу људима и народима. И који је својим високо испољеним националним осећањем, непосредно потврђеним доласком у устаничку Србију умногоме помогао јачању самосвести српског народа у време Првог српског устанка и борбе за националну, културну и политичку слободу.