Protesti, pregovori i paktovi

Rat u Gazi u bliskoistočnoj politici i američkim kulturnim ratovima

Borbene operacije izraelskih snaga u Gazi gotovo da su u potpunosti prestale. Najveći deo kopnenih snaga povukao se sa ranije zaposednutih područja, te je, na pojedinim mestima, obnovljeno prisustvo Hamasa. Istovremeno nastavljaju se besplodni pregovori preko posrednika oko uspostavljanja primirja i razmene nekoliko desetina talaca za palestinske osuđenike u izraelskim zatvorima

Bezmalo svaki čas izraelski lideri prete da će otpočeti sa ofanzivnom operacijom u Rafi, što nedeljama izaziva negodovanje i američkih vlasti i međunarodne javnosti. U ponedeljak, 6. maja, izraelska vojska je saopštila da je počela da ohrabruje stanovnike Gaze da se izmeste iz ovog grada, što je deo pripreme za operaciju „ograničenog obima“. Vojne vlasti nisu razjasnile da li je ovde reč o delu priprema za izvođenje kopnene ofanzive.
U međuvremenu, Palestina je poslužila kao povod za novo odmeravanje snaga u večitim američkim kulturnim ratovima. U kampusima brojnih američkih univerziteta izbili su protesti koji osuđuju izraelsku politiku i pozivaju na okončanje rata. Palestina je odavno jedna od omiljenih tema „identitetske levice“ među zapadnom akademskom i aktivističkom klasom. Što je, bez i najmanje iznenađenja, isprovociralo reakciju sa drugog krila političkog spektra. Ukupno, protesti su nametnuli još jednu neugodnu temu pred Bajdenovu administraciju koja se sve više usredsređuje na predstojeću izbornu borbu. Svako opredeljivanje za ovu ili onu stranu deluje kao nepotrebno breme za predsedničkog kandidata koji ne stoji najbolje prema istraživanjima javnog mnjenja.

PROTESTI Studentski protesti po pravilu privlače daleko veću pažnju javnosti nego što je njihov politički domet. Američka studentska populacija je ogromna i obuhvata oko 15 miliona studenata osnovnih studija – u tom kontekstu nekoliko stotina demonstranata na prestižnim američkim univerzitetima ne deluje kao veliki protestni val. Međutim, u doba društvenih mreža aktivnosti sa političke margine olako mogu da postanu tema nacionalne političke rasprave. Ovde je to u ponečemu bilo lakše. Među raznorodnim porukama upućenim sa protesta projavljuju se i poneki antisemitski sadržaji, isticanje zastava organizacija koje američke vlasti smatraju terorističkim te je zabeleženo ograničavanje kretanja i uznemiravanja jevrejskih studenata. Na pojedinim fakultetima studenti su se zatvorili u fakultetske zgrade. Širom SAD, kako izveštava „Njujork tajms“, uhapšeno je i privedeno preko 2.300 demonstranata.
Američka administracija stavljena je u neugodnu poziciju – Demokratskoj stranci nije strano da koketira sa različitim nezadovoljnicima koliko god da su daleko u odnosu na glavne tokove američke politike. Po tome je, u ponečemu, slična Komunističkoj partiji Jugoslavije u godinama javnog političkog delanja.
Demonstranti na univerzitetskim kampusima odražavaju šire neraspoloženje demokratske glasačke baze prema izraelskoj ratnoj politici. Prema istraživanju javnog mnjenja agencije „Galup“, od novembra prošle do kraja marta ove godine udeo onih koji podržavaju izraelska vojna dejstva u Gazi opao je sa 50 na 36 odsto. Raspoloženje među glasačima koji su naklonjeni demokratama u SAD je daleko više prelomljeno na izraelsku štetu. Međutim, javnost većinom nije naklonjena studentskim protestima – prema podacima agencije „Ju Gov“ oko 53 odsto ispitanika smatra da su odluke fakultetskih uprava da suspenduju pojedine propalestinske demonstrante „ispravne“ ili „nisu dovoljno oštre“. Ovakve odgovore dalo je čak 68 odsto ispitanika starijih od 65 godina. To upućuje na jasna generacijska razmimoilaženja u vezi sa Palestinom i podrškom Izraelu u američkom elektoratu, kao i na napetosti u složenoj koaliciji različitih političkih snaga koje na nacionalnom nivou čine glasačko telo demokrata. Bajdenov izborni štab ima težak zadatak da ne otuđi glasnu aktivističku manjinu, a da pritom ne zauzme stavove koje bi mogao da iskoristi protivnički izborni tabor.
Mnogi su uporedili Bajdenove izjave sa zlonamerno tumačenim rečima Donalda Trampa izgovorenim u prvoj godini njegovog predsedničkog mandata, avgusta 2017. godine, povodom demonstracija u Šarlotsvilu, u američkoj saveznoj državi Virdžinija. Tom prilikom je, optuživali su mediji, američki predsednik izjednačio neonacističke demonstrante i njihove protivnike tvrdeći da ima „finih ljudi na obema stranama“. Ova izjava je, govorio je kasnije Bajden, bila ključni podsticaj za njegovu predsedničku kandidaturu.
Bilo kako bilo, na oštru podeljenost oko politike Bajdenove administracije prema sukobu u Gazi nadovezalo se ne manje razmimoilaženje o politici prema protivljenju toj politici u samoj zemlji. Završiti rat, kako-tako i što pre, deluje za američku vladu kao najrazboritiji pristup.

PREGOVORI S tim u vezi je učešće američkih posrednika u teškim i uglavnom besplodnim pregovorima o uspostavljanju primirja i razmeni talaca za palestinske osuđenike. Dosadašnji pregovori o oslobađanju talaca i uspostavljanju primirja prolazili su kroz različite mene. U utorak prošle nedelje, šef političkog biroa Hamasa Ismail Hanijeh razgovarao je sa šefom egipatske obaveštajne službe Abasom Kamelom nakon čega je ukazao da vođstvo Hamasa proučava sa optimizmom postojeći predlog dogovora. U kasnijim danima stvari su se pogoršale uz uzajamno optuživanje. Tačka razmimoilaženja je oročenost primirja – vođstvo Hamasa želi garancije da će u potonjoj fazi primirje biti trajno. Postoje nagoveštaji da su američki posrednici davali uveravanja da mogu da isposluju saglasnost Izraela za trajno primirje. Izraelski premijer, sa druge strane, ukazuje da će se operacije izraelskih snaga nastaviti, te da se od vojnih dejstava neće odustati bez obzira na postizanje ili nepostizanje dogovora o taocima.
Direktor CIA Vilijam Berns je u petak putovao u Egipat gde se sastao sa egipatskim i katarskim posrednicima. Odatle je odleteo u katarsku prestonicu Dohu gde mu je sagovornik bio tamošnji premijer Mohamed bin Abdul Rahman el Tani. Prema rečima neimenovanog zvaničnika koje navodi portal „Aksios“: „Stvari ne izgledaju dobro. Ne postoji formula (koja bi garantovala trajno primirje) i ne deluje da joj se približavamo“.
Poslednji predlog koji je uputio Izrael podrazumeva oslobađanje 33 taoca, među njima žena, žena vojnika i muškaraca starijih od pedeset godina, kao i onih koji su u lošem zdravstvenom stanju. Zauzvrat bi bilo uspostavljeno četrdesetodnevno primirje i bilo bi oslobođeno oko 900 palestinskih osuđenika u Izraelu. Broj talaca predviđenih za oslobađanje kasnije je smanjen na dvadeset. Ne postoje pouzdani podaci koliko je od preostalih oko 130 talaca i dalje živo.

PAKTOVI I TRGOVINSKI EMBARGO Deluje da je postizanje dogovora daleko, što otežava povlačenje poteza američke administracije za preoblikovanje bliskoistočne bezbednosne arhitekture. U pitanju je stari naum o kojem je na više mesta, više kao aktivista nego komentator, pisao Tomas Fridman, i obuhvata u raznim varijantama bezbednosni pakt između SAD i Saudijske Arabije, normalizaciju odnosa između Izraela i Saudijske Arabije i, na kraju, afirmaciju palestinske državnosti.
Da li bi ovaj trougao mogao da se zamisli bez nekog od tri temena? Trampova administracija je politikom Avramovskih sporazuma delovala ostavljajući pitanje palestinske državnosti po strani – zamisao je bila da se uspostavljanjem neposrednih veza između Izraela i arapskih država oblikuje novi diplomatski, ekonomski i na kraju bezbednosni pejzaž. A kada su ukupni izraelsko-arapski odnosi budu poboljšali, lako će se razrešiti i palestinsko pitanje.
Nagoveštaje da se bliži sličan dogovor između Izraela i Saudijske Arabije naglo je prekinuo napad Hamasa od 7. oktobra prošle godine, te zamašne izraelske vojne operacije u Gazi. No ukoliko je saudijsko-izraelska normalizacija isključena dok se ne okonča rat – a ima nagoveštaja da je upravo to uslov Rijada – može li se oblikovati američko-saudijski bezbednosni pakt bez učešća Izraela?
Očito, deo Bajdenove administracije daje pozitivan odgovor na ovo pitanje. Prema navodima Rojtersa, američki i saudijski pregovarači bliže se oblikovanju sporazuma koji bi obuhvatio američke bezbednosne garancije, saudijski pristup visokoj američkoj tehnologiji, uključujući nuklearnu tehnologiju za civilne upotrebe i veštačku inteligenciju, dok bi saudijsko kraljevstvo zauzvrat obustavilo nabavke oružja iz Kine i srezalo bi investicije iz ove zemlje. Rojters se poziva na sedam izvora bliskih pregovaračkom procesu od kojih pet upućuje da će se ova „velika pogodba“, američko-saudijski bilateralni sporazum, predstaviti Benjaminu Netanijahuu kao mogući okvir za buduću izraelsko-saudijsku normalizaciju.
Obaveze kojima bi se uspostavio saudijsko-američki „pakt“ bile bi verovatno slabije od onih koje čine ugovor o uspostavljanju NATO-a. Ukoliko bi u pitanju bio međudržavni ugovor, bila bi potrebna ratifikacija u Kongresu gde je raspoloženje prema Saudijskoj Arabiji neujednačeno, zbog saudijske intervencije u Jemenu, politike visokih cena nafte i ubistva Džemala Kašogdžija 2018. godine. Takođe, bilo kakav sporazum o nuklearnoj tehnologiji mora biti odobren od američkih zakonodavaca.
Tekućoj američkoj administraciji ostalo je malo vremena da izvede jedan prilično složen spoljnopolitički manevar. Može se naslutiti da će regionalnim silama okončanje rata u Gazi biti prevashodni prioritet, pošto je to, između ostalog, bojno polje za međusobni prestiž velikih muslimanskih zemalja.
Vlada turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana uvela je opšti trgovinski embargo Izraelu. „Turska će striktno sprovoditi ovu politiku sve dok izraelska vlada ne omogući nesmetani i dovoljni dotok humanitarne pomoći Gazi“, navodi se u saopštenju ministarstva trgovine. Prošlog meseca Turska je uvela delimični trgovinski embargo pošto Izrael nije omogućio ovoj zemlji da učestvuje u isporuci humanitarne pomoći iz vazduha. Prema zvaničnim podacima, 2023. godine međusobna trgovina dveju država vredela je 6,8 milijardi dolara. Turski izvoz u Izrael vredeo je 5,4 milijardi dolara (oko šest odsto ukupne vrednosti izraelskog uvoza) dok je izraelski izvoz u Tursku iznosio 1,4 milijarde dolara. Turska prevashodno izvozi čelik, vozila, plastične proizvode, električne uređaje i mašine dok je glavna uvozna stavka bilo gorivo vredno 634 miliona dolara.
Oštrija turska politika prema Izraelu podstaknuta je, po svoj prilici, i unutrašnjim raspoloženjem. Nezadovoljstvo politikom prema Palestini turskog predsednika Erdogana dovelo je do slabih rezultata njegove partije na nedavnim turskim lokalnim izborima. „Stav javnosti je da vladina reakcija prema Izraelu nije bila odgovarajuća“, navodi Sinan Ulgen, direktor Centra za ekonomske i spoljnopolitičke studije, prenosi Rojters.
Velika diplomatija će, sva je prilika, morati malo da sačeka.