MUSICA NOSTER AMOR

Пише Смиљка Исаковић

Музички критичари код нас су одустали од борбе за позиције, па је тим пре драгоцена појава ентузијаста попут музиколога Гордане Крајачић, публицисте и музичког писца, која упорно пише и издаје (најчешће у самиздату) своје музичке хронике годинама, не жалећи се на лоше услове

Oно што није објављено у штампаним медијима није се ни десило. Музичка критика је значајна оцена једног музичког догађаја, својеврсна хроника уметничког развоја појединих уметника, музичког живота једног града, регије или земље. Код нас је класична музика на ивици опстанка, емитује се у медијима само у случајевима националне жалости и несрећа, а уметници добијају својих неколико медијских минута често само постхумно. Музичка критика код нас полако нестаје из штампаних медија. Још „Политика“ има културну страну, али је место музичке критике смањено у односу на књиге, филмове, перформансе, фотографије. Музички критичари код нас су одустали од борбе за позиције, па је тим пре драгоцена појава ентузијаста попут музиколога Гордане Крајачић, публицисте и музичког писца, која упорно пише и издаје (најчешће у самиздату) своје музичке хронике годинама, не жалећи се на лоше услове.
Њена осамнаеста књига Музички утисци управо је промовисана у Београду. У њој су скупљене објављене музичке критике, али и оне које нису (Необјављене ноте) јер се често догађа да уредницима у недостатку простора буде сувишна баш музичка критика. Ионако се ради о минијатурном елитном клану залуђеника класичне музике… У књизи се хроничарски појављују музички фестивали из протекле године, сећања на музичаре којих више нема, а ту су и велике годишњице (Мокрањац, Јенко) књижевне рефлексије и обавезна путовања, јер је Гордана Крајачић неуморни путник и путописац. У својим критикама она је ретка појава код нас. Језик њених текстова је јасан, разумљив и обичном читаоцу неког листа – она не тежи зaсeњивању прoстoте кoмпликoвaним стрaним изрaзимa, бaрoкнo-нeрaзумљивим рeчeницaмa и свим oним чимe сe служи музикoлoшкa брaтиja дa oчувa свoj привилeгoвaни пoлoжaj. Иако високи професионалац, она пише за широку публику и посетиоце концерата, што и јесте сврха музичке критике. Карактеристична је и беневолентност са којом слуша и коментарише, јер критика не значи само проналажење грешака. У текстовима Гордане Крајачић осећа се љубав према музици и свима који у том процесу учествују, а замерке су изнесене пажљиво и са мером. Тај осмех разумевања велика је мудрост коју критичарка испољава и у свакодневном животу, бивајући зрачак светлости у зони сумрака наше класичне музике, а богами и свакодневице.
Као хроничарка музичког живота, Гордана Крајачић се није задржала само на Београду. Она пише о Вагнеровим операма у Бајројту (двадесет пута) о Бетовену у Бону (двадесет пет пута) Шопену у Варшави, хорским сусретањима у Бањалуци, али нотира и успон и пад фестивала Мермер и Звуци у Аранђеловцу, музичке фестивале у Врњачкој Бањи или Нишу, као и Мокрањчеве дане у Неготину. Импресивна листа њених књига од 1980. до данас представљаће драгоцен, у неким случајевима и једини писани траг, о музичким збивањима током деценија, као на пример Вojнa музикa и музичaри 1831–1945, коју је НИЦ „Вojскa“ прoглaсиo 2003. зa књигу гoдинe. Добитник је Награде Музика класика 2012.
У предговору своје „Музичке пинакотеке“ у којем је један део посвећен интервјуима са музичарима, она каже, дефинишући се као музички критичар и писац: „И овога пута трудила сам се да не избегнем лични став (што сам чинила годинама у музичкој критици, држећи се Шоове опаске да критика, ако није писана са личним ставом, не вреди ни да буде писана, а ни од кога ни читана) трудећи се да притом не повредим и не уђем превише ни у чију интимност. Имала сам притом дивне сусрете (и са стварним људима и са оним из прошлости) а светло које је на њих бачено зависило је од њихових ‚отварања‘ – мени или њиховим некадашњим биографима.“ Верујући, као и Тагора, да је „љубав коначни смисао свега што постоји код нас. То је радост која се налази у основи свемира“ – Гордана Крајачић нам у свакој својој књизи поклања део себе и своје суптилне, добронамерне, музици и музичарима наклоњене личности.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *