ИЗЛОГ КЊИГЕ

Мишел Монтењ
САБРАНИ ОГЛЕДИ
Српска књижевна задруга

Сабрани огледи Мишела де Монтења су једини целокупни превод овог капиталног дела светске књижевности на српски језик. Др Изабела Константиновић са сарадницима превела је како француски текст тако и цитате са класичних језика којима се Монтењ користио, што чини ово издање, објављено у „Колу“ Српске књижевне задруге незаобилазним за сваку озбиљну личну библиотеку.

Никола Гиљен
СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ЗАСТАВЕ
Дерета

Изузетно мало простора посвећено је заставама, поготово средњовековним, у нашој научној литератури која се бави историјом графичких комуникација и примењене графике. У књизи Српске средњовековне заставе Николе Гиљена ова тема први пут је разматрана на целовит и свеобухватан начин. Аутор у потпуности обрађује изглед и порекло свих седам српских средњовековних застава за које сигурно знамо да су постојале (од којих су само три сачуване и у физичком, материјалном облику), али се темељно бави и свим другим српским заставама тога доба, које су нам познате из разних домаћих и страних средњовековних извора – писаних, сликаних, материјалних (новац, печати, архитектура и сл.)… У овој књизи аутор се опширно бави не само заставама с територије средњовековне Рашке него и онима с територија других српских средњовековних земаља, Зете, Босне, Херцеговине и Дубровачке републике, као и заставама страних владара и држава, на пример, Венеције и Угарске, које су истицане на територијама српских средњовековних земаља као заставе сизерена. Ова књига значајан је допринос истраживању српске средњовековне хералдике и вексилологије као дисциплинâ у оквиру српске медијевалне графичке комуникације и примењене графике, те стога може послужити и као приручник уметницима из разних области у будућим реконструкцијама српског средњовековног вексилолошког наслеђа за потребе уметничких дела, као и филмских и телевизијских остварења.

Дејвид Гербер, Дејвид Венгроу
ЗОРА СВЕГА: НОВА ИСТОРИЈА ЧОВЕЧАНСТВА
Вулкан издаваштво

Драматично и ново разумевање људске историје, које доводи у питање наше основне претпоставке о људској еволуцији – од развоја пољопривреде и градова до порекла државе, демократије и неједнакости – и открива нове могућности за људску еманципацију. Генерацијама су наши преци били приказивани као примитивни, детињасти и ратоборни. Цивилизација се, како нам је речено, може достићи или жртвовањем наведених првобитних слобода, или пак кроћењем нашег нижег инстинкта.
Дејвид Грејбер и Дејвид Венгроу показују на који су се начин овакве теорије први пут појавиле у XVIII веку као конзервативна реакција на снажне критике европског друштва. Поновно разматрање овог сусрета има запањујуће импликације на наше данашње схватање људске историје, укључујући порекло пољопривреде, имовине, градова, демократије, ропства и саме цивилизације. Ослањајући се на револуционарна археолошка и антрополошка истраживања, аутори показују како историја постаје далеко занимљивије место онда када научимо да се ослободимо концептуалних окова. Ако људи нису провели 95 одсто своје еволуционе прошлости у малим групама ловаца-сакупљача, шта су радили све време? Ако пољопривреда и градови нису подразумевали понирање у хијерархију и доминацију, до каквог су друштвеног и економског уређења онда довели? Одговори на ова питања често су неочекивани, те наговештавају могућност да је ток људске историје можда у мањој мери урезан у камену, а да у већој мери представља пут разиграних изгледа и наде. Ова књига суштински трансформише наше разумевање људске прошлости, и нуди пут ка замишљању нових облика слободе и нових начина организовања друштва. Ово је монументално дело немерљивог интелектуалног домета, инспирисано радозналошћу, моралном визијом и вером у моћ акције.

Влатко Илић
ЕСТЕТИЧКИ ОГЛЕДИ О САВРЕМЕНОЈ УМЕТНОСТИ: ТЕАТАР ПРИВИДА И БОЛИ
Чигоја

У добу у којем се неретко расправља о губитку карактера (само)разумљивости уметничких дела са једне, и њиховој комодификацији услед доминације актуелног, медијски заснованог капитализма, с друге стране, Влатко Илић у књизи „Естетички огледи о савременој уметности: театар привида и боли“ заговара један друкчији приступ проблематици савременог стваралаштва. Анализирајући прилике у којима се естетски успела дела појављују као уметност, а тиме и поље односа између друштвених релација и уметничких пракси, Илић посебну пажњу посвећује доживљају савремене уметности, те образлаже зашто би искуство уметности требало мислити као квир искуство дезоријентисаности, које као такво може бити трансформативно. Ова књига отуда представља својеврсну одбрану уметности, а нарочито позоришне уметности, у тренутку када нас многобројни медијски производи индустрије забаве преплављују и присиљавају на безумну оптичку потрошњу.

Душан Васиљев
ЧОВЕК ПЕВА ПОСЛЕ РАТА
Вулкан издаваштво

Књига Душана Васиљева „Човек пева после рата“ објављена поводом стогодишњице смрти песника који је до своје двадесет четврте године, колико је живео, оставио неизбрисив траг у српској књижевности.
Према речима Марије Радић, његов књижевни опус богат је и разноврстан – писао је поезију, кратку прозу и драме – али све његове књиге објављене су постхумно. Ово издање је приређено према истоименом издању из 1982. године, које је приредио Јован Делић, и у којем је први пут објављена целовита збирка песама „Облаци“, једина која је у песниковој заоставштини пронађена као заокружена, односно припремљена за објављивање онако како ју је уобличио сам песник. Поред „Облака“, ова књига садржи и изабране песме Душана Васиљева, као и двадесет песама које нису биле увршћене у раније издање, а значајне су за сагледавање целокупне пишчеве поетике.
„Ратне године обележиле су и његов живот и његову књижевност. Ипак, његов песнички замах био је толико снажан да је надишао и време, и простор, и прилике у којима се задесио – тако је себе сврстао у ред песника који су својим стиховима обасјали песнички хоризонт и прошлог и овог века. Жут сам већ и свега сит – певао је пред сивим видицима, у разбукталим пожарима, чезнући за суматраистичким даљинама. Душан Васиљев, песник непребола, певао је о свему ономе што тишти човека – због тога и данашњи човек проналази свој одраз у његовој поезији“, пише поред осталог Радићева у предговору ове књиге.
У свом осврту на дело Душана Васиљева Јован Делић бележи поред осталог да је „духом побуне и револта, односом према предратној поезији и естетици, слободним стихом и новим ритмом Душан Васиљев је сасвим близак модернистима. Везан за часопис Мисао и за Симу Пандуровића, који је осам његових пјесама уврстио у своју Антологију најновије лирике, он је ипак био оличење послијератног нараштаја, његовога искуства и побуне, обиљежен поразним доживљајем рата и болешћу“.

Мартин Рејди
ХАБЗБУРЗИ: ВЛАДАРИ СВЕТА
Лагуна

Свеобухватна повест моћне династије која је вековима владала Европом.
Реч је о епопеји о једној династији и свету који је она градила дуже од хиљаду година – и затим изгубила. Пошавши од скромних корена, Хабзбурзи су у 15. веку стекли власт над Светим римским царством. Наредних неколико деценија њихови поседи су се муњевито ширили, обухватајући велики део Европе, од Угарске до Шпаније, као и делове Новог света и Далеког истока. У време Првог светског рата Хабзбурзи су били најважнија европска сила.
Историчари их често називају владарима царства у распаду, али Рејди разоткрива њихову истрајну моћ храњену вером да су управо они предодређени да владају светом као бранитељи Римокатоличке цркве, јемци мира и покровитељи учености и знања. Хабзбурзи убедљиво приказују историју династије која је заувек оставила печат на Европи и целом свету.