Романтика гвоздене завесе

„Спектра“

 двадесет четврти филм о Бонду

Пише Владислав Панов

Нови-стари Џејмс Бонд опет спасава свет у име њеног величанства, у сада актуелном филму „Спектра“ који и није и јесте добар, забаван и занимљив. Али је сигурно и даље кључни пројектовани симбол „супериорности” Запада у односу на Исток, без обзира што наводно више нема ни Запада ни Истока. Ту је, за сваки случај, бондовштина…

Најдужи филмски серијал добио је још један наставак, двадесет четврти у периоду од педесет три године. Реч је, наравно, о Џејмсу Бонду кога је и овога пута одиграо, под још једном редитељском палицом Сема Мендеса, овом улогом видно засићени енглески глумац Денијел Крејг. И док он очајнички хоће напоље из Бондове коже, милиони обожавалаца „најчувенијег тајног агента на свету“ никако да се задовоље његовом наивно неустрашивом и лаконски свемогућом акционом персоном. Џејмс Бонд, ма у чијем тумачењу (Крејг је у полувековној историји авантура на великом платну екранизованог јунака из пера Ијана Флеминга шести глумац који га је тумачио) увек је био неодољиви мамац за публику.

[restrictedarea]

Симбол западне „супериорности”

Занимљиво је да је његова неодољивост од почетка имала тај универзални, пандемијски утицај на гледаоце. Иако је типични западни у првом плану забавни, а у дубини, суштински, политички обојени пропагандни адут у борби против заосталости увек за опстанак света опасног антикапиталистичког ешелона, сваки филм о Бонду је једнако забављао и једну и другу страну, као и све оне између. Бонд је израстао из хладноратовског окршаја на живот и смрт између Истока и Запада, као непобедиви шпијун „њеног величанства“ он је убачен у подсвест гледалаца као симбол западне супериорности у свему. Отуд раскошна кола посебно за њега опремљена додацима и справицама које су последња реч технолошког развитка западне индустрије, његова отмена и племенита појава јединственог алфа мужјака у увек перфектним оделима, а он је, подразумева се, непрекидно на алкохолном погону док истовремено оличава беспрекорну истренираност и чисту мушку моћ. Као такав он је идол који не познаје, то јест који руши границе. Није чудно, зато, да је актуелни Бонд Денијел Крејг интернационална звезда коју, занимљиво, као и све Бонд-филмове и протагонисте пре њега, обожавају чак и у Кини. Отуд и огромни комерцијални потенцијал овог јунака. „Скајфол“, претходни филм о Бонду са Крејгом у главној улози, донео је ауторима чак милијарду долара од свих видова дистрибуције на светским тржиштима. Дакле, јасно је да је бондовска промоција британске, самим тим и англосаксонски западне, политичке и сваке друге величине добила исходиште, односно доказни материјал, и на финансијском плану. И пошто се, наравно, све мери искључиво висином профита, Бонд је и на том, најважнијем плану, потврђен као јунак који мора да постоји. Нико не сумња да ће бити и двадесет петог наставка, а потом и колико њих још приде. И док је Бонд на великом екрану људима најпре забава, те искрено уживају у свакој новој његовој авантури, његови творци имају и скривене намере пошто напуне џепове. Наиме, Бондов политички кредибилитет далеко је утицајнији на гласачке масе од било ког професионалног политичара. Он у себи носи дубоки патриотски понос сваког правог поданика круне, који чак и у свету, наводно, без граница до фанатизма политички коректног, проналази разлоге да се осећа локалпатриотски поносним.

Тај мотив посебно је изражен баш у „Спектри“ – у првом, највидљивијем нивоу приче, гледалац се забавља интензивним дозама типично филмски наивне, али и атрактивне хипертензиране акције, а у свим другим њеним слојевима филм је сам по себи својеврсна политичка порука. Бонд, разуме се, по обичају спасава свет од злих намера психопата (овога пута негативац је супериорни глумачки ас из Аустрије кога је „пронашао“ Квентин Тарантино, двоструки Оскаровац Кристоф Валц, циљ му је доминација над светским током информација), али чини то у ретростилу. Враћајући фокус на време прохујало, време свог филмског рођења, када није било спутавајуће политичке коректности већ само бруталне силе у спровођењу наума „њеног величанства“, овај модерни Бонд је у ствари напустио садашњи тренутак и окренуо нас „правим вредностима“ из хладноратовске прошлости. У време шпијуна који су слали поздраве из Русије (и то с љубављу!), који су се неустрашиво и успешно носили против руских шпијунских немани из комунистичког мрака, и то са стилом, елегантно, националпатриотски, потпуно изван актуелног глобалистичког диктаторског уплива у контуре света. Нови Бонд-филм је отуда првокласна романтична, па и носталгична авантура најпре у бољу прошлост Запада и њихове борбе против Истока, а и самог Бонда коме су сада први пут утрапили дубоко средовечну заводницу (макар она била заносна Моника Белучи). У последњем наставку Џејмс Бонд је одлучно против глобализованог униформисања мишљења, делања и остваривања виших циљева руководилаца модерног света. Иако сасвим подсвесно, и он и његови аутори су управо окретањем фокуса нове приче у давнашњи, почетни, миље бондовског „типичног заплета“ отворили врата сумњи у модерни светски поредак за који би се по правилима службе Бонд морао борити до последње капи крви. Заправо, он то и чини, али у романтичном миљеу прошлих времена, романтичних шпијунских двобоја иза гвоздене завесе.

Повратак хладноратовске позорнице

Рекосмо да је по обичају претходних филмова и нови наставак тематски веома актуелан, односно у складном је односу са стварним политичким збивањима у свету. Иако се, дакле, та актуелност највероватније случајно десила, будући да је стварање Бондове авантуре вишегодишњи подухват, ипак се у лику негативца нашла значајна доза препознатљивих састојака који се тичу борбе око владавине информацијама, заправо истином и очајничким покушајима „демократских“ владара да ту истину о себи и правом лицу свог савршеног западног света пошто-пото покопају недодирљиво далеко и заувек. Валц убира те информације угрожавајући званични светски поредак, те више личи на Сноудена него на уобичајеног светског непријатеља број један коме Бонд треба да дође главе. Није чак ни Рус, премда су Руси поново прва бабарога за укроћене и трајно припитомљене потрошачке обвезнике запада. И док се са свих страна у средиште индустрије забаве враћа хладноратовска позорница политичке борбе и ондашњег тако забавно и неодољиво романтично поларизованог света, Бонд, управо настао у том свету, још није узјахао тај талас реанимације свих благодети света Хладног рата. Уместо Бонда великим и малим екранима јурцају јунаци и антихероји из тог времена оличени у, рецимо, три успешне сезоне серије „Американци“, о руским шпијунским „спавачима“ дубоко инфилтрираним у америчко друштво Реганове хладноратовске ере. Да је талас озбиљан и потенцијално профитабилан, доказује и актуелни уплив у његове издашне токове америчкопатриотског тандема Стивен Спилберг – Том Хенкс који је стао иза филма „Мост шпијуна“, где Хенксов храбри и поштени адвокат усред хладноратовске шпијунске хистерије принципијелно пожртвовано брани руског шпијуна пред америчким правосуђем. Све оно што је у овом моменту, чини се, требало да буде нови Бонд, понудили су аутори филма „Човек из У.Н.Ц.Л.Е.“ насталог по истоименој телевизијској серији створеној у хладноратовским шездесетим годинама прошлог века. У њему имамо не једног већ два једнако неустрашива, елегантна и моћно неодољива Бонд-јунака, руског и америчког, који заједно раде на уништавању опасне криминалне организације иако, наравно, њихове земље остају поларизоване и, како и треба, непријатељски неповерљиве. Времену гвоздене завесе нису одолели ни творци филма „Жртва пиона“ о сигурно најчувенијем шаховско-политичком двобоју тог времена између Бобија Фишера и Бориса Спаског. По некима овај у светским биоскопима актуелни филм могући је такмац за Оскара. Свет из маште индустрије забаве је, дакле, спреман за нову гвоздену завесу. Ако уопште прихватимо да је икада подигнута, посебно са западне стране, онда је, судећи по филмовима и телевизијским серијама баш са тог запада, баш романтично да се она опет замандали. И да се с ланца опет пусте јунаци „бренда“ питбул Бонд, једини успешни прегаоци у вечној борби против незападних немани.

[/restrictedarea]