РАСТАНАК С МИНУЛОМ КЊИЖЕВНОМ ГОДИНОМ: УСПОНИ И ПАДОВИ У 2024. Суморне тонове појачава извесност да откуцава сат који мери животни век сајамског комплекса уз Саву, чиме је постојање Сајма књига угрожено (а то је лакмус …
ВишеГЕНИЈИ ПОПУТ ДОСТОЈЕВСКОГ НЕ РАЂАЈУ СЕ У СВАКОЈ ГЕНЕРАЦИЈИ
Јован Попов Достојевски је и даље актуелан управо због дубоких увида у скривене кутке човекове психе, која се мења много мање и спорије него друштвени обичаји, закони и норме понашања. Рекао бих да се не …
ВишеНЕМАЊИЋИ У МОДЕРНОЈ СРПСКОЈ КУЛТУРИ: ОД СВЕТИХ ПРЕДАКА ДО ОГЛЕДАЛА ВРЕМЕНА
НАША ТЕМА l СВЕТОРОДНА ЛОЗА НЕМАЊИЋА У СРПСКОЈ КУЛТУРИ И УМЕТНОСТИ: ПОГЛЕД ИЗ НАШЕГ ДОБА Немањићи никако нису само наши владари из прошлости, од којих нас деле епохе, језик, па чак и класа. Напротив, као …
ВишеШЕЗДЕСЕТ СЕДМО САЈАМСКО ЧУДОВИШТЕ
Завршена велика београдска издавачка и књижарска смотра Преко 200.000 људи посведочило је још једном да тезе о пропасти књиге пред навалом технологије могу да шире једино они који на Сајам нису крочили. И њихов број …
ВишеНИНОВА НАГРАДА НЕЋЕ НЕСТАТИ
Ако нова редакција буде желела да награди поврати ауторитет и углед који је некада имала, мораће да се врати на златно правило идеолошке равнотеже унутар жирија. Једино она може омогућити, у овом времену исувише премреженом …
ВишеГОРАН ПЕТРОВИЋ НА ИКОНОСТАСУ
ГОРАН ПЕТРОВИЋ 1961–2024 Остаје нам двоструки жал – с једне стране зато што је одлазак врхунског приповедача увек преурањен, а с друге што је први увид у његов роман- -делту, десетокњижје које је требало да …
ВишеОБИЉЕ БЕЗ ВАЛОРИЗАЦИЈЕ
СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У 2023. ГОДИНИ: Књижевни живот тек се 2023. године вратио уходаним стазама. Књижевне вечери поново су постале уобичајене широм земље, нови наслови наших писаца редовно се појављују у излозима књижара (не баш свих), …
ВишеСАЈАМ У СЕНЦИ ИНФЛАЦИЈЕ
Слоган „Живеле књиге!“ заиста може звучати и помало иронично ако имамо у виду читав контекст овогодишњег издања најважније књижевне смотре на овим просторима. Но ипак, у инфлацији новца, информација и утицаја, неке ствари су стандардно …
ВишеНобел 2023 – ЈУН ФОСЕ ИЛИ ГЛАС СА СЕВЕРА
Овогодишњи лауреат Нобелове награде за књижевност Јун Фосе спада у категорију писаца који су наградом овенчани искључиво због своје књижевне вредности. Ипак, остаје увек питање шта је пресудило да аутори који су, попут Фосеа, били …
ВишеМедитеранац дубоко у балканском копну
Братислав Р. Милановић: Плава медуза, СКЗ, 2022 Милановић је међу корицама објединио читав један симболички свет и културно наслеђе чији смо ми баштиници, а чега тако често и тако болно нисмо свесни. Тај свет сеже …
ВишеОдлазак Милана Кундере
Милан Кундера (1929–2023) На вест о пишчевој смрти пријатељ ми је рекао да је готово био сигуран да је Кундера већ умро, негде на почетку своје коначне битке с тешком болешћу. Из искошене перспективе, ова …
ВишеОпомене Достојевског
Ф. М. Достојевски као мислилац, филозоф и богослов, превео и приредио Добрило Аранитовић, Шабац, 2022 Пре две године навршило се два века од рођења једног од најважнијих писаца светске књижевности Фјодора Михаиловича Достојевског. Прошле године, …
ВишеДрагослав Михаиловић (1930–2023) Шта остаје кад најбољи оде?
Шта је Михаиловића чинило већим од других? За Драгослава Михаиловића с правом се говорило да је био највећи живи српски писац. Без обзира на његову приповедну утихнулост која се повећавала како су се сабирале године, …
ВишеГодина у сенци смрти: 2022. у српској књижевности
Готово месец за месецом напуштао нас је макар један мање или више значајан писац, критичар или професор. Ако ни по чему другоме, по овоме ће 2022. бити упамћена. Као да смо се, ослободивши се од …
ВишеМеланхолична опорука
Када велики песник у последњој књизи на поетски начин сведе рачун са животом, онда се таквом делу прилази с посебном пажњом, као да је у њему рекао нешто што је кудикамо важније него пре. У …
ВишеСРБИЈА И ЈУГОСЛАВИЈА – ЈУГОСЛОВЕНСКА ИДЕЈА У СРПСКОЈ КУЛТУРИ И УМЕТНОСТИ
Шта је од „југословенског месијанства“ и вековног ентузијазма и одушевљавања српске културне елите овим кругом идеја данас опстало и има ли будућност на српској културној и уметничкој сцени? Спектар актуелних идеја у том смислу и …
ВишеСРБИЈА И ЈУГОСЛАВИЈА – ЈУГОСЛОВЕНСКА ИДЕЈА У СРПСКОЈ КУЛТУРИ И УМЕТНОСТИ
Шта је од „југословенског месијанства“ и вековног ентузијазма и одушевљавања српске културне елите овим кругом идеја данас опстало и има ли будућност на српској културној и уметничкој сцени? Спектар актуелних идеја у том смислу и …
ВишеСајам кризе
Поводом управо одржане Београдске међународне смотре издаваштва Први Сајам после короне је завршен. Као по обичају, део издавача је незадовољан посетом, која је, међутим, на дан отварања и током „сајамске суботе“ (29. октобра) била рекордна, …
ВишеЈОВАН СКЕРЛИЋ, ПРИВАТНО
Мемоари супруге Јована Скерлића дуго су били у рукопису и тек су захваљујући труду Славице Гароње Радованац угледали светлост дана у издање новосадске „Академске књиге“. Као и сваки рукопис који је дуго био необјављен, и …
ВишеБол и речи
Роман Весне Капор има и антрополошки квалитет јер осветљава скривене, али и те како опипљиве границе људске природе и поставља суштинско питање шта је заправо религиозно искуство, да ли се оно може досегнути ритуалним гестовима …
ВишеДеца су порасла, а борба је остала иста
ПОВОДОМ ОВОГОДИШЊЕ НИНове НАГРАДЕ Коме су одломци из Басариног Контраендорфина о еротском животу Десанке Максимовић били одбојни, наћи ће прегршт такође одбојних, али уметнички успелијих одломака и у Деци. НИН-ов жири, другим речима, већ годинама …
ВишеКњижевни биланс друге пандемијске године
Наша књижевна продукција претходне године била је одлична. Колико ће од тог мноштва наслова преостати нико не може да зна, али се стиче утисак да готово све што је стало или одложено у првој години …
ВишеПредлог једне (немогуће) шетње по књижарама
Издавачка и књижарска 2021: рапорт Печатових аутора Недавно је Печат писао о „Сајму књига без сајма“ – разматрајући узроке и последице двогодишње паузе у организовању и одржавању Београдског сајма књига, деценијама најзначајније културне манифестације у …
ВишеСајам књига без сајма
Као што је Стеријин Роман без романа показао да оно што је дела најпопуларнијег тадашњег писца Милована Видаковића чинило успешним неминовно мора и да их сахрани, слично је и са Сајмом књига. Формат Сајма књига …
ВишеГЕНОЦИД КАО МЕТАФИЗИЧКО ПИТАЊЕ
Ако је зло Јасеновца ритуално, како је то приметила Слађана Илић у студији Зло у књижевности и култури, онда жртве Јасеновца (и Аушвица) нису само жртве фашизма, већ нечег много дубљег. Како онда песнички разумети …
ВишеАутоколонијални ум и ритуално зло
Књига Слађане Илић региструје парадигматичне примере спорова у култури у којима главно питање није квалитет неког дела већ његова ангажованост, као да је естетика само један рукавац етике или политике! Некоме ко је формиран на …
ВишеПоглед иза кулиса велеграда
Два чиниоца – одјек културног рата против пробуђене деснице и наслеђе српске међуратне књижевности – чине најнепосреднији савремени и традицијски контекст новог романа Слободана Владушића Омама. Скопчан с традицијом, али и актуелан истовремено, текст овог …
ВишеПоезија песимизма и немира
Далеко од домовине језика којим пише, али опет довољно присутан да би видео како се и колико на том језику пише и пева, Небојша Васовић је у емиграцији изградио себи једну незавидну, премда за дистанциран …
ВишеДрумови без Tурака
Историјска основа приче Ивана Златковића И жив и мртав јесте повест о хајдуку Јовашу, који је сам или у садејству с другима дуго терорисао богатије шумадијске варошане и сељаке. Јоваш није био једини – у …
ВишеМач духовне освете
Каква освета се може причинити некоме ко је далеко на врху, на телевизији? Како је могуће остварити правду над неким ко готово и не постоји на начин на који „ми“ постојимо? Можда тако што ћемо …
ВишеИзмеђу пародије и оптужнице
О награђеном „роману године“ Преокрећући пројектовани стожер српске културе наопачке, НИН-ов лауреат Светислав Басара заправо долази до истих оних оптужби на рачун српске књижевности и културе које смо могли да нађемо деведесетих, а и сада, …
ВишеНИН-ова награда 2021
Иглене уши најужег избора Међу питањима која се могу поставити жирију, тим пре што је и он сам жири континуитета у односу на претходне – на првом месту је питање да ли су неке књижевне …
ВишеГодина за заборав и опомену: књижевност, образовање и ковид-19
КЊИЖЕВНА И ИЗДАВАЧКА 2020 Година за нама пре ће бити запамћена као „јунак“ у књижевности, него као година важна за књижевност… Романа или дела о ковидним временима још увек нема, уз понеки изузетак, што показује …
ВишеРат, изблиза
Ратни дневници Станислава Кракова су нешто најближе искуству Великог рата што савремени читалац може да прочита, а што у доброј мери одступа од слике коју је популарна и институционална култура створила Aко за тренутак занемаримо …
ВишеЛицем у лице са злом
Сваки злочин који је у књизи Игора Маројевића Остаци света описан не само да је описан из различитих перспектива, а неретко и сами казивачи мењају вредносну и историјску перспективу, већ, много важније, води у перпетуирање …
ВишеО невиним и бесловесним жртвама
Како су се, дакле, храбри Крајишници претворили у зечеве? Иако ову кафкијанску метаморфозу нико од нас не би могао да прихвати, управо у њој лежи најдубљи залог уметничке вредности збирке приповедака Анђелка Анушића Легенда о …
ВишеЧас славе у тишини: Луиз Глик
О лауреату Нобелове награде за књижевност 2020. године Као ретко када у историји најзначајније светске књижевне награде, речи којима је објављена вест о овогодишњем добитнику – чак и људима који прате књижевност – не значе, …
ВишеИздаваштво у време пандемије
Криза, самоћа и 210 секунди: На примеру издаваштва види се сав трагизам живота у градовима – који је трагизам зато што се никако не може избећи или изменити: чувајући себе и друге од заразе, гурнули …
ВишеНад ужасом живота
Поводом новог, преименованог, издања романа Несрећа без жеља Испричати причу, подарити самоубици идентитет, личност за којом је целог живота трагао, чин је чија етичност надилази сваку расправу. Овде, у пуном луку у односу на контроверзу …
ВишеНовинари (ни)су спајдермени
Због чега је једну присутну и готово горућу тему, тему судбине новинара у савременом друштву, Владан Матијевић поставио на приповедне основе – круг патње, безизлаза и вечитог понављања исте патње до слома – оптерећујући је …
ВишеПомиловање за Десницу
У јавности је остао утисак да су за покушај да се Десанка Максимовић „избаци“ из школског програма криви неки злонамерни анонимни чиновници Завода за унапређење образовања и васпитања. Међутим, ствар не стоји тако Рекло би …
ВишеРоманескно огледало „Пешчаника“
Пас и контрабас – према НИН-овом жирију, најбољи роман објављен у Србији 2019 – наративно је огледало идеолошких становишта жирија и Пешчаника. Основна становишта његовог приповедача неретко су она која припадају и његовом аутору, а …
ВишеПовратак Теофила Панчића
На културтрегерску логику преобликовања Нинове награде можда је најбоље указао позив осамнаест прозаиста, иначе по свему различитих (најпре у идеолошком смислу), на бојкот награде. По друштвеним мрежама, а посебно на личним профилима појединих потписника апела …
ВишеХандкеова година, без сумње
Књижевна дела и књижевни догађаји у минулој години Ниједна чињеница домаће књижевности, изузев одлазака Добрице Ерића и Добрила Ненадића, није до те мере пунила новинске ступце као награда за човека који је, због заступања српске …
ВишеЗа ново разумевање Хиландара
У немањићкој лаври сви су „тражили и од њега узимали оно што је Хиландар кроз векове значио, и непрестано значи: сазнање да постојимо“. Историчарски порив Јована Рајића, који је у Хиландар ишао да би пронашао …
ВишеВелика поема о човеку
Над новом песничком збирком Ђорђа Сладоја Поезија, у песниковој визури, има достојно место у неким изгубљеним данима, али изван свог изворног оквира служења Творцу и љубави према Твари она је само сенка, љуштура форме …
ВишеИма ли Сајам књига будућност?
Меркантилистичка смотра и долазећа епоха усамљености Ова издавачка и књижарска манифестација, једна од ретких у којима се култура и масовност сусрећу на плодотворан начин, и ове, 2019. године, 64. пут, потврђује извесну врсту геопоетичког престижа …
ВишеИмперијин страх од Хандкеа: О једној неочекиваној награди
НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА КЊИЖЕВНОСТ 2019. И НОВА-СТАРА СПОРЕЊА Због чега се чини да је човек који је комплетан књижевни углед без кајања ставио на коцку бранећи српску ствар хтео да, у тренуцима када награду њему …
ВишеТиха побуна лирски(м) овенчана
На трагу најбољих српских песника друге половине 20. века, посебно из транссимболистичког и веристичког нараштаја, Бранислав Живановић у призорима свакодневице проналази увек нешто више, што се уопштава до одређених антрополошких или сасвим одмерено ангажованих значења …
ВишеДобрило Ненадић (1940–2019) – Тишина једног одласка
Без обзира на аутостилизације, попут оне чувене да је „сељак из земљорадничке задруге са Ибарске магистрале који се непозван нашао у фенси друштву“, Ненадићева порука је била у дубоким традицијама грађанског конзервативизма: писао је по …
ВишеДете и вечност
Живорад Недељковић је један од ретких савремених српских песника чија нова књига се дочекује са нестрпљењем и нескривеним уверењем да ће оно што читаоца чека међу њеним корицама бити изузетак у односу на већину написаног …
ВишеНЕДОЛАЗАК ВЕЛИКОГ ЦИНИКА И КРОКОДИЛСКЕ СУЗЕ ДОМАЋИНА
Смисао Уелбековог одсуства с београдског књижевног фестивала „Крокодил“ Како је једно „минус присуство“ озбиљно уздрмало поједине овдашње наводно неупитне репутације и уз то допринело динамици књижевног живота на сасвим уелбековски начин! Мишел Уелбек није дошао …
ВишеВелика прича о српској модерној поезији
Четврт века једне едиције: „Поетичка истраживања“ Пре двадесет пет година, на једном малом научном скупу у Горњем Милановцу, група академских проучавалаца и тумача књижевности окупила се над загонетком Седам лирских кругова Момчила Настасијевића. Четврт века …
ВишеЖивот у знаку смрти
Особеност романа Јелене Ленголд не чини само приповедање из женске перспективе, претежно у првом лицу једнине, нити честа употреба презента и сажимање биографског времена у најкарактеристичније тачке искуства, већ је то закономерно суочавање јунакиње са …
ВишеДобрица Ерић (1936–2019) – Одлазак народног песника
Поникао у оквиру нараштаја самоуких песника шумадијских села, Добрица Ерић је свесно истрајавао на грађењу свог аутентичног лика упркос књижевноисторијском кретању српске књижевности Постоје песници чија резонанца није уобичајеног типа. Својом биографијом и уметничким ликом …
ВишеНеопозивост наслеђа
Зашто лирско Ја прижељкује да се с наслеђем није сусрело? Опевање традиције којој песник припада често је вид статичког, непроживљеног песништва које настаје поводом неког значајног места, догађаја или лика, што је вид специфичне неодговорности …
ВишеЛирски венац живота
Читав овај симболички венац кратких лирских проза, прича у једном модернијем смислу речи, дубински је обележен тим протоком времена које нестаје као вода када се пролије кроз раширене прсте У епском приповедању живот је низ …
ВишеЈош један (пост)југословенски роман: НИН-ова награда 65. пут
Признање Владимиру Табашевићу за роман Заблуда Светог Себастијана Награђени роман написан је у радикално-експерименталном маниру који се без константе свести о метанаративним вредностима текста не може ни читати: овде нема само „приче“ већ упоредо с …
ВишеМеланхолично приповедно ткање
Новеле Драгана Стојановића са убрзањем савременог света не кореспондирају већ му опонирају једним лаганим, суспрегнутим приповедним ритмом који карактерише ове разуђене, али ипак целовите прозе Три новеле Драгана Стојановића, окупљене у збирци Ћерка шпанског борца, …
ВишеКњижевна 2018. година: Све је ту и све недостаје
Ауторска књижевна продукција 2018. нам показује да су се у једном малом временском распону огласили сви слојеви савремене српске културе што је показатељ динамике која није била присутна претходних година. Овај сустицај значајних и успелих, …
ВишеПрелест нихилизма
Премда у православном предању означава темељно неразликовање божје благодати од (само)обмане, прелест у наслову овог романа представља уверење да је могуће одржати егзистенцију под контролом ега који се манифестује у најгорем од свих цинизама – …
ВишеНа фронту против заборава
Колико су савременим Србима блиски солунци? Где су данас њихови идеали и може ли се уопште поверовати у њих? Без обзира на широку распрострањеност садржаја везаних за Први светски рат у колективној свести Срба, несразмерно …
ВишеПОСЛЕ СУШНИХ, БОГАТА КЊИЖЕВНА ГОДИНА
Издвајамо наслове на овогодишњем Сајму књига: Шта потражити? ОЗАРЕНИ РАДОШЋУ ЧИТАЊА Под слоганом Радост читања, испод купола Београдског сајма, одвија се највећа и најзначајнија културна манифестација на нашим просторима, Међународни београдски сајам књига. Ове године …
ВишеКлупко горког искуства
Као код ретко којег српског песника друге половине двадесетог века, песничка и не само песничка биографија Гојка Ђога доминантно је обележена страдањем, које је заузело и битно место у његовој поетици. Чак се може рећи, …
ВишеКњижевна критика у служби геополитике
Књига Бориса Булатовића Оклеветана књижевност није само важна као једна од ретких полемички написаних научних студија, каквих је у нашој науци о књижевности све мање, већ и као једна енциклопедијска синтеза свих културнополитичких процеса који …
ВишеБурлескни мит о краљу Милану
Милан Обреновић, а с њим и читава историја Србије од Светоандрејске скупштине (1858) до Мајског атентата (1903) од неколико година уназад поново је предмет контроверзи. У ширем историографском и културолошком кретању, с којим смо се …
ВишеОд регионалне повести до књижевне чињенице
Како је „српска“ куга коначно дочекала и српског приповедача Крајем 18. века Иригом и околним селима беснела је куга, пренета трговачким путевима преко Саве. После седам месеци број мештана са близу 5.000 пао је на …
ВишеПунокрвни роман о златном добу модерне Србије
Као и у свакој доброј жанровској литератури, и овде су главне мотивационе полуге јунака страсти: страст за поседовањем и еротска страст Својом другом књигом, романом Солунска 28, Др Неле Карајлић (Ненад Јанковић) потврдио је оно …
ВишеСликар који не ћути
Глас писца Милоша Шобајића превасходно је дигнут против глобалистичке уметности, коју он препознаје као кукавичје јаје манипулације скривено испод звучног имена „трансавангарде“ и „визуелне уметности“ Почетком ове године, у фебруару, појавила се једна књига која …
ВишеТроазбучна књига о вишевековној историји
Лукачев роман има помало и од тзв. мале и тзв. велике историје: личне повести протагониста рукописа просторно и временски су надовезујуће и својим основним значењем уткане у општу историју турбулентне и жртвене егзистенције Срба на …
ВишеРоман о капији без авлије
Због чега тек сада Марковићеве романе можемо уистину посматрати као велики енциклопедијски покушај да се искуство модерне српске књижевности и језика похрани унутар једног измаштаног и посве онеобиченог света из којег путеви воде на многе …
ВишеМеланхолично путовање стиховима
Као и свака путописна књижевност, и ова поезија битно рачуна на различите културне, имаголошке и историјске опозиције, развијене на оси тамо-овде, која се апстрахује у северно-јужно, варварско-античко, али не и у моје (односно наше) и …
ВишеПреко жанра до Косова
Хришћанство овог романа је апокрифно, прожето фолклорно-митолошким и гностичким елементима, а његови ратници нису светитељи већ војници отврднули од проливене крви. Насиље је неотуђиви део њиховог света, као и неки други, сасвим војнички пороци. Ипак, …
Више„Квака“ регионалних поетика
Феномен књижевних топ-листа Последњих година искристалисао се термин „регионалне поетике“, па се тако све чешће појављују књижевне листе које обухватају читаво подручје на којем се без превођења може разумети српски језик (додуше, заступници „регионалних поетика“ …
ВишеТекст који никоме не припада
Како нас овај роман доводи до сазнања да у српској култури не може, још увек, функционисати ниједан широки, епски жанр на тему распада Југославије Прошле, 2017. године на Сајму књига појавио се интересантан роман првенац …
ВишеБолест несећања или: Роман о великој теми који то није
НОВИ РОМАН ДАВИДА АЛБАХАРИЈА Невелики обимом, овај роман припада делима која истовремено потврђују и изневеравају читаочева очекивања. Данас је среда је занатски успео текст у којем се препознају трагови вештине писца и уочава континуитет са …
Више„Све“ у вези с Лузитанијом
Шта је награђено НИН-овом наградом? Не умањујући неспорне квалитете награђеног романа, и управо стога, не можемо се отргнути сумњи да је награђивањем једног концептуалног дела последично афирмисана и његова идеолошка подлога, што је и главна …
ВишеГладна књижевна година
СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ 2017 Књижевна година јесте била гладна, јер недостаје значајна књига, остварење које кореспондира с најдубљим темама и траумама српског народа, рекапитулира традицију и истовремено гради нове путеве. Прошлих година је било наслова с …
ВишеПовлачење књижевне критике или: Постоје ли људи којима се она обраћа?
Како је с протоком „модернизацијског“ процеса књижевност несталас радара већине штампаних медија Kада би којим случајем недељне, и не само недељне новине савремене Србије залутале у руке читалаца од пре само петнаестак година, шта би …
ВишеКњижевност и (Октобарска) револуција
Ентузијастичко представљање Револуције руска, и не само руска књижевност концептуализује независно од пропаганде Комунистичке партије, у извесном смислу чак и пре ње. Ниједан пропагандни напор бољшевика не може се мерити са утиском који на читаоца …
ВишеКако је одбрањена част „чисте“ уметничке књижевности
Овогодишња продукција, не романескна (упадљиво) већ преводна, есејистичка, научна и песничка, завидног је квалитета. Уколико и даље имате стрпљења и мирноће за читање, Сајам је право место за вас. Не дајте да вас збуне вести …
ВишеДА ЛИ СЕ СА КОЦА НАЈДАЉЕ ВИДИ?
Опора песничка хроника Цере Михаиловића Снажна и доследна критика духовне и друштвене ситуације времена у стиховима овог значајног српског песника не исцрпљује се сама у себи већ допушта широк дијапазон осећајности: од жустрих сатиричних до …
ВишеЖивот у недобу и простори среће
Песниково сасвим модерно преокретање вредности (ако бисмо желели да Јагличића уподобимо интелектуалној моди колонијалне Србије, споменули бисмо и Фукоа) открива дубоко разумевање епохе у којој његове песме настају. Јер у нељудском добу они који су …
ВишеНови стари Ного
Ритам овог песничког језика и у књизи Сонет и смрт на моменте поново „надире скитски“ или – ако наставимо парафразу једног од најдалекосежнијих Ногових стихова – пројављује поетичку снагу коју црпе из митских и архетипских …
ВишеДа ли имамо српског Уелбека?
Први роман Филипа Грбића нуди генерацијски наратив о младим, животно осујећеним остацима некадашње средње класе Када млади аутор улази у свет прозе првом књигом, а некако се наметнуло у последњих неколико деценија да та прва …
ВишеНојева барка поезије
Језгро поезије Драгана Хамовића испоставља се као довољно широко да прими све плодотворне и значајне елементе наше културне традиције, али опет довољно суспрегнуто да их у љусци ораха, као Нојевој барци, понесе преко валова времена …
ВишеМагични воз 20. века
Гротескно-карневалски квалитет воза у роману Драгана Јовановића Данилова наглашен је именима ликова чија етимологија потиче из различитих (поп)културно-историјских регистара, до те мере да су неки од њих више плод иронијске интертекстуалне игре него карактери „од …
ВишеПЕВАЊЕ О СВЕТУ ГДЕ ЈЕ ЈАМА ДЕЦИ ДВОРИШТЕ
Поезија и искуство геноцида Пише Никола Маринковић Можда је, објавивши ову књигу, Мирослав Максимовић успео да се ослободи „притиска теме“, како сам каже, макар тиме што је тај притисак учинио заједничким свима онима који се …
ВишеЊЕГОШЕВА ТАЈНА У СВЕТЛУ БЕЋКОВИЋЕВЕ ПОЕЗИЈЕ
Песник Његош претвара се у пророка чија је појава била неминовна унутар координата које сачињавају српски језик, историја и небески Творац, али се тиме (и даље) не исцрпљује почетна запитаност над Његошевом појавом и њеним …
ВишеРОМАН КОЈИ ПОСТАВЉА ПИТАЊА
Пише Никола Маринковић Крајње консеквенце Кукавичје пилади као модерног историјског романа далекосежне су и више постављају питање него што нуде интерпретацију историјског догађаја: ако је трагика Божићног устанка у Црној Гори у томе што је …
ВишеМогућности религиозне поезије
Случај песника Селимира Радуловића врло је знаковит: његов глас карактеристичан је по апсолутном поверењу у могућност да се језик поезије и језик канонског православља измире до те мере да сама поезија постаје сведочење Бога не …
ВишеЛауреат мора имати одређени патос (којим потврђује углед награде!)
НИН-ова награда у оскудно време Пише Никола Маринковић Ове године наградом овенчан роман Иване Димић Арзамас („Лаугна“) не претендује на идеолошке предзнаке као предуслове вредновања, што је свакако позитиван помак у односу на, примера ради, …
ВишеБУДУЋНОСТ КРОЈЕ ЛАКЕЈИ ИДЕОЛОГИЈЕ
Књижевна 2016. година или: Погледи књижевног „аналитичара“ и „критичара“ Пише Никола Маринковић Из позиције коју не без (ауто)ироније именујемо позицијом књижевног „аналитичара“, одлазећа 2016. може се сагледати као година у којој су се десила четири …
ВишеОсобен критички глас: Оде и покуде Мирка Магарашевића
Пише Никола Маринковић Критичка поезија, за разлику од ангажоване, не намеће своје становиште већ у име традицијом потврђеног идеала упозорава на ишчашења ситуације у којој настаје Песник, есејиста и критичар Мирко Магарашевић од самих почетака …
ВишеСајам 2016 – Између тржишта и културне политике
Пише Никола Маринковић Сулуде царинске марже на књиге између Србије и БиХ или Црне Горе диктирају услове тржишне игре до бесмислених и негативних (из позиције књижевности) последица. Постојаност ових царина показује и прећутну а подразумевану …
ВишеНобел за Дилана или: Симптом једног лутања
НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА КЊИЖЕВНОСТ 2016: Како је Боб Дилан у својој осмој деценији отишао у још једну легенду Пише Никола Маринковић Са чисто књижевног становишта, образложење Нобеловог комитета („креирање нових поетских израза“) колико је тачно, толико …
ВишеМолитвена питања у доба „пометенија“
Силазак у самоћу: песничка збирка и зборник о делу Ђорђа Сладоја Пише Никола Маринковић Укрштање религиозних и предачких фигура неминовно доприноси активирању фолклорних оквира у овој поезији, који постају како посредник искустава отуђене техничке цивилизације, …
ВишеДрама повратка заветној Шумадији
Пише Никола Маринковић Готово сви јунаци овог романа покушавају да премосте границу између потпуног предавања другоме у љубави и очувања властите слободе, што још од романа Ф. М. Достојевског захтева управо дијалошки вид приповедања Огледи …
ВишеШаљиво-озбиљно штиво (само) за пажљиве читаоце
Како победити химеру мелодрамске љубави Пише Никола Маринковић Читалац који би стваралаштву Владана Матијевића приступио читајући роман Врло мало светлости (2010), а одмах затим и његов нови роман Сусрет под необичним околностима (2016) вероватно би …
ВишеПогодите – Чији је писац и чије је његово дело
О односу књижевности и идентитета Пише Никола Маринковић Проницљиви читалац долази до поражавајућег закључка да постоји одређени континуитет између оних чланова Ултиматума из 1914. године који се односе на просветну политику, скорашњих политички мотивисаних „истраживања“ …
ВишеСлучај Солжењицин или: Одељење за одстрел класика
Пише Никола Маринковић Поводом узбуркане друштвене и књижевне сцене у Русији, где је у току жива и многозначна расправа о писцу „Архипелага Гулаг“, разматрамо могућа поређења ових идејних сучељавања и њихов значај за разумевање књижевне …
ВишеРадослав Братић (1948–2016) – Одлазак приповедача
Пише Никола Маринковић Биографија Радослава Братића као да је предодредила тематику његовог дела: рођен је на Видовдан 1948; као студент књижевности био је сведок протеста 1968; први роман објавио је уочи раздружитељског Устава СФРЈ из …
ВишеОткуд књижевност на насловницaма дневне штампе?
Муке поводом откупа Пише Никола Маринковић Актуелна драма са откупом књига за библиотеке Србије заправо је својеврсна порука овдашњег културног естаблишмента будућем министру културе да ни на који начин не сме да угрози идеолошки зацртан …
ВишеРатне колумне Џорџа Орвела
Пише Никола Маринковић Историјски контекст треба имати на уму приликом читања ових колумни, јер су многим својим деловима неодвојиве од претпоследње године Другог светског рата, када је британска јавност већ била свесна извесности нацистичког пораза, …
ВишеЛирска кућа Рајка Петрова Нога
Пише Никола Маринковић Рећи за неко књижевно дело да има „прецизну архитектонику“ одавно је само флоскула, међутим, у појединим случајевима ова овештала метафора и даље може бити носилац смисла. То је случај са новом збирком …
ВишеРадуловићеви извори светлости
Пише Никола Маринковић Писац Светла из очеве колибе књижевности и култури даје замашан значај, који превазилази индивидуалистичке границе, наметнуте духовном ситуацијом времена. Јер поменута подразумева да је духовни видик „Дехристијанизован, потом дехуманизован“, и да „човек …
ВишеВажан прилог књижевној логорологији
Пише Никола Маринковић С времена на време у српској књижевности појаве се дела која су готово консензусно оцењена одличним, али их мимоилазе награде и прикази. Управо то је случај са дебитантским романом Љубомира Кораћевића Лагер …
ВишеТопос чисте лирске поезије
Пише Никола Маринковић Томислав Маринковић је у критици већ препознат као тихи глас чији је квалитет обрнуто сразмеран чувењу. Можда је то и једина могућа позиција за савременог лиричара: близу захукталог света да би сведочио …
ВишеЛогика владајућег дискурса у Србији
НИН-ова награда по 62. пут Пише Никола Маринковић Трагом доброг повода да се читалачким проласком кроз најужи избор посредно сагледа пресек стања у српској прози, а можда још више пресек стања оних типова приповедања који …
ВишеВреме посустајања
Књижевна 2015. година Пише Никола Маринковић О књижевној години се може и мора разговарати и са становишта стања у институцијама које обележавају и мапирају књижевни живот. У том смислу, минула година могла би се назвати …
ВишеСрпска књижевност на почетку двадесет и првог века: Пресек стања
Пише Никола Маринковић Шта је, дакле, ново у српској књижевности двадесет првог века, а да није било присутно у српској књижевности 20. века? Јубиларни број „Печата“, једног од ретких магазина који од самог почетка има …
Више(Лош) роман о лошем човеку
Пише Никола Маринковић Соната за лошег човека Александра Гаталице на првом месту је идеолошки роман и своју целину има само унутар дискурса који се спрам деведесетих година односи изразито негативно, док би једна недискурзивна анализа …
ВишеНАЈБОЉИ БЕОГРАДСКИ БРЕНД У ЈУБИЛАРНОМ ПАКОВАЊУ
Пише Никола Маринковић Еуфорија и медијска пажња ове године су појачане двема чињеницама: у питању је шездесети, дакле јубиларни Сајам, а почасни гост је Русија Београдски Сајам књига једино је место у Србији на коме …
ВишеКЊИГЕ – У Кецмановићевој авлији
Пише Никола Маринковић Кецмановић у Осами води приповедачки дијалог са Андрићем. Преузевши основну структуру приче из Проклете авлије и смештајући је у Босну последње четвртине двадесетог века, он започиње интересантан експеримент Владимир Кецмановић Осама Лагуна, …
ВишеПоезија сржи
Пише Никола Маринковић Песник нам предочава дубински утемељен одговор на „несносне чињенице стварности овог народа“, јер последњу реч увек имају песници. Та реч, у случају Драгана Хамовића, сведочанство је да после два века модерног трајања, …
ВишеСви би у Москву, зар не?
ПОВОДОМ ПРЕДСТАВЉАЊА СРБИЈЕ И СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТи НА 28. МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ КЊИГА У МОСКВИ Пише Никола Маринковић Критике из редова домаћих издавача, Жалба УКС-а и незадовољство писаца ових дана прерастају у мали медијски рат, и чине …
ВишеПесничка иронија Небојше Васовића
Пише Никола Маринковић Статус овог ствараоца у српској јавности је био доминантно одређен полемичком књигом Зар опет о Кишу?, што је песника донекле скрајнуло у корист полемичара; појава нове збирке Нека, хвала стога је прави …
ВишеНеостварени потенцијал потраге за идентитетом
Нове књиге о српском средњем веку Пише Никола Маринковић Коинциденција да се, једна за другом, појаве књиге о Стефану Немањи, Стефану Првовенчаном, Стефану Дечанском, Марку Краљевићу и деспоту Стефану Лазаревићу показује, иако је реч о …
ВишеОд поезије и коментара до – Каиновог белега
Посвета великанима српске књижевности Пише Никола Маринковић Низ изузетно вредних наслова објављених у 2014. години показује да су годишњице рођења или смрти појединих писаца, удружене са годишњицом Великог рата као епохалног прелома Европе, довољан подстицај …
ВишеБасарин демон историје
Пише Никола Маринковић Да се иза гротескног, стилски изузетно оптерећеног приповедања крије озбиљнији наум, показује и низ делова текста који на различите начине упућују на претходна Басарина дела, што Анђела атентата, стога, чини сложенијим делом …
ВишеМоже ли се Гинтер Грас читати само као писац?
Чини се да ће у будућности он више вредети као аутор који је својим приповедањем описао несталност европског и немачког идентитета после нацизма него као политички ангажован грађанин, како је себе волео да мистификује Пише …
ВишеВуков нож у леђа – Вук Драшковић, Исусови мемоари, „Лагуна“, 2015.
Пише Никола Маринковић Немогући историјски конструкт прати и немогуће приповедање. Вук Драшковић није лош приповедач, али није ни модернистичког типа, што подразумева да не би требало да пише на начин на који не уме, ако …
ВишеХрватска тужба и против српске науке
Пише Никола Маринковић Како је књига Злате Бојовић Историја дубровачке књижевности (издање СКЗ) – у којој је ауторка дубровачке писце контекстуализовала у равни поетичког развоја, следећи смене уметничких епоха од средњег века до нестанка Дубровачке …
ВишеПолитички и идеолошки поредак „закуцан” романом
Да ли НИН-ова награда заиста награђује најбољи роман? Пише Никола Маринковић Јасно је да у 60 година постојања ове награде није било суштинске промене њеног контекста. Она је и даље део механизма који каналише уметничку …
ВишеТрагом „духа времена“
Пише Никола Маринковић Година за нама била је увид у будућност српске културе. Уколико се овако настави, издаваштво ће већином бити препуштено неразвијеном и ограниченом тржишту, са опадајућим бројем читалаца, у чијим потребама ће, ерозијом …
ВишеБранко Ћопић на мети КПЈ
Пише Никола Маринковић Проблем са Партијом Ћопићу нису стварале само сатире већ и роман Глуви барут, који тематизује „крвави терор“ партизана, до тада табу тему у комунистичкој Југославији. Забелешке о овом роману, уз потанко описивање …
ВишеНова читања поезије Новице Тадића
Пише Никола Маринковић Пошто је основна намена овог зборника била да потврди и учврсти Тадићев статус класика, с намером да га уврсти међу школске писце, јасно је да он није могао бити потпуно и искључиво …
ВишеПриче о атентату
Пише Никола Маринковић Гаврилов принцип, Четрнаест прича о Сарајевском атентату, приредио Вуле Журић, Београд, „Лагуна“, 2014. Књига Гаврилов принцип оличава судбину српске културне политике остављене ћудима тржишта: има свега и за свачији укус, само не …
ВишеКњига о свему и свачему
Пише Никола Маринковић Чини се да је повлашћено место Јерговића и Басаре у јавном простору бивше СФРЈ последица њихове уподобљености наметнутим идеолошким струјањима Сабрана преписка Светислава Басаре и Миљенка Јерговића, Тушта и тма, јесте књига …
ВишеЧекајући Госпину милост
Свет Маловићевог романа обликован је уз помоћ максимизирања популарних чинилаца савремености. Уместо модернистички одсутног Бога, присутан је Гугл, чији сервиси снимају сваки говор и радњу на планети у реалном времену… Пише Никола Маринковић Бока Которска …
ВишеПотрага за утемељењем
Пише Никола Маринковић Београд је као геопоетички центар диктирао и промене тема, стила и простора књижевности. На трагу ових промена је и нови роман Драгана Јовановића Данилова, Таласи београдског мора Драган Јовановић Данилов, Таласи београдског …
Више