Уметност и манифест

Поводом објављивања књиге Мирослава Цупаре Горан Бреговић – Уметност без предрасуда

Музичка сарадња између Горана Бреговића и нашег свестраног пијанисте Мирослава Цупаре добила је и писани манифест. Књигу Горан Бреговић – Уметност без предрасуда Цупара је објавио ове године у издању Добре књиге. На 290 страна аутор се темељно бави друштвеном и музичком анализом, песништвом и етапама развоја Бреговићеве музичке каријере, али и, сасвим озбиљно и зналачки, улогом музике у контексту људског битисања.
Гледамо на поп музику не само као на избор забаве већ као на још један музички универзум, направљен веома другачије од класичне музике, али који говори директније животима који сада живимо. Рок музика је цветала у доба Југославије, за Бреговића у почетку беше Бијело дугме, наша прва етно рок група, која је од почетка постигла невиђен успех, и оригинално уметнутим фолк цитатима, и текстовима легендарних песника, као што је био Душко Трифуновић. Многе генерације певале су Трифуновићеве стихове. Низали су се успешни концерти бенда, с посебним акцентом на наступ код Хајдучке чесме 1977, наш јединствени Вудсток. Класични четворочлани рок бенд еволуирао је током година до симфонијског оркестра, женског бугарског хора, дувача и свега оног што је тадашње време тражило. Бреговић је непогрешиво процењивао моменат када ће се десити трансформација, никад не одустајући од фолк утицаја, чиме се на време врло паметно прикључио покрету Музике света.
На 120 страница аутор анализира текстове Бреговићевих песама, које се могу поделити у три групе. У првој су Кад би био бијело дугме, Шта би дао да си на мом мјесту, Тако ти је мала моја кад љуби Босанац, једноставне и с народном поетиком, у другој – Битанга и принцеза, Доживјети стоту… личније и поетичније, а у трећој групи су политички ангажовани албуми Бијело дугме, Пљуни и запевај моја Југославијо, Ћирибирибела. Памтимо и данас песме Лоше вино, Све ће то, мила моја, прекрити рузмарин, сњегови и шаш, На задњем сједишту мога аута; за Ђурђевдан многи мисле да је народна песма, а Селма која путује и не сме да се нагне кроз прозор из воза, заиста постоји. Текстови су својевремено имали смисла и погађали су душу, али време иде даље, па касније добијамо Калашњиков – бесмислено набацани редови да реда ради покрију побеснеле дуваче и дивљи ритам.
Музиколошки аспект Бреговићевог опуса анализира се на 100 страна петнаест година Бијелог дугмета у односу на светску музичку сцену, где се група истакла оригиналним музичким концептом, извођењем и агресивним маркетингом. Каснија самостална каријера доноси Бреговићу сарадњу у филмовима Кустурице, Емира Кеновића, Патрика Шероа (Краљица Марго), али и с великим музичким именима региона. Компонује оперу Кармен, увек остајући доследан свом оригиналном етно звуку. Сам попис издања је импресиван, јер је и каријера била импресивна. Дискографија обухвата 46 наслова – са рок групом, самостално, као део ансамбла или филмске/позоришне музике.
Књига Мирослава Цупара озбиљно се бави не само каријером Горана Бреговића већ и анализом улоге и утицаја музике у животу, верујући да у тешким моментима музика може спасти свет. Бити уметник значи веровати у живот. И зато је ова књига драгоцена.