Излог књиге

Јежи Косински, „Обојена птица“ и „Присутност“, Плато, 2015.

Често се дешава да књиге које одражавају „дух времена“ остају актуелне и у неким другим добима, али није баш уобичајено да дух „једног“ времена буде жив и истоветан са духом „другог“ времена. Објављивање двеју књига пољско-америчког писца Јежија Косинског (1933–1991), Присутност и Обојена птица, које су шездесетих и седамдесетих година 20. века биле сензационално књижевно откриће, указује на обновљивост и свевременост тема и истина које су у њима биле осликане.
Колико год да у то време писање о нацистичким злочинима у Другом светском рату није било до краја детабилизирано, свеколика светска јавност (не само читалачка) била је суочена са овом темом и имала је јасну и поларизовану слику о томе ко су били злочинци, а ко жртве. Када је Јежи Косински објавио Обојену птицу као аутобиографски роман и у њему описао страдања јеврејског дечака који се током ратних година скрива по селима и шумама источне Пољске и тамо бива одбациван, мучен и злостављан од стране домаћег живља, уобичајена представа о „добрима“ и „лошима“ се уздрмала, а сам писац доспео у жижу истовремених напада, оспоравања и дубоке емаптије. Узимајући за симболичку основу свога романа аутентичан обичај пољског сељаштва да ухваћену птицу префарбају јарким бојама и тако обојену пусте да лети своме јату, које је не препознаје и као уљеза растргне до смрти, Косински је по свој прилици желео да покаже наказност филозофије маркирања и одбацивања различитости, чији је резултат неконтролисано бујање људске свирепости која рађа злочине и несреће. Док његов јунак, црнпурасто Јеврејче које личи на Циганче, пролази кроз стравична мучења, догађа се својеврсна духовна иницијација, суочавање са људским злом.
Уметнички нерв којим је освестио оно што је прошло умео је да препозна и оно што долази. Медији и политичко-финансијска светска елита, као нова сила што влада светом, а која је лишена правог знања и мудрости, и које је Косински сатирично представио у свом роману Присутност, и данас су главни „уредници“ света.
Чак и ако се чита у дословном значењу, као комедија забуне услед које један доброћудан али умно ограничен човек, који је цео свој живот провео као баштован једног богаташа, сада изненада са тог имања буде избачен и нашавши се сплетом околности у окружењу припадника високе класе – политичара и финансијера – тамо буде грешком сматран за богатог, моћног и мудрог човека, овај роман се одмах разуме као карикатурална слика оних који управљају светом. Косински међутим много дубље разматра питање шта значи бити присутан у свету и у свом животу. Излазак баштована Ченса из баште његовог доташњег живота, еквивалентан је на симболичком плану Адамовом изласку из Раја. Не-Рај је обојен крајностима – од уличне прљавштине и делинквенције, до гламура и сјаја.
Наташа Анђелковић

Жозе Сарамаго, „Запис о проницљивости“, Лагуна, 2015.

Својеврстан наставак „Слепила“, Сарамагов роман „Запис о проницљивости“ смештен је у исту земљу у којој је четири године раније владала епидемија обневиделости, али сада почиње једним необичним политичким, а не медицинским феноменом: на парламентарним изборима већина популације оставља непопуњене гласачке листиће. Прича се плете око борбе владе и њених званичника и министара да појме и, истовремено, униште тај аморфни антипокрет неопредељених гласача. У другом делу романа појављују се ликови из „Слепила“, укључујући доктора и докторову жену, за коју сумњају да је вођа овог антипокрета, и тада заплет почиње.
„Запис о проницљивости“ је преиспитивање демократије у савременом свету

Катарина Колаковић, ,,Београд – врата истока, капија запада, Evro Book, 2015.

Својеврсна енциклопедија о нашем главном граду, са више од 500 фотографија – репрезентативно, капитално и вредно дело, у коме се представља Београд од постанка до данашњег дана. У првом делу, које носи назив ‚‚Београд кроз векове“, дата је историја главног града од његових првих помена па до прве деценије XXI века, обогаћена фотографијама које на прави начин дочаравају богату прошлост града на некадашњој граници. У другом делу, који носи назив ‚‚Београд данас“, кроз енциклопедијске одреднице и више од 350 аутентичних фотографија упознајемо садашњи изглед града, најважније институције, улице, тргове, споменике културе, музеје, галерије, библиотеке, позоришта, манастире, цркве без којих се данас не може замислити град који је важно место на туристичкој и културној мрежи Европе.