Једнаки и једнакији

О ДВА БЕОГРАДСКА КОНЦЕРТА КЛАСИЧНЕ МУЗИКЕ

KulturizacijaПише Смиљка Исаковић

Иако врхунски, концерт камерне музике у Скупштини града није попунио салу, јер у овом миленијуму реклама је све, а медији су цареви, па ко то није схватио, узалуд ће бити мајстор свог инструмента. У прилог томе, директно испред улаза у градску скупштину, у дивним цветним ронделама, публику на изласку сачекују сиви метални блокови у стилу Трансформерса, на којима пише Културизација

По Орвелу, сви смо једнаки, само су неки једнакији, што се показало на два концерта камерне музике одржана дан за даном у Београду. Помпезно и дуго најављиван наступ клавирског трија Александар Маџар – Ксенија Јанковић – Богдан Божовић на Коларцу, амбициозног наслова Сусрет мајстора, упорном медијском пропагандом довео је многе у дворану. Наравно, и да виде ту непроцењиву Страдиваријусову виолину на којој свира млади Божовић, док су остало двоје уметника већ дуго миљеници београдских медија. Концерту одржаном сутрадан, у свечаној сали Скупштине града, није претходила агресивна промоција, а опет су свирали мајстори. Владимир Павловић, виолончело, и Наталија Младеновић, клавир, приредили су публици раскошно вече камерне романтичарске музике.

Обоје руски ђаци, обоје су у Москви добили техничку и интерпретативну спремност, у школи која још увек важи за најбољу у свету. Определили су се за романтизам и ретко извођена дела, програм је имао целину и интегритет. Капитална Соната француског романтичара Сезара Франка у А-дуру, у оригиналу писана за виолину и клавир, добила је у виолончелу смиренију верзију. Не само због дубље лаге инструмента него и због филозофскијег и мање егзибиционистичког прилаза оба уметника. Изузетно тешка и дугачка соната прави је изазов за оба извођача, јер је и клавиру додељена равноправна, ако не и већа улога. Наталија Младеновић, као искусни сарадник, тонски се повукла у корист мат тона виолончела, што је овој сонати дало нову звучну димензију. У другом ставу брзи пијанистички пасажи су се чули помало сливено и неартикулисано, као последица акустике велике дворане, док су у Речитативу-фантазији уметници донели Франкову музичку мисао крајње поетично.

[restrictedarea]

Други део програма посвећен је композицијама Роберта Шумана, које се ретко чују код нас. У једној од повремених ремисија душевне болести, Шуман је за два дана написао Пет комада у народном духу оп.102, у којима користи немачке народне напеве као инспирацију. И овде су клавир и виолончело потпуно равноправни, да би се добацивали темама и мотивима крајње духовито. Најлепши су били комади С хумором и лагани став који га прати, као врхунац циклуса.

Фантастични комади оп. 73, настали у истом периоду Шумановог живота, не користе пуку фолклорну тематику већ припадају композиторовој сасвим посебној мелодијској и хармонијској поетици, ипак грађеној на дугој и богатој немачкој музичкој традицији. Описни наслови комада, а не традиционалне ознаке темпа (Zart und mit Ausdruck – нежно и експресивно, Lebhaft, leicht – живо, лако, Rasch und mit Feuer – брзо и ватрено), говоре о Шумановој потреби да се изрази програмски, а не шаблонски. Оба инструмента су подједнако експонирана, у чему се огледа величина ове камерне музике. Владимир Павловић из свог виолончела добија пун, топао и неагресиван тон, тонски прецизан и динамички богат, уз раскошну подршку Наталије Младеновић, која се понекад борила са извесним звучним падовима самог клавира, што је, легенда каже, последица боравка истог на голој ледини Мокре Горе због наступа пијанисте Мацујева.

Иако врхунски, концерт камерне музике у Скупштини града није попунио салу, јер у овом миленијуму реклама је све, а медији су цареви, па ко то није схватио, узалуд ће бити мајстор свог инструмента. У прилог томе, директно испред улаза у градску скупштину, у дивним цветним ронделама, публику на изласку сачекују сиви метални блокови у стилу Трансформерса, на којима пише Културизација. Добро дошли у Врли, Нови свет.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *