CVIJANOVIĆEVA PREDOČILA ISTINU SAVETU BEZBEDNOSTI

Srpski član Predsedništva BiH na vanrednoj sednici SB UN istakla „da je cilj najavljene rezolucije o Srebrenici ukidanje Republike Srpske“ i da o nacrtu tog dokumenta nije raspravljalo Predsedništvo BiH, „jedino nadležno da vodi spoljnu politiku zemlje“

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, na zahtev Ruske Federacije, održao je vanrednu sednicu o Bosni i Hercegovini, čiji je povod bila ne samo najavljena rezolucija o
Srebrenici već i ratni bubnjevi koji su se u poslednje vreme snažnije nego ikada čuli iz bošnjačkih političkih struktura u dejtonskoj tvorevini. Stalni ambasador Rusije u svetskoj organizaciji Vasilij Nebenzja je, nimalo slučajno, upozorio da je „situacija u Bosni i Hercegovini na ivici konflikta i da može da se otme kontroli“. On je ocenio da „pismo sa zahtevom za održavanje ovog sastanka, koje je članovima SB uputila Željka Cvijanović nije običan zahtev nego znak posebne zabrinutosti za srpsko stanovništvo u zemlji i pokušaj da se spreči negativan razvoj situacije“.

U SENCI PODELA Nažalost, diplomatske igre koje su prethodile održavanju sednice SB, kao i nastupi predstavnika najmoćnijih država na njoj su – baš kao i odnos prema najavljenoj rezoluciji o Srebrenici – potvrdili ogromni, čini se nepremostivi jaz između Kolektivnog zapada (te njegovih manjih vazala) i sila sa Istoka Rusije i Kine koje insistiranju na poštovanju međunarodnog prava i teže uspostavljanju multipolarnog poretka na planeti.
Predstavnici Vašingtona i njegovih saveznika su i na ovoj sednici posvećenoj nekadašnjoj centralnoj jugoslovenskoj republici, po ko zna koji put, pokazali da ih ne interesuju istina, činjenice, pa čak ni pravila UN ukoliko se ne uklapaju u njihove geostrateške interese. To se moglo videti na osnovu laži koje su saopštili u svojim govorima, ali i nediplomatskih poteza kojim su omogućili Kristijanu Šmitu i Zlatku Lagumdžiji da se obrate SB. Ambasadori Moskve i Pekinga su, s druge strane, težili postizanju kompromisnih diplomatskih rešenja, kojim bi najvažniji organ svetske organizacije potvrdio svoju ulogu i sprečio dalje produbljivanje opasne krize u BiH, što je, bojimo se, zapravo i cilj onih koji su samo na rečima zabrinuti za situaciju u Bosni i Hercegovini.
Iako sednica nije dovela do zajedničkog stava u Savetu bezbednosti, njeno održavanje je, ipak, bilo korisno za interese Republike Srpske jer je obraćanje Željke Cvijanović ovom telu putem video-linka omogućilo predstavnicima mnogih zemalja da se upoznaju sa činjenicama o stanju u BiH koje im do sada verovatno nisu bile poznate, zbog čega će neke od njih možda i promeniti svoje dosadašnje stavove.
Doskora neprikosnoveni hegemon iz Vašingtona je, želeći da se sednica odvija po njegovom scenariju, tražio da se Kristijan Šmit obrati Savetu bezbednosti u svojstvu visokog predstavnika. Ruska Federacija je, naravno, pozivajući se na činjenicu da nemački političar nije legalno izabran na ovu funkciju, bila protiv ispunjenja tog zahteva, ali je na kraju gaulajteru iz Bavarske omogućeno da putem video-linka održi govor pred SB. Doduše, prilikom predstavljanja, predsedavajuća Savetu bezbednosti Maltežanka Vanesa Frejzer ga nije nazvala visokim predstavnikom za BiH već je samo saopštila „da gospodin Šmit ima reč“, iz čega su mnogi izvukli zaključak da je status advokata iz Oberncena za diplomate mnogih zemalja u najmanju ruku sporan.
Lažni visoki predstavnik je iskoristio priliku da ponovo krivicu za probleme Bosne prebaci na rukovodstvo RS „koje neprekidno govori o otcepljenju od BiH“, a od njega smo, takođe, mogli čuti neistinitu tvrdnju kako je „dobio mandat da nadzire sprovođenje Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH“.

SRPSKA POŠTUJE „DEJTON“ Željka Cvijanović je u obraćanju SB naglasila da Republika Srpska „poštuje dejtonski ustav BiH i čuva mir“, dok s druge strane „bošnjački zvaničnici poput ministra odbrane BiH Zukana Heleza i ministra bezbednosti Federacije BiH Rame Isaka otvoreno prete nasiljem i ratom“. Saopštila je i da je „rezolucija o danu sećanja na Srebrenicu, koja se predlaže Generalnoj skupštini UN, eklatantan primer kako strano mešanje i nepoštovanje ustava BiH podrivaju mir i stabilnost“.
Naglasila je da „Nacrt rezolucije, čiji su autori pojedine zemlje i ambasador BiH pri UN Zlatko Lagumdžija, odražava potpuno nepoštovanje Ustava BiH i Predsedništva BiH, koje je isključivo nadležno za formulisanje spoljne politike države“. „O tom nacrtu rezolucije Predsedništvo nije ni razgovaralo, niti ga usvojilo. Štaviše, nema ni konsenzusa među našim narodima, niti na bilo kom nivou vlasti o tekstu rezolucije, koji je namerno skriven od javnosti. Većina vaših država zna da se ova aktivnost vodi u suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom, ali ste jednostavno odlučili da tu činjenicu ignorišete“, rekla je Cvijanovićeva.
Prva saradnica Milorada Dodika je podsetila „da su visoki predstavnici, uglavnom na strani bošnjačkih težnji za centralizovanom državom, kršili odredbe Dejtonskog sporazuma koje predviđaju zaštitu i ravnopravnost naroda“. Pred SB je, takođe, optužila strane diplomate u BiH i Kristijana Šmita, koji pozira kao nekakav hibrid kolonijalnog namesnika i tipičnog despota, da se kontinuirano i sa sve destruktivnijom tendencijom mešaju u proces odlučivanja unutar BiH. Vrlo je značajno što je Željka Cvijanović u svom izlaganju pred najvažnijim telom svetske organizacije demistifikovala tvrdnje da najavljena rezolucija o Srebrenici ima benigni karakter i da tobože nije uperena protiv interesa srpskog naroda. Objasnila je da je cilj najavljene rezolucije zapravo ukidanje Republike Srpske, pri čemu je citirala nedavnu izjavu profesora sa Harvarda i ratnog savetnika Alile Izetbegovića Frensisa Bojla, datoj sarajevskoj TV stanici „Fejs“ 26 aprila. „Rezolucija će biti obavezujuća u celoj organizaciju UN. Onda će biti na nama, probosanskim snagama da osmislimo kako ćemo tu rezoluciju koristiti da promovišemo interese BiH i da se jednog dana rešimo Republike Srpske, koja je genocidna tvorevina“, rekao je profesor Bojl.

Lagumdžija kritikovao Rusiju i Cvijanovićevu Ambasador BiH u UN Zlatko Lagumdžija je pred Savetom bezbednosti ocenio da je „jedina svrha sazivanja sednice da se izvrši pritisak za povlačenje teksta rezolucije o Srebrenici“. „Nema to veze sa zabrinutošću za BiH, već zloupotrebom moći Ruske Federacije koja je više puta naglasila svoju zabrinutost za samo jedan deo BiH“, rekao je Lagumdžija. On je takođe saopštio da donošenje pisma Željke Cvijanović u SB, bez konsultacija sa drugim članovima Predsedništva BiH, smatra „zloupotrebom Poslovnika SB i degradacijom institucije Predsedništva BiH“.

RUSIJA PROTIV REZOLUCIJE O GENOCIDU Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja rekao je da se njegova zemlja „kategorički protivi donošenju rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, jer se promovisanjem Nacrta rezolucije krši Dejtonski sporazum, odnosno ustav zemlje koji predviđa da je za njegovo pokretanje neophodna saglasnost Predsedništva BiH“.
„Nečuveno je i neprihvatljivo da su dva člana Predsedništva BiH, kao i ministar spoljnih poslova i stalni predstavnik pri UN odjednom zaboravili na potrebu da obezbede suglasnost sva tri konstitutivna naroda kada su počeli da promovišu ovu više nego provokativnu inicijativu. Deluje krajnje cinično da je Nemačka, koja je u 20. veku počinila najveći genocid u istoriji čovečanstva, preuzela vođstvo u promociji ovog izuzetno opasnog dokumenta“, naglasio je Nebenzja, poručivši „da narodi BiH, a ne zapadne zemlje i od njih imenovani gaulajteri treba da donose odluke o budućnosti ove zemlje“.
Mada, za razliku od ruskog kolege, nije u svom izlaganju oštro kritikovao politiku Zapada prema BiH, kineski ambasador Geng Šuang je jasno poručio „da autori i sponzori rezolucije o Srebrenici moraju da konsultuju sve strane“. Takođe, izrazio je spremnost njegove zemlje „da bude konstruktivno uključena u diskusije i rad sa svim stranama kako bi se ovo pitanje rešilo“. Doskorašnji ambasador Srbije u SAD i specijalni predstavnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića na sednici Saveta bezbednosti Marko Đurić pozvao je članice ovog tela da se „izradi nova rezolucija o Srebrenici koja će imati konsenzus sva tri naroda u BiH i voditi ka pomirenju i napretku“.

Tužilaštvo podnosilo „materijalne dokaze“ protiv Dodika U Sarajevu je 29. aprila nastavljen montirani sudski proces protiv Milorada Dodika i direktora Službenog glasnika RS Miloša Lukića. Na ovom ročištu Tužilaštvo je podnosilo svoje „materijalne dokaze“, a sudija Sena Uzunović je odbila da kao dokaze prihvati 30 novinskih tekstova sa obrazloženjem „da ne mogu biti dokaz u krivičnom postupku jer su mišljenje i ne temelje se na činjenicama“. „Dokazuje se naša početna tvrdnja da je ovo namešten politički proces i pokušava se u nameštenu formu gurati sve i svašta“, rekao je po izlasku iz sudnice predsednik Republike Srpske. Nastavak suđenja zakazan je za 22. maj.

Sasvim suprotne stavove o situaciji u BiH i najavljenoj rezoluciji o Srebrenici su, prema očekivanju, izneli ambasadori zemalja Kolektivnog zapada, predvođeni uzdrmanim hegemonom iz Vašingtona. Diplomatski predstavnik SAD u Ujedinjenim nacijama Robert Vud najavio je da će njegova zemlja „nastaviti sankcije Miloradu Dodiku i onima koji su omogućili njegove antidejtonske i koruptivne akcije“. Vud je ponovio dobro poznati stav Amerike „da je u Srebrenici počinjen genocid“, ali i „pozdravio odluku Kristijana Šmita da zabrani učešće na izborima onima koji su osuđeni za ratne zločine“.
Naredna redovna, šestomesečna sednica SB UN posvećena situaciji u BiH planirana je za 15. maj. U vrlo bliskoj budućnosti pred Generalnom skupštinom UN trebalo bi da se nađe i rezolucija o Srebrenici, pošto je Zlatko Lagumdžija saopštio da je „nakon više krugova konsultacija finalni predlog rezolucije upućen predsedniku Generalne skupštine i svim stalnim misijama u UN“. Da li su inicijatori, nakon prethodnog odlaganja, sada uspeli da obezbede neophodnu većinu za usvajanje antisrpske rezolucije – pokazaće glasanje. Već sada je, međutim, izvesno da i u slučaju da ovaj dokument prođe u Generalnoj skupštini, on neće imati obavezujuću pravnu snagu rezolucija usvojenih u SB UN niti će biti prihvaćen od Republike Srpske (i srpskog naroda u celini) i brojnih zemalja (Dodik tvrdi da u njima živi pet milijardi ljudi) kojima se ne dopada nastojanje Kolektivnog zapada da, zbog svojih interesa, neosnovano proglasi čitav jedan narod za genocidan.