Како постати и бити срећан

„Прах” Ђерђа Шпироа

Премијера на Сцени „Раша Плаовић“

Пише Рашко В. Јовановић

Редитељ је истанчаним слухом организовао духовити дијалог у драми о недоумицама и „загонеткама”савременог живота

Савремени мађарски писац Ђерђ Шпиро написао је дуодраму „Прах“, која је у суштини расправа једног брачног пара о томе шта је срећа и шта све може учинити човека срећним. Наиме, супруг је установио да је на лутријском листићу имао пун погодак, који треба да му донесе више од два милиона. Супруга није очекивала његов ранији долазак са посла кући и изненађена је срећним исходом на лотоу. Реч по реч, супружници ће почети расправу о добитку и испоставиће се да је тешко докучити шта је срећа и како је стећи. Такође, испречиће се питање да ли су срећни они који погоде све бројеве на лотоу, или пак они што профитирају организацијом лутрије. Намерни су да згодитак уложе на штедњу у банци и зато листић брижно стављају у лимену кутију како га не би затурили. Наравно, разговараће они о свему што би требало да набаве, односно како да троше новац. Биће и противречних мишљења. Жена ће на крову где се разговор води стојећи исписати кредом неке потребе и жеље. Редитељ Вељко Мићуновић је њихову конверзацију обогатио добро одабраним физичким радњама, кретањима по крову, као и уласцима и изласцима кроз два мансардна прозора. Расправа о срећи на моменте биће блиска свађи, али доћи ће до смирења када супружници спале добитни листић! Пошто је нестала могућност наплате добитка, нестао је и повод за било какву расправу о значењу појма среће, односно да ли се она огледа у материјалном благостању. Редитељ је истанчаним слухом организовао овај духовити дијалог супружника, који је повремено и повод за оживљавање реминисценција на младост, те расправа о неким прошлим брачним неспоразумима, али и сећање на пријатне догађаје, тако да су актери често заборављали непосредни повод разговора – добитни лото листић.

[restrictedarea]

Глумци Наташа Нинковић и Зоран Цвијановић ангажовано су и веома нијансирано приказали расправу супружника. Обоје су били уверљиви у одбрани својих схватања, да би се прави израз њиховог складног односа и среће открио приликом спаљивања тикета. Тако се, донекле апсурдно, али појмљиво, окончао овај дуодрамски есеј о срећи: добитни лото листић претворио се у прах, то јест у лаки пепео који се развејао по крову. Добро је што се све завршило у миру и обостраном разумевању!

Сценографско решење Љубице Милановић – кров вишеспратнице са два мансардна прозорчића – без сумње било је, у духу минимализма, једноставно и функционално, а костим Марине Вукасовић Меденице прикладан и саобразан савременом стилу одевања код нас. На београдској премијери комад „Прах“ наишао је на повољну рецепцију пуног гледалишта. Зато смо склони да верујемо како ће ова представа и у будућности имати радознале и захвалне гледаоце како на београдској, тако и на шабачкој позорници, као и евентуално на гостовањима на другим сценама.

[/restrictedarea]

ПИСАЦ Ђерђ Шпиро ПОЗОРИШТА Народно позориште у Београду и Шабачко позориште СЦЕНА „Раша Плаовић“ (НП у Београду) ДАТУМ ПРЕМИЈЕРЕ 15. новембар 2015. РЕЖИЈА, АДАПТАЦИЈА ТЕКСТА И ИЗБОР МУЗИКЕ Вељко Мићуновић СЦЕНОГРАФ Љубица Милановић КОСТИМОГРАФ Марина Вукасовић Меденица ПРЕВОДИЛАЦ Радослав Миленковић