Razgovorala Biljana Đorović Nastojanje da se čak i postavljanje kritičkih pitanja proglasi za krivično delo najpouzdaniji je signal o tome u kakvom se rasulu zvanična srebrenička priča nalazi danas. Bez primene represivnih mera protiv različitih …

Nastojanje režimske elite da Novaka Đokovića predstavi kao svoj prirodno joj pripadajući deo i „produžetak“ u Srbiji se dočekuje sa neskrivenim negodovanjem, prezirom, čak podsmehom, a etički razlaz suprotstavljenih kodova i sistema vrednosti dobija obrise …

Ovih dana u centru Zadra možete naići na poruku Srbima koja podseća na daleku prošlost toga grada, na jednog čoveka koji je u Zadru udario temelje mržnje prema pravoslavlju, ali i na događaj od pre …

Piše Predrag Nikolić Da li se radi samo o pukoj koincidenciji kada nas Ivica Dačić poziva na realnost i upozorava da polako gubimo Kosmet ako ubrzo nešto ne učinimo, a američki „ambasador“ na tzv. „Kosovu“ …

Ako Ratka Mladića ne bi prijavilo skoro četiri petine Srba, a njegovo izručenje i saradnja s Haškim tribunalom predstavljaju ključni uslov za sticanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, znači li to da su …

Piše Dragan Hamović „Sarajevska trilogija“ je nesumnjivo privilegovano i sintetičko delo Kaporovog razuđenog opusa, budući da sadrži veliku identitetsku temu – doživljaj zavičaja i zavičajnosti Kad se doživljaj zavičaja i zavičajnosti u prozi Mome Kapora, …

Piše Milorad Vučelić Nemoguće je pobrojati šta se sve sručilo na Srbiju u poslednjih desetak dana. I nemoguće je, i neodgovorno je ne shvatiti u kakvoj se opasnosti naša država nalazi i kakva je smutnja …

Piše Dragan Milosavljević Srbija kao planirano zaleđe američkog raketnog štita koji kao cilja Iran, a u stvari gađa Moskvu (primetili i Putin i Medvedev), mora po hitnom postupku postati bezbedni neokolonijalni NATO placdarm Sve je …

Konferencija za novinare, 27.05.2011. Aleksandar Vučić: Dobar dan, izvinite svi prvo zbog ovako loših uslova za održavanje  konferencije za novinare. To je zato što se selimo u novi prostor, kao što smo vam i rekli, …

Piše Slobodan Antonić Mislio sam da me u našem javnom životu više ništa ne može iznenaditi. Ali sam se, priznajem, začudio kada sam čuo „Programsku izjavu“ novoizabranog Upravnog odbora RTS. U toj izjavi se kaže …

Da li je vlast počela da zatvara i Internet sajtove organizacija koje se protive hapšenju Mladića Pored zabrane skupova u celoj Srbiji, izgleda da su srpska vlast ili njeni saveznici iz službi NATO-a, počeli da …

Piše Milan Damjanac Američka kolonija Srbija uhapsila je generala Ratka Mladića, upravo uoči dolaska Ketrin Ešton u Beograd, za koju se čini da je čudotvorka- slama i najtvrđe, plaši i najhrabrije. I tako, u tom …

Piše Željko Cvijanović Kada je Tadić uhapsio Mladića, to nije bila njegova žrtva zapadnim centrima, koja bi mogla da ga ostavi u igri, to je bio njihov poklon njemu Kao još neizlečeni zaverolog, na kome …

Piše Marko Marković As Hajduka prodat Bolonji za mašine za čišćenje brodova Trenutno možemo da se podičimo da su fudbaleri iz Srbije u najbogatijim i najmoćnijim klubovima Evrope i zauzimaju dominantne pozicije! VIDIĆ je kapiten …

Piše Dejan Đorić Kao i Kandinski, Kazimir Maljevič je slučajnim otkrićem postao glavni umetnički revolucionar, ali je ostao u domovini spreman da se suoči sa građanskim ratom i terorom Staljinove epohe. Ko sve poznat i …

Piše Vladislav Panov Skandal Larsa fon Trira na Festivalu u Kanu potpuno je bacio u senku sva zbivanja na ovoj najvažnijoj godišnjoj smotri filmova u Evropi. Izjavom da „razume Hitlera“ danski režiser je isprovocirao svet, …

Piše Uglješa Mrdić Direktor Fonda za humanitarno pravo Bosne i Hercegovine Dževad Galijašević u razgovoru za „Pečat“ optužuje predsednika Fonda za humanitarno pravo Srbije Natašu Kandić, pri tom tražeći da Božidar Vučurević bude pušten na …

Nataša Jovanović Kako bi razjasnili niz nelogičnosti vezanih za upravljanje imovinom „Kontrol banke“ u stečaju, te razotkrili zakonitosti koje vladaju u tamnim vilajetima montiranih procesa i tako otkrili vezu između režiranog stečaja i režiranog potraživanja, …

Piše Uglješa Mrdić Prošle godine „Elektroprivreda Srbije“ (EPS) proizvela je 4,1 milijardu kilovat-sati više nego 1990. godine. Za 20 godina potrošnja je skočila više od devet milijardi KWh „Pečat“ od prvog broja piše o tome …

Razgovarao Vitalij Filajev Poznati ruski naučnik i javni delatnik govori o problemima razvoja i primene zastrašujućeg oružja za masovno uništenje Radarski kompleks HAARP na Aljasci radi punim kapacitetom. Prema mišljenju niza stručnjaka ispitivanja američkog sistema …

Piše Mara Knežević Kern Na razočarenje arogantnog Zapada, superiorna svest o potrebama planete probudila se u Kini koja – kao najveći zagađivač atmosfere – više ne želi da bude saučesnik u uništavanju živog sveta. Pokušajem …

Piše Zoran Milošević Treća faza borbe za Ukrajinu ne odvija se ni vojnim, ni revolucionarnim putem, već ekonomskim sredstvima. Kakav će biti novi „geopolitički izbor“ Ukrajine? Ruski predsednik Dmitrij Medvedev, 18. maja ove godine, održao …

Piše Bogdan Đurović Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je korigovao svoje izjave o ratu protiv Tripolija i pripretio Zapadu novim ruskim raketama, čime je pokazao da je premijer Vladimir Putin ipak bio u pravu Ruski predsednik …

Piše Raško V. Jovanović Miloš Radović duhovito opservira dogodovštine u Trstu nekad i sad: prikazujući čitav koloplet nekoliko ljudskih sudbina pripadnika raznih naraštaja, koje je okupio u jednom tršćanskom hotelu „sa pet zvezdica“ i na …

Piše Rajko Petrov Nogo O Slobodanu Seleniću U ple­me­ni­tom na­po­ru da va­lja raz­go­va­ra­ti, po­veo je Do­bri­ca Ćo­sić jed­nu gru­pu be­o­grad­skih pi­sa­ca u Sa­ra­je­vo s je­se­ni 1991. go­di­ne – Se­le­ni­ća, Pa­la­ve­stru, Dar­ka Ta­na­sko­vi­ća – da sa …

Piše Uglješa Mrdić Jedini interes Srbije da isporuči Božidara Vučurevića, koji je prebačen prošle nedelje iz šabačkog u beogradski zatvor, Hrvatskoj je dogovor zvaničnog Zagreba i Beograda, pošto znamo da ni Haški tribunal, ni EU …

Piše Aleksandar Đaja Naša zemlja je postala veliki kazino u kojem obeležene karte deli NATO, dok se kuglica u ruletu uvek zaustavlja na unapred određeno crno polje Prosečna martovska plata u Srbiji bila je 353 …

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet Singidunum Kako srpski mediji stvaraju privid da iza priče o oduševljenju Srba za NATO stoje ozbiljne statističke analize Ako Evropska unija nema alternativu, mnogi su se usudili da pomisle da NATO, …

Razgovarala Mara Knežević Kern „Težina lanaca“, drugo filmsko ostvarenje ovog mladog umetnika,  posle međunarodne promocije sa  velikim uspehom  je prikazan i Beograđanima, a u filmu prisutna doza ironije i crnog humora, tako karakteristična za dela …

Piše Miodrag Zarković Udarni prilozi “Dnevnika” javnog servisa Nećete se prepoznati u saopštenju, već u ozloglašenom delovanju Upravnog odbora „RTS“-a Godinama već imam krizu identiteta. Ne znam šta sam. Ne umem da odredim sebi ulogu …

Piše Pavle Ćosić Beograd, 23. maja 2011, Izvor Be92 – Danas je ministar unutrašnjih poslova, potpredsednik Vlade Srbije, predsednik SPS-a, predsednik Vanrednog teniskog saveza Srbije, potpredsednik Komiteta za izradu plana o izvodljivosti, direktor i član …

Piše Dragomir Antonić Demokratizacija, tranzicija, kapitalizacija, globalizacija i sad standardizacija… a sve na štetu Srbije… Da li se iko još seća šta su današnji „nosioci demokratske misli“ uzvikivali pre nekoliko decenija? Čemu su se oni …

Ako zaista postoji samo jedan državni stav o Kosovu, ko ga zastupa, Vuk Jeremić ili Sonja Liht i Boris Tadić? Tamara Stojčević, generalni sekretar Vlade Srbije, otpisala je „Pečatu“. Po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama …

Naslov priče o smeni Dominik Stros Kana je ugrožena hegemonija dolara; tema priče je „big mani“(„big money“) Vol Strita;egzekutor u priči je Imperija, taktička meta Evropska unija, a neposredni izvođač radova CIA Dominik Stros Kan, …

Piše Mihail Leontjev Predsednik Ruske Federacije ostao je veran svim tačkama koje predstavljaju konsenzus za svakog ruskog političara, osim po pitanju slučaja Hodorkovski Od konferencije za novinare Dmitrija Medvedeva u Skolkovu očekivali smo otkrića, počev …

Piše Petar Bokun Kompletna plejada filozofa 20. veka našla se na Simićevom obdukcionom stolu, gde je on minuciozno, pa i s mikroskopom tražio predmet svog interesovanja Knjiga prof. dr Željka Simića „Jung i hrišćanstvo“ (628 …

Piše Danijel Vračar Za ove žene vlast je imala neodoljivu erotsku privlačnost. Međutim, voleti diktatora značilo je izložiti se njegovoj nestalnoj prirodi, nezahvalnosti i mučnoj trpeljivosti, a u najgorem slučaju i smrti… U upravo objavljenoj …

Razgovarao Uglješa Mrdić Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u ekskluzivnom intervjuu za „Pečat“ govori o sudbini RS, Srbije, SPC, NATO-u, EU, saradnji sa Rusijom, regionalnim odnosima, zločinima nad Srbima, vezi Beograda i Banjaluke i Dejtonskom …

Piše Predrag Nikolić Dogovorom između Milorada Dodika i Ketrin Ešton Brisel je priznao da i Banjaluku, a ne samo Sarajevo doživljava kao partnera „Onde gde nema nikakve borbe, ne može biti ni pobede“. Bjornstjerne Bjornson …

Piše Milorad Vučelić Nedavno je Borko Stefanović ponovo u politički život vratio ideju o podeli Kosova. Zašto je režim priču o podeli pokrenuo postalo je jasno kada je baš na Svetog Vasilija Ostroškog organizovana zvanična …

Piše Miroslav Stojanović Neslavan kraj karijere „svetskog finansijskog šerifa“, izvršnog direktora MMF-a Dominika Stros Kana, omogućava Sarkoziju trku za predsedničke izbore (2012) bez ozbiljnog protivkandidata Nemački mediji su (gotovo) u jednom saglasni: politička karijera „svetskog …

Piše Dejan Lukić Briselu je potrebna podrška svih članica da bi proradio paket za spasavanje finansija posrnulih delova EU. Novi udarac evropskom zajedništvu zadala je Finska u kojoj je posle izbora ojačala desnica koja Uniju …

Piše Dragomir Anđelković Režim nas bombarduje tvrdnjama kako je Srbija demokratska zemlja kojoj, bez obzira na „privremene“ teškoće, predstoji prosperitetno doba. Da li stvarno živimo pod suncem funkcionalne demokratije ili se radi o njenom kolonijalnim …

Piše Dragomir Antonić Ovih dana priprema se teren, a ujedno traže i formulacije kako protivno volji tri četvrtine stanovnika Srbije i 99 odsto Srba privesti državu Srbiju zlikovačkoj vojnoj organizaciji NATO Uvek u tajnosti, prikriveno, …

Piše Nikola Vrzić Srbija podržava snaženje bosanskih centralizovanih institucija, a visoki predstavnik Međunarodne zajednice u Bosni Valentin Incko može da računa na bezuslovnu podršku Srbije u ovom pogledu, zato što će jake centralizovane institucije omogućiti …

U Beogradu je veću zabrinutost izazvao stiropor bačen na automobil Borka Stefanovića, nego zastave nezavisnog Kosova među kojima je u Prištini sedeo glavni srpski pregovarač. A onda je saznanje o ovom prećutnom priznanju nezavisnosti naše …

Piše Ratko Dmitrović Poslednji ozbiljan pokušaj da se zaustavi pogubna politika prema Srbima u Hrvatskoj zabeležen je 1950. godine. U obračunu sa trojicom tada najuglednijih Srba prednjačili su Srbi, komunisti, potpomognuti „vrlo uticajnim drugom“ iz …

Piše Uglješa Mrdić Zašto ministar za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Goran Bogdanović zloupotrebljava svoju funkciju u cilju ličnog obračuna sa političkim neistomišljenicima na prostoru Južne srpske pokrajine? Nastavljaju se pritisci na srpski narod na …

Piše Mara Knežević Kern Pripremajući se za proslavu Dana majke Zemlje, UN su pristupile proceduri uvođenja internacionalnih standarda – kojima bi se garantovala „prava prirode“, jednaka onima koja su priznata čoveku. Bolivija je prva zemlja …

Razgovarala Biljana Živković O trenutnim okolnostima u zemlji i ostavci u SANU-u razgovaramo sa našim istoričarem i akademikom Bez obzira na politička uverenja, stranačku ili vanstranačku pripadnost i opredeljenost, svaki objektivni posmatrač stanja u našoj …

Piše Bogdan Đurović Da li je napad više hiljada neonacista na veterane Drugog svetskog rata, na Dan pobede u Ljvovu na zapadu Ukrajine, uvod u raspad države zbog etničke mržnje prema Rusiji? „Tužan sam danas, …

Piše Rajko Petrov Nogo O sukobu sa Makom Dizdarom Pri­čao mi je Ra­do­van Ka­ra­džić da mu se se­dam­de­se­te, sad sve­jed­no ko­je, ža­lio je­dan ko­so­o­ki ru­ski vrač, či­ji su pre­ci dav­no pri­mi­li pra­vo­sla­vlje, ko­ji je bi­o­e­ner­gi­jom …

Piše Milovan Danojlić Francuski predsednik Širak nas je okarakterisao kao „narod bez vere i bez zakonske mere“, a američki senator Bajden kao „decoubice koje treba strpati u konclogore nacističkog tipa“ Nije šala naći se na …

Piše Aleksandar Đaja Kako pod vlašću „socijalno odgovorne Vlade“ ljudi umiru na pragovima svojih kuća, a sve zarad držanja naroda u bedi, kao glavnim uslovom za dobijanje fantomskog „statusa kandidata“ za ulazak u EU „Srbija …

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet Singidunum Naš najstariji dnevni list, fabrikujući iz dana u dan „statističke greške“ nastavlja da obmanjuje javnost Naučno društvo ekonomista Srbije, Akademija ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu organizovali su, početkom …

Piše Marko Marković Novosađani se sasvim približili Partizanu i Crvenoj zvezdi U prvenstvima bivše Jugoslavije dominirali su članovi takozvane „VELIKE ČETVORKE“: Partizan, Dinamo, Crvena zvezda i Hajduk. Samo pet puta se dogodilo da im račune …

Piše Miodrag Zarković Evropa na malom ekranu Devedesete su od ovog današnjeg vremena bile bolje najmanje u jednom: onomad nismo učestvovali na „Evroviziji“. Čuj, nismo učestvovali – bili smo zaboravili na taj vašar skorojevićkog neukusa …

Piše Pavle Ćosić Beograd, 16. maj 2011, Izvor Be92 – Zbog odluke Grada o zabrani prodaje alkohola posle 22 časa, organizatori i sponzori „Bir-festa“, jedne od najvećih i najznačajnijih manifestacija u Beogradu koja je donosila …

Reč Matije Bećkovića, dobitnika nagrade „Pečat vremena“ za književnost, prilikom uručenja ovog priznanja Kažu da ljudi govore ono što sami najviše vole da čuju. Dopustite mi da u ovoj prilici, za svoje zadovoljstvo, izgovorim nekoliko …

Obraćanje glavnog urednika „Pečata“ Milorada Vučelića dobitnicima nagrada „Pečat vremena“ O  prvim  dobitnicima dve  nedavno ustanovljene nagrade „Pečat vremena“,  autorima nagrađenog istoriografskog, odnosno pesničkog dela – Miloradu Ekmečiću i Matiji Bećkoviću, govorili su i govoriće …

Reč Milorada Ekmečića, dobitnika nagrade „Pečat vremena” za istoriografiju, prilikom uručenja priznanja Došao sam pred vas danas ovde da zahvalim svima onima koji su to zaslužili. Na prvom mestu, našoj publici koja je ispunila ovu …

Magazin „Pečat“ i „ABS Fondacija“ ustanovili su ove godine nagrade „Pečat vremena“ za nauku i društvenu teoriju i za književnost koje su prošle nedelje dodeljene akademicima Miloradu Ekmečiću i Matiji Bećkoviću. Motiv naše fondacije, kao …

Beseda kojom je   prof. dr Jovan  Delić, predsednik žirija za dodelu nagrade „Pečat vremena“ za književnost, pozdravio laureata ovog priznanja „Čim ga je iznedrila Otrgao se iz naručja I utekao Da se peče u kamenjaru …

Piše Miroslav Stojanović Premijer Jorgos Papandreu suočen s teškom ekonomskom krizom i, posebno, gnevnim protestima građana vidi jedini izlaz iz dramatične situacije u – napuštanju evra i povratku drahme! Jedna novinska vest uzdrmala je krajem …

Piše Nikola Vrzić Ako je posle gašenja emisije „Atlantis“ na Drugom programu „Radio Beograda“ i moglo da se pomisli kako čistka u medijima ima nekakve veze s ideologijom, makar i bezobzirno zloupotrebljenom, slučaj novinara Svetlane …

Piše Željko Simić Koliko je raskošna knjiga Drinka, tipološki gledano, monografskog karaktera, koliko ona osvetljava široki motivski i poetički opseg jedne izredne umetnice, toliko je ova tvorevina i svojevrsni „udžbenik“ Blagodareći pažnji i institucionalnoj odgovornosti …

Piše Dragomir Antonić Američka administracija veličala je smrt Bin Ladena. Pitao sam starije sećaju li se nekog veselja kada je Hitler izvršio samoubistvo. Odgovor je glasio „nismo ni znali da je umro, ali smo zato …

Piše Uglješa Mrdić Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da je Valentin Incko zloupotrebio redovnu sednicu SB UN, na kojoj je potpuno neargumentovano optužio RS za kršenje „Dejtona“ Nastavljena je žestoka borba za opstanak …

Piše Kosta Čavoški Objavljujemo delove iz odgovora Koste Čavoškog na tužbu Sime Avramovića, koju je Sima Avramović podneo protiv Koste Čavoškog zbog teksta „Izdaja se isplati“, objavljenog jula meseca u našem listu „Nepoštene ruke ništa …

Piše Miodrag Zarković Senzacionalno gostovanje premijera Republike Srpske u „Utisku nedelje“ obeležilo je proteklu televizijsku sedmicu Često slušamo pritužbe ovih ili onih političkih ili društvenih činilaca da se nalaze pod medijskom blokadom, tj. da im …

Beograd, 9. maj 2011, Izvor Zeta: Novoformirana nevladina organizacija Forum za prava građana (FPG) koju su formirali ozlojađeni članovi drugih organizacija, započela je svoju prvu akciju u skladu sa Statutom donetim pri osnivanju u kojem …

Priredio Željko Tarbuk Međunarodni petotomni tematski zbornik, u kojem su objavljeni prilozi naučnika iz jedanaest država sa američkog i evropskog kontinenta, značajni je naučni doprinos koji svedoči o utemeljenosti srpske države na Kosovu i Metohiji …

Piše Marko Marković Veliki fudbalski klubovi ne gube vreme – kupuju najbolje Iz tabora Crvene zvezde, koja će „posno“ završiti takmičarsku 2010/2011. godinu, stižu razne informacije o aktivnostima u narednom prelaznom roku. Potpomognuta moćnim sponzorom …

Piše Uglješa Mrdić Ministarstvo pravde Srbije na čelu sa Snežanom Malović je napravilo sraman sporazum sa vojnim generalom Vladom Trifunovićem o naknadi štete zbog njegovog boravka u pritvoru zbog izdaje Nova bruka i sramota vladajuće …

Piše Mara Knežević Kern U našoj zemlji, 9. maj, Dan pobede nad fašizmom jedini kako treba proslavlja Sabor društava srpsko-ruskog prijateljstva Dan pobede, 9. maj, slavi se u svetu kao sećanje na dan kada je …

Piše Nata Mesarević Odgovor Nate Mesarević, predsednice Visokog saveta sudstva Ratku Markoviću na tekst isprepadani Ustavni sud i osini VSS, objavljen u broju 163. Pečata Uredništvu „Pečata“ Poštovana gospodo, U vašem listu objavljen je tekst …

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet Singidunum Tenderska prodaja „Telekoma“ pokazala je koliko je visok ugled naše Vlade među evroatlantskim prijateljima Spustila se zavesa posle prvog čina urnebesne tragedije oko „Telekoma Srbije“. B. Tadić je odustao od …

Piše Vladislav Panov U svetu bez morala, osećanja za čast i napredni duh, u kojem su profit, materijalni boljitak i lični interesi iznad svega, a medalje s pozicija najviših državnih predstavnika „najkulturnije zemlje Evrope“ predaje …

Piše Milorad Vučelić Srbi su savremeno istorijsko doba započeli sa Crnim Đorđem ili Karađorđem, kako su ga tada Turci, što se njih tiče, s pravom i punim pokrićem nazvali. Od tada, pa sve do danas …

Piše Vladislav Panov Neobičan je rezultat nedavne filmske ankete : Omiljeni filmski junak svih vremena za američku publiku je srećno retardirani Forest Gamp iz istoimenog hita Roberta Zemekisa (sredina devedesetih godina prošlog veka), čiji su …

Piše Vladimir Dimitrijević Zoran Milošević se u knjizi „Turska i neoosmanizam“ bavi političkim sistemom i ideološkim tradicijama u ovoj zemlji; turskim političkim partijama; spoljnom politikom Istambula; ulogom armije u turskoj politici;  pitanjem Kurda… Dok budete …

Piše Jovan B. Dušanić Kako je moguće da u poslednjoj deceniji u Srbiji – gde je produktivnost konstantno na niskom nivou, a broj zaposlenih manji za oko 300.000 –  dođe do značajnog porasta BDP-a? „Statistika …

Piše Uglješa Mrdić Od rođenja ovce Doli 1996. godine, kloniranje životinja postaje stalna praksa. U SAD već postoje kompanije koje nude klonove goveda, najčešće bikova sa izuzetnim osobinama, tzv. „superbikovi“. Kloniranje čoveka je proces koji …

Piše Đorđe Milošević Savremene kontroverze u vezi sa Danom pobede nad fašizmom Deveti maj obeležava se u evropskim zemljama na različite načine, različitim povodima i uz različite simbole. Za jedne, to je Dan pobede, dan …

Piše Matija Bećković Beseda povodom nagrade Pečat vremena za književnost Nesporna je samo ta reč koja je pala na strašnom mestu, u odsudnom času, i dobila kosmičke razmere kao delo jedino moguće unutrašnje slobode. I …

Piše Vasa Pavković S raznih, pre svega desničarskih, ali i centralnih „položaja“ jedan od najsvetlijih perioda srpske i jugoslovenske istorije – učešće u pobedi nad nacizmom, u najvećem ratnom sukobu na planeti – nipodaštava se …

Razgovarala Ljiljana Bogdanović Ko izdrži da svira u praznoj dvorani, da piše knjigu koju niko ne objavljuje, da slkika a nema čime da kupi platno i boje, da u pedesetoj godini čeka prvo zaposlenje, da …

Piše Nedeljko  Kuljić Da li vlastodršci po pitanju Vojvodine imaju iluzije o vlastitoj misiji modernizacije Srbije (uz pomoć duge briselske ruke, kao nekada teške ruke Petra Velikog u Rusiji) ili je reč o političkom sluganstvu? …

Piše Mara Knežević Kern Prvog maja 2011. godine Evropa je definitivno zakoračila u zonu sumraka. Tog dana stupio je na snagu dugo najavljivan  Zakon o zabrani slobodnog gajenja lekovitog bilja, kojim je povećan broj hranljivih …

Piše Bogdan Đurović Ruski premijer Vladimir Putin započeo je kampanju za decembarske parlamentarne izbore iz Volgograda predstavljajući ideju „narodnog fronta“, što je uvod u predsedničku trku u martu sledeće godine Političko klupko u Rusiji, kako …

Piše Raško  V.  Jovanović Na sceni  „Zvezdare teatra“ igra se nova drama Dušana Kovačevića  „Život u tesnim cipelama“ koju je autor žanrovski odredio oznakom „pornografija života i smrti“,  primenjujući u njoj i izvesne inovacije sa …

Piše Rajko Petrov Nogo Kakva bi to bila mladost, kada joj more ne bi bilo do ko­le­na… Moj na­ra­štaj obe­le­ži­la je še­zde­set osma, stu­dent­ska go­di­na. Evo nas na uve­ća­noj fo­to­gra­fi­ji, još 1966, i to kraj …

Piše Dragan Milosavljević Novinari sa više profesionalnih biografija, svaka u funkciji advokata vladajuće garniture, od Tita, pa sve do Tadića, uzdanica su  „demokratije“ kriptokomunista, pripadnika „ružičaste“ elite Kada bi se javnost potrudila da uporedi prvi, …

Razgovarao Milorad Vučelić Ova mi je nagrada danas tako došla kao ohrabrenje samom sebi da sam još živ, kao onom antičkom glumcu koji je na grobu ostavio epitaf „Mnogo sam puta umirao, ali nikad ovako“ …

Piše Mihail Leontjev Smisao destaljinizacije je izbrisati pobedu iz svesti. Ne samo pobedu kao činjenicu u velikom otadžbinskom ratu, već pobedu u najširem smislu reči – pobedu kao zadatak Destaljinizacija je sa aspekta strukture upravljanja, …

Piše Aleksandar Đaja Ne znam šta je po Tadiću „novija istorija“ i „šta bi bilo da nije bilo“, ali – da nije bilo Kosovskog boja ne bi bilo ni Evrope, tako da danas ne bi …

Piše Dušica Milanović Marika Tvorevina Ćirila i Metodija – staroslovenski jezik – prvi je i najstariji pisani, književni jezik slovenski  koji se naporedo s grčkim, latinskim i aramejskim zbog uloge u Hristovom životu i otkrovenju …

Piše Zoran Milošević Korupcija je široko rasprostranjena među različitim službenicima i funkcionerima, političarima i vojnim licima, ali i političkim partijama. Postala je medijski hit 2010. godine u Evropskoj uniji i SAD, a kako stvari stoje …

Piše Uglješa Mrdić Predsedavajući sudija Žan Klod Antoneti ocenio je da je u slučaju dr Vojislava Šešelja bilo moguće doneti delimično oslobađajuću presudu Pretresno veće Haškog tribunala odbacilo je zahtev predsednika Srpske radikalne stranke dr …

Piše Predrag Nikolić Referendum za Republiku Srpsku predstavlja iskazivanje volje da se spreči stvaranje  totalitarnog društva, nalik na ona iz najcrnjih perioda ljudske istorije. To je i borba za vladavinu prava nad vladavinom sile Formalno, …

Piše Aleksandar Pavić Cela planeta je trebalo da podeli radost slavljenika u Beloj kući i ispred nje, da se raduje atentatu na jednog čoveka i deo njegove porodice, kao i da potvrdi da je desetogodišnji …

Piše Dragan Milosavljević Bin Laden, kontroverzni, navodni, neprijatelj, preko svojih boraca odradio je krvavi posao u nametanju države muslimanskih ekstremista u Evropi, gde se igrao fudbal sa srpskim glavama.  Po istom scenariju plan Vašingtona obavljen …

Piše Dragan Milosavljević Jedno uho u Briselu prihvata bespogovorne diktate EU, drugo iz Istambula osluškuje želje „atlantskog islama“. Još da politika na „četiri stuba“ javnosti okači magareći rep i proda joj preko svoje pi-ar diplomatije …

Piše Dejan Lukić Godinama skrivan u mišjoj rupi, iza visokih zidova u kompleksu na domak Islamabada, vođa Al Kaide je bio već odavno operativno beznačajan, bez praktičnog uticaja na „bojnom polju“: Mit Bin Ladena poništio …

Sačinili ste publikaciju, predočivši činjenice o užasnom položaju Srba u ratnom, ali i poratnom Sarajevu? Kako ste došli do podataka? To je obimna knjiga u kojoj su dati precizni podaci ne samo o srpskim žrtvama, već i adrese logora u kojima su zatvarani i ubijani Srbi, jedno poglavlje sam posvetio zloupotrebi civilnih objekata u vojne svrhe, potom tokom rata prećutkivanim snajperskim i artiljerijskim dejstvima muslimanskih oružanih formacija po srpskim delovima grada, masovnim ubistvima našeg stanovništva na užem gradskom, a još više na seoskom području. U knjizi nisu izostavljene ni rezolucije Saveta bezbednosti koje su se odnosile na zbivanja u Sarajevu, ali ni pisma stranim državnicima predsednika RS dr Radovana Karadžića. Tvrdite da su Srbi u Sarajevu jedna od naših najvećih i neispitanih savremenih ratnih tragedija? Krivci zločinci, razume se da ćute, ali zašto Srbija i RS ćute? Oni što su zločin izvršili, a mnogi su i danas na vlasti, sve čine da izbrišu tragove i razotkrivanje stravično sramnog zlodela. Zločinci se nikada nisu plašili Boga, oni se jedino plaše kazne. Ratni vlastodršci Sarajeva strahuju da će se otkriti njihova nedela i zločini, a mrtvi Srbi su najubedljiviji svedoci istine. Njihova se tela mogu sakriti, ali tragove njihovog boravka i prisustva u Sarajevu ni posle toliko godina nije moguće prikriti. Ljudi se sećaju svojih rođaka, komšija i kolega i pitaju se šta je sa njima, gde su. A mi, zajedno sa njihovim rođacima, komšijama i kolegama pokušavamo to da saznamo. Republici Srpskoj su vezane ruke. Stalnim izmenama Dejtonskog sporazuma izmenjene su i odredbe o pravosuđu u BiH. Banjaluci su oduzeta ta prava i preneta u Sarajevo. Sada Srbima u dobroj meri sude oni koji su ih ubijali tokom rata! Jedan od sudija koji je nedavno u Sarajevu sudio generalu Đukiću i osudio ga na 25 godina zatvora, za vreme rata bio je komandant muslimanske vojne jedinice u Zenici. Ukazujete da se jezivi položaj Srba u ratnom vihoru u Sarajevu može s punim pravom porediti sa položajem i mučenjima Jevreja u nacističkoj Nemačkoj. Sarajevo je bez sumnje još uvek jedno od najvećih, dobro čuvanih i od javnosti još bolje skrivanih srpskih stratišta. Život Srba u muslimanskom delu grada po mnogo čemu je podsećao na život i progon Jevreja u Berlinu u Drugom svetskom ratu. Ubistva, silovanja, hapšenja, zatvori i logori, otimačina i pljačke, bili su tragična svakodnevica potpuno bespomoćnih naših sunarodnika. Međutim, mržnja prema Srbima u Sarajevu uskoro je preneta i na ostalo pravoslavno stanovništvo u gradu. Poistovećeni sa Srbima, ubijani su Makedonci, Ukrajinci, Rusi, Bugari, Crnogorci. Bezočni džihad zverski se borio protiv pravoslavlja. Zločini počinjeni nad Srbima Sarajeva zauzimali su značajno mesto u tužbi SR Jugoslavije protiv Bosne i Hercegovine koja je nerazumno povučena. Odnos prema Srbima u ovom gradu je i moralna katastrofa međunarodnih humanitarnih organizacija. U tom smislu, nikada im neće biti čista savet. Zločini nad Srbima su se svakodnevno dešavali u njihovom susedstvu i pred njihovim očima, a oni su okretali glavu. Humanitarna pomoć, hrana, sanitetski i higijenski materijal, nisu stizali do izmučenih, gladnih srpskih porodica. To je karakteristika odnosa tzv. „Međunarodne zajednice“ prema srpskom stanovništvu. Šta ste sve bili u prilici da rasvetlite sakupljajući građu za knjigu. Koliko je realno pobijeno naših sunarodnika? Prema spiskovima koji su dati u knjizi na području grada Sarajeva je tokom rata od 1992. do 1995. godine ubijeno između 7.451 i 8.305 lica srpske nacionalnosti. Međutim, ako se tom broju doda i 56 neidentifikovanih pokojnika i 29 neposredno posle rata od zlostavljanja i usled povreda nastalih u ratu, privremen broj stradalih Srba u ovom gradu dostiže 8.390 lica. Najniža ili donja granica pouzdanosti podataka koje saopštavamo o srpskim žrtvama Sarajeva je 97-98 odsto. Dozvoljavamo mogućnost da broj žrtava po ovim spiskovima bude manji do najviše tri odsto, ali povećan za još nepredvidljiv procenat. Pred sam intervju saznali smo da je u Sarajevu, opština Hadžići, kasarna Krupanjska Rijeka, maja meseca 1992. godine, ubijen Georgice (Petar) Meda, rođen 1972. godine u Vladimirovcu, opština Alibunar. Tako se, ponovo, menja i povećava broj ukupnih žrtava muslimanskih zločina u ovom gradu. Da li je u Sarajevu bilo ikako moguće izbeći tragediju? Do borbi i stradanja civila u ovom gradu, bez obzira na pretenzije i ambicije sukobljenih strana, ne bi došlo da su muslimani prihvatili više puta ponovljen predlog dr Radovana Karadžića da Sarajevo bude proglašeno za otvoren grad. To bi sprečilo oružana dejstva iz grada i po gradu. Međutim, muslimani i njihov predvodnik Izetbegović nisu hteli da Sarajevo bude pošteđeno. Po njihovoj javno iskazanoj želji je došlo do neizbežnog stradanja stanovništva, razaranja civilnih i kulturnih objekata. Da nije bilo tolike ratobornosti muslimanskog rukovodstva danas bi više hiljada ljudi bilo u životu. Sa ratobornim stavom muslimana bez sumnje su bile saglasne i države koje su podržavale secesiju BiH. Da su Francuzi, Nemci ili Amerikanci tražili od muslimana da Sarajevo dobije status otvorenog grada, to bi se i dogodilo. Međutim, i njima je odgovaralo krvoproliće koje je potom usledilo. U takvoj situaciji Srbima je jedino preostalo da brane ono što je njihovo. Zatim su usledile iskonstruisane optužbe da su Srbi blokirali Sarajevo. Danas se može postaviti pitanje, zar stav država koje su podržavale muslimansku politiku rata nije istovremeno bio zločin protiv mira u BiH? Sada, kao i tokom celog rata, upotrebom veoma snažne propagandne mašinerije kojom raspolažu krivci nastoje da prevare javnost i svoju odgovornost prebace na drugu, u ovom slučaju nedužnu, srpsku stranu. Napominjete da je mnogo sela satrto! Na području Sarajeva mnoga srpska sela ili srpski zaseoci mešovitih sela, do temelja su uništeni i, po svemu sudeći, zauvek opusteli. Na hiljade meštana srpske nacionalnosti u tim selima je ubijeno. Još više je onih koji su ostali bez najmilijih, deca bez roditelja i roditelji bez dece. Preživeli meštani iz tih sela danas su u izbeglištvu, bez kuće i kućišta. Napadi na srpska sela sve vreme rata su od strane muslimana, ali i svetske zajednice, lažno prikazivani kao pokušaji navodne deblokade Sarajeva. Time su prikrivani stravični pokolji Srba na seoskom području. U tim akcijama nisu pošteđena čak ni srpska naselja koja su, uglavnom ne dobrovoljno, bila lojalna muslimanskim vlastima. Naprotiv, ta mesta su se našla prva na udaru i njihova sudbina je neuporedivo tragičnija od sudbine sela u kojima su meštani pružili oružani otpor. I na području Sarajeva, kao i u BiH samo oružani otpor davao je uslove za odbranu i opstanak srpskih naselja. Pa ipak stradanje seoskog stanovništva samo je deo, možda i manji deo, srpskog stradanja u glavnom gradu nekadašnje Jugoslovenske Republike. Za agresiju je proglašen svaki pokušaj Srba da sačuvaju svoja sela, porodicu i imovinu. U samom gradu pod muslimanskom upravom nestao je veliki broj srpskih porodica. Za neke od njih se zna i kada su i kako su stradale, ali je veliki broj i onih o kojima još nema nikakvih saznanja. Mnoge danas još uvek skrivene grobnice, pojedinačne i masovne, poznate su samo muslimanskim vlastima i egzekutorima. Ta mesta i njihove žrtve se već više od deceniju i po prikrivaju. Jedino je nesporna činjenica da nema ni ljudi, ni njihovih tela. Neka srpska stratišta i grobnice su pretvoreni u zelene površine i šetališta. Od vremena okončanja oružanih sukoba do danas razne međunarodne i domaće i strane humanitarne i nevladine organizacije, pa čak i pojedini gradovi, među kojima evo, i Beograd, pribavili su dovoljna sredstva da uklone minska polja i naprave šetališta po Trebeviću i ispod Trebevića, ali nisu mogli da obezbede sredstva i za traženje i otkopavanje nijedne od brojnih tajnih grobnica, tajno i javno pobijenih Srba!To ne čini svom pobijenom narodu nijedna država na svetu! Da li ste bili u prilici da razgovarate sa preživelim žrtvama plaćenih mudžahedina ili sa svedocima zločina vojske Izetbegovića? Koliko je za vreme rata bilo logora u okolini i samom Sarajevu i gde su se nalazili? Raspolažemo izjavama nekoliko hiljada Srba koji su tokom rata, ali i kasnije izbegli iz Sarajeva. To je svojevremeno bio naš osnovni izvor podataka. Od njih smo saznali o užasnim zločinima, logorima, o zloupotrebama civilnih objekata, dečjih vrtića, škola, stambenih i poslovnih zgrada, u vojne svrhe. Od njih smo dobili prve informacije o lokalnim muslimanima i Hrvatima odgovornim za zločine nad meštanima srpske nacionalnosti. Danas je u toj evidenciji registrovano skoro 4.000 imena lica koja su direktno ili indirektno tokom rata učestvovala u ubistvima i zlostavljanju nesrećnika srpske nacionalnosti. Trebalo bi imati u vidu i samog Mirsada Tokaču koji se danas predstavlja kao „objektivan istraživač“ i vodi Informativno dokumentacioni centar u Sarajevu gde su, pored ostalog, evidentirane i srpske žrtve. A isti je tokom rata pripadao policijskim službama, direktno odgovornim za stradanje Srba u Sarajevu. U tragičnoj sudbini Srba u muslimanskom delu Sarajeva posebno nečovečnu i veoma surovu ulogu su imali zatvori i logori kojih je bilo između 123 – 126, a prema obnarodovanim podacima i adresaru od strane Komiteta za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Mnoge kuće i stanovi su bili mučilišta i stratišta, kao i logori. Srpske porodice, roditelji i deca, majke i kćerke, su svakodnevno i nemilosrdno u svojim kućama i stanovima bili podvrgnuti nezamislivim oblicima duhovne i fizičke torture, žene silovane, živi stanari su sa visokih spratova solitera izbacivani kroz prozore. Ubijani su, kao i u logorima, svim sredstvima i na sve načine. Time su srpske kuće i stanovi pretvoreni u ispostave, isturena mesta ili filijale, državnih i privatnih gradskih logora i mučilišta. Prema slobodnim procenama kroz logore i zatvore Sarajeva su prošli ili boravili kraće ili duže vreme, tokom tri i po godine dugog ratnog razdoblja, bezmalo svi Srbi koji su se sticajem nevoljnih okolnosti ili iz puke nužde zatekli kao etnički taoci u muslimanskom delu grada. Istraživanja o ukupnom broju zatvaranih Srba u muslimanskom delu Sarajeva još traju sa malim izgledima da uspešno budu privedena kraju. To se odnosi i na imena zatvorenika ubijenih u logorima ili imenima lica koja su usled torture i nedostatka medicinske zaštite ostala invalidi, silovanim ženama... I dok su u Savetu bezbednosti OUN, zahvaljujući američkoj i NATO diplomatiji, cvetale muslimanske obmane o silovanim muslimankama, u sarajevskim logorima su nad Srbima orgijali njihovi mučitelji. Tome nije bilo kraja čak ni nekoliko meseci posle Dejtonskog sporazuma i uspostavljanja mira. Koji su zločini prema pravoslavnim Srbima u Sarajevu najzverskiji, a koji najmasovniji? Prvi zločin muslimana u ovom ratu počinjen nad Srbima u Sarajevu dogodio se 1. marta 1992. godine, kada je ispred stare Pravoslavne crkve životinjski ubijen sveštenik Nikola Gardović. To je prvo individualno ubistvo. A prvi masovan zločin dogodio se posle nepuna dva meseca ili uskoro pošto je BiH stekla međunarodno priznanje, čime su muslimani, prema vlastitom shvatanju i ponašanju, dobili odrešene ruke za pohod i za zločine nad srpskim stanovništvom. U posebnom poglavlju knjige naveo sam dosad utvrđenih 56 masovnih zločina nad Srbima, ali tu nije kraj. Pomenuću samo nekoliko poznatih slučajeva za koje su svojevremeno podnete i krivične prijave: kao što je surovo ubistvo profesora Medicinskog fakulteta dr Milutina Najdanovića; klanje bračnog para Ane i Sergeja Lavrov u po zlu čuvenoj jami Kazani; masakr u Velešićima porodice Ristović ili pokolji i ubistva u Grahovištu porodica Vladušić i Sikiraš; u Kasatićima porodice Milošević, i dr; u Trebečaju porodica Knežević i Vlaški; Ledićima više članova porodica Tešanović, Vasić, i dr; u Lisovićima porodice Ivanović; u Hotonju pomor Pajdakovića; u Čemernom porodica Bunjevac, Damjanović, Trifković, i dr; Gornjoj Prijesnici srpskom selu od 35 stanovnika ubistva preko dvadeset meštana od koji su mnogi iz porodica Šehovac, Kravljača, Cvijetić; u Krtinama petoro Srba porodice Rosuljaš; na brdskom prevoju Rogoj muslimani su krajem jula i početkom avgusta 1992. godine u zasedama sačekivali Srbe koji su bežali iz sarajevske opštine Trnovo prema Kalinoviku i izvršili ubistva preko sto putnika izbeglica. U Trnovu su za motorno vozilo vezali stari bračni par Bosu (1927) i Vasu Bjelica i vukli ih bez milosti ulicama dok nisu izdahnuli. Jedanaestog marta 1995. godine oko 15.30 časova sa zgrade „Loris“, na Trgu Pere Kosorića, muslimanski snajperisti su pucali na srpske devojčice koje su se igrale . U ulici Rave Janković ispred br. 59 ubijene su Milica (Ranko) Lalović ( 1984) i Nataša (Nedeljko) Učur (1986). Devojčice su imale jedanaest i devet godina. Izostavio sam već poznate slučajeve: ubistva pripadnika JNA krajem aprila ili 2. i 3. maja, u napadima na Dom JNA, u Dobrovoljačkoj ulici i dr. Koliko je po vašem saznanju u BiH, a koliko u Sarajevu bilo Srba pre rata 1992-1995, a koliko ih je danas? Statistički podaci za BiH po popisu 1991. godine su poznati; područje grada Sarajeva ima 10 opština i 340 naselja, muslimanskih 59, srpskih 105 i 176 mešovitih naselja. Prema pomenutom popisu u Sarajevu je živelo 526.000 stanovnika, Srba 158.000 (30 odsto), Jugoslovena 56.000 (10,6 odsto), Hrvata 35.000 (6,7 odsto), ostalih 18.500 (3,5 odsto), muslimana 258.000 (49,2 odsto). Od nekadašnje ukupne srpske populacije, a to podrazumeva i veliki broj Jugoslovena, procenjene na više od 190.000 lica, danas u muslimanskom delu grada je ostalo oko 10 odsto, uglavnom starijih osoba i meštana iz mešovitih brakova. Izgon Srba iz Sarajeva dogodio se u dva navrata: prvi 1992, a poslednji 1995. godine posle Dejtonskog sporazuma. Brojke potvrđuju da je izvedeno veoma temeljno etničko čišćenje. Ako je Sarajevo bilo u blokadi, onda su bili u blokadi svi delovi grada, bez obzira na to ko je bio na vlasti i imao kontrolu nad nekim kvartom ili delom grada. U okruženju su bile i jedinice Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske u istoj meri koliko i jedinice Prvog korpusa Armije Bosne i Hercegovine. Dužina linija razdvajanja, odnosno granice ili fronta, na unutrašnjem sarajevskom ratištu iznosila je negde oko 250 km.1 Toliko je i područje zloupotrebe civilnih objekata za potrebe muslimanskih oružanih snaga. U Sarajevu su, jasno je, srpski civili munjevito nestajali bez traga, bivali kasapljeni, mučeni, bacani u jame, podrume, uzidani u brda. U isto vreme soldateska Alije Izetbegovića, delom i Tuđmanova vojska, potmulo su koristili za vojne ciljeve protiv Srba isključivo civilne objekte „željno iščekujući“ iznuđenu srpsku odbranu. Trebalo je, dakle, satanizovani Srbe, onaj isti narod koji su usred grada ubijali bez milosti! U razdoblju od 1992. do 1995. godine jedinice, komande i stručne službe Vojske RS otkrile su i registrovale preko pet hiljada civilnih lokacija koje su, povremeno ili trajno, korišćene za potrebe muslimanske vojske. Time su sve te lokacije postale legitimni ciljevi za dejstva srpskih oružanih formacija. U to vreme srpski deo grada je granatiran na stotine puta, a mnoge od tih akcija su izvedene iz pomenutih objekata. Srpska artiljerija je posle granatiranja nekoliko naših naselja, vodovoda, trafostanica i bolnice uzvratnom vatrom dejstvovala, pored ostalih ciljeva, i na komandno mesto Drugog bataljona Druge brdske brigade Prvog korpusa Armije BiH koje se nalazilo u zgradi dečjeg obdaništa „Pčelica“, u ulici Svetozara Markovića, na Koševskom brdu. Obdanište nije u osnovnoj upotrebi i tu nije bilo dece od prvih dana rata. Navešću još nekoliko takvih primera. Komandno mesto Prve motorizovane brigade Armije BiH, znači i legitiman cilj srpskih oružanih snaga, bilo je u zgradi „Bosnalijeka“, u ulici Blagoja Parovića. Komandno mesto Prvog bataljona 102. motorizovane brigade smešteno je u zgradi Osnovne škole „Pavle Goranin“. Komanda Trećeg bataljona Desete motorizovane brigade nalazila se u Osnovnoj školi „Petar Đokić“, a komandno mesto Četvrtog bataljona 104. motorizovane brigade u Domu kulture u Butmiru. Zgrada Zubotehničke srednje škole (Stomatološki fakultet) u ulici Meše Selimovića upotrebljena je za komandno mesto Drugog samostalnog bataljona iz sastava Prvog korpusa. U zgradi bioskopa „Đuro Đaković“ nalazio se jedan od mnogih snajperskih položaja. Operativni centar Prvog korpusa dugo je bio smešten u diskoteci „LSG“ Danila Ozme br. 7, a komanda Druge brdske brigade u školi za strane jezike, Vase Miskina 17. Komanda Devete brdske brigade u osnovnoj školi „Ivan Cankar“. U Stomatološkoj klinici na trećem spratu nalazila su se tri snajperska „gnezda“. U zgradi DIF-a komanda artiljerije Prvog korpusa, centra iz kojeg su planirana i naređivana sva artiljerijska dejstva po srpskom delu grada. Komanda Treće bojne brigada Hrvatskog vijeća obrane (HVO) „Kralj Tvrtko“ nalazila se u nekadašnjoj knjižari „Naprijed“ na Alipašinom polju, a komanda specijalne brigade Ministarstva unutrašnjih poslova BiH izabrala je za smeštaj komande i spavaonice hotela „Beograd“. Hrvatske oružane formacije su takođe imale više svojih punktova raspoređenih po civilnim objektima. Jedan od stacionara nalazio se u Osnovnoj školi „Alija Alijagić“ u ulici Blagoja Parovića, a kod autoperionice „Slon“ u Jovana Cvijića br. 5 nalazio se deo komande Glavnog stožera Hrvatskog vijeća obrane (HVO) za grad Sarajevo. Odred islamskih ratnika „El Fati“ smestio se u Osnovnoj školi „Moris Moco Šalom“ u ulici Nurije Pozderca br. 3. Mediji i bezmalo svi predstavnici tzv. „Međunarodne zajednice“ skoro u horu, panično, javljaju da Srbi artiljerijom gađaju „dečje obdanište”. Njihovo ponašanje bi se moglo razumeti i opravdati da nisu ne samo upoznati sa zloupotrebom dečjeg obdaništa u ratne ciljeve, već su to isto obdanište više put i obilazili. Pili kafu sa muslimanskim bojovnicima i gostili se sedeći u klupicama za decu predškolskog uzrasta. Korišćenje civilnih objekata nije retkost, a ponekad je i iznuđeno u građanskom ratu. Pogotovo u uličnim borbama, kakvih je bilo tokom rata mnogo u Sarajevu. Ali, i u takvim uslovima oružane snage su dužne da štite civile. Bezočnu zloupotrebu stambenih, kulturnih, crkvenih i ostalih civilnih objekata po pravilu čini ona strana koju, s obzirom na druge i više interese, ne zanimaju civilne žrtve. Ti „viši“ interesi za muslimane su bili samostalna i međunarodno priznata, islamska, država Bosna i Hercegovina. Zbog toga su u Sarajevu žrtvovali civile. I ne samo u Sarajevu! Navodite i strane izvore kao nedvosmislen dokaz bestijalnih muslimanskih postupaka i podlih optužbi protiv srpske strane. Takve slučajeve počinilac obično karakteriše kao ratno lukavstvo. Time su se protiv JNA i Srba obilato koristili i Slovenci i Hrvati. Međutim, u Sarajevu je bilo i previše slučajeva takvog „ratnog lukavstva“. Sedamnaestog jula 1992. godine, prilikom posete Daglasa Herda, britanskog ministra inostranih poslova, došlo je do eksplozija minobacačkih projektila ispred zgrade Predsedništva BiH. Zavređuje pažnju opis tog događaja koji je dao tada komandant UNPROFOR-a u BiH, kanadski general Luis Mekenzi. On je to u svojoj knjizi ovako opisao: „Kada je Daglas Herd stigao, bilo je prisutno deset do petnaest pripadnika Teritorijalne odbrane sa svake strane ulaza u zgradu, kao neka vrsta počasne straže. Čim je prošao glavna vrata na ulazu, grupa pripadnika Teritorijalne odbrane sa desne strane ulaza pridružila se svojim kolegama na levoj strani, i svi su krenuli ka zapadnoj strani zgrade i stali u zaklon. Trideset sekundi kasnije, deset minobacačkih projektila je palo odmah prekoputa Predsedništva, i sedam nevinih građana je poginulo ili bilo ozbiljno osakaćeno. Nekoliko već pripremljenih ambulantnih kola i kamerman lokalne televizije jurnuli su s istočne strane zgrade na mesto nesreće, pokupili i snimili poginule i ranjene i odvezli se u pravcu bolnice Kosovo.“ (U pitanju je štamparske greška, budući da je naziv sarajevske bolnice Koševo.)2 To lažno granatiranje sedišta predsednika Predsedništva Bosne i Hercegovine Izetbegovića izvedeno je da bi impresioniralo britanskog ministra inostranih poslova i prikazalo pod kakvim „srpskim terorom i opasnostima“ živi i upravlja državom njihov „miroljubivi“ domaćin Izetbegović. Uz to, prikazana je i „efikasnost“ zdravstvenih radnika i hitne pomoći koji su na mesto eksplozije stigli za samo nekoliko sekundi, kao i „požrtvovani” TV snimatelji i novinari. Ali, ni Izetbegović, ni ostali učesnici ove obmane nisu se uznemiravali što je taj njihov izum prouzrokovao stradanje sedam nedužnih građana Sarajeva. Normalno, za taj gnusni muslimanski postupak i stradanje nedužnih ljudi i pred Daglasom Herdom i pred javnošću optužena je i ovom prilikom ni kriva, ni dužna srpska artiljerija. Posle svega, pitam se, kakvu to godišnjicu blokade u Sarajevu i u ime koga obeležavaju ovde u Beogradu, a Srbi sarajevski masovno proterani, mučeni ili poubijani! Antrfile Cena zaborava! Nismo očekivali da će nas ponovo napasti saradnici okupatora iz vremena Drugog svetskog rata, stvaraoci i podanici Pavelićeve nekadašnje NDH. Ni sada, kao ni tada, a mislimo na 1941, nismo se snašli. Kao da nismo verovali u ono što nam se događalo, posebno u Hrvatskoj i BiH, ali ne treba zanemariti ni zločine nad našim sunarodnicima u Sloveniji ili, pogotovo, na Kosmetu. Postali smo žrtve svojih komšija, školskih drugova, kolega sa posla, iz vojske, sportskih klubova... Oni su svoje države, nekada NDH, a sada Hrvatsku i BiH, stvarali pokoljem Srba. Možda bi u tome trebalo tražiti odgovor !

Razgovarao Zoran Milošević Mogućnost da se arapski svet konačno oslobodi zapadne dominacije koja traje skoro 100 godina predstavlja opasan izazov zapadnoj strategiji. Zato je ubrzo stigao novi zapadni plan čiji su ciljevi korišćenje promena u …

Piše Milorad Vučelić Moram da priznam da sam se konačno obradovao kada sam pročitao da je Borko Stefanović doneo odluku da ode u Prištinu. Ako je neko sumnjao da je Borko onaj Srbin koji će …

Piše Nikola Vrzić „Telekom Srbija“, sva je prilika, neće biti prodat. Gde će Vlada Srbije sada da potraži preko potreban novac i kako će neuspešna ponuda srpskog „Telekoma“ uticati na termin raspisivanja izbora? Zahvaljujući škrtim …

Piše Nataša Jovanović Gde i u čije džepove odlazi stečajna masa, kako se na volšeban način pojavljuju neki čudni bančini poverioci, i za čije interese se naplaćuju odštetni zahtevi Već punih deset godina, pod maskom …

Žiri za dodelu nagrade za književnost „Pečat vremena“, u sastavu prof. dr Jovan Delić, prof. dr Aleksandar Jovanović, dr Dragan Hamović, Ljiljana Bogdanović i Aleksandar Dunđerin, na svojoj petoj sednici održanoj u Beogradu 3. maja …

Žiri za dodelu nagrade za nauku i društvenu teoriju „Pečat vremena“, u sastavu prof. dr Ratko Marković, prof. dr Mile Savić, mr Dragomir Anđelković, mr Vladimir Dimitrijević i Milorad Vučelić, na svojoj sednici održanoj u …

Piše Uglješa Mrdić Prema podacima MUP-a Republike Srpske, u muslimanskom napadu ubijena su 42 pripadnika JNA i civila, među kojima pet oficira, 73 osobe su ranjene, a 215 zarobljeno ili oteto U Dobrovoljačkoj ulici u …

TAJNA ILI POLITIČKA SENZACIJA? Naime, Bilandžić je godinama održavao lične kontakte sa ključnim akterima jugoslovenske državne zajednice i jugoslovenske drame, u završnoj fazi. Sa nekima je bio i kućni prijatelj, sa Tuđmanom, na primer, i nema sumnje da je svedok značajnih procesa koji su doveli do jugoslavenske krize, a potom i njenog krvavog raspada. Internetsko čitanje i objavljeni delovi knjige „Tito i kraj druge Jugoslavije“ navode na zaključak da je Bilandžić, onakav kakav jeste, jeguljast i prilagodljiv svakoj situaciji, u značajnoj meri pomutio čistoću hrvatske službene istorije i postavki o raspadu Jugoslavije. Njegova tvrdnja da je Tito bio svestan crne budućnosti Jugoslavije - a da su Hrvati i Slovenci, predvođeni Bakarićem i Kardeljom, Jugoslaviju doživljavali kao nužno zlo - predstavlja snažan udarac teoriji koja kaže da je Jugoslaviju razbio Slobodan Milošević i težnja službenog Beograda da napravi nekakvu veliku Srbiju. Da li je Bilandžić ovo uredio svesno? Teško pitanje. Dušan Bilandžić je vrlo intrigantna i složena ličnost. Služio je idejama i ljudima, bio interesantan predstavnicima raznih uticajnih sila iz Evrope, sa nekima je održavao stalne kontakte i zauvek će ostati tajna šta je sve ovaj čovek radio u svom dugom i interesantnom životu. Među tim enigmama je i odgovor na gornje pitanje. Realno, Bilandžić nije otkrio tajnu, njegove tvrdnje ne predstavljaju istorijsko-političku senzaciju, odnos Hrvata i Slovenaca prema Jugoslaviji odavno je poznat, kao i odnos njihovih političkih elita, ali ono što je u ovom slučaju interesantno bez sumnje je činjenica da sve to iznosi jedan posmatrač i kreator tih događaja sa hrvatske strane. Bilandžić je uz ostalo bio i Tuđmanov savetnik i saradnik početkom devedesetih. ŠTA SE DOGODILO 1928? Ovde je Dušan dragocen jer je, svesno ili nesvesno, na površinu izvukao jedan događaj iz 1928. godine. Taj događaj hrvatski istoričari iz vrlo razumljivih razloga potpuno ignorišu, a srpski mu ne pridaju dovoljnu pažnju. Taj događaj je ključan u analizi uzroka raspada Titove Jugoslavije i jednostavno je neobjašnjivo zbog čega se u svakoj (ali bukvalno svakoj) raspravi o jugoslovenskom građanskom ratu devedesetih godina ne polazi od 1928. godine. Šta se tada dogodilo? Dogodio se Četvrti kongres Komunističke partije Jugoslavije. Održan je u Nemačkoj (Drezden) i objašnjava sve ono što se već od 1945. godine zbivalo u Jugoslaviji. Četvrti kongres KPJ bez ostatka i bez rezerve postavio je Komunističku partiju Jugoslavije na antisrpsku poziciju, a kao njene osnovne zadatke utvrdio razbijanje Jugoslavije i stvaranje novih samostalnih država, pre svega Slovenije i Hrvatske, kao i „nezavisne ujedinjene Albanije“. Podsećam, to se događa 1928. godine. Nikada kasnije, ni na jednom od kongresa koji su zatim sledili Komunistička partija Jugoslavije nije menjala program iz Drezdena. Razbijanje Jugoslavije i stalna borba protiv Srbije i Srba kao „hegemonističkog naroda“ bila je okosnica delovanja KPJ, kasnije SKJ. Zbog čega je onda 1945. godine Jugoslavija opstala, doduše ne više kao kraljevina, već kao socijalistička federacija, pošto su iz građanskog rata komunisti uspeli da izađu kao pobednici? Odgovor je vrlo jednostavan; Tito je shvatio da drugačije rešenje u novonastalim okolnostima nije moguće iz više razloga, a jedan od njih su interesi velikih sila i nova konfiguracija Evrope posle Hitlera. To je bilo jasno već 1943. godine, posebno kada je Italija kapitulirala. U tim okolnostima zaključci iz Drezdena nisu mogli da se sprovedu, o tome se nije moglo ni razmišljati pošto je Hrvatska - 1928. godine na Četvrtom kongresu zamišljena kao samostalna i nezavisna država - ceo Drugi svetski rat bila najverniji Hitlerov saveznik. Dakle, rukovodstvo KPJ uoči Jajca modifikuje ciljeve iz Drezdena, formira okvir nove države, federalnog tipa, ali i to kao međufazu koja će se okončati Ustavom iz 1974. godine. Taj akt bio je poslednji čavao u poklopac sanduka, u kojem je već polumrtva ležala jugoslovenska ideja i Jugoslavija kao jedinstvena država. KOME JE KOMUNIZAM DONEO DOBRO? Današnje mlađe istoričare, sklone upornom i pedantnom istraživanju komunističke istorije Jugoslavije, uz pretraživanje tona autentičnih dokumenata, fascinira otvorenost slovenačkih i hrvatskih kadrova u pogledu upitnosti postojanja Jugoslavije. Tako je pre možda desetak godina pronađen dokument koji kazuje da je Edvard Kardelj još krajem šezdesetih, na jednom skupu užeg kruga rukovodstva slovenačkih komunista, rekao da Slovenci Jugoslaviju shvataju kao haustor u koji su se sklonili dok ne prođe nevreme. Isto tako bezbroj je pisanih tragova istupa hrvatskih komunista, oni su tvrdili da hrvatski narod nikada nije bio za jugoslovensku državu, da su Hrvati i Prvu i Drugu Jugoslaviju prihvatali kao jedino moguće rešenje u datom vremenu ili kao manje zlo. Svestan da bi njegova knjiga, u kojoj se hrvatska strana predstavlja kao antijugoslovenska, mogla nauditi Zagrebu, Dušan Bilandžić neke istorijske događaje tumači suprotno od njihove suštine i daje im potpuno drugi predznak. Tako smenjivanje Aleksandra Rankovića predstavlja kao obračun sa srpskim nacionalizmom, što je notorna glupost i za površne poznavaoce ovog događaja. Ranković je bio sve samo ne srpski nacionalista, naprotiv, a uklonjen je zbog otpora decentralizaciji i razvodnjavanju saveznih institucija, prenošenju njihovih nadležnosti na republički nivo. Tražeći opravdanje za ponašanje hrvatskog i slovenačkog rukovodstva, za njihovo antijugoslovensko delovanje, Bilandžić, a šta bi drugo, navodi strah od srpskog hegemonizma. Posebno je to, tvrdi on, došlo do izražaja kada su srpski komunisti sklonili Marka Nikezića i Latinku Perović. Njih dvoje Bilandžić predstavlja kao istinske srpske liberale, pregaoce u nastojanjima da se stvori „nova Srbija široko demokratizovana“. I žalosno i smešno. U vreme tih liberala u Srbiji je zabranjeno više novina, knjiga, predstava, filmova...nego u bilo kojem drugom vremenu. Dušan Bilandžić, ponoviću, nije u svojoj knjizi doneo ništa novo, samo je opomenuo Hrvate kako imaju krupne razloge da poštuju i hrvatske i srpske komuniste bez kojih, valjda je sada to jasno, ne bi imali državu. Etnički čistu, bez Srba. Onim Srbima koji i dalje veruju da im je komunizam doneo nešto dobro neće pomoći ni knjiga „Tito i kraj druge Jugoslavije“. Takvima pomoći nema.

Piše Uglješa Mrdić Reporter „Pečata“ obišao je Županijski sud u Dubrovniku povodom optužnice protiv Božidara Vučurevića i naišao na velike pohvale na rad Predsedništva i Ministarstva pravde Srbije. U Trebinju je situacija drugačija – kritike …

Piše Marko Marković Kako je Borac iz Banjaluke u finalu fudbalskog Kupa Jugoslavije 1988. godine, usred Beograda pobedio Crvenu zvezdu sa 1:0 Daleke 1947. godine počelo je naše najmasovnije takmičenje, a Partizan je prvi osvojio …

Piše Dragomir Anđelković Rukovodstvo kosovskih Albanaca sistematski radi u prilog njihovog potencijala da se dugoročno bore za „nezavisnost“. Da li istom cilju doprinosi i oficijelni Beograd? Pregovori Beograda i Prištine otpočeli su u martu, a …

Veza između otmičara i kidnapovane devojke, koja je u jednoj drugoj verziji majka ujka-Sama, duga je i zamršena i mi, Balkanci, u njoj igramo pasivnu, posmatračku ulogu. Zevs, gospodar neba i zemlje, šalje kišu, pušta gromove i oluje, pa mu se poneki uragan otme ispod kontrole i lupi ga po nosu, što se ovih dana na jugu SAD događa. Povest Evrope nama je bliža i važnija. Ona je za nas nezaobilazno kulturno žarište, duhovna vertikala dignuta na temeljima judeohrišćanske civilizacije, naslednica grčke genijalne intuicije i latinske hladne pameti, čime se mogu objasniti neke protivrečnosti njenog karaktera: kolevka visokih dometa nauke i umetnosti, ona je, istovremeno, glavni štab inkvizicije i kolonijalnih osvajanja, arhitekta Aušvica i Dahaua, otelotvorena strast saznavanja i kritičkog rasuđivanja, poprište dugih verskih i građanskih ratova, sve u istom zamahu i o istom trošku. Zevs, tj. ujka-Sam, mnoga je znanja od nje preuzeo, da ih, pragmatičan, grubo pojednostavi i izopači. Uprkos visoke uvežbanosti u raščlanjavanju, klasifikovanju i imenovanju pojava, Evropa se danas davi u osrednjosti, guši se od straha da će je opljačkati oni koje je ona nekada pljačkala. Trenutno ogrezla u sterilnost i dvoličnost, ona poseduje tako široko i nadahnjujuće istorijsko iskustvo da za nju uvek ima nade, više nego za silnika koji joj nadgleda poslove i gura je u svakojake pustolovine. Božanstvo zapadne civilizacije je Razum; na lestvici naših vrednosti on ne zauzima tako visoko i nezamenljivo mesto. Angažovanost Razuma u nalaženju praktičnih rešenja i olakšica u svakodnevnom životu je zadivljujuća, i tu bismo od Evrope imali šta da naučimo. Šteta je što s učenjem nismo počeli ranije, dobrovoljno, iz koristoljublja, i što smo skloni da istočnjačku zapuštenost izjednačavamo sa duševnošću, i da nemar uzdižemo na visinu metafizičkog izbora. Mi se danas modernizujemo navrat-nanos, pod prinudom, prema tuđoj računici, onako kako to čine loši đaci koji se laćaju knjige nekoliko dana pred polaganje ispita. Uvažavanje nesumnjivih dostignuća evropskog Zapada kod nas prati provincijalna inferiornost i nerazumevanje suštine onoga čemu se divimo. Naša malograđanština i njena politička elita u Evropi pre svega vide mamutske prodavnice robe široke potrošnje, luksuz i obilje, umišljajući, bogzna s kojim pravom, da bi to i njoj moralo pripadati. Ona bi da se prikrade bogatstvu, da sa strane nešto štrpne, a ne da slične vrednosti kod kuće gradi i potvrđuje. Hoće odmah, i u gotovom, bez alternative, a zauzvrat nudi samopoštovanje i nacionalno dostojanstvo – ono do čega joj nije stalo. Tu, još jednom, dolazi do izražaja konfuzija u koju mali narodi lako upadaju: precenjujemo ono što želimo, potcenjujemo ono što imamo. Naše uvreženo shvatanje ljudskih prava i sloboda ne zaostaje za idejama zapisanim u poveljama velikog sveta, ali je ta težnja kod nas nedovoljno razrađena i slabije formulisana. Dušanov zakonik je imao više obzira prema sebrima, nego onovremeno zakonodavstvo Zapada; naši ustavi iz 19. veka pisani su prema evropskim predlošcima. Demokratski impuls našeg čoveka dublji je i prirodniji nego kod građana u nekim politički visoko razvijenim zemljama, koji su prošli kroz viševekovno klasno dresiranje. Naše je opterećenje rajetinski sindrom; domaće izrabljivače smo kasno dobili i nismo stigli da ih obogotvorimo. Te, i druge povoljne predispozicije i dalje su u prirodnom stanju, u neozakonjenom obliku; Razum hoće uobličenje. Mnogo je formalnih dostignuća u državnom uređenju Zapada, u školstvu, sudstvu, zdravstvu, policiji, saobraćaju, u zaštiti dece, žena i ugroženih, najzad, u borbi za očuvanje prirode, koji zaslužuju poštovanje i ugledanje. Imamo šta da naučimo, ali učenje podrazumeva prilagođavanje iskustava sopstvenim potrebama i mogućnostima, a ne kopiranje. Politički, Evropa je skup rogova u vreći koje sjedinjuje veliki kapital. Mi nemamo iluzija o prirodi kapitala, a opet mu širom otvaramo vrata, u nadi da ćemo, dok nas bude eksploatisao, i mi od njega videti koristi. Politički, Evropa ne odlučuje sama o svojoj sudbini, pa ne možemo očekivati da će biti uviđavna prema našoj. Bik koji je nosi na leđima uvlači je u ratove iz kojih ne može izići čista lica. Maločas, za ručkom, čuh preko televizije kako je u Tripoliju ubijen Gadafijev sin i njegovo troje unučadi. Vest saopštena ravnim glasom, bez emocija, onako kako se daje prognoza vremena ili izveštaj lutrije. Takva, razbojnička Evropa uteruje strah u kosti. Njeni vojnici trenutno vojuju na pet-šest ratišta. Pravo na mešanje u unutrašnje poslove suverenih zemalja upisano je u državnopravni kôd kolonijalnih osvajača i porobljivača. Ratoborni Zevs već pola veka zasipa planetu bombama i gromovitim pretnjama. Njegova polja časti su : Kuba 1959-1960; Gvatemala 1960; Belgijski Kongo 1964; Gvatemala(ponovo) 1964; Dominikanska republika 1965-1966; Peru 1965; Laos 1964-1973; Vijetnam 1961-1973; Kambodža 1969-1970; Gvatemala (po treći put) 1967-1969; Liban 1982-1984: Granada 1983-1984; Panama 1989-1990; Irak od 1991. godine do danas; Kuvajt 1991; Somalija 1992-1994; Bosna 1995; Iran 1998; Sudan 1998; Avganistan 1998; Srbija 1999; Avganistan od 2001. godine do danas; Libija 2011. godine. Koliko sutra, neman bi mogla da udari na Siriju, Evropinu postojbinu, da vrati feničansku lepoticu u njen kraljevski dvor i zagorča život Bašaru el Asadu. Nema kraja bici za ljudska prava, za blagostanje, slobodu i demokratiju... Pitam se, ponekad, da li su naši evrofili i mondijalisti svesni s kim se hvataju u kolo i kuda ih igra može odvesti. Političku i materijalnu podršku sa Zapada oni primaju bez rezerve i bez griže savesti, ne sumnjajući u plemenite namere darodavaca, valjda sa uverenjem da rade na modernizaciji zemlje. Nacionalni identitet bi, po njima, trebalo da ustukne pred univerzalizmom; došlo je vreme da se lečimo on nazadne i zaglupljujuće prošlosti, po receptu najjačih zemalja sveta. Propovednici anacionalnog univerzalizma u toj igri ništa ne rizikuju, a dobijaju ono do čega im je jedino stalo – nova tržišta, izvore prirodnih i energetskih materija, slobodan protok robe i novca preko kontinenata. Univerzalizam i anacionalizam danas imaju nacionalno zaštićeno poreklo. To je roba za izvoz u nerazvijene i pokorene zemlje. Kod kuće se pevaju sasvim druge pesme. Gore, na Olimpu, pod oblacima, gaje se usijana patriotska osećanja, na koja smrtnici po dalekim provincijama Imperije nemaju pravo.

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet Singidunum Privreda može da napreduje jedino u uslovima slobode, reda i čvrstog pravnog poretka. Ali cinizam vlasti sigurno vodi u „centar ničega“, gde više niko neće tražiti puteve prosperiteta, nego način …

Piše Bogdan Đurović U Libiji i Siriji na delu je napad SAD-a na interese Rusije i Kine, odnosno pokušaj sprečavanja izgradnji vojnih baza i energetske infrastrukture Moskve i Pekinga Sve više izbija na površinu prava …

Piše Mara Knežević Kern Ugledni austrijski naučnik i psihijatar dr Vilhelm Rajh jedna je od najfascinantnijih figura našeg doba, a njegov tragičan kraj svedoči o inkvizitorskoj tradiciji finansijskih imperija koje ne praštaju odmetništvo i nekontrolisan …

Piše Aleksandar Đaja Na osnovu čega Slavica Đukić Dejanović izvodi vulgarnu simplifikaciju da je građanima Srbije „sasvim svejedno“ kada će biti raspisani parlamentarni izbori? Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izjavila je krajem prošle nedelje da …

Piše Mihail Leontjev Zadatak Rusije da preživi je posle onog što smo joj sami učinili iz domena neverovatnog. Ništa drugo nam ne preostaje, nego da taj zadatak ostvarimo. Konkretno to je politika „nove“ Rusije na …

Piše Dejan Đorić Katedralni prostor njegovih slika potiče iz naših manastira. Najpoznatija njegova slika „Beli Milutin“ iz 1975. godine izraz je kolektivne svesti i podsvesti. Portret srpskog kralja koji je podigao najviše crkava, metafora je …

Piše Nikola Vrzić Pošto su pitanja Kosova i Evropske unije definitivno povezana, kako je to pre nekoliko dana javno priznao Božidar Đelić, znači li to da će vlada čiji je on potpredsednik odustati od Evropske …

Piše Dragomir Antonić U pretprošlom broju „Pečata“ urednik je objavio srpsku šifru – Neka bude što biti ne može! Šifra je, kako dolikuje, u stihovima i spada u tipičnu zagonetku – što ne može biti. …

Piše Miodrag Zarković Medijske slobode u Srbiji svode se samo na jednu: možemo da prepisujemo od Vašingtona i Londona koliko god hoćemo Da je pobedio u Drugom svetskom ratu, Hitler bi verovatno imao barem toliko …

Piše Pavle Ćosić Beograd, 28. april 2011 – Posle niza informacija o prebijenim građanima širom Srbije, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas obznanio je da je nezadovoljan njihovim brojem jer neuporedivo prevazilazi broj policajaca. Naime, kako je …

Piše Anja Vujević Širenjem svog uticaja na Balkan Turska želi da postigne dva cilja: Balkan bi trebalo da joj posluži kao moneta za trgovinu sa EU, Srbija i BiH treba da postanu članice NATO-a Neootomanski …

Piše Rajko Petrov Nogo Cela planeta, evo, linčuje Radovana. U rasturenom Brozovom salašu, među nedoraslim, slučajnim ljudima, kloniranim u komitetskim retortama, u našem državotvornom zaboravu, on se uspravljao i sazrevao u istinskog vođu na koga …

Piše Aleksandar Dunđerin Vulin nije emigrirao iz srpskog političkog mulja tražeći utočište u književnosti, ali je u protekloj deceniji boravio u odajama umetnosti češće od nekih profesionalnih pisaca, obogativši našu literaturu sa dva romana („Opadanje“, …