Banjalučki fudbalski bljesak

Piše Marko Marković

Kako je Borac iz Banjaluke u finalu fudbalskog Kupa Jugoslavije 1988. godine, usred Beograda pobedio Crvenu zvezdu sa 1:0

Daleke 1947. godine počelo je naše najmasovnije takmičenje, a Partizan je prvi osvojio pehar. Od tada, u ukupno 62 nadmetanja, dominirali su članovi VELIKE ČETVORKE: Partizan, Dinamo, Hajduk i Crvena  zvezda, samo sedam klubova mimo tih giganata dolazilo je do trofeja u minulih nešto više od šest decenija: OFK BEOGRAD četiri puta, po dva puta nalazili su se na pobedničkom postolju VELEŽ i RIJEKA, a po jednom: VARDAR, BORAC, SARTID (Smederevo) i ŽELEZNIK (Beograd).
Posle Drugog svetskog rata, dok su se timovi borili za pehar Maršala Tita, Kup je predstavljao nešto uzvišeno. Učestvovali su, počev od seoskih timova, pa do najmoćnijih, najpopularnijih. Pljuštala su iznenađenja, stadioni krcati – jednostavno te utakmice, bez obzira na to u kojoj su fazi (start, osmina finala, četvrt finala, sama završnica) bile su u centru pažnje.
A sam čin, kada neko od GENERALA uručuje trofej kapitenu pobedničke ekipe, predstavljao je vrhunac fudbalske svetkovine.
Pa čak i više od toga!
Vremenom Kup je odlazio u drugi plan! Nadvisili su ga Kup šampiona, Kup UEF-a, a čim se ugasio Kup kupova, inače do tada i te kako jako internacionalno takmičenje – i u domaćim okvirima, prosto je zanemaren!?
No, ostaju uspomene i sećanja vezana za mnoge nezaboravne mečeve u pohodu ka dragocenom trofeju, jer ga, lično, daruje NAJVEĆI SIN NAŠIH NARODA I NARODNOSTI!
Posebno može da bude ponosan onaj klub koji ga ima u svojim vitrinama.
Recimo, HAJDUK se diči da je jedini iz one VELIKE JUGOSLAVIJE pet puta uzastopno trijumfovao.
VOJVODINI, koja će, sada, u sredu igrati protiv Partizana, ovo je peto finale.
A nema nijedan trofej!
Imali su „pravo“ i MALI TIMOVI da savladaju jače od sebe.
Jedne godine nepoznati JAKIĆ (Pljevlja) stigao je do same završnice i pošto je naišao na moćni PARTIZAN – dalje nije mogao.
Ispadali su u sudarima sa autsajderima renomirani jugoslovenski klubovi – tako su se afirmisali nepoznati, anonimni i ulazili u anale našeg fudbala.
Ipak, sada, 23 godine posle tog finala, ne zaboravlja se podvig koji je izveo na stadionu JNA – BORAC!
Došli su Banjalučani u glavni grad kao totalni autsajderi. Ostala je, kako se tada isticalo, samo puka formalnost. Trebalo je da CRVENA ZVEZDA, čiji je trener bio VASOVIĆ, a kapiten DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI izađe na teren – i sve je gotovo!?
No, gosti su se naoružali samopouzdanjem i činjenica DA ZAISTA NEMAJU ŠTA DA IZGUBE – a da su ulaskom u finale mnogo dobili silno ih je okuražila.
Trener HUSNIJA FAZLIĆ ukazao je poverenje golmanu KARALIĆU, a u ekipi su se još našli: MALBAŠIĆ, MATAJA – BILBIJA, LIPOVAC, ŠPICA – DURGUTOVIĆ (Šijaković), MATEJIĆ, BEŠIREVIĆ, POPOVIĆ, LUPIĆ (Lemić).
Na suprotnoj strani, između ostalih, igrali su: STEVAN STOJANOVIĆ, izvanredni čuvar mreže, zatim MAROVIĆ, PROSINEČKI, BINIĆ – kasnije članovi sjajne ekipe koja je trijumfovala u Kupu šampiona.
Među oko 25 hiljada gledalaca, našlo se i blizu pet hiljada navijača Borca. A kada je LUPIĆ u 60-om minutu postigao gol za Banjalučane – niko nije ni pomišljao DA ĆE SE DOGODITI ČUDO.
Zvezda je silovito napadala, pogodak je lebdeo u vazduhu. Karalić je bravuroznim odbranama branio sve! Kao da je imao STOTINU RUKU!
Pred kraj susreta sudija je doneo čudnu odluku: penal za Zvezdu iz situacije koja nije davala povoda da tako postupi!?
Loptu, na belu tačku, namestio je – a ko bi drugi, nego prvi as i vedeta DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI.
Želeo je da izjednači. Ujedno i da na efektan način savlada protivničkog čuvara mreže. Prišao je mirno lopti i skoro iz mesta uputio je žonglerskim potezom ka golu!?
KARALIĆ je prozreo njegovu nameru, odbranio je i time je, praktično, priča i završena.
BORAC je trijumfovao sa 1:0.
Bilo je to 25. maja 1988. godine.
Dodajmo i podatak, pre nego što je pala ZVEZDA – fudbaleri Borca eliminisali su: JEDINSTVO, LEOTAR, OSIJEK, VOJVODINU, PRIŠTINU.
U Banjaluci, na trgu KRAJINE, junake i osvajače Kupa dočekalo je blizu 50 hiljada ljudi.
Svako je hteo da bude svedok velikog događaja.
Nezaboravnog.
Neponovljivog…


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.