Medijske babuške – promoteri dezinformisanja

Piše Dragan Milosavljević

Novinari sa više profesionalnih biografija, svaka u funkciji advokata vladajuće garniture, od Tita, pa sve do Tadića, uzdanica su  „demokratije“ kriptokomunista, pripadnika „ružičaste“ elite

Kada bi se javnost potrudila da uporedi prvi, drugi i treći, najnoviji  profesionalni angažman glodura najuticajnijih srpskih TV stanica, radija, pisanih medija i agencija,   naišla bi na frapantnu sličnost ovih li(n)kova sa „babuškama“. U svakoj čuči nekoliko biografija, a povezuje ih prohodnost kroz sve sisteme i ideologije.
Ovi kadrovi u „nezavisnom“ novinarstvu, po zadatku obavezno izbegavaju ključne  norme novinske profesije. Recimo da u „fiokama“ posle lida (gole vesti) objasne šta se unutar ispraznih pohvala ultimatumima Srbiji zapravo krije. Kakva nas sudbina čeka od ruku kapoa koje smo „demokratski“ izabrali.
Dovoljno je pogledati kako sledeći matricu Zapada „medijske babuške“ opravdavaju serije agresija NATO, pri tom ponavljajući uporno refren o nekakvom „arapskom proleću“, a bezočno previđajući udar na Libiju danas, Siriju sutra, Iran prekosutra i pripremu rekolonizacije cele Afrike i delova Azije bogatih naftom.
Oni su kao relej Tadićeve spoljne politike zaslužni za to da je na različitim medijima reč Evropa tokom  samo ove godine ponovljena ni manje, ni više nego 55.000 puta.

ČUVARI ATLANTSKOG PROJEKTA
Za njih je, prema „smernicama“ Vašingtona, koji po svetu nekontrolisano i nekažnjivo ubija i zasipa uranijumom, Gadafi „krvavi diktator“, a ne čovek koji je ustanovljenjem „zlatnog dinara“, uz pomoć OAJ i OPEK, pretio da obori bezvredni dolar kojim SAD tiranišu svetsku ekonomiju. Iz njihovog pera nećete saznati de je upravo zato osuđen na smrt od svetske bankarske oligarhije.
Ne pada im napamet da sa trunčicom skepse razmotre istinitost najnovijeg scenarija  Vašingtona, likvidaciju Bin Ladena, kao i moguće globalne povode ovog čina, koji bi Al Kaidu, navodno žednu osvete, Vašington mogao da  upotrebi  kao povod za otvorenu legalizaciju „međunarodnog banditizma NATO terminatora“. Sve trubeći o nedostatku slobode štampe u vreme Miloševića, posle udara od 5. oktobra babuške su od početka korisnici  privilegovanog statusa, a prate ih sinekure visokih primanja, garantovanih funkcija u režimu, ambasadora u ključnim diplomatskim centrima.

BEZOSEĆAJNI SPINERI
Nisu u stanju da poslenike ovakvog  novinarstva dotaknu i izmame saosećanja ni sumanuta slanja bespilotnih robota letilica koje tragom progonjenog lidera Libije i njegove porodice  bombarduju obdaništa, škole, bolnice. Baš kao i na Balkanu pre više od decenije.
Da li treba podsetiti da su „babuške“, domaće, već u to vreme klicale na svojim „nezavisnim“ medijima u prilog tog antisrpskog intervencionizma, objašnjavajući drsko da se radi samo o rušenju Miloševića.
Danas Gadafi, zbog koga usput uništavaju Libiju, preuzimajući uz pomoć bandita Al Kaide i pridružene CIE i MI6 njenu naftu, sve u stilu Hitlerovog blic kriga, prkosno poručuje „Niko meni ne može zabraniti da branim svoju otadžbinu“. Ali, ta istina nije na repertoaru hirurga ovdašnje medijske lobotomije. Suviše je svedočanstvo bede ovdašnje potpune poniznosti prema novom fašizmu.
Jer upravo su „babuške“ na poslu upornog dokazivanja da se odbrana domovine smatra  nepotrebnom misijom, neprimerene usrećiteljskoj viziji globalnog gulaga sa NATO čuvarima, a sa jednim jedinim gazdom. Koji svojim promoterima povremeno, sa izrazom prezira, baca po koju kosku sa stola. Ponizne ne vole ni nalogodavci, mada su im neophodni za određenu vrstu poslova.
Obavezno, oni na matrici zapadne, antisrpske propagande formulišu jednu „istinu“. Pogotovo ako je iz Haga ili Brisela, Vašingtona. Pothranjujući uporno notornu laž o navodnoj isključivoj krivici Srba za razbijanje Jugoslavije.
Sada su pomno angažovani na dokazivanju teze da su Srbija i Turska partneri koji „dele iste vrednosti i ciljeve na Balkanu“. Posebno impresionira „istoričnost“ izjave predsednika, koja je ostala bez jednog komentara u zvaničnoj štampi, da Turska ima legitimne interese na Balkanu. To je uostalom preduslov za  federalizaciju Srbije, sve dok ne ostane od države ona Tarabića šljiva.
A dotle će valjda i svi apetiti biti namireni. Uključujući i one medijskih poslušnika. Za druge i nema „leba“. Pored 4.000 već otpuštenih novinara, „galiota“ u potpalublju informisanja, najavljuje se bacanje u more nezaposlenosti još 400. Samo do kraja ove godine.

ČUVARI ČUVARA
U svakoj od tih  privilegovanih „babuški“ čuči čuvar, a u njemu opet čuvar čuvara istine koja je ključna za održavanje stanja apsolutne okupacije uma, proizvedene od strane antisrpskih pi-ar agencija koje su, nažalost, temelj današnjeg srpskog informativnog sistema.
Kako reče  Džon Stauber, američki teoretičar koji je sa Šeldonom Remptonom napisao čak pet knjiga o „metodama i tehnikama propagande na kojima združeno rade vlade, privatni interesi i pi-ar industrija, posle čije lobotomije ljudi postaju ovce, prestao sam da se bavim profesijom novinara od kada sam shvatio da je on samo kurir koji pi-ar proizvode prenosi do redakcije“.
Uloga žurnaliste i u nas, po istovetnoj formuli, svodi se da najbrže moguće javnosti uvali simulakrum istine. Onako kako je skrojena u agencijama tipa „Ruder Fin“, najpoznatije u obradi i dokazivanju teze o navodnoj genocidnosti srpskog naroda. Znate već, Vase Miskina, Račak, Srebrenica…
U međuvremenu, strani partneri najistaknutijih bivših srpskih medija dospevaju u posed dragocenih dokumentacija i fototeka od osnivanja najstarijih listova i time pripremaju brisanje prošlosti srpske nacije i države. Isto to nam priređuju  „babuške“ na čelu  muzeja, biblioteka, u ključnim kulturnim institucijama Srbije.
U Novom Sadu,  jesenas je na Kongresu sa 400 delegata osnovana Dunavska medijska  mreža. Koja će, kako se tvrdi u Kulturnom dodatku najstarijeg lista na Balkanu, sprečiti da „RTV Vojvodina“ opet bude privezak Beograda.
Naprotiv, projektom koji se izdašno finansira spolja pokrenuće medije u pokrajini putem  „EXITA“, najavljuje Kulturni dodatak. Zbogom Beograde, odosmo u Evropu. Prvo do Beča. U ovom inkubatoru tipa Kumrovca biće na stranim donacijama vaspitana generacija „babuški“  poželjnog profila, novinara nove generacije.
U tome svakako prednjače domaće informativne emisije, pa je tako „RTS“ nedavno dobio novi redovni saziv Saveta sa još strožom NVO inkvizicijom, u kojoj, recimo, supruga kontroliše najstariji list na Balkanu, a muž pridržava kormilo najgledanije televizije.
Ima među „babuškama“ i  kursista, dobro izvežbanih u stranim informativnim kampovima i ta obuka je na posebnoj ceni. A njihova „skautska“ obaveza na izboru  podobne istine, podseća na prvi profesionalni život većine njih.
Tad su bili u ulozi partijskih gaulajtera i bdeli, takođe, nad „jedinom“ istinom, a držali su šibu partijske kazne, spremnu za one koji to pravilo nisu (is)poštovali. Danas je to šut karta sa posla, u radnom odnosu veoma retko stalnom.

PRELETAČI SA PEDIGREOM
Porodični pedigre informativnih „babuški“ uglavnom se vrti u krugu bivše komunističke  elite, očevi generali vojske, policije, ambasadori, visoki funkcioneri partije, predstavnici  Komore na profitabilnim mestima širom sveta. Ali ima tu i, šarenila radi, ucenjene dece četnika, pa i potomaka stanovnika golootočkog gulaga. Znala je i te kako UDBA šta je čija sudba.
U drugom novinarskom životu, pak, oprobali su se, ne mali broj, kao dopisnici i stringeri stranih medija. Titov establišment, svojevremeno, uz porodični pedigre, otvorio im je  priliku da savladaju jezike, uspostave kontakte u svetskim prestonicama i ponude se, kada je izbila kriza raspada Jugoslavije, za oči i uši na balkanskom licu mesta.
Bilo ih je u najgorim godinama sankcija i ratova svakodnevno u izveštavanju „Radio Dojče Vele“, „Bi-Bi-Sija“, „Rojtersa“, „Glasa Amerike“, brojnih zapadnih listova, ali i na važnim pozicijama domaćih centara za medije i u NVO. I gle, taj drugi život, kod onih najistaknutijih, redovno se pretvara u ključne pozicije srpskog informativnog prostora. Događa se to ubrzanim tempom od kada režim zatiskuje sve prozore okrenute ka  saznanjima o dubini i pravim uzrocima ovdašnje političke i ekonomske krize.
Svedoci smo, dakle, zanimljive inkarnacije bivših novinara partije, prvo u ostrašćene ratne dopisnike, oslonjene isključivo na uređivački i propagandni  koncept  svojih centrala, a zatim u medijske pretorijance, čuvare plamena petooktobarske „revolucije“.
Postaju sada  plaćeni na domaćem budžetu, čuvari salda „demokratije“. A ta vladavina partokrata je u poslednjih deset godina promovisala duboke, gotovo kastinske podele u društvu. Cementirala formiranje neprobojnih političko socijalnih krugova u povlašćenom vrhu, u kojem se vrte novobogataši, potomci komunističkih loza i feuda. Izmešani sa novokomponovanim biznismenima, zaštićenih medveda u prašumi razvlašćenih institucija.
U funkcionisanju „babuški“ ima tu nekakve neoliberalne logike koja vlada, recimo, i u NBA. Dobri igrači, da li dribleri ili specijalisti za nepogrešive šuteve iz daljine, u svakom timu su dobrodošli. Sve dok postižu predviđen broj poena, srazmeran apanaži  koju su dobili u prelaznom  roku.
Očito, vlast se, mudro savetovana od mentora, vlasnika patenta istine sa više dna,  pobrinula da upravo „babuškama“ poveri  ključne pozicije na palubi svoje Nojeve  barke, koju čekaju teške bure na političkoj sceni. Oni su busola „novog srpskog poretka“.
Ne pada im napamet da se upuste u otkrivanje suštinskog povoda najnovije ucene EU o „privremenom ukidanju bezviznog režima“, zbog kojih je učinjena serija sudbonosnih ustupaka od 5. oktobra u  trasiranju puta secesije Kosova, ali i pripremanih otcepljenja  Sandžaka i Vojvodine.
A stvar je do kraja jednostavna i prozirna. Javnost je stavljena pred izbor: aminujte plebiscitarno sadašnju kvislinšku vlast  i njenu praksu potpisivanja svih ultimatuma ili se vraćate u logor sankcija. Ali to vam „babuške“ neće reći. Morate shvatiti sami, a izbora nema ni u ovoj najnovijoj ponudi „demokratske“ Evrope. unshaven girl срочный займ онлайнвеб займ отзывыекапуста повторный займ вивус займ отзывыбыстрый займ на карту сбербанка онлайн безотказно без паспортазайм на карту маэстро безработным