Zaboravljena zadarska „Kristalna noć”

Ovih dana u centru Zadra možete naići na poruku Srbima koja podseća na daleku prošlost toga grada, na jednog čoveka koji je u Zadru udario temelje mržnje prema pravoslavlju, ali i na događaj od pre samo dvadesetak godina koji je bio repriza nacističkog divljanja desetog novembra 1938. godine

Postoji u Hrvatskoj nekoliko mesta gde Srbi žive od dobre volje većinskog stanovništva. Ako nisu ljuti na nekoga kod kuće, na Haški tribunal, na Engleze koji Hrvatsku – Zagreb je u to ubeđen – koče na putu u EU, Hrvati će pronaći drugu zanimaciju, ali u slučaju i najmanjeg zatezanja nacionalnih žica, diranja u „svetu hrvatsku stvar“ (ima ih bezbroj) svaki hrvatski domoljub iskaliće bes na Srbima. Ako takvih još ima u njihovom mestu.

Repertoar je poznat i širok; provokacije na ulici, psovanje majke, bušenje guma na automobilu, razbijanje prozora i crepova i neretko fizički obračun. Najmanje što se Srbima u takvim mestima može desiti je da na zidu sopstvene kuće ili negde u gradu pročitaju „Srbe na vrbe“. Kao ovih dana u Zadru. Eno u centru grada, na jednom zidu već deset dana stoji ova poruka, ispisana ogromnim slovima, i niko je ne briše. Gradske vlasti kažu da je to „veoma skupo“.

ZADARSKA „KRISTALNA NOĆ“ Da, Zadar je jedan od takvih gradova, mesto gde se mržnja prema Srbima može opipati. U Zadru je i počeo masovni obračun sa Srbima u Hrvatskoj, Zadrani nisu imali strpljenja za pojedinačne obračune sa pravoslavnima, kao oni u Zagrebu, Osijeku, Sisku, Vukovaru…

Bio je drugi dan meseca maja 1991. godine. Popodne, lepo vreme, tek poneki oblak. Sa mora je dolazila svežina. Ljudi su sedeli po baštama i na terasama kuća i ugostiteljskih objekata. Odjednom se, pričali su kasnije svedoci događaja, sve pokrenulo, kao po komandi. Iz dela grada zvanog Gaženica krenula je grupa naoružana palicama, kamenjem i pištoljima. Na putu do centra grada za vrlo kratko vreme formirana je povorka od preko dve hiljade ljudi koji su klicali Hrvatskoj, urlali, pretili, i na vrhuncu te egzaltacije tražili ono što rulja, otvoreno ili prikriveno, uvek traži – krv. Ovoga puta, srpsku krv.

Orgijanje je trajalo celu narednu noć i dan iza toga. Neometani ni od koga, dodatno ohrabreni ponašanjem policije koja je i sama učestvovala u napadima na Srbe, novi hrvatski fašisti radili su isto što i njihovi nemački uzori u noći sa devetog na deseti novembar 1938. godine. Tamo su meta bili Jevreji. Tog i narednog dana u Nemačkoj je opljačkano i spaljeno između šest i sedam hiljada jevrejskih lokala, trgovina i kuća, spaljeno je oko 180 sinagoga, a ubijeno 90 Jevreja.

Sve to ostaće upamćeno za sva vremena pod imenom „Kristalna noć“. Ušlo je u istorijske čitanke, udžbenike širom sveta, enciklopedije, ovekovečeno je na filmu, u pozorišnim komadima…O tome sve znamo.

„Kristalne noći“ u Zadru, 1991. godine, sećaju se još samo Srbi koji su je preživeli. Njih desetak nije. U danima posle te noći i policija i civili odvodili su zadarske Srbe u ciglanu nedaleko Nina, gde su ih tukli, ispitivali, iživljavali se na njima. Više od pola leševa nikada nije pronađeno.

Za manje od 24 sata Zadrani su demolirali i opljačkali 136 objekata čiji su vlasnici bili Srbi. Hrvatska televizija predstavljala je taj događaj kao reakciju na ubistvo hrvatskog policajca Franka Lisice dan ranije na periferiji grada. Odmah je objavljeno saopštenje da su zločin počinili „pobunjeni Srbi“. Vladimir Šeks je iz Zagreba poručio da se radi o „opravdanom revoltu građana Zadra“. Nikada nije sprovedena prava istraga o ubistvu Lisice i ne postoje dokazi da su ga ubili Srbi.

Ali, cilj je postignut, danas u gradu Zadru kao stalni građani, sa tamošnjom adresom koja je i mesto stalnog boravka, živi tek nekoliko stotina Srba. Pre „Kristalne noći“ bilo ih je više od 11 hiljada, skoro 15 odsto. Gotovo sve kuće zadarskih Srba oštećene su ili potpuno srušene eksplozivom.

Jovanka Sladaković i Nikola Žeželj godinama su obnavljali kuću u predgrađu Zadra, a kada im je to pošlo za rukom, 2009. godine, kad su sve sredili, postavili prozore, završili unutrašnje radove i u Beogradu, gde ih je odvelo izbeglištvo, spremali stvari za povratak, iz Zadra je došla vest da im je kuća demolirana. Jovanka ne želi da odustane i sve dovodi u prvobitno stanje. Deset dana kasnije neko joj provaljuje u kuću i po sobama ispisuje opšta mesta savremene hrvatske kulture: „Ubij četnika“, „Srbe na vrbe“, „NDH“, „Ubij Srbina“…

Zadar je grad u kojem je za poslednjih deset godina zabeleženo najviše prelazaka sa pravoslavne na katoličku veru. Više od stotinu zadarskih Srba zatražilo je u tamošnjoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi ispis iz pravoslavlja. Treba im taj papir jer lokalni fratri, navodno, neće da ih prime u katoličanstvo dok i formalno ne raščiste sa verom svojih predaka.

Katolički župnik iz Murvice, kod Zadra, don Ivica Jurišić žalio se čak i nekim evropskim institucijama na pravoslavnog sveštenika Petra Jovanovića iz zadarske crkve Svetog Ilije (podignuta u 16. veku), jer odbija da izda krsni list Srbima čija je namera da pristupe Katoličkoj crkvi.

Ne treba, verujem, ni podsećati da se ovi što su preko noći postali katolici više ne izjašnjavaju kao Srbi. Svi su Hrvati i to veći od onih „pravih“. Dokazuju se učlanjenjem u HDZ ili čak u Hrvatsku stranku prava, čiji predsednik Danijel Srb otvoreno govori o svojim simpatijama za Antu Pavelića, ustaštvo i NDH.

VATRENI KATOLIK I SRBIN
U januaru 2008. godine, na utakmici NLB lige Zadar-Partizan, igranoj u dvorani na Jazinama, fizički je napadnut legendarni zadarski košarkaš Arijan Komazec. Jedan od najboljih koje je dala hrvatska košarka. Napadači su tvrdili da ih je iznerviralo to što Komazec navija za Partizan. Istraga je utvrdila da nije navijao za Partizan, da je potpuno mirno sedeo sa devojkom i gledao utakmicu.

Zašto su ga onda napali? Zato što je Srbin, mada on sam to nikada nije isticao, ali svi u Zadru znaju ko su i šta su Komazeci. U Zadru, njegovom rodnom gradu, ne vredi mu ni to što je, ponoviću, dao veliki doprinos i zadarskoj i hrvatskoj košarci. Imao je Arijan nešto kasnije i drugih neugodnosti, vređali su ga na ulici. Pustiće ga na miru tek kad se izjasni kao Hrvat. Ako već nije, u međuvremenu.

Otkuda tolika mržnja prema Srbima baš u Zadru? Zašto ne jenjava ni 16 godina posle rata? Ima li objašnjenja, logike, razloga…?

Naravno, sličan odnos prema Srbima nalazimo i u drugim delovima Hrvatske, u Istri je to bitno drugačije, ali Zadar najmanje jednom nedeljno osvane u lokalnim ili republičkim medijima kao poligon antisrpskih igara. Ko je i kada posadio to drvo zla u ovom drevnom gradu koji je, ovo valja imati na umu, tek 1945. godine pripojen Jugoslaviji, odnosno, Hrvatskoj? Pre toga bio je u sastavu Italije, Austrije, Venecije…

Pažljiviji čitaoci „Pečata“ setiće se da sam u jednom tekstu pisao o Vicku Zmajeviću, barskom i zadarskom nadbiskupu sa početka 18. veka. Katolička crkva i hrvatska istoriografija stavljaju ga na posebno, vrlo visoko mesto koje je svakako zaslužio. Sa pozicije interesa Katoličke crkve, razume se. Zmajević je sve vreme provedeno u Zadru vodio neprestanu, ostrašćenu i velikom mržnjom prožetu borbu protiv pravoslavlja. Treba samo videti pisma koja je pisao Vatikanu, ukazujući na „opasno i pogubno“ delovanje sveštenstva Srpske pravoslavne crkve u Dalmaciji. Za sve nevolje i nesreće katolika u Dalmaciji, globalne i pojedinačne, Zmajević je optuživao pravoslavce, odnosno, Srbe.

Da možda Zmajević ne vuče srpske korene? Apsolutno, njegovi preci su od Njeguša sa Cetinja. Nikola Zmajević, pradeda Vickov, u sedamnaestom veku spustio se sa Cetinja do morske obale. Bolji život našao je u Perastu, kod Kotora, tu se oženio devojkom iz katoličke porodice, do smrti ostao pravoslavac, decu je odgajao u srpskom duhu, ali je dopustio da u religijskom određenju budu katolici. U to vreme, podsetimo, Srbin-katolik bilo je nešto sasvim uobičajeno.

Stric Vicka Zmajevića, Andrija Zmajević, bio je nadbiskup Barski i „primas Srbije“, ali je za sebe govorio i pisao da je „vatreni katolik i vatreni Srbin“. Imao je izuzetno dobre odnose sa hercegovačkim mitropolitom Vasilijem Jovanovićem (Sveti Vasilije Ostroški), kao i sa patrijarhom srpskim Arsenijem III Čarnojevićem. Njegov sinovac Vicko posvetio je život borbi protiv pravoslavlja i srpstva. Činio je to stolujući u Zadru, ostavio je u tom gradu iza sebe i učenike i „verovanje“ koje, vidimo, opstaje do dana današnjih.

U Zadar i na zadarskom području Srbi se masovno naseljavaju u 16. veku, a od poznatijih Srba koji su svoj život vezali za Zadar svakako treba spomenuti: serdare Stojana Jankovića i Iliju Smiljanića, vođu Bukovičke bune Petra Jagodića Kuridžu; episkope i značajne nacionalne prvake u borbi za prava Srba Dalmacije Simeona Končarevića, Stefana Kneževića i Nikodima Milaša, arhimandrita Gerasima Petranovića, pesnike Petra Preradovića i Jovana Sundečića, te velikane srpske književnosti Simu Matavulja i Vladana Desnicu.

A što se tiče zadarske „Kristalne noći“ niko za taj zločin nije kažnjen. Nijedan čovek, nijednim danom zatvora. Naprotiv, mnogi su nagrađeni napredovanjem na političkoj i policijskoj lestvici države koja evo čeka pred odškrinutim vratima Evropske unije

14 коментара

  1. На фашизму, шовинизму и антиправослављу граде свој идентитет новокомпоноване ”нације” настале од асимилованих Срба.Пресликана матрица постоји у ”Б и Х”, Црној Гори, Космету, Македонији и Албанији, само је разлика у интензитету.Где су нестали Срби из Мађарске?

  2. Zlocini protiv Srba su nevidljivi za Zapad i nashu bracu,ali Bogu hvala on ih vidi i naplatice nevino prolivenu krv jednog dana…

  3. OLUJA ZLOČIN NAD ZLOČINIMA
    Haški sud i presuda hrvatskim zločincima generalima Gotovini i Markaču . Srbi su u Hrvatskoj bili konstitutivni narod isto kao i Hrvati i da nije bilo Srba koji su u Hrvatskoj krenuli u partizane i digli ustanak , Hrvatska bi na kraju rata bila ono što je i trebala biti fašistička država gubitnik II svjetskog rata . Hrvati ti pokatoličeni Srbi najveći su neprijetelji Srba pravoslavaca . Potkopavali su prvu zajedničku državu kraljevinu SHS , potkopavali su i drugu zajedničku državu Jugoslaviju i razrušili uz pomoć stranaca . Pri tome su počinili najveći genocid u 20 veku proterivanjem oko 280 000 Srba i oko 200 000 Jugoslovena od kojih je 95 % bilo Srba .Samim tim su pokazali zapanjujuće naivnim da ne kažem gore Srbima da s njima nema života i da nikad više s njima ne smemo ući u zajednicu jer bi to bio kraj Srbije .To je narod pun mržnje koju šire putem škola, katoličke crkve , medija , svim sredstvima i bez prekida . Konačno da je Hag rekao tek pola istine zločinački potvat . Drugi dio istine je GENOCID nad srpskim narodom Krajine . Krajina nije od jučer nju su Srbi natopili krvlju za vreme AustroUgarske a i kasnije u I i II svetskom ratu i sada ovom zadnjem. Moram reći da je Krajina za vreme Austrougarske bila izuzeta iz vlast Hrvatske i odgovarala je jedino Hasburškoj monarhiji . Ako su već Hrvati imali pravo rušiti Jugoslaviju i odeliti se od nje onda su i Srbi kao konstitutivni narod imali pravo proglasiti na prostorima Republike Srpske Krajine gde su bili većina svoju državu isto kao i Hrvati . Dok oni to osporavaju i Srbe su proglasili manjinom u isto vreme to se njima sprema u Bosni . E sad oni tu dreče kao mačak kad ga dete povlači za rep . Oni tu brane svoju konstitutivnost koju su Srbima u Hrvatskoj bezobrazno oduzeli .Da nebi bilo novi ratova kroz neko vreme Evropa se uz pomoć Rusije i Srbije treba založiti za vraćanje u život Republike Srpske Krajine u njenim granicama kad je nastala na odprilike 35 % teritorije socijalisičke Republike Hrvatske . Normalno s izlazom na more kod Zadra ili Šibenika . Jer za to more ginuli su svi narodi Jugoslavije da bi ga Broz velikodušno poklonio svojim Hrvatima baš kao i Baranju koju je oteo Srbiji . Međimurje koje je oteo Mađarskoj, Istru i Dalmaciju s otocima koju je oteo Talijanima itd. Za sve te krajeve ginuli su i Srbi a za nagradu je nad njima počinjen genocid i protjerivanje . Znači Republika Srpska Krajina mora postati država kao garant mira na ovim prostorima . Inače će nemir biti uvek prisutan jer kako kažu Hrvati ako treba čekati i 900 godina Srbi se neće odreći Krajine.

    2
    1
  4. Takvo je ustrojstvo većine hrvatstog stanovništva prema svemu što nije hrvatsko a tu je. Mržnja nije usmerena samo prema Srbima, kako se vidi iz teksta. Bila je prema Jevrejima, sutra će prema nekome trećem. Mržnja prema nećemu nastaje iz straha. Ovde iz straha od ugreženosti sopstvene nacije od drugih nacija. To ukazuje na veliku, ali nesvesnu nesigurnost po pitanju vlasitih korena, jezika i identiteta.

  5. Gospodin Dmitrović,ni reč o škabrnji,ni reč da u RSK je proterano pobijeno i popaljeno sve hrvatsko,pa slučaj mlinar ?sećate se tog slučaja?
    G. DMITROVIĆU VAŠE PISANJE JE U STILU “DO ISTRAGE VAŠE ILI NAŠE”.

  6. O Jure, gdje ste? Što ovo malo ne komentarišete? Kako 11000 zadarskih Srba pobjegoše iz grada u jednom jedinom danu, pa nije valjda sve njih indoktrinirao S.Milošević preko hrvatskog radio Zadra i HTV-a (drugi signali nisu stizali do Zadrana). Prebrzo smo zaboravili spiskove otpuštenih Srba na ulazu u zadarsku bolnicu , opštinu, “Marasku”, policiju, “Liburniju”… Presretanje i premlaćivanje ljudi na ulici i u autobusima.
    Lično sam prisustvovao kada je putnički voz na relaciji Zadar-Knin zaustavljen u “mučeničkoj” Škabrnji u maju 1991., u isti je uletjelo dvadesetak razbješnjelih Hrvata sa palicama, na peron su izvukli dvojicu Srba iz Benkovca i pretukli ih na očigled svih putnika, a zatim su ih kao džakove ubacili u voz, koji je tek onda nastavio dalje. Zaboravili smo patrole hrvatskih domoljuba koji su uz policijsku pratnju od vrata do vrata skupljali potpise lojalnosti Hrvatskoj državi pod prijetnjom oružjem. Svejedno, ti potpisi nisu spasili Srbe od miniranja kuća po Gaženici, Stanovima i Bilom brigu. Ali za to niko nikda nije odgovarao. Vukčević i Vekarić piju kafu sa Karamarkom na Brionima, a za srpske žrtve ih već 20 godina sve skupa baš briga.
    I još traže da se “suočimo sa prošlošću”. Gospodo mi smo se suočili sa istom kada smo istjerani iz svojih kuća koje su zatim opljačkane i spaljene. Sučite se vi da ovo što radite samo raspiruje mržnju, jer se lažima i poluistinma nikada neće stići do pomirenja.

    4
    1
  7. Bravo Petre I, svaka ti se pozlatila, i zivela Srpska Krajina, jos uvek okupirana od NDH2 uz pomoc NATO!

  8. O Skabrnji ne treba uopste razmisljati.To je bilo i ostalo ustasko selo. Slucajno me je put naveo tamo jos 1971 . Na zidu domacina koji je slavio Gospu nije visila slika gospe nego Savke Dapcevic i Mike Tripala a malobrojne kapije od zeljeza nosile su zastave sadasnje rvatske.Nikada oni nisu krili da su to sto jesu.Gazdina cerka je rekla; Moj otac je bija ustasa ali nije nikoga ubija. Kako bi taj tata mogao odgojiti svoju djecu nego onako kako je i sam odgojen sto se pokazalo istinito kasnije u najnovijem ratu. Sve sto se desavalo u Skabrnji je bio samo odgovor na prosla njihova nedjela, a bogami i nova.
    Taj ce Zadar ponovo biti talijanski posto bagra ne zasluzuje ni pedlja zemlje u kojoj zivi. Molit ce bivsi Srbi krstenice nazad kad tad.

    2
    1
  9. pa nek bude “do istrage vaše ili naše”

    1
    1
  10. pero
    03/06/2011 u 22:46

    pa nek bude „do istrage vaše ili naše – ”Ви” не постојите,ни национално, ни културно, ни језички, ни морално,ни историјски, тако да се не можемо ставити у исту раван, ни кад је ”истрага” у питању.

  11. važno je da je postojala traktorijada,,
    by the way,vi ste srbi parije zapadne civilizacije,tako vas gledaju..

  12. Možda smo mi parije zapadne civilizacije, a šta su tek onda ovi otpadnici od nas, koji sebe zovu Hrvatima, koje su tek oni dno.

    2
    1
  13. Ceo zivot sam se .ziveci u ex-YU,susretao sa hrvatskim shovinizmom i nije mi isprva bilo jasno odakle ta mrznja i cemu toliki intezitet,naprosto jedna opsesija.Kasnije,kroz predratne dogadjaje i kroz rat,a narocito posle rata prateci sta i kako se radi na ispisivanju,,hrvatske istine”,shvatio sam dve stvari:
    1.mrznja se podstice iz katolicke crkve jos od malena
    2.sto je zivotna sredina ,,bogatija”malogradjanstinom i primitivizmom,laznim moralom i laznim postovanjem hriscanskih nacela(takva sredina je upravo zadarska)to je plodnije tlo za ispoljavanje shovinizma najgore vrste
    Moram da kazem jednu tuznu istinu,tuznu za sve nas Srbe koji smo se voljom sudbine rodili u Hrvatskoj i tuznu za sve ljude slobodnog duha koji se dive ljudskoj inteligenciji pre svega,a potom svemu ostalom;da nema losije sudbine na ovim prostorima,nego se roditi kao Srbin i ziveti u Zadru.Jednostavno se ne moze opisati recima kako je bilo biti Srbin u tom gradu ustaskog idolopoklonstva.Pa evo,jedan primer kakvi su to ,,ljudi”jeste i slucaj te male i siromasne Murvice,sela nadomak Zadra,ciji fratar trazi ,,pravdu” za svoje buduce vernike.Iz tog sela je krenuo mucki napad na susedni srpski Smokovic u zoru 5.10.91.,da bi zatim pali prilikom naseg prvog kontranapada, za manje od sata borbe,bezeci glavom bez obzira ,ostavljajuci svoje mrtve da ih mi zakopamo.Toliko o hrvatskoj hrabrosti i ljudstvu,herojstvu i svemu onom sta danas sebi pripisuju.Hvala autoru teksta sto se setio nas zadarskih Srba i nasih muka iz vremena kad smo po Ustavu bili braca.

    4
    1
  14. Nitko ne moze napraviti drugom zlo bez sebe.Tudjman je na Trgu Bana Jelacica Odrzao govor 1992g ‘Rata ne bi bilo da mi to nismo htjeli, da stvorimo nezavisnu drzavu Hrvatsku’! I tako su izbrisali Osimski sporazum o granicama sa Italijom, jer Hrvatska nije potpisnik tog sporazuma, a nije ni sljednica SFRJ. Eto Tudjman je Hrvatskoj dao autogol.I financiran je od katolicke crkve. Vatikan je prvi poceo trazi svoje samostane.VATIKAN im je ‘pomogao’ da dodju do samostalnosti i ljepo ih iskomadaju. Ne kaze se badava ‘dodje vrag po svoje”.

    2
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *