Dan pobede ili Dan Evrope?

Piše Đorđe Milošević

Savremene kontroverze u vezi sa Danom pobede nad fašizmom

Deveti maj obeležava se u evropskim zemljama na različite načine, različitim povodima i uz različite simbole. Za jedne, to je Dan pobede, dan kada je nacistička Nemačka 1945. godine potpisala kapitulaciju čime je označen kraj fašizma na evropskom tlu. Za druge, to je pre svega Dan Evrope, odnosno dan sećanja na Šumanovu deklaraciju kojom je 1951. godine započeo proces evropskih integracija; najpre zajedničke proizvodnje uglja, zatim čelika, pa privrede i na kraju Evrope uopšte.
U svemu tome postoji i jedno pitanje koje se nameće samo po sebi i može da unese određenu političku dimenziju: da li jedno obeležavanje, odnosno događaj, može da zaseni onaj drugi i samim tim omalovaži ga, obezvredi i navede u drugi plan. I, što je još nepovoljnije, da se to čini prikriveno, ali sa providnim namerama da bi se zatamnile istorijske činjenice ili u najmanju ruku određeni istorijski događaji prikazali u drugačijem svetlu.

PATRIOTSKO VASPITANJE
Za Rusiju nema nikakve dileme: deveti maj je Dan pobede nad fašizmom, jedan od najvećih, najsvetlijih državnih i nacionalnih praznika i ona ga tako obeležava. Dan Evrope u Rusiji gotovo niko ne pominje ili pominje samo u kontekstu događaja na međunarodnom planu.
Da sasvim ukratko konstatujem. Na Crvenom trgu u Moskvi i ovog devetog maja održana je vojna parada kojoj su prisustvovali predsednik Dmitrij Medvedev, premijer Vladimir Putin i drugi najviši državni rukovodioci. Obraćajući se veteranima, učesnicima parade i građanima, Medvedev je rekao da što više vreme odmiče, to jača uverenje o značaju Dana pobede. Njega pamtimo i obeležavamo mi, a pamtiće ga i buduće generacije. Dug je budućih pokolenja da čuvaju mir dostignut rezultatima pobede nad fašizmom. Medvedev je pozdravio veterane i drugih zemalja koji su se borili protiv fašizma rekavši da je deveti maj bio i ostao naš zajednički praznik.
Prilikom susreta sa veteranima prethodnog dana, Medvedev je rekao da bi vojne parade povodom Dana pobede trebalo da se održavaju svake godine. One imaju ogroman vaspitni značaj. Povremeno čujem da nije baš uputno trošiti novac na ovakve događaje, da bi bilo bolje da ga damo veteranima. Ali, gledajući paradu, ljudi vide da imamo borbeno sposobnu armiju koja može da izvrši sve zadatke u odbrani zemlje. ,,Bez patriotskog vaspitanja država može da se pretvori u običnu krpu“ – rekao je Medvedev. On je sa veteranima popio legendarnih frontovskih 200 grama votke i zakusio kašu od heljde. To je ratnih godina sledovalo na svim frontovima.
U jednoj izjavi, uoči Dana pobede, Medvedev se dotakao i pitanja koja zadiru u osetljive političke teme, što je u stvari bio povod da napišem ovaj tekst.
Medvedev je jasno stavio do znanja da se o Drugom svetskom ratu, njegovom početku i rezultatima, pa samim tim i o Danu pobede, ne razmišlja svugde isto i da ima tendencioznih, nedobronamernih stavova i ocena, pa i pokušaja revizije istorijskih činjenica. Rekao je da rukovodstvo Nemačke zauzima ,,dostojnu poziciju“ što se tiče događaja oko Drugog svetskog rata, ali da postoje i „drugačija shvatanja“. Nemačka kancelarka Angela Merkel došla je u Moskvu prošle godine na obeležavanje 65-godišnjice pobede nad fašizmom ,,iako je svi u tome nisu podržavali“. ,,Nije joj bilo baš jednostavno da dođe za takav događaj u Moskvu“ – rekao je Medvedev.
O pokušajima prekrajanja istorije moskovski mediji pišu već godinama, a pojedini komentatori i političari pozivaju na uzbunu. Povod je nastojanje pojedinih krugova na Zapadu da na tendenciozan način prikažu događaje iz Drugog svetskog rata koji je odneo desetine miliona ljudskih života, prebace odgovornost u jednakoj meri na Nemačku i Sovjetski Savez, da minimiziraju ulogu Crvene armije i sovjetskih vojskovođa u pobedi nad fašizmom, da Sovjetski Savez predstave kao imperiju zla, podsećajući pri tome da je Rusija zemlja naslednica i da se ni od nje ništa dobro ne može očekivati.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisao je maja 2009. godine Dekret o suprotstavljanju falsifikovanja istorije na štetu Rusije, a poznati političar Sergej Šojgu javno je predložio da se lica koja negiraju odlučujuću ulogu Sovjetskog Saveza u pobedi nad fašizmom pozovu na krivičnu odgovornost.
List ,,Komsomolska pravda“ je još 2009. godine postavio pitanje: zašto je istina o Velikom otadžbinskom ratu često bespomoćna pred lažima? Šta treba uraditi da se to spreči?
Poznati ruski vojni komentator Viktor Baranec kaže da su ,,klevete o našoj pobedi dostigle takve razmere da se naše vlasti moraju ozbiljno razmisliti“. ,,Davno je došlo vreme da se država umeša u taj problem. Treba tu tematiku zakonom regulisati. Po prestoničkim knjižarama se mogu naći memoari nacističkih vojskovođa fon Boka, Manštajna i Guderijana, ali ne i Vasiljevskog, Rokosovskog, Konjeva i drugih sovjetskih vojskovođa. To je prosto smešno“.
Pojedini komentatori ukazuju na još jednu činjenicu. Tek od pre nekoliko godina, deveti maj se prvi put masovnije obeležava kao Dan Evrope. ,,Izmislili su Dan Evrope da bi potisnuli sećanje na Dan pobede koji bi u doglednoj budućnosti trebalo i sasvim zaboraviti. To se ni po koju cenu ne sme dozvoliti“, kažu zvaničnici.

FALSIFIKACIJA RATA
Zvaničnu Moskvu svojevremeno je ozbiljno ne samo zabrinulo, nego i naljutilo to što je Parlamentarna skupština Saveta Evrope tokom leta 2009. godine usvojila dokumenat kojim se praktično poistovećuju nacizam i staljinizam. Član Komiteta pri Predsedništvu Rusije za suzbijanje falsifikovanja istorije, doktor istorijskih nauka Natalija Naročnickaja nazvala je ovu odluku skandaloznom. Ona smatra da njeno donošenje nije samo izlaženje u susret bivšim sovjetskim baltičkim republikama, nego ima i političku pozadinu.
To je isto kao kada bismo izjednačili gusenice i koale zato što se hrane listovima eukaliptusa – kaže Naročnickaja. Zadatak je očigledan: želja je bila da se umanji pobeda Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu, koja pojedinim zemljama nikako ne da mira. One su već odavno počele da falsifikuju smisao tog rata i prestale da gledaju na Hitlerovu teoriju o nejednakosti ljudi. Neki na Zapadu žele da ubede svet da je staljinizam bio isto što i hitlerizam, odnosno da je Sovjetski Savez bio isto što i Hitlerov Treći rajh.
Time se ne samo falsifikuje istorija, nego i odluke velikih državnika Zapada tog vremena. Ni De Gol, ni Čerčil nisu izjednačavali Staljina sa Hitlerom.
Odluka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope nema pravnu snagu, ali za Rusiju ona je zvono na uzbunu koje govori da Rusija mora da brani istoriju ne samo na nivou istoričara, nego i na državnom nivou – kaže Naročnickaja.
A o pokušaju prekrajanja istorije i naopakom izučavanju ima veoma mnogo dokaza. Ruski mediji preneli su pre nekoliko godina rezultate ankete među britanskim učenicima srednjeg uzrasta (od 9 do 15 godina) na osnovu kojih se vidi da se u britanskim školskim programima nedovoljna pažnja posvećuje istorijskim činjenicama iz Drugog svetskog rata. Nedopustivo veliki procenat đaka odgovorio je da je Hitler bio – selektor nemačke fudbalske reprezentacije. Ako ne žele, neka decu ne uče da je Hitler napao Sovjetski Savez i izazvao Drugi svetski rat – kaže ruski komentator. Ali britanska deca treba bar da znaju da je Hitler bombardovao London i pokušao da Britaniju ,,potopi“ u Atlantik.
Više nego bilo koja druga zemlja, Rusija ima razloga da obeležava deveti maj kao Dan pobede. To joj daju za pravo ogromne žrtve koje je tokom rata podnela. Oko dvadeset sedam miliona žrtava, desetine hiljada razrušenih gradova i sela, ogromne patnje naroda, kao i odlučujuća uloga u pobedi nad fašizmom. ,,To nam niko ne može oduzeti i to se niti može, niti sme zaboraviti“ – kažu u Moskvi.
Ja lično imam za sve to ne samo više razumevanja od običnog nedovoljno upućenog čoveka, već i na sve gledam sa više emocija. Zbog profesije kojom se bavim bio sam na svim područjima velikih bitaka tokom Drugog svetskog rata u Evropi: nadomak Moskve, gde se u kasnu jesen 1941. godine vodila odlučujuća bitka za sovjetsku prestonicu; na području Lenjingrada koji je ratnih godina bio u blokadi preko 900 dana; kod Kurska, gde se vodila najveća tenkovska bitka u istoriji ratova; u Staljingradu, gde je posle višemesečnih borbi slomljena kičma nemačkog Vermahta; u Murmansku, u čiju je luku stizala pomoć u oružju i vojnoj tehnici od saveznika.

SAMO DA RATA NE BUDE
Sećam se epizode na širokom polju kod sela Prohorovka između Kurska i Bjelgoroda, na tom mestu je vođena tenkovska bitka. Iz Moskve sam otišao tamo na godišnjicu te bitke, negde krajem devedesetih godina. Nasred polja podignut je monumentalni spomenik, a u selu, Prohorovki, crkva svetog Petra i Pavla u slavu palim borcima. Podalje od mesta gde su bile zvanične ličnosti, jedna baka iznela je nasred polja stočić, zastrla ga čaršavom i postavila nekoliko kolačića i po koju voćku. U pokoj duše dvojici sinova koji su u bici poginuli – izgoreli u tenkovima tako da ni ostaci nisu mogli biti pokupljeni. A imali su samo osamnaest, odnosno devetnaest godina. Baka gleda daleko, u prazno, usahlim očima. Suze su davnim – davno istekle, polušapatom kaže baka. Sada čeka da se na nebesima pridruži sinovima.
Onaj ko je bio na Piskarjevskom memorijalnom groblju u Lenjingradu, na Mamajevom Kurganu kod Staljingrada, ko se upozna sa događajima ratnih godina – ne može da ostane ravnodušan.
Imam mnogo prijatelja, poznanika i drugova u Moskvi i Rusiji. Većina njih je izgubila tokom ratnih godina nekog od predaka: deku, baku ili nekog drugog rođaka.
Vladimir Putin je u jednoj prilici objasnio zašto ljudi koji su preživeli ratne strahote sakupljaju mrvice sa stola posle obeda – da se ne bace. Bilo je perioda kada su i takve mrvice bile dragocenost. Nije onda ni čudo što je kod starije generacije stalno prisutna krilatica: ,,samo da rata ne bude“ – kaže Putin.
Zato se u Rusiji Dan pobede ne zaboravlja i obeležava se na dostojan način. Tako je bilo, tako je sada i tako će biti u budućnosti. U Moskvi kažu da nemaju ništa protiv Evrope. Naprotiv: Rusija je deo Evrope – i geografski i kulturno i istorijski i na svaki drugi način. Želi da ima najbolje moguće odnose sa svim zemljama kontinenta, a nema ništa ni protiv obeležavanja Dana Evrope – ako to obeležavanje znači afirmaciju jedinstva, demokratije, slobode i drugih civilizacijskih vrednosti. Moskva se međutim ne može saglasiti da Dan Evrope potisne iz sećanja jedan istinski praznik ne samo za Rusiju, nego i za druge narode u Evropi i u svetu – Dan pobede; dan kada je praktično završen najveći ratni sukob u istoriji civilizacije i slomljena kičma najvećem zlu čovečanstva – fašizmu. Takvi pokušaji koji se mogu nazreti nisu dobronamerni, politički korektni i – što je suštinski značajno – vode reviziji istorije.