KORUPCIJA Bolest (Zapada) koja inficira svet

Piše Zoran Milošević

Korupcija je široko rasprostranjena među različitim službenicima i funkcionerima, političarima i vojnim licima, ali i političkim partijama. Postala je medijski hit 2010. godine u Evropskoj uniji i SAD, a kako stvari stoje tako će biti i ove godine

Korupcija (lat. corruptio – potkupljivanje, kvarenje, dekadencija) je reč koja ima gotovo magično značenje, jer se sve više ljudi sreće sa njom i oseća njene ujede. Korupcija je reč i parola kojom se u savremenom svetu dobijaju (i) politički izbori. Korupcija  je široko rasprostranjena među različitim službenicima i funkcionerima, političarima  i vojnim licima, ali i političkim partijama. Lingvisti pojašnjavaju da glagol korumpirati znači: podmićivanjem navesti (navoditi) nekoga na rđav rad, odnosno moralno kvarenje. Tema korupcije postala je medijski hit 2010. godine u Evropskoj uniji i SAD, a kako stvari stoje tako će biti i ove godine.

OF ŠOR STRUKTURA
U zanimljivom i veoma analitičnom redakcijskom članku „European Voice“, objavljenom krajem aprila ove godine, iznosi se zanimljiv stav – korupcija je osmišljena na Zapadu i njome je isti taj Zapad zarazio ceo svet. Danas je pomodno pisati kao je korupcija „bič Istočne Evrope“ – posebno Rusije, ali suština stvari je sasvim drugačija. Zapadne kompanije su korumpirale tržište reklama u Poljskoj, a zapadne banke finansijsko tržište, gde god se pojave predstavnici zapadnih kompanija i finansijskog kapitala uče lokalne elite „radosti anonimnog beneficiranog vladanja i tajni of-šor struktura“. Sve je to uradio zapadni biznis, a on je, potom, virus preneo dalje – na čitav svet. Zato je logično pitanje zašto zapadnjaci kritikuju zemlje kandidate za članstvo u Evropskoj uniji, Rusiju i ostali svet za korupciju, kad je ona nastala u zapadnom kapitalizmu?
Kada je završen „Hladni rat“ zapadne kompanije su osetile da mogu na Istoku zarađivati novac bez ograničenja i kontrole (koje je nametao komunizam), ali i bez ikakve konkurencije. Rezultat je sledeći – „Divlji Zapad“ je stvorio „divlji Istok“, a „divlji Istok“ stvara „divlji Jug“, pa se „očevi i deca“ sada udružuju u savršen sistem koji lomi građansku etiku i vrline, a uspostavlja „divlji kapitalizam“ čija je glavna odlika otimanje, kako ličnih sredstava građana, tako i nacionalnih bogatstava (nafta, voda, hrana, rude). No, kako primećuje „European Voice“ poslovanje uz pomoć korupcije je osmišljeno za evropski Istok i Aziju, ali ne i za Zapadnu Evropu i Ameriku. Međutim, zapadni biznismeni su ovu praksu preneli i u samu Evropu i SAD i sada njihovo najbolje (razmaženo) čedo uništava sve i kod kuće. Sada je moguće „kupiti“ nemačkog političara (ne samo rumunskog, srpskog ili bugarskog) ili holandski analitički centar – da tvrdi ono što je naručilac želeo, a ne šta je istina. Moguće je „kupiti“ i stav političke partije, kao i još mnogo, mnogo toga.
Prema nekim mišljenjima suština problema je u tome što država nema snage, ni sredstava da dovoljno nagradi svoje činovnike za odani i predani rad, odnosno nema snage da stvori kritičnu masu poštenih činovnika, jer, kako je govorio Staljin, „kadrovi rešavaju sve“.

KORUPCIJA I LOBIRANJE
Evropska unija pored „borbe“ protiv korupcije ide i na njeno legalizovanje kroz sistem lobiranja. Trenutno u Evropskoj uniji postoji oko 3.000 registrovanih grupa za lobiranje, a polovina od tog broja su osnovale privredne strukture, pre svega velike korporacije („Filips“, „Simens“, „FIAT“ i „Volvo“). Ove grupe za lobiranje u svom radu kao metod za ostvarenje interesa koriste i korupciju. Na meti su, pre svega, Komisija EU, Savet ministara, a odnedavno kako je dobio veća ovlašćenja i evroparlament. Naravno, i niži službenici koji pripremaju zakone na meti su lobista, tako da korupcija zaista postaje rak-rana političkog sistema Evropske unije.
Češki nedeljnik „Tjyden“ se u aprilu takođe bavio temom korupcije u Evropskoj uniji, pri čemu je izneo stav da je boljševizam zamenila korupcija i da je sloboda u opasnosti. Ono što je najvažnije jeste da Evropska unija na ovom polju gubi uticaj, što se više država prisjedinjava ovoj globalističkoj tvorevini. Milijarde evra koje Brisel uloži u modernizaciju infrastrukture i javnih službi države koja je stupila u EU su predmet manipulacije i korupcije. Kompanije, političari i državna birokratije stvara „savez za manipulaciju novcem“, pri čemu se stvara sistem odsustva kontrole, kao i javno mnjenje čije su odlike krajnja apatija i cinizam (naravno, ovde ključnu ulogu imaju mediji i novinari koji se na „tržištu lojalnosti“, nametnutom od strane kapitalizma, ponašaju racionalno). „Psi čuvari demokratije“, naravno, laju, ali karavan prolazi i novac i materijalna bogatstva se nepovratno slivaju u ruke pojedinaca, čime samo jačaju svoju moć i postaju nedodirljivi. Ovde je opet zanimljiva opaska jednog češkog novinara – da i mediji (pomalo) laju na korupciju, ali samo zato da bi dobili više novca da ućute. Rešenja, piše „Tjyden“, nema mnogo. Ono koje je biračima nekako najmilije jeste „vlast koja ima čvrstu ruku“ i koja će državnim mačem preseći gordijev čvor. No, to nije baš „demokratski“. Tako i volja naroda (kao najvažnija odlika demokratije) postaje problematična.
Češka je članica EU koja se često spominje u korupcionaškim aferama. Tako je sajt „iDNES.cz“ objavio „zanimljiv“ prilog Bogumila Špačeka (u odbranu korupcije), on je zaključio da će korupcija iščeznuti onog trena kad nestanu ljudi na Zemlji. Zapravo, ovo nije njegova originalna ideja, već Amerikanca Alana Vajsmana koji je u knjizi – bestseleru „Svet bez nas“ opisao planetu bez ljudi. U tom svetu ne bi bilo, piše Špaček, korupcije, ali ni onih koji se bave društvenim pitanjima. Drugim rečima, nameće se stav da je korupcija organski uvezana sa ljudima, što zaista nije tačno.
Korupcijom se bavio i „Vašington post“ na jedan nesvakidašnji način. Objavio je članak Mihaila Hodorovskog „Najveća opasnost za svet je korupcija, a ne nuklearno oružje“, iako je i sam primenjivao ovu metodu u poslovanju. On se ustremio na korupciju u sudstvu, navodno krivom što je on u zatvoru. No, ovaj slučaj pokazuje kako se svaka, ama baš svaka tema može zloupotrebiti i politizovati na način koji je daleko od morala i istine.
Ni same Ujedinjene nacije, kako je izvestio „Radio Slobodna Evropa“ krajem 2010. godine, nisu ostale po strani kada je u pitanju korupcija. Poslednjih godina javnosti su postale poznate korupcionaške afere povezane sa programom „Nafta u zamenu za hranu“, zatim sa nabavkama hrane, opreme i ostalog za mirotvorce pod zastavom OUN, zatim zloupotrebe povezane sa seksom… a autor emisije Alan Davidov iznosi zaključak da promene klime u OUN jeste nerešiv zadatak, kao i u svakoj drugoj birokratskoj organizaciji.

KORUPCIJA I OBMANA
„Sa druge strane bare“ tema korupcije je izbila među najvažnije. Tako „Project Syndicate“ kroz pero Indijca Džagdiš Bhagvatija, profesora ekonomije i prava Kolumbija univerziteta, razmatra „pravilno shvatanje korupcije“ (jer je ovo pitanje shvaćeno isključivo zapadnocentrično). Suština je sledeća: kompanija je korumpirala indijskog ministra zaduženog za mobilne telefone koji je u svoj džep prebacio „milijarde dolara“ (ne kaže se koliko – samo množina). Nekako istovremeno, Parlament Indije je pohodio predsednik SAD Barak Obama i čitao govor sa „nevidljivog tv suflera“. Dakle, zaključuje Bhagvatija, imamo slučaj sa korupcijom i obmanom. Ona, naravno, nemaju istu težinu i nisu ista po stepenu amoralnosti. No, oba slučaja u kriterijume za ocenu korupcije uvode kulturu, jer je očigledno da je postupak Obame za Indijce – korupcija, dok za Amerikance nije. Organizacija „Transparency International“, zajedno sa Svetskom bankom voli da rangira države po stepenu korupcije, pri čemu su kriterijumi isključivo zapadni (može se reći i anglosaksonsko-protestantski). Tako „kriterijumi“ ne vide korupciju na Zapadu, čime se ponovo obmanjuje svet.
Za SAD nije svojstvena samo obmana, već kako tvrdi Dmitrij Nevedimov u članku „Korupcija u SAD“, sistemska korupcija. Da bi došao do pravog odgovora o korupciji u SAD Nevedimov se pita da li je moguće kupiti mesto u kongresu SAD, u vladi, mesto sudije? Njegov je odgovor da je moguće. Naime, bez novca se ne može ući u Kongres (Parlament), a to onda kandidata stavlja u zavisnost od imaoca kapitala. Prema istraživanju američkog „Center for Responsive Politics“ sa verovatnoćom od 94 posto pobeđuje onaj kandidat koji je potrošio više novca na izbornu kampanju. Drugo, ko utiče na odluke Kongresa? Prema podacima iz 1998. godine na svakog člana Kongresa SAD bilo je službeno registrovano 38 lobista, a potrošeno je 2,7 miliona dolara na lobiranje, a to je samo ozakonjena korupcija. U vladu SAD se biraju oni koji su pobedili na izborima, a obično u interesu onih koji su finansirali tu partiju. Drugim rečima, moguće je. Da li je moguće kupiti mesto u sudskom sistemu – legalno, bez korupcije? U SAD se sudije biraju, pri čemu se organizuju kampanje kao za političke partije. Kandidat koji kupi izbor, tj. „pobedi“, imenuje se za sudiju.
Potom se nije čuditi da korupcija cveta u SAD, a da su prema istraživanjima najkorumpiranije sledeće države: Misisipi (7,48); Severna Dakota (7,09), Luizijana (7,05), Aljaska (6,06), Ilinois (5,26).
Korupcija u SAD svake godine raste. Prema podacima FBI 2003. godine osuđeno je 1.800 službenih lica (na federalnom, državnom i gradskom nivou) za korupciju, sa rastom ekonomske krize ovaj broj je značajno uvećan, jer je 2009. godine registrovano od iste službe 2.400 slučajeva korupcije. No, možda je najgroteskniji podatak da je samo tokom spomenute 2009. godine 10.000 mrtvaca primilo čekove na dotacije od države, a to nije ušlo u izveštaje FBI. Neki su umrli čak pre 34 godine.