MILAN DAMJANAC: Hapšenje Ratka Mladića i sumrak Srbije

Piše Milan Damjanac

Američka kolonija Srbija uhapsila je generala Ratka Mladića, upravo uoči dolaska Ketrin Ešton u Beograd, za koju se čini da je čudotvorka- slama i najtvrđe, plaši i najhrabrije. I tako, u tom strahu, a posebno u strahu od eventualnog neodobravanja statusa kandidata usled lošeg izveštaja Serža Bramerca specijalne jedinice Srbije i njena „vlast“ reagovale su žestoko i predano.
Jedini je problem što država Srbija reaguje pravovremeno i isključivo selektivno, samo u tuđem interesu a nikada u srpskom. Teško je razumnom čoveku objasniti zašto je hapšenje Ratka Mladića u političkom interesu Srbije. Šta ćemo dobiti od hapšenja? Jedni se nadaju „bržim Eu integracijama“ a drugi „manjim pritiscima“. Nećemo dobiti ni jedno ni drugo. Brzina evropskih integracija je proces koji zavisi od mnoštva faktora, a hapšenje Ratka Mladića, to treba svima da bude jasno, nije jedan od njih. Sličnu smo situaciju imali kada je uhapšen Radovan Karadžić. Moguće je da ćemo dobiti status kandidata za prijem, ali taj bismo status dobili i bez hapšenja, uprkos strahu naših vlasti. Status kandidata, sa druge strane, ne znači ništa; novčana pomoć iz evropskih fondova biće opljačkana od strane lokalnih mafijaša koji su u dogovoru sa liderima političkih stranaka na vlasti (a za razliku od bugarskih ovi naši ni tragove neće ostaviti) a sam status kandidata može trajati i dvadeset, i trideset godina, ili beskonačno.
Evropska unija je u teškoj ekonomskoj situaciji, prijem novih članica nije poželjan niti za to postoji većina u ovom trenutku. Na stranu to što mnoge članice imaju problem sa lokalnim javnim mnjenjem koje sve više naginje ka evroskepticizmu. Dakle, brže integracije nećemo dobiti. Da li ćemo ovim potezom pokazati našim evropskim „partnerima“ da smo prijateljski (ja bih rekao poslušnički) raspoloženi i da pritisci nisu neophodni? Da li ćemo im pokazati da nas je strašno povredila konstatacija da ne činimo sve kako bismo uhapsili Mladića? Ne. Pokazaćemo jedino da je pritisak osnovno i nephodno oružje koje valja koristiti kada se od Srbije nešto želi. Ketrin Ešton je, sa druge strane, zaslužila povišicu plate. Čim ona krene u obilazak srpskih zemalja, otpor se čudesno slama, a vlast najednom postaje „kooperativna“.
A šta ćemo dobiti od hapšenja Ratka Mladića? Na početku, dobijamo novo poniženje Srbije i srpskog naroda. Dobijamo gubitak samopoštovanja, koji doduše, nije ni tako strašan imajući u vidu da je redovan i da smo svi na to pomalo otupeli. Dobijamo još veći psihološki pritisak na mlađu populaciju koja u sve većem broju napušta Srbiju i pokušava da zaboravi kojem narodu pripada. Neosporno je teško i mučno pripadati ovom narodu.
Dobijamo doživotnu presudu Ratku Mladiću za genocid, zatim ponovnu tužbu BiH protiv Srbije u kojoj će se pozvati na presudu Ratku Mladiću. Zatim, a tu nije kraj, plaćaćemo ratnu odštetu Bosni i Hercegovini. Presuda će uticati na gubitak teško stečenog međunarodnog ugleda Republike Srpske i na sve veće zahteve za njeno ukidanje. Maks Veber je svojevremeno napisao: „Prema tome, zaključilo se da treba objaviti sva dokumenta, pogotovu ona koja terete vlastitu zemlju, i da na osnovu tih jednostranih publikacija treba priznati krivicu za izbijanje rata, jednostrano, bezuslovno, bez obzira na posledice. Političar će otkriti da se time neće unaprediti istina, već da će je naprotiv zloupotreba i razobručene strasti zamračiti; da samo svestrano i plansko ispitivanje sprovedeno preko onih koji nisu zaslepljeni stranačkim obzirima može dovesti do rezultata; i da svaki drukčiji postupak može imati takve posledice za čitav narod koje se decenijama ne mogu popraviti. “
Presuda će uticati na gubitak teško stečenog međunarodnog ugleda Republike Srpske i na sve veće zahteve za njeno ukidanje.
Samo političari koji nemaju ničeg državničkog i vizionarskog u sebi mogu da od svih optuženih uhapse Mladića i Karadžića. Nikada, ali nikada, se ne hapse oni optuženi koji mogu naneti nepopravljivu štetu državi i narodu. Onima koji su stvorili sliku o Srbima kao jedinim krivcima za rat u bivšoj SFRJ ovo je prilika koju neće propustiti. Naša će deca u udžbenicima učiti da su im očevi i dedovi sprovodili genocid, iako našeg naroda više neće biti na vekovnim ognjištima. Vrlo državnički i proročki od strane „našeg“ režima- svaka čast!
A sada još samo par reči o našoj, usudiću se da kažem, diletantskoj vlasti. Predsednik Tadić je, obraćajući se građanima kolonije Srbije na srpskom i stranim „prijateljima“ na engleskom jeziku, obznanio da je general Mladić uhapšen. Uredno je još podsetio sugrađane da se država pretvorila u totalitarnu oligarhiju, zapretivši svima onima koji budu protestvovali da će biti uhapšeni i po hitnom postupku procesuirani. Naš demokratski predsednik nas je izvestio da je, bar se tako meni učinilo, svaki demokratski protest na ulicama Beograda „pritisak na pravni poredak“ i da će „svi koji tako nešto pokušaju biti uhapšeni i procesuirani“.
Dakle, naša vlast nikako ne odustaje od sprovođenja „jezivih“ mera. Ništa novo ni neočekivano. Svakome je dozvoljeno da dovodi u pitanje integritet i suverenitet Srbije, da poziva na secesiju, da protestvuje, samo nije Srbima u sopstvenoj zemlji dozvoljeno ni najosnovnije pravo. Ne znam šta me je na kraju najviše pogodil o- da li likovanje medija i „nezavisnih“ analitičara, naivnost običnih građana koji veruju da će im hapšenje Mladića doneti „sigurnu budućnost“ ili kordoni policije na ulicama. Biće da je ipak ovo poslednje. Uvek sam se grozio i ježio totalitarnih poredaka i sistema, a doživeo sam da demokratski izabrana vlast (doduše nastala na prevari građana) sprovodi nedemokratske mere. Na kraju, teško je dati neki zaključak koji bi bio iole optimističnog karaktera.
Dok su Hrvati plačući i kunući ispunjavali gradske trgove, dok su hrvatski mediji organizovali ozbiljne političke emisije, dotle je u Srbiji na ulicama samo policija, čuje se muk, a sa televizijskih ekrana smeh i oduševljenje. Teško je i opisati ovaj oblik društvenog oboljenja.
Mi smo se toliko identifikovali sa svojim neprijateljima, da to maltene prelazi u patologiju.
Srbija nije Hrvatska. Nećemo na ulicama videti Srbe kako protestvuju, nose generalove slike i podnose inicijative za nazivanje trgova po generalu. Nećemo, zato što je srpski narod odveć apatičan i izgubljen. Nećemo, zato što srpska država nije nacionalna niti brine o nacionalnim interesima. Zato na televiziji slušamo hvalospeve o rešenosti Srbije da izruči Mladića (?!?) poput infantilnog prenošenja neinteligentih izjava stranih zvaničnika (na sličan se način radilo i devedesetih) poput: „…je izjavio da nikada nije ni sumnjao u rešenost srpskog predsednika Tadića da uhapsi Mladića“, zatim infantilnih pitanja stranim posmatračima i konstatacija poput: „da li je Srbija sada dokazala da je demokratsko društvo(?!?)…“ ili „proces EU integracija je sada nezaustavljiv…svi svetski mediji prenose vest o…“ i td. Idolatrija u Srbiji je definitivno poprimila neslućene razmere. Gotovo da sam prihvatio kao činjenicu da je srpska vlada podnela ritualnu ljudsku žrtvu novom božanstvu, ne bi li ga malo odobrovoljila.
I tako, dok su Hrvati plačući i kunući ispunjavali gradske trgove, dok su hrvatski mediji organizovali ozbiljne političke (pa čak i propagandne, zašto da ne) emisije, dotle je u Srbiji na ulicama samo policija, čuje se muk, a sa televizijskih ekrana smeh i oduševljenje. Teško je i opisati ovaj oblik društvenog oboljenja. Mi smo se toliko identifikovali sa svojim neprijateljima, da to maltene prelazi u patologiju. U svetlu izvinjenja RTS-a za izveštavavanje devedesetih godina, koje je, kako je Slobodan Antonić vispreno primetio, upućeno ne našim građanima već Imperiji, i ovaj slučaj govori o sveopštem posrnuću. Kako jednom polušaljivo reče Matija Bećković: „Da nam je ova pamet bila onda (1999, prim. D.M.), sami bismo sebe bombardovali“. Upravo je to suština. U celom tom kontekstu treba posmatrati i Dačićevu ideju o podeli Kosmeta i samit NATO pakta u Beogradu. Koji li je sledeći potez naše državničke elite da mi je znati? Ili pak to nije tako teško zaključiti?
Lepo jednom prilikom reče aforističar: „Ukoliko budemo dosledno sprovodili ovakvu politiku naši i neprijateljski ciljevi će se poklopiti“.

IZVOR : FOND SLOBODAN JOVANOVIĆ


18 коментара

  1. Gospodine Vucelicu,
    Kao redovni citaoci sajta i lista “Pecat” ocekujemo i vas komentar na ova zbivanja a ne samo “prenosimo” informacije.Gde je zapelo? Je li tolika informativna blokada ili je nesto drugo u pitanju?

  2. Тадић нас је поклопио. Нисам веровао да је баш толико неписмен. Некадашњи министар телекомуникација, одбране, сада гробар Србије, Републике српске, свих срба са Балкана и из дијаспоре.
    Име нам је уништио.

  3. Највећи је злочин против мира: ватикан и њемачка и њихово признавање сло и цро и гамад из канцерогене еу која наоружава оружјем и медијским говором мржње. Лично сам гледао у Мађарској, сада а не у доба Павелића.
    Етноцид над Србима у посљедњих сто година, Немачка, Ватикан, цро. и Аустрија се никада нису ни извинили за Јасеновац, Јадовно…Крагујевац….
    Прекрајање граница упркос хелсиншкој повељи о њиховој непромењљивости.
    унхцр наоружава муслимане, натовци планирају и воде рат у цро и геноцид, бомбардовање Српске, потом Србије, отимање КиМ и варање у сваком споразуму.
    Соња Лихт и остали сорошевци (јеврејин који је хитлеру продавао Јевреје) који сада воде “државу” са циом и њезиним ђацима, а која још увек чува “спашене” усташе.
    Треба ли даље: смрад Тадић их упознаје како смо се херојски бранили…иронија….

    На власти су они чији су очеви у Касини пили пиво док су се обешени родољуби клатили 1941, само што се сада сви клатимо обешени….

  4. Милош Обреновић је издао и убио Карађорђа, Крцун је ухапсио и убио Дражу, Зоран Ђинђић је отео Милошевића и послао га у Хашки казамат где су га убили. Борис “ПРОСРПСКИ” председник је ухапсио Караџића и Младића.
    На крају сви су платили РАЧУНЕ за своја недела.

  5. “KOME ZAKON U TOPUZU LEZI TRAGOVI MU SMRDE NECOVJESTVOM“…

  6. Избором Бориса Тадића Србија се одлучила на самоубиство.

    J. Deretić: Postoje samo dva načina – pokušati stvoriti jak politički pokret i putem izbora mirno promeniti stanje, ili uzeti oružje u ruke! Trećeg nema! Oružje nije dobro, to niko pametan ne želi.

  7. Ovaj tekst daje nadu da jos postoje ljudi koje ovo ludilo i te kako osudjuju i ulivaju snagu za opstanak.Ovo ne moze vecno trajati.Puci ce.Koliko ima do kraja tunela?

  8. Sramota za Srpski narod, sto ljude koi su branili nasu zemlju hapse, i jos jadnije salju u zemlju koja nas je bombardovala. Covek je vojnik svaka mu cast.

  9. Cuveni Kremanski prorok Tarabic, izmedju ostalog prorece i da ce Srba ostati toliko da ce svi moci stati pod jednu sljivu. Ako ovi ljudi ostanu na vlasti, uskoro nece biti ni Srba ni Srbije ni sljive. Jadni, vekovima ponositi Srpski narode, sta si docekao.

  10. Zasto nam se postavljaju uslovi sa zapada? To nije tajna da je taj
    zapad pod pritiskom islamskih zemalja, specificno tih bogatih sa naftom. Zna se dobro koliko industriski razvijene zemlje zavise od
    nafte i odrzavanja dobrih odnosa napr. sa Saudi Arabijom. A Saudi Arabija je glavno zariste koje financira sirenja Islama a u nasem slucaju na Balkanu. U poslednjim ratovima je to bilo ocigledno na taj nacin: Mi Srbi smo izlazili slozno na (dijaspora) demonstracije neorganizovano (govorim tu gde zivim) dol su bosanski muslimani imali uz njih organizatore iz islamskih zemalja
    i to javno. Tu su bile osobe koje su se skolovale u ex-Jugoslaviji i naucili tako nas jezik. Dakle spremalo se godinama ono sto nam se kasnije desilo. Sada recite mi ko je tu zrva i zapoceo rat?

  11. Zelim samo da zakljucim moj predhodni komentar:
    Pored svih poznatih stvari kao Nemacka, Vatikan i pritajeni fasizam jos postoji vrlo vazna varijanta a to je Americka vezanost
    za naftu Saudi Arabije i snaga da se kaznjavaju male zemlje koje se ne pokoravaju. To je jednostavna analiza gde NAFTA igra vaznu
    ulogu. I taj zapad je ucenjen. Sve medjusobno povezano.

  12. Bog te kleo pogani izrode,sto izdade najveceg Srbina?

  13. Da li je moguće toliko jednoumlja na tako malom prostoru?Ono što vidi ceo sveet – samo u Srbiji se ne vidi.Ima li leka tom slepilu?

  14. vucelicu daj stav svoj,kostunice opet cutis ili nisi obavesten,SPC se neoglasava cute ali je jasno i da tamo cvece ne cveta i oni su zreli da se menjaju ARTEMIJA za PATRIJAHA,SANu cuti verovatno odobrava tadicevu politiku sam narod je nemocan da sam bez neke baze bilo sta promeni.Onaj ko bi mogao da ucini nesto vise da spreci zlo koje LOMI SRBIJU je u Hagu.Tako da je Srbiji dosao kraj.

  15. Aferim Borise efendijo Tadiću, slugo onih koji su ti narod bombardovali. Aferim efendijo tebi i tvojim prethodnicima kojima nije bilo dosta zapadne satanizacije Srba nego ste izručivši vojno politički vrh donijeli deklaraciju o srebrenici i sami sebe satanizovali. Uhvatite se za ruke pa u paradi ponosa uronite u Dunav i spasite srpski rod,

  16. Hrvatski igrač i sluga Tadić sa svojim izdajnicima Kandićka , Čanak , Pešićka, Biserko, Čeda prašak , Dačić itd . Izašli su javno sa novim izdajničkim planom Kosovo naše srce Srbije ovi izdajnici poklanjaju Velikoj Albaniji a srpski narod miran i bleji kao ovce pred klanje . Nije im dosta pljuvanja po srpskom narodu čak niti to što su Mladića izručili Hagu kao vreću krumpira sramota narod i dalje pospano spava , dali će se probudti ikad ili možda ali prekasno .

  17. Ujak Jure francetic je pobioo X hiljada srba 1941-45, a sestric pobi celu Srbiju, pa Sta?….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.