Žrtve propagande nedemokratskog režima

Piše Miodrag Zarković

Nećete se prepoznati u saopštenju, već u ozloglašenom delovanju Upravnog odbora „RTS“-a

Godinama već imam krizu identiteta. Ne znam šta sam. Ne umem da odredim sebi ulogu u ovom društvu, u ovoj državi, u Srbiji koja je prosrpska, a evropska. Nisam baš na robiji, ali nisam ni preterano slobodan. Niko me navodno ne dira, ali me svakog dana ponižavaju. Radim sve više, a imam i zarađujem sve manje. Šta sam ja? Srbin? Evropljanin? Rob? Podanik? Građanin? Krivac na iskupljenju? Pravednik na iskušenju? Eksperiment nekog zaludnog vašingtonskog spletkaroša?

Ova su mi pitanja neprestano prolazila kroz glavu sve dok mi odgovor nije stigao u ponedeljak, 23. maja, u „Dnevniku“ Javnog servisa, u prilogu o saopštenju Upravnog odbora „RTS“-a.

Žrtva propagande nedemokratskog režima. Eto, to sam ja.

Isto kao i vi. Svi smo mi žrtve propagande nedemokratskog režima. Jer, ovaj režim, skrpljen uoči poslednjih parlamentarnih izbora, samim nastankom odrekao se prava da se naziva demokratskim. Dok se Slobodan Homen lakomisleno i nadobudno hvalisao po kafićima u Strahinjića Bana, u danima neposredno pre glasanja, kako su Boris Tadić i Ivica Dačić već napravili dogovor o postizbornoj koaliciji (lično sam, sedeći za stolom pored, čuo Homena dok se neoprezno poveravao svom sagovorniku), dotle su se socijalisti još uvek zaklinjali da će braniti Kosmet i srpsku državnost, ako treba i vojskom. Takvom kampanjom osvojili su deo glasačkog tela, a onda ušli u Vladu Mirka Cvetkovića. To nije demokratija, već prevara. Dakle, režim koji trenutno vlada Srbijom nije demokratski, ništa više nego što je Cvetkovićev.

A u čemu je taj režim najuspešniji? U širenju propagande. Najprizemnije, najvulgarnije, najprovidnije propagande, pred čijom raspomamljenom „maštom“ čak i „Gospodar prstenova“ deluje kao dokumentarac. Svakog bogovetnog dana, marketinški „magovi“ predsednika Tadića u udarnim televizijskim vestima ili po najtiražnijim dnevnim listovima smišljaju i ispostavljaju nam nove i nove izmišljotine, koje pristojan čovek ne može ni da gleda ili čita bez osećanja gađenja. To je čista propaganda, u koju su svesrdno uključena skoro sva ovdašnja glasila.

Propaganda nedemokratskog režima. A mi, koji smo joj nemilice izloženi – jer drugog izbora nemamo – svi smo mi njene žrtve.

Upravni odbor Javnog servisa „stoga se izvinjava svima onima koji su u programima ‘Radio-televizije Beograd’ ili ‘RTS’-a bili žrtve propagande nedemokratskog režima“, ovako je glasila vest u pomenutom „Dnevniku“. Vest koja me je otreznila, iako se u njoj nisam prepoznao. Vest glasi da su sramnoj prošlogodišnjoj Deklaraciji o Srebrenici čelni ljudi „RTS“-a dodali nastavak, tako logičan u režimu koji nije samo nedemokratski, nego i kvislinški. Upravni odbor Javnog servisa se, u novom sastavu, izvinio zbog „crne mrlje u istoriji naše televizije“, kako ove ohole kukavice nazivaju izveštavanje srpskih televizijskih novinara tokom devedesetih godina.

Doba je srpskih izvinjavanja na sve strane, pa i ne čudi što su čelni ljudi ovakvog Javnog servisa požurili u to kolo. Šta će drugo da rade, kada su se prihvatili posla kojem ni u jednom smislu nisu dorasli?! Da znaju išta o televiziji, programu i izveštavanju, „RTS“ ne bi izgledao ovako kako danas izgleda, kao ruglo novinarstva, poligon priučenih i politički korigovanih novinarčića koji se poslušnički igraju informativnog programa. Samo Upravni odbor, čiji su članovi po pitanju TV programa neznalice kao i Nenad Lj. Stefanović, može da se na prvoj svojoj sednici bavi televizijom od pre 15-ak godina, umesto televizijom koju danas prezire lavovski deo Srbije. Zato je njihovo izvinjavačko saopštenje, ma koliko bilo sramotno, u suštini sasvim nevažno. I zato ono ne bi trebalo previše da dotiče ni one koji su devedesetih bili zadovoljni tadašnjom nacionalnom televizijom, kao ni one koji su se tih godina bunili protiv nje – a u redakciji „Pečata“ ima i jednih i drugih, i lepo sarađuju, jer  današnji režim i njegovu propagandu jasno doživljavaju kao neuporedivo veću opasnost kojoj se valja suprotstaviti.

Ne, nisam se prepoznao u saopštenju Upravnog odbora „RTS“-a. Prepoznao sam se u njihovom delovanju. Njihovo izvinjavačko saopštenje samo mi je pomoglo da se identifikujem u Tadićevom režimu i na tome sam im zahvalan. Jedino na tome. Za  sve ostalo što  rade meni i ostalim žrtvama propagande nedemokratskog režima  jednog će dana, Bogu se molim za to, odgovarati i pred sudom.