Kultura

„Sitizenfor: Dosije Snouden“ autorke Laure Potre Piše Vladislav Panov Oskarom nagrađeni dokumentarni film američke autorke, koji je nedavno otvorio ovogodišnje izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma u Beogradu, otkriva kako borba za diktaturu demokratije zaista izgleda …

Branko V. Radičević (1925–2001) Piše DRAGAN HAMOVIĆ Tačno na 90. godišnjicu rođenja velikog pesnika i prozaiste, u rodnom Čačku, na „Disovom proleću“ koje je i zasnovao, održan je naučni skup Poezija Branka V. Radičevića, koje …

BIJENALE U VENECIJI 2015. Za „Pečat“ iz Milana Marina Muštović Sudeći prema postavci 56. Venecijanskog bijenala, te najveće svetske izložbe savremene umetnosti, umetnici koji su danas „neko i nešto“ vrlo su bogati, ali su, i …

Povodom knjige Milivoja Pavlovića: Ogledalo Dobrice Ćosića Piše Nikola Cvetković Uprkos višedecenijskim optužbama, napadima, montiranim podmetanjima Ćosiću da je kreator i vođa velikosrpskog nacionalizma, autor ovog dela posvedočava njegovu značajnu međunarodnu i kosmopolitsku opredeljenost. Ta …

Piše Vladislav Panov Ogromna širina kultura, talenata, dosadašnjeg učinka i značaja u svetskoj filmskoj konstelaciji selektovanih autora obećava dobar festival Na 68. filmskom festivalu u Kanu, koji počinje naredne nedelje i traje jedanaest dana (13–24 …

JUBILEJI: Tri decenije Moderne galerije „Valjevo“ Piše Dejan Đorić Dugogodišnja spektakularna izlagačka delatnost jedinstvene institucije u životu srpske likovne scene proslavljena je kapitalnom izložbom – posvetom imaginarnom slikarstvu iz kolekcije Draška Milićevića, jedne od najboljih …

Još jednom o „slučaju Avala filma“ Piše Vladislav Panov Najnoviji  dokaz koliko je na ovim prostorima kapitalizam omiljen jeste i aktuelni revolt „narodnih masa“ i filmske struke izazvan „sumnjivom prodajom“ odavno oronulog, zapuštenog i beznadežno …

Premijera „Uobraženog bolesnika“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu Piše Raško V. Jovanović Ovaj komad predstavlja neobičan oproštaj od života jednog samrtnika, koji sa humornom vedrinom, još jednom, poslednji put, ukazuje na nemoć medicine i neizbežnost smrti …

Slobodan Atanacković-AS – Soneti Književni klub „Branko Ćopić“,  Beograd 2014. U čitavoj ovoj knjizi, sonetnom hiru, Slobodan Atanacković, kako navodi dr Miodrag D. Ignjatović, ispisivao je uz osnovnu potku svoje poezije, svake pesme-soneta i sopstveni dijalog …

Piše Vladislav Panov Počela peta sezona svetski popularne serije iz produkcije HBO „Igra prestola“, s kojom se na intenzivno krvoločni način nastavlja eksploatacija opčinjenosti dekadencijom i ljudskom pokvarenošću, dominantno utemeljenim u superbestseler štivu američkog pisca …

Sećanje na Kornelija Stankovića povodom 150 godina od smrti  Piše Smiljka Isaković Na svečanom koncertu na sceni Kolarčeve zadužbine, izvodeći srpsku duhovnu muziku i obrade starih srpskih pesama, svi horovi su pokazali profesionalan i odgovoran …

PREMIJERA NA SCENI „RAŠA PLAOVIĆ“ Piše Raško V. Jovanović Susret sa dramatičarem koji u teatru nije ulepšavao svet Poznati austrijski književnik Tomas Bernhard, pored više dela pripovedačke i romaneskne proze, napisao je i brojne dramske …

Uoči predstojeće, navodno konačne, prodaje nekada najmoćnijeg jugoslovenskog filmskog studija, „Avala filma“, javile su se nove-stare dileme, lamenti i uglavnom neproduktivni komentari zainteresovanih i onih koji bi samo da ostave utisak da su takvi, kao …

Dragan Hamović Tiska Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2015. Tiska sadrži „probrane pesme iz zbirki Matična knjiga, Žeženo i nežno, Zmaj u jajetu, kao i dosad u zbirkama neobjavljene pesme i zapise, tj. komentare. O …

Iako je repertoarom, obavezama i kalendarski Narodno pozorište uveliko ušlo u drugi kvartal tekuće godine, Ministarstvo kulture još uvek nije našlo za shodno da sa svojom najvećom i najsloženijom institucijom potpiše godišnji ugovor ofinansiranju, bez …

Bojan Jovanović Magija srpskih obreda „Službeni glasnik“, Beograd, 2014. Etnolog i antropolog, autor mnogih studija, Bojan Jovanović, u knjizi Magija srpskih obreda istražuje karakteristične magijske elemente u okviru samog konteksta posmatranja srpske narodne religije i …

Šumanovićev „Traktat o geometrijskoj matrici“ u Galeriji „Ozon“ Piše Dejan Đorić Nikada nije dovoljno predstavljanja sjajnog majstora Save Šumanovića, što je potvrdila i ova izložba. Izložene su slike iz tri privatne zbirke (pojedina od izloženih dela …

45. međunarodno takmičenje Muzičke omladine u Beogradu Piše Smiljka Isaković Kako je Muzička omladina dovedena do prosjačkog štapa, sve što je urađeno zaslužuje orden. Kao i profesori u muzičkim školama i na fakultetima, poslednji bastioni samopregornog …

Piše Vladislav Panov Nagrada žirija na nedavno minulom FEST-u pripala je bez konkurencije najboljem filmu ovogodišnje ponude, ruskoj drami „Budala“ (Durak) mladog sineaste Jurija Bikova. Iako u mnogo čemu sličan „Levijatanu“, koji se čak domogao …

Piše DRAGAN HAMOVIĆ „Srećom, jezik ima ogromnu memoriju, bogatu kartoteku pamćenja, u kojoj čuva čistotu svoje izvornosti i sve ožiljke sveta koje je registrovao i po svojim vrhunskim merilima preoblikovao, a zatim ih uveo u …

Slučaj Džeremija Klarksona Piše Vladislav Panov Izbacivanje čuvenog britanskog „bezobraznog voditelja“ iz automobilskog šou-programa „Top gir“, najgledanije TV emisije tog tipa u istoriji malih ekrana, senzacija je koliko i ponuda ruske vojne televizijske stanice da …

Izložba slika i crteža Kemala Ramujkića u Galeriji ULUS Piše Dejan Đorić Delo Ramujkića je sveže i izazovno i ono ga čini dragocenim majstorom u vremenu proricanja smrti slikarstva U beogradskoj Galeriji ULUS do 7. aprila …

XVI Guitar Art Festival Piše Smiljka Isaković Nakon petnaest godina postojanja u Beogradu, Gitar Art Festival  uživa status jednog od najvećih i najistaknutijih festivala klasične gitare u svetu Pod maštovito dizajniranim sloganom Gitara za sve …

Ivana Mihić Headhunters „Laguna“, Beograd, 2015. Headhunters je roman o specijalno „obučenim“ lovcima koji u džungli savremene civilizacije pronalaze najtraženiji korporacijski plen: vrhunske profesionalce koji kompanijama uvećavaju profit. Vrtoglavi zapleti koji prate tokove krupnog kapitala …

Jedro nade Nikole Malovića Piše Želidrag Nikčević U ovom suptilno arhaizovanom, patetizovanom i poetizovanom rukopisu postoji snažan presing tehnološke, elektronske, ekološke i političke zbilje… Vrlo ozbiljni kritičari pojavu Malovićevog Jedra nade upoređuju sa dva velika …

Piše Vladimir Dimitrijević Živeti kraj manastira Ljubostinja znači nalaziti se u blizini velike poezije – poezije svetog, časnog i žrtvenog života, kakav je bio onaj carice Milice, i poezije dubokog pokajanja i svesti o zavetništvu …

Piše Vladislav Panov Uveliko je u toku instalacija rusofobične hladnoratovske reanimacije na malim ekranima, koju predvodi već tri sezone uspešno plasirana pionirska serija „Amerikanci“ a prati je sve veći broj sličnih ostvarenja, i to ne …

Međunarodni pozorišni festival „Slavija 2015“ Piše Raško V. Jovanović Na beogradskom Vračaru, ove godine je četrnaesti put zaredom mesec mart okupio ljubitelje teatra, naviknute da u Pozorištu „Slavija“ gledaju predstave sa svih strana sveta. Od …

PEDESET GODINA OD „BAJKE“ DOBRICE ĆOSIĆA Piše Želidrag Nikčević Ana Ćosić Vukić priseća se da je njen otac, Dobrica Ćosić, Bajku pisao 1965. godine, na letovanju u Ohridu. Uveče je supruzi Božici čitao ono što …

Pesmama iz nove knjige Rajka Petrova Noga „Preko pepela“ (izdanje „Beogradske knjige“) „Pečat“ obeležava 70 godina života i 50 godina rada našeg pesnika Smiri se Naš Svetac ne zna za šalu Kamenovali ga i Srbi …

Iz Pariza za „Pečat“ Slavica Batos U pariskom Centru Pompidu organizovana je prva evropska retrospektivna izložba Džefa Kunsa. Kralj kiča i najskuplji živi umetnik na svetu nudi nam sliku našeg vremena, u kojem dominiraju masovna …

Piše Marko Tanasković Retorika Hladnog rata ponovo je oživela u svetskoj javnosti, a holivudski producenti, reditelji i scenaristi dobili su direktivu i zeleno svetlo da ponovo „raspale“ po Rusima. Uporedo sa nezapamćenom medijskom satanizacijom i …

O srpskom Dubrovniku Piše Ljiljana Čolić Srba u Hrvatskoj, u gradovima u kojima su vekovima živeli, danas gotovo da i nema. Ostao je još jedan zadatak − negirati da ih je uopšte tamo bilo Povodom …

Piše Đorđo Sladoje Đogovo „žitije ispisano na koži sa unutarnje strane“ ipak ostaje otvoreno Razmatrajući protivrječni odnos pjesnika i tiranina, Josif Brodski kaže da pjesnik može da razgovara sa tiraninom, ali sa demokratom nikako. Oni su …

Piše Vladislav Panov Završen je stari-novi FEST. Podelio je svoje prve nagrade. Pobednike, beogradske. I najavio bolje dane. I pobedničko sutra… U nedelju okončani četrdeset treći filmski festival u Beogradu je, postoje za to nada …

Piše Ivan Negrišorac PLEDOAJE ZA RAZVOJ SRPSKE STRATEGOLOGIJE: PROBLEM JEZIČKE KULTURE I ENCIKLOPEDISTIKE. Hoćemo li biti objekat nečijeg delovanja ili ćemo postati subjekti sopstvenih ideja, planova i kreativne strasti? Ipak, i od nas zavisi! Ni …

Vrh sezone u beogradskim pozorištima Piše Raško V. Jovanović Koje pouke je moguće izvući iz iskustva Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koje je spustilo cene ulaznica na 100 i 200 dinara (znatno manje no što koštaju bioskopske …

Piše Nikola Marinković Nemogući istorijski konstrukt prati i nemoguće pripovedanje. Vuk Drašković nije loš pripovedač, ali nije ni modernističkog tipa, što podrazumeva da ne bi trebalo da piše na način na koji ne ume, ako …

O Kulturnoj politici u doba tranzicije Piše Živorad Ajdačić U Srbiji se povremeno zatalasa pitanje ćirilice i latinice, pa nastupi duži period „bonace“. Otkuda taj nehaj javne svesti za sudbinu jedne kulturne i obrazovne vrednosti, …

EKSKLUZIVNO Piše Radovan Karadžić LJUBAV KAO LJUDSKOST:  Nad jednom Andrićevom pričom Ivo Andrić nas zapletom priče U musafirhani još jednom podseća da se ljudski poduhvati moraju procenjivati u sveukupnosti, uključujući i krajnju konsekvencu, stanicu u …

Piše Radivoje MIKIĆ Nema sumnje da je „Dolina srpskih kraljeva“ Milisava Savića vrlo značajno književno ostvarenje koje kroz jedno dvostruko putovanje (kroz sadašnjost i kroz srednjovekovnu Srbiju) čitaoca uvodi u svet lepote sačuvane iz minulih …

Sa tribine u francuskoj 7:  O pravnom i drugom nasilju nad kulturom Piše Mila Milosavljević  ,,Desetine hiljada umetnika rade celog života o svom trošku a njihova dela ostaju pokolenjima. Tako je očuvan identitet srpskog naroda. …

POVODOM NACRTA NOVOG ZAKONA O KULTURI Piše Srba Ignjatović Globalistička tendencija da se sva kultura, u ukupnoj svojoj složenosti i razuđenosti (čak stratifikovanosti – od one masovne do visoke, iliti elitne) preinači u zabavu u …

Premijera prve opere Svetislava Božića u Narodnom pozorištu u Beogradu Piše  Smiljka Isaković Glavni lik, po kojem opera nosi naziv, grof Sava Vladislavić, Džems Bond 18. veka u vreme Petra Velikog, kome je bio desna …

Bioskopski hitovi: „Pedeset nijansi sive” Piše Vladislav Panov Ekranizacija prve iz izuzetno komercijalne trilogije knjiga engleske autorke poznate pod pseudonimom E. L. Džejms, „Pedeset nijansi sive”, svetski je bioskopski hit koji svuda, na ponos i …

OD ANTIUTOPIJE DO STVARNOSTI Piše Vladimir Dimitrijević Ako je smisao biblioteka da čitaocima pozajmljuju knjige i ako čitaoci stalno dolaze uglavnom po nova izdanja, a novih knjiga nema – zašto bi postojale biblioteke? Godine 1953, …

POVODOM IZLOŽBE RADISLAVA RAŠE TRKULJE U GALERIJI RTS-a Piše Dejan Đorić Delo ovog umetnika sada se čini i kao sinteza mnogih stremljenja kasnih šezdesetih, mada ga on nije stvarao sa tom namerom Likovna ponuda u …

Piše Mila Milosavljević Nastavljajući žestok i odlučan protest protiv predložene zakonske regulative u kulturi, književni i drugi stvaraoci uputili su iz Francuske 7 apel Aleksandru Vučiću ,,da se obustavi dosadašnja aktivnost Ministarstva kulture i informisanja …

Piše Dragan Mraović Mnoge države, uključujući i zapadne, dodeljuju svojim umetnicima ne samo doživotna nacionalna priznanja za kulturu već i uvećane penzije. Jer, dela mnogih umetnika donose prihod državi i posle njihove smrti… Ministar kulture …

NAJVAŽNIJA SPOREDNA „STVAR”: Dodeljeni Oskari 2015. godine Piše Vladislav Panov Trijumf meksičkog sineaste Alehandra Gonzalesa Injaritua i njegovog ostvarenja „Čovek ptica“ jedan je od detalja po kojem će se pamtiti finale ovogodišnje borbe za Oskare …

Piše Smiljka Isaković Osnivanje Novog simfonijskog orkestra nastavak je akcije osnivanja Nove beogradske opere, idejnog vođe Predraga Goste, a finansijski je podržava Makris fondacija iz Amerike, čije će ime nositi novi orkestar U ovoj godini …

Razmena darova Piše Milan R. Simić Zbirka ogleda Draška Ređepa Konkretni čitalac jeste knjiga koja ne dozvoljava da zaborav bude jedina naša postojbina, kako je mudro zapisao Dušan Matić. Jer, čitajući ovu zbirku, saznajemo ko …

Dejan Đorić Dragović koristi stara, ali i nova sredstva, palimpsest kao srednjovekovno rešenje usložnjavanja teksta, curenje boje iz repertoara apstraktne umetnosti i podastiranje slojeva, uspostavljajući odnos između teksta i slike, linije i boje, kaligrafije i …

Pisci o kulturnoj politici Piše Mila Milosavljević Iznuđeni zaključak i stav Sindikata pisaca Srbije izrečen na nedavno održanoj tribini pod nazivom Ko ubija kulturu Srbije upozorava: „Na delu je sinhronizovani, dalekosežni postupak, vešto režirani podmukli …

Berlinski filmski festival 2015. Piše Vladislav Panov Mediji su na upravo završenom Berlinskom filmskom festivalu najveću pažnju posvetili najbesmislenijem filmu, proglasivši ga za najbolji, žiri je dodelio političku a ne umetničku nagradu, a čuveni sineasti …

Piše monahinja Atanasija Rašić Neobična zbog žanra – iako zasnovana na proverenim istorijskim izvorima, to nije istoriografska knjiga, iako pisana rukom pravoslavnog publiciste, to nije ni klasična publicistika Početkom februara 2015. godine, izašla je iz …

Pesma „Mitrović Stojan“ po svoj prilici do sada nije zapisana, nema je u poznatim zbornicima, i sačuvana je u usmenoj predaji. Radovan Karadžić je pesmu zapamtio slušajući je od svoga oca Vuka Stevanova Karadžića iz …

Vladimir Dimitrijević „Pobunjenici i smislotvorci“ “Katena mundi“, Beograd, 2014. Nova knjiga ovog autora, nedavno objavljena u ediciji „Prećutano slovo“, donosi intrigantne tekstove o dve vrste srpskih intelektualaca i umetnika: onih koji su se u ime …

Rusija i budućnost Evrope Piše Vladimir Dimitrijević U kakvu su budućnost Evrope verovali nemački filozofi Osvald Špengler i Verner Šubart – prvi je odbio ponudu rusofobnih nacista da bude univerzitetski profesor, drugog su nacisti ubili …

 Piše Dejan Đorić Slikarka se interesuje i za filosofsko pitanje – koja je krajnja sudbina životinja, ima li čovek uopšte pravo da ih podjarmljuje, iskorišćava i ubija, gde je granica toga, hoće li sva živa …

Piše Vladislav Panov Novi-stari programski koncepti koji podsećaju na prepravljeno nekada atraktivno i moderno odelo (možda nije slučajno što festival otvara film „Sen Loran“) te konačno okretanje takmičarskom karakteru festivala, promene u organizaciji i selekciji, …

Piše Nikola Marinković Kako je knjiga Zlate Bojović Istorija dubrovačke književnosti (izdanje SKZ) – u kojoj je autorka dubrovačke pisce kontekstualizovala u ravni poetičkog razvoja, sledeći smene umetničkih epoha od srednjeg veka do nestanka Dubrovačke …

Premijera drame „Hotel Evropa“ u Beogradskom dramskom pozorištu Piše Raško V. Jovanović Ovo je predstava koja disonantno korespondira sa aktuelnim evropskim idolopoklonstvom kod nas – metaforična scenska projekcija stare i umorne Evrope, uzdrmane najnovijim događajima… …

Piše Vladislav Panov Kako je najnoviji film ruskog sineaste Andreja Zvjaginceva doneo svom autoru najžešće i najstrastvenije pohvale i pokude, Zapad podstakao da ga vidi kao laureata njegovih najznačajnijih priznanja, a kod kuće postao povod …

Piše Vladan Radovanović Odgovor na tekst Dejana Đorića, objavljen u prošlom broju „Pečata“, pod naslovom „Radovanovićeva skrnavljenja“ I u svome odgovoru, Dejan Đorić ponovo upućuje pogrde izložbi prve generacije „mojih studenata“ kao jednoj od „najgorih …

Piše Raško V. Jovanović U vredne momente ove drame, koja opisuje Sterijine predsmrtne sate, ubrajamo prizore kada se – u vidu priviđenja – pojave njegov otac (koji mu je bio inspiracija da napiše komediju „Kir …

Piše Vesna Trijić Savremeni srpski roman, pardon! roman napisan na srpskom jeziku, sve je manje umetnički, a sve više ideološki fenomen Fascinacija romanom jedno je od glavnih obeležja naše epohe; čuvena maksima da će poeziju …

Piše Dejan Đorić Moj razlaz sa mnogim oblicima avangarde uslovljen je njenom korumpiranošću, umetnost je danas možda poslednji militantni vid ideologije. Umetnici, zapravo više intelektualci, u službi su vladajućih sistema slamanja volje, nade i intuicije, …

Piše Miša Đurković Povodom novog izdanja knjige Slobodana Vukovića Etika zapadnih medija, IK Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci – Novi Sad 2014. Kada je 1991. počeo proces raspada druge Jugoslavije, mediji su preko noći postali gola …

Najbolje od viđenog u srpskim galerijama u 2014. Piše Dejan Đorić Najznačajnije izložbe u prošloj godini dogodile su se u institucijama koje sistematski daju otpor razularenoj pseudoavangardi u službi (ne)vladinih organizacija. Sporadični uspesi nisu toliko …

Piše RAŠKO V. JOVANOVIĆ Stogodišnjica rođenja Branka Ćopića povod je da se ponovo na našim scenama pojavi neki njegov lik i da nas ponovo zasmeje vedrim i duhovitim opaskama i doskočicama tipičnim za dela ovog …

Da li NIN-ova nagrada zaista nagrađuje najbolji roman? Piše Nikola Marinković Jasno je da u 60 godina postojanja ove nagrade nije bilo suštinske promene njenog konteksta. Ona je i dalje deo mehanizma koji kanališe umetničku …

 Nominacije za Oskara 2015. Piše Vladislav Panov Politički obojene teme filmova koji su nominovani za Oskara, provokativnost nekih od njihovih autora, dominacija belih autora, neke su od ključnih karakteristika ovogodišnje trke za najprestižniju filmsku nagradu …

Piše Vladan Radovanović Povodom iskaza Dejana Đorića, objavljenih u Pečatu, u brojevima 233/2012. i 351/2015. Čitaocima bih se kratko predstavio kao umetnik koji stvara u više oblasti − muzici, slikarstvu, književnosti i višemedijskoj umetnosti, kao …

Aleksej Timofejev, Crveni i beli, ruski uticaj na događaje 1941–1945, „Ukronija“, Beograd, 2014. Kako je nestala ruska emigracija u Srbiji? Koliko se građana SSSR i bivše Ruske imperije borilo protiv partizana na tlu Jugoslavije? Ko …

Piše Marko Tanasković Verovatno da pisac, inače prevejani majstor samopromocije i ličnog marketinga, ni u najluđim snovima nije mogao da pretpostavi koliko će njegovo smelo proročanstvo u najkraćem mogućem roku postati zastrašujuće aktuelno, a tajming …

Šta smo u 2014. godini  videli u srpskom teatru  Piše Raško V. Jovanović Na beogradskim scenama protekle godine izveden je manji broj premijera od uobičajenoga, ali stvarna nevolja je to što u skromnoj teatarskoj ponudi …

VEKOVI KRIZNE PUTANJE: IZMEĐU PRISNOG I STRANOG Piše DRAGAN HAMOVIĆ Slobodan Jovanović, koji u svojim poznim spisima („Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera“, završen 1957) aktuelizuje problem srpskog kulturnog obrasca, u tekstu o Bogdanu …

Piše Smiljka Isaković Sve nade da će 2014. biti bolja godina u oblasti klasične muzike raspršile su se bankrotom državne koncertne agencije Jugokoncert i biblijskim potopom u maju Skandalozni bankrot i prisilno gašenje Jugokoncerta doveli …

Piše Radomir Čubranović Prometej, ugledna i velika izdavačka kuća u Srbiji, obeležila je u subotu, 10. januara, u Svečanoj sali novosadske Gradske kuće, četvrt veka od osnivanja (osnovali su je Zoran i Borka Kolundžija). Od …

Za „Pečat“ iz Pariza Slavica Batos Izložbom „Nasrnuti na sunce“, kojom se, u pariskom muzeju Orse, obeležava dvestogodišnjica smrti Markiza de Sada, pred nas se još jedanput postavlja pitanje o odnosu između kreacije i mračnih …

Piše Dejan Đorić Odlaziti u beogradske galerije (van prestonice je malo bolje stanje) postalo je vid kontrainicijacije, hod po mukama, nepodopština koja bi bila komična da nije tragična. Sa jedne strane su manje poznati kritičari, …

Piše Vladislav Panov Evropska filmska akademija je 7. decembra u Berlinu po dvadeset šesti put odgovorila na pitanje šta je u protekloj filmskoj godini bilo vredno pažnje. Za ovu godinu, među mnoštvom nominovanih u čak …

Piše Nikola Marinković Godina za nama bila je uvid u budućnost srpske kulture. Ukoliko se ovako nastavi, izdavaštvo će većinom biti prepušteno nerazvijenom i ograničenom tržištu, sa opadajućim brojem čitalaca, u čijim potrebama će, erozijom …

Piše Milo Lompar Šta je istina? Da su Srbi i Hrvati dva naroda razdvojena istim jezikom. Zašto je propao komunizam? Zato što je na mapi svog ideala – ne unutar svoje istorijske realnosti – računao …

Povodom izložbe u Modernoj galeriji Valjevo Piše Dejan Đorić Na Ljubinim slikama senke lutaju po predelima i gradovima ali majstor celu scenu preosveštava, natapa bojom i svetlošću. Novovekovni manirizam je bio kritika crkvene prevlasti, slutnja …

Piše Jovan Popov Kad čitamo tekstove Milorada Vučelića unutar jednih korica, slika naše stvarnosti zastrašuje još više. Posebno zato što se menja sporo i to nagore. Simptomatično je to što je pisac, koji se u …

Šta je najzanimljivije i najvrednije što je u književnom stvaralaštvu, ali i u ukupnoj izdavačkoj produkciji objavljeno tokom minule godine? Da li je Vasa Pavković, književni kritičar, pisac i urednik periodike, u pravu kada zaključuje: …

Piše Natalija Jovanović Utkavši svoje „vjeruju“ u kazivanje o carskim zakonima pravoslavne vere, pisac predano i sa strašću upoznaje čitaoca s pravnim nasleđem jednog sveta visoke kulture i duboke religioznosti Uoči ovogodišnjeg Sajma knjiga, Izdavačka …

Piše Rajko Petrov Nogo Najšire uzev, autor knjige „Ima li ovde Srba” piše – fenomenologiju svakodnevice. Svakog petka u sedmici, on mora biti javno pametan, duhovit, nadahnut, kritički izoštren, direktan, hrabar, ironičan kad i moralno …

Povodom izložbi u beogradskim galerijama ULUS-a i Kolarčeve zadužbine Piše Dejan Đorić Umetnost grafike – na drugoj strani od „jeftinih, dopadljivih ali i kratkotrajnih vizuelnih senzacija“ komercijalizovane savremenosti Nedavno su u beogradskim galerijama ULUS-a i Kolarčeve …

Piše Smiljka Isaković Povodom ove godišnjice, Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti organizovao je trodnevni naučni skup Radio kao stub razvoja srpske i jugoslovenske muzičke kulture i umetnosti Nikola Tesla je posthumno, posle dugogodišnje …

Omaž velikom komediografu: Premijera u BDP Piše Raško V. Jovanović Život našeg velikog pisca, svakako najznačajnijeg komediografa u srpskoj dramskoj književnosti, Branislava Nušića, prebogat je mnogim zbivanjima i promenama, iskušenjima i nesporazumima, stvaralačkim podvizima i …

Međunarodna likovna kolonija „Balkane moj“ Piše Dejan Đorić Tokom trajanja Kolonije, u Požarevcu se otvoreno i kritički govorilo o umetnosti i kulturi danas, o ambijentu i njenim korisnicima, kao i o potrebi za uvođenjem visokih …

Piše DRAGAN HAMOVIĆ Obično se knjiga pesama „Ratni drugovi“ (1939) tretira kao izvesno skretanje s glavnog, široko obrazlaganog poetičkog puta autora „Manifesta ekspresionističke škole“, jednog od najrečitijih pobornika prevrata prvog talasa srpske avangarde Privlači pažnju …

„Noćno šunjalo“ pomera etičke standarde Piše Vladislav Panov Jedan od filmova koji bi po važećim prognozama trebalo da bude u konkurenciji za sva priznanja kojima holivudska industrija zabave i mediji ispraćaju godinu jeste i „Noćno …

Piše Raško V. Jovanović Potresna predstava u pravi čas, predstava koju treba videti ne samo da bi se bilo u toku sa obeležavanjem stogodišnjice Velikoga rata već da bi se sagledao rodoljubivi angažman velike srpske …

Piše Vasa Pavković Posao književnog kritičara pre svega je posao čitača, onoga koji se svakodnevno druži sa piscima i knjigama. Sa knjigama dobrim i lošim, važnim i suvišnim, slavnim i neprimetnim… Potom, to je i posao …

Ivan Iljin i Vaskrs Rusije  – Između Čeke i Gestapoa „Catena Mundi“, Beograd, 2014. Ove 2014, 4. decembra, Vladimir Putin je, u svom godišnjem obraćanju Federalnoj skupštini, citirao samo jednog ruskog mislioca, Ivana Iljina: „Ko voli …

Piše Vladislav Panov Jubilarno izdanje Festivala autorskog filma u Beogradu bilo je obeleženo jednom malom okupacijom, posredno sasvim spontanim antikapitalističkim revolucionarnim gestom, što ona suštinski predstavlja, ali i vrlo jakim filmskim naslovima koji su, iako …

Piše Smiljka Isaković Ideja Đurđe Papazoglu je da se Sistem, kroz nastavu duvačkih instrumenata, širi od provincije ka prestonici, da se radi sa domskim štićenicima, decom bez roditelja i drugim „marginalnim“ grupacijama. Na stranu što …

Piše Danilo N. Basta Dve su bolesti od kojih se Srbija još nije sasvim izlečila. To su ideja jugoslovenstva i komunistička ideologija. Iako su starije od njega, njihov zajednički imenitelj, zbog strašnog i pogubnog pečata …

Piše Nikola Marinković Problem sa Partijom Ćopiću nisu stvarale samo satire već i roman Gluvi barut, koji tematizuje „krvavi teror“ partizana, do tada tabu temu u komunističkoj Jugoslaviji. Zabeleške o ovom romanu, uz potanko opisivanje …

Piše Dejan Đorić Ma kako vrednovali njenu skulpturu, ona nikada nije doživela nagli niti postepeni estetski pad, uvek je to što jeste, umetnica nije abdicirala niti migrirala u potpuno nove, nepoznate svetove, ostala je čvrsto u realnosti ne bežeći …

 „Interstelar“ – film o kojem se govori Piše Vladislav Panov Mnogo pre nego što je novi filmski rad do neobjašnjivog i nikako sasvim opravdanog obožavanja prihvatanog engleskog sineaste Kristofera Nolana, SF „Interstelar“ (svuda, uključujući i …

Piše Nevenka Stojčević „Izvršena je krađa identiteta Oktobarskog salona,  bez saglasnosti većine likovnih i primenjenih umetnika Srbije. Voljom pojedinaca – uglavnom proizvođača magle i često internacionalnih ignoranata, uz svesrdnu pomoć Kulturnog centra Beograda, Salon je pretočen u svoj …

Željko Simić, Ogledi iz antropologije srpske književnosti, „Prometej“, Novi Sad, 2014. „Tragajući za ontološki arhetipskim u umetnosti pisaca kojima je posvetio svoje delo, Željko Simić je“, kako piše dr Darko Tanasković, „pored dokazivanja svoje osnovne teze …

Piše Dragan Mraović Središte filma je problem identiteta: ljudskog, društvenog i etničkog. U središtu „Ničijeg deteta“ nije sukob između prirode i kulture, već između prirodnog identiteta i etničkog identiteta, između bujne divljine i divljine žarišta …

Piše Dejan Đorić Ovaj izuzetni posvećenik u likovne tajne, kao umetnik siguran u sebe, naslednik je velikih vojvođanskih slikara, na tragu prečanskih realista od Katarine Ivanović, Konstantina Danila do Paje Jovanovića, Uroša Predića… Slikar i …

Za „Pečat“ iz Pariza Slavica Batos Pre nego što je proglasio umetničkim delom jedan najobičniji pisoar i tim činom zadao smrtni udarac slikarstvu, Marsel Dišan je i sam bio slikar. Kakav slikar – možemo prosuditi …

Piše Nevenka Stojčević Gde su potrošena ogromna sredstva godinama izdvajana za Oktobarski salon, gde su vredna umetnička dela sa proteklih Salona i šta je malobrojna publika, osim nametnutih političkih poruka, još mogla da vidi na …

Piše Vladislav Panov Iako deluje da je prepreka previše, domaćih filmova će biti i sutra. Ali da li je to dobra vest, ukoliko svi budu ličili na najkomercijalniji film u drugom delu godine, „Mali Budo“, …

Piše Gojko Đogo Kalajeva nacionalna i kulturna politika u Crnoj Gori Poslednjih desetak godina učestale su rasprave o srpskom jeziku i pismu, posebno u Crnoj Gori. Znamo i zašto. Vlastodršci svojim zakonima, a počesto i …

Piše Dejan Đorić Povodom usijane atmosfere i negodovanja koje u delu javnosti prati odluke o bijenalnom održavanju Oktobarskog salona i razrešenju vršioca dužnosti Kulturnog centra Beograda, inače  „uporišne tačke”  aktuelnog „duha” i koncepta Oktobarca,  eminentni …

Piše Vladislav Panov Filmovima kao što su „Berlinska žena“, „Lore“, „Generacijski rat“ i aktuelni „Feniks“, koji se svaki na svoj način, vrlo snažno, drugačije nego ikada i potresnije nego što bi mnogi želeli bave Drugim …

PO ZATVARANJU 59. MEĐUNARODNE IZDAVAČKE SMOTRE U BEOGRADU Piše Vasa Pavković  O domaćem piscu stvarnu brigu su pokazali „Geopoetika“, „Agora“ i „Arhipelag“, a o našoj poeziji, kao što se i očekivalo, Biblioteka „Stefan Prvovenčani“ iz …

Piše Smiljka Isaković Naši ruski prijatelji su se odazvali kao i uvek. Ruski hor „Glinka“, jedan od najboljih na svetu, dolazio je godinama u Beograd, čak i u vreme bombardovanja. Na svečanom otvaranju 20. oktobra …

Predrag Todorović: „Antologija dadaizma“, „Službeni glasnik“ Odmah da kažem: za mene je ovo najznačajnija knjiga koju sam kupio na Sajmu. U izvrsno opremljenom izdanju pohranjen je izbor iz srpske avangardne književnosti sa dadaističkim odlikama. Pesme, …

Piše Raško V. Jovanović U godini obeležavanja stoleća i po od rođenja našeg književnog velikana, pozorište „Slavija“ priredilo je Nušićev festival u okviru kojeg je prikazalo i praizvedbu ove zaboravljene komedije Pod kakvim okolnostima i …

Nikola Marinković preporučuje Janko Vujinović, Knjiga o hrastu /Filip Višnjić, 2014/ Među mnogim knjigama objavljenim ove godine na temu Prvog svetskog rata, novi roman Janka Vujinovića izdvaja se umetnički oblikovanim pripovedanjem koje zadire u mitsko, …

Piše Vojislav Koštunica Prvi programski uvodnik Vučelić je objavio na Sretenje 2008, dva dana pre nego što su privremene kosovske institucije jednostrano i protivpravno proglasile nezavisnost Kosova, čemu su se zatim pridružile vodeće zapadne sile, …

Povodom premijere filma „BRANIO SAM MLADU BOSNU” Piše Vladislav Panov Filmsko ostvarenje Srđana Koljevića jedini je domaći film koji se u godini obeležavanja veka od početka Prvog svetskog rata makar posredno bavi ovim ratom ; …

VLADIMIR PUTIN I IVAN ILJIN: JEDNA PRIČA O RUSKIM RODOLJUBIMA Piše Vladimir Dimitrijević Kako se misao ovog velikog ruskog filozofa naslućuje i u tvrdnji zapadnih analitičara koji upozoravaju: „Da biste raz­u­me­li zašto je Putin uzeo …

POVODOM IZLOŽBE SLIKA SRBOLJUBA KOJADINOVIĆA Piše Dejan Đorić Slobodno i smelo, sa naivnošću koja nestaje u današnjoj isprofesionalizovanoj umetnosti, ovo slikarstvo je ispred savremene otupele, dosadne i tehničke postkonceptualne avangarde Beogradsku likovnu scenu uvek su …

Piše Vasa Pavković Za svih sedam priča najnovije pripovedačke knjige Draga Kekanovića važna su tri ili četiri toposa, mada se, kao posledica tragičnih istorijskih zbivanja u devedesetim, život njegovih protagonista i epizodista često disperzno i nejasno …

Piše Vesna Trijić Činjenica je da će Nobelova nagrada zauvek promeniti kontekst u kojem se razumeva opus ovog autora. Kod nas je on prevođen još u doba Jugoslavije, a „Stubovi kulture“ su, do 2010. godine, …

Piše Nikola Marinković Pošto je osnovna namena ovog zbornika bila da potvrdi i učvrsti Tadićev status klasika, s namerom da ga uvrsti među školske pisce, jasno je da on nije mogao biti potpuno i isključivo …

Premijera u čast Nušićevog jubileja Piše Raško V. Jovanović Među dramskim delima što ih je Nušić napisao u Sarajevu, gde je od 1925. do 1928. godine bio upravnik Narodnog pozorišta, posebno mesto zauzima „Knjiga druga“ …

Piše Miloš Ković Saveznici su u Prvom svetskom ratu Srbiji nudili „Veliku Srbiju“. Njihovi planovi podrazumevali su podelu Slavonije, Bosne i Dalmacije i preseljavanje stanovništva. Srbija je to odbila da bi stvorila Jugoslaviju. To je …

Piše Smiljka Isaković Nije primećeno prisustvo čelnika Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, gde ne postoji klasični saksofon kao predmet, ali je zato otvoren Džez odsek. To je kao da pekara radi bez brašna Prvi međunarodni …

Veliki rat je bio tematska okosnica ove – nekada u Beogradu najpopularnije pozorišne manifestacije, ali na festivalu novih pozorišnih tendencija viđeno je malo novog, a i malo dobrih ostvarenja, što je, posledično, samo uvećalo značajnu …

Pesme Nikole Vujčića, dobitnika „Zaplanjskog Orfeja“ za 2014. godinu, predstavljaju pravo čistilište jezika od banalnosti i nebitnosti. Po tome je rođak sa simbolističkim pesničkim podvižnicima, među kojima je Miljković jedan od važnih njegovih preteča Piše …

Piše Raško V. Jovanović Posle Velikog rata, veliki komediograf se našao u novim, znatno izmenjenim društvenim uslovima i to je opisao u feljtonu „Pre i posle rata“ u svom oprobanom stilu Ben-Akibe, zažalivši za predratnim …

Svetska premijera filma „Sunčanica“ u Beogradu Piše Mila Milosavljević Kako je moglo da dođe do strašne činjenice da braća počnu da ubijaju jedan drugog? Na ovo pitanje − najvažnije pitanje u svakom građanskom ratu − …

Piše Vladimir Dimitrijević Ko je bio književnik po čijim književnim motivima je snimljen  film „Sunčanica“? Zbog čega film „Sunčanica“ Nikite Mihalkova jeste delo koje dokazuje tezu Berđajeva da hrišćanin ne živi kao tužilac, nego kao …

Novi-stari Hladni rat na malim ekranima Piše Vladislav Panov Delovalo je, posle pada Berlinskog zida, da je Hladnom ratu došao kraj. Ni u političkoj stvarnosti ni u mašti zabavne industrije, međutim, nije bilo tako. Najnoviji …

Piše Miloš Milojević Priređivači su u deset knjiga uključili istoriografska dela od klasične političke i diplomatske istorije do savremenih istraživačkih tendencija u društvenoj istoriji i istoriji tzv. običnog čoveka i ilustrovane hronike srpske istorije u …

Piše Vasa Pavković Milica Mićić Dimovska Posle mene „Dnevnik“,  Novi Sad, 2014. Pre godinu dana, 5. oktobra 2013. u Subotici je preminula prozaistkinja Milica Mićić Dimovska. U času svoje smrti, ona je, uz tada živu Svetlanu Velmar …

Piše Raško V. Jovanović „Velika nedelja“, „Tuđinče“ i „Svetski rat“ drame su za koje se veliki pisac inspirisao posledicama rata, a komedije „Opasna igra“ i „Ne očajavajte nikad!“ pisao je u izbeglištvu u Francuskoj sa …

Piše Dejan Đorić Salon više nije izložba srpske umetnosti, već vid građanskog finansiranja bezvrednih stranih umetnika. Osim u dva primera, na izložbi nema slika a i one izložene su beskrvne pa je u potpunosti u …

Uloga zabavne industrije u gej revoluciji Sve je normalno što nije normalno – ključni je i sveprisutni kanon novog liberalizma koji moramo da preuzmemo sa Zapada. Jedna od diktiranih i podrazumevajućih stvari je sveobuhvatni preobražaj …

Piše Smiljka Isaković Muzički vikend posvećen obeležavanju sto godina od smrti velikog srpskog kompozitora nije odjeknuo u medijima kao što je trebalo U opsadnom stanju odvijao se drugi dan obeležavanja sto godina od smrti velikog …

Piše Vladimir Kecmanović Govor pročitan na skupu posvećenom Dobrici Ćosiću u „Srpskoj književnoj zadruzi“ Ono što sam zapisao i što ću sada izgovoriti delom je neuobičajeno u prilikama kao što je ova, ali je, čvrsto …

Vladan Matijević “Pristaništa” „Agora“, 2014. Piše VESNA TRIJIĆ Na prvi pogled, ove priče se mogu čitati kao realističko-psihološka proza: identiteti junaka su utvrđeni poreklom, profesijom i društvenim položajem, a unutrašnji konflikti su ubedljivo dočarani; u …

Jubilej dvadeset pet godina rada Ljiljane Antić nije samo povod da se promisli njeno obimno delo već i da se postavi u istorijski kontekst postmedialne scene kojoj pripada Piše Dejan Đorić Mnogo toga u našoj …

Borba za Beograd bila je samo jedna od mnogih bitaka, ali feldmaršal Makenzen ju je učinio jedinstvenom u istoriji Prvog svetskog rata, rata koji nije znao za viteštvo – Makenzen je odlučio da podigne spomenik …

Logorsku vatru kraj spomenika streljanim partizanskim ranjenicima 1941. upalio je Ljermontovljev potomak, dr Mihail Jurjevič Ljermontov Zabeležio Svetislav Tijanić Pesnici iz 22 zemlje (Azerbejdžana, Belorusije, Bugarske, Velike Britanije, Grčke, Irana, Italije, Kanade, Makedonije, Nemačke, Poljske, …

Iako neke od nagrada na svetskim festivalima pojedine naše filmove i dalje ne mimoilaze, stanje u domaćoj kinematografiji je jednako crno i beznadežno kao što su i teme koje novi i stari autori uporno biraju …

Povodom osveštanja temelja i zvona pravoslavne bogomolje u Dugom Polju, 14. septembra 2014. Piše Ljiljana Bulatović Medić Snagom vere i plemenite namere srpski narod iz srebreničkog područja, uprkos silnim i svakojakim podmetanjima, preprekama, najmračnijim optužbama, …

Na nedavni pokušaj smanjenja broja časova Srpskog jezika i književnosti u srednjim školama, odnosno „ svođenja školovanja na stručne kurseve”, oštro su odreagovali Katedra za srpski jezik i Katedra za srpsku književnost Filološkog fakulteta u …